Време, 05. 07. 1924., стр. 2

€трана -

Субота, 5. јула 1<>24

Дамас: Трећа Мушкз Гимнгзија: 10. Коцгрес Југосаовеескт Савза Срсдаешкољ-ки! УЈружења. Калемегдан: Велпш инвалпккп кермсс. Српско Лехарсио Друштво: 18, Предавање г. Фрвиана, професора *з Берлгаа. Теиа: <0 вакцгааппјп протпв тујерпуЈОве вао лек в пре !01рана.> оруска Секијах: (Дворска 11) 22. «Гејша>. СудеЈују .Тпза Попова — )1пмоза. Б. Бураго — Цехановека — Мојн. А. Балабан — Ферфаке е зр. (Уиз 50 зннара). Игралиигге Б. С. Н.: 17 I по. Пнтернацвонална утакмша пзме))у Вакера го Беча н С. К. Језинства. Чнтаоница Аеро -Клуб*: (Милоша Великог 17) Отворена је сваког дана од 15 до 20 часова. Паркз: 17, <Госпозарн мора>. Коларац: 16, ,Гроф Матија Сандорф" Касина: 16 н по, <Човек м 1ављо« паво*». Внтаскоп: 17, „Пигмалион* Опера: 17, .Црвена рукавица* Дежурне апотвке: М пхсј. Босанска 8; Шнмнћ (Кушаковнћ"), Споменик 2; Поповић, Кралл Адексапра 88; СекулиЈ, Таковска 27; Првени Крст. Београтска 2.

СУБОТА. в. ЈУЛА 1924. ГОД.

Поводом кемпчке ноте Француска је у 1913 бројала скоро 41 и по ннлион становника. У 1921 број је спао на 39 и нешто више. Чак и кад се урачуна рађање и умирање у Француској, ипак је она за десет година нзгубила готово два милиона. Француској, другим речима, треба да двадесет година чзастопце рађање пређе >тиирање са 100.000. Само са ш вишком рођених сваке године и у периоду од двадесет гооина без прекида, могла би Француска подићи данашњи свој број становниЈЈТва ка предратни. Треба двадесет година да Француска надокнади два милиона становника изгубл>ених у току последЈвих лесет гозтна! И »гје тако сигурно ла Ке прираст становнипггва у Француској бити сваке године 100.000! Тим проблемом мораће се позабавити и влада г. Ериоа, као што га ј« етудирала и влада г. Поенкарее. Пред паршлснтом се калази сад већ неколико пројеката ? ' Сви они имају за цил> да се на свој начин приближе проблему. У држању Француске према Немачкој татање гкшулације игра велику, да не кажемо преа^дну улогу. Нажалост нам нису при руци цифре о прирасту становништва у Немачкој. Да су ту, положај би био јасан. Јер у Н^ачко] се сваке године «добије вншак становнипггва од некопико стотина хиљада, од скоро мнлион душа. Цанас она броји више становника него гтре рата. Прираст становттштва код ње иде бржтст темпом него у Енглеској, која огт^г има годишњи прираст од преко 300.000, према непунттх 95.000, колико данас има Француска. Зато је г. Поенкаре имао право кад ј€ лрвенство дао питању сигурности и безЗедности Француске. П»гга1ђе репарација долази у други рвд, односно оно долази само у толико у обзир у колико решава, или засеца у решавање првога. Проблем сигурности третирао је и г. Ерио у више наврата од како је на влади са свом озбиљношћу, коју он захтева. Можда се ие каже увек све. Г. Ерио је рекао више него његови претходници. У интервјуу што га је дао уреднику енглеског Њу Јидера, он је рекао да Француска не можв остати незаштићена, необезбеђона према таквом моћном суседу, као што је Немачка. Зато је конференција амбасадора 29 маја одговарајући на немачки предлог о напуштању савезничке војне контроле над Немачком, тражила од Немачке да прими генералну војну ревизију и контролу. Рок за одговор Немачке на ноту дат је до 30 јуна. Последњега дана, 30 јуна, Немачка је одговорила. Маркс и Штреземан кажу савезници рђаво схватај/ ситуацију, кад се боје нових оружаних сукоба у Европи, због све веће активности немачких организација, за које се претпоставл>а да спремају чланове војнички, више или маЈБе отворено. Немачка влада није могла демантоватн да постоји у Немачкој сила организација, које су себи ставиле у задатак да подстакну физичку обуку не мачке омладине. У одговору се још каже да те немачке организације мисле да је Ранија обавезн4 војна служба имала поред чисто војничке и васпитну страну. ' Васпитање омладине у правцу поштовања закона и реда — каже се дал>е у но™ унапређивано је уопште овом обавезном војном спужбом. Мнот данашњи знаци који показују да се омладнн^ дегенерише мог>' се приписати одсуств/ војничке дисциплин 1 и обуке». И немачка плада прича дал>е о важности физи *'К0га пдгоја омладине за сваку нацнју. Много пре Немачке, други су народи почели се баве спортом. Што се сад не би њм'. '^вила и немачка омладина? Нота гвр/џ |

да би било неразумевање духа одгојз, који се проповеда V Немачкој, везивати спортска и ат.тгска друштва немачке о>тЈЈше са ма какви.м војним прнпремама Немачке. «Немачка влада — каже се у нотн — озбил>но је покушала да изврши разоружање извесних политичких организација, које се, међупгм, не смеју мешати са гимнастичким и атлетскЈШ друштвима, са резултатом да сада не мо же ни бити говора да се ове организације оружају.» Како би се имао назвати овај део немачке ноте? Да је дошао коју годину раније био би смешан. Данас је циничан. Немачка и не покушава да скрива стзари или да их демантује. Она и.х само на свој начин тумачи. «Дух немачкога одгоја... важност војничке обуке за ред и поштовање закона» и тако дал>е. Постоји, истина, горчина која хвата дубока коренз у Немачкој, каже се, али је за то што се до сада са стране савезника није пре ма Немачкој поступало добро. Није било разумевања и сарадње. Немачки народ о сећа да се није према ње .му 1тмало обзЈфа у поглед>' његових економских способности, нити према његовом оправданом самопоштовању. А Немачка је горда на своју историју и такво поступање, одговара немачка влада, није могло остати без ре з\'лтата. Из о.тговора штди се какви су ти резулгати! Нота лстиче још да је Не.мачка обезоружана, као ниједан народ на свету. Она нема модерних ратних оруђа; није излила ни један топ од како је мир објавл>ен, данас нема онолико муниције, колика би имала права да држи по одредбама уговора. И Немачка прима генералну војну инспекцију савезника и одређује рок до 30 септембра за закључење прегледа. Са таквим држањем и тим духом одговора, може ли се унети спокојство у немирној Европи? Може ли се од политике силе, како немачка влада назива досадашњ^. држал>е савезника, прећи на политику споразумевања под тим околностима? Може ли најзад немачка нота прожета овим духом задовољити и умирити Француску, којој треба двадесет го ДЈТна да добије предратни број стпнов тп<а?

5. јули 1954. год в Р Е М Е ИЈвоштај Опсерваторнјв на Врачару од 4. јула 1924. год. 7 часова прв подна Београд: Баронетар 757; темпер&тгра 20 1; макснмгм 80 .4; мннимум 18 .4; ветар тншнна; облатоост четпрн четвЈ.тнне; релативпа влажност 100 од сто. Сарајево: Бар. 759; Темп 18. Мостар: Бар. 769; Темп. 22. Загреб: Бар. 780; Темп. 18 Цривеннца: Бар. 760; Те\а1. 1Р. Праг: Бар. 760; Темп. 16. Беч: Бар. 760; Темп. 18. Пешта: Бар. 757; Темп. 19 Бврлин: Бар. 760; Темп. 15. Хамбург: Бар. 760; Темп 16. Штокхолм: Бар. 752; Темп. 14. Варшава: Бар. 761; Темп. 18 2 часа по подне Београд: Барометар 756; температура 22.3, макснмум 26 .6; ветер запад 2; оОлачност трн четвртнне; релатнвна влажност 78 од сто. Општн преглед вренена: Огање времена ннје се знатно променнло. Патрнјарх у Врњцима Њ. С. Патријарх Димитрије је пре два дана отпутовао из Младеновца у Врњачку Бању, где ће пробавити десетнну дана ради поправке здравл>а. Премештај г. Маврудиса у Мсснву Грчки посланпк на нашем Двору г. Никола Маврудос постављен је, како јав .Ђају из Атине, за првог посланика Грчке Републике у Совјетској Руснји, пошто је Грчка недавно успоставила редовне односе са московском владом. Г. Маврудис ће за неколико дана стпћи у Београд, где ће се задржати извесно вреу.е, пре него што пође на своју нову дужност. Г. Маврудис је од 1919. предстаа.1>ао своју земљу у нашој престоници, где је стекао само при јатеље.

Награлл ВРЕМЕНА од 500 динара из 911. броја од 4. јула исплаШиће се оном китаоцу. који је купио и сачуеао примерак, у коме је на првој странл У петога ступпа изоставл>ена цела депеша са насловом-. Егмачки Лавдри

СВАКОАНЕВНА НАГРААА ВРЕМЕНА ОА, 500 ДИНАРА

Изоештааају се читаоци. да ће се за пријаву и исп.гату срећних примерака чекати најсише петнаест дана од дана изласка броја који наградч доноси. После тога рока баш и ако се ти примерци пријаое. награла се за њих неће моћи исплаНиеати, али зато ће се праог наредног дана пустити у продају не само један среНан примерак, коЈи доноси 500 динара, ееН више примерака са каградом. упраео онолико за колико се дана нико није иријавио за награду.

Америчкн државни празнин При;«;гкзм државног праз«п<а Сједтњенпх Држава било је јуче пре позне свечано примање у амершком посланству у Београду, на коме је био цео д&пломатскп кор. Пут француског посланина Г. Робер де Бији, француски посланпк на нашем Двору, отпутовао је атоћ у Париз, где ће се задржати десет дана. Циљ пута г. де Бијп-а јесте да дође у додир са новим председнпком фраодуске владе г. Ериом, п да га обавестп о политичкој ситуаштји пред конференцију Мале Антанте у Прагу. За време одсуства г. де Бији-а, првп секретар посланства г. Шартије вршпће дужност отправника послова. Одлазак пољског посланнка Г. граф Здислав Окенцки, посланик на нашем Двору отпутовао је ашоћ са госпођом на дуже одсуство у Варшаву. За време његовог одсуствовања послове пољ ског посланства отправљаће г. Титус Комарницки, првп секретар посланства. Од дипломатског кора г. Окенцког су испратили на станици нталпјански отправник послова г. Сола са госпођом, грчки отправник послова, г. Салтаферо. италијанскн војнн аташе мајор Висконтн и грчкп војнн аташе пуковник Мелас. Било је и неколико чланова пољске колоније у Београду. Комисија за преглед Пастерових За вода Ових дана је Млнпстарство Народног Здрав.т>а одредило једну нарочиту комиа|ју, која ће имати за задатак да поправи п прегледа рад Пастерових Завода у Загребу п Новом Саду. Учитељски конгрес Решењем Главног Одбора Југословенског Удружења Учител>а полов:шом августа о. г. одржаће се у Дубровнпку овогодншљн учите .ЂСКи конгрес. Депутгције из Ссмбора Јуче је Министар Просвете примио у свом кабикету депутате окружнпх школских одбора из Сомбора. Саобраћајне повлагтице за занатлије Министар Саобраћаја је одобрпо повластицу у пола цене на државним железницама делегатима појединпх Савеза Земаљског Удружења, који желе присуствоватн занатлијској ск\т1штнни 28. п 29. јула о. г. у Београду. Нови профзсор Досадашњи помоћник Министра Народног 3^>ав.т>а г. зр. Добра Гер. Поповић постављен је за хонорарног наставника Социјално Медицинске Катедре на београдско.м Медицннском Факллтету. Рад са девизама Генералгот Инспекторат МЈГнистарства Фпнанспја, дао је овлашћење за рад са девизама и вал>'тама овим банкам; Филпјали Хрватске Свеопће Кредитне Банке Д. Д. у Сушаку; Мењачнпци Хрватске Свеопће Кредитне Банке Д. Д. у Загребу; Цен^гралној Банци за трговину, обрт и пндустрнју, филијалама у Броду и и Ђаковици и цељској Пооојилннци у Цељу. Радно време у царинарницама Ради што бољег отправљања послова у царинаршшама, Министаоство Фпнансија прошЈсало је радно вре.ме које ће важитп за све царинарнице у земљп. Од 1. октобра о. г. па до краја марта 1925. г. радно време је од 8—12 пре и од 2—5 по подне. Од 1. априла 1925. год. па до краја септембра од 7—12 пре и од 3—6 по подне. Сталешке взсти Г. др. Мплупгн Дамњановић поставл>ен је за лекара п управника болнице у Пријепољу. Др. М. Мунк, лекар за унутрашње болести вратио се с пута и ординира од 2—4 по подне, Доситијева ул. 9. (испод Позоришта)Рафајло Рубеновић, син Рифке н пок. Јакова Рубеновића, б!гв. трговца из Београда промовпсан је 1. јула о. г. за доктора медпцине на Универзитету у Љгону. Веридба Г. Сппра Н. Чичановић, 41звозник пз Београда, верио се са г-цом Мпленом, ћерко.м г. Мпхајла Пурића, трговца из Шапца. РезолуцнЈа гчитељске свупштине у Еосвн а Херцеговввн Скупштнна учнтеља, која је недавно одржлна у Боснн н Херцеговннп решпла је н поред осталог да се захтева од Мнн. Просвете 1. да се закон о Народннм школама нз 1904. г. прнменн н на Босну н Херцеговнпу; 2. да се поставе срескп школекн падзорапцн по целокупним тернторнјама Босне н Херцегогнпе н да се укнпе цслнбат за учптсгнце, којн још тзмо влада; 3. да се школскн учтгте.Ђн нз Дсрвснте, где су нх нз Сарајева *отерале аустрнјске властн, прате понова у Сап^. јево а евентуално н у Бан>а Луку; 4. да сз сва места која иемају наставннке попупе овогодншљим каплндатнма; 5. да сс у току ндЈ'ће школске годнне првенствено прн«енн један осповнн наставнн план за све школе у Крал .свннн С. X. С. н да се парочито стараи-е обратн па нацноналпе предмете; н да се у тсј сврсн за све учптеље Босне п Хсрцеговнне успоставп једап спецнја.тпн кург, којн ћс нзводнтц ту настар.у. После многнх другнх пптап,а овпм је завршенс скуппггппа }"чнте.Ба у Боснн н Херцеговнни. ЗНАЧАЈНА ПОСЕТА ЈАДРАНУ БРОДОЕИ КО Ј И Д0ЛПЗЕ НЗ ЕНГПЕСКЕ, У ННШЕ ИОРСКЕ ЛУКЕ Распоред борављења Као што смо већ објавилн, енглеска флотила долазп ускоро први пут у посету нашем слободном мору и по наши.м лукамаЈ, дуж обале Јадрана, прошетаће се енглески убојго! бродови, са лепршавим енглескпм п нашим заставама. Та указана част нашој флотилп, дала је повода, да се тамо доле, на Јадрану, организује живн дочек и развије велико интересовање не само код приморског живља већ и код становника мало одмакнутпх од морскпх обала. То жнтересовање је, изгледа, захватило и Беотрад и доста света ће поћи са <Јадранском Стражом» на други пзлет дуж Јадрана<е обале, који се сад припрема, јер ће се том приликом моћп впдети дефиле енглеске флоте у нашим водама. Енглеска флота долазп у Котор 28. јула и ту ће остата до 31. јула. Тога дана одлази у Груж, у иристаништу Дубровкика остаће све до 4. августа; потом се креће даље и у Сплит долазп 5. августа п остаје до 8. После овог боравка^ флота иапушта наше воде. Флоту сачињавају: 4 дреднота, 2 детроајера, 9 разорача, 1 болнички брод и 1 брод којн носи авијоне. Мовопслска позајшнца Беч даје другоме оно, што сам нгма У најновијем броју «Економског и Фпнансијског Прегледа», којп пзлази у Београду 1к :твремено на француском и енглеско.м, поред осталога наилази се на неке нове детаље монополске позајмице од 300.000 енглеских фуната. На челу фпнанснјске групе с којом је зајам закључен налазе се Англо-Аустријска Банка, Беч (коју у нашој земљи представља Хрватска Есконтна Банка, Загреб) н Енглеска Трговннска Банка, Београд. Поред њпх у групи се налазе: Империјална Отомаиска Банка, Лазард Бро"герс и Ко., Бра>и Шиплеј и Ко., Гошенс и Канлиф, Хамброс Банк п Бритпш Оверак: Банк. Позајмица је закључена у главно.м са Енглезима, алп је игЛс требало да нас тамо уведе Англо-Аустријска Банка из Беча, у којој до душе има и енглескога капитала! Изгледа да се поверење у нааду земљу овдашњој Енглеској Трговинској Банци може да сугерира једино из Беча! Тако је, ваљда, Беч, чпје је поверење донекле уздрмано, ушао у групу као главни члан да другима улнва поверење у солидност трансакинје. И то трансакција која једва премаша 100 милиона динара.

Беоза

П оеозво суђење Чаругн . и друговита На основу нсвог оптужног материјала Осек, 4. јула. — Како је осечки окружни суд већ изрекао пресуду познатом славонско.м разбојнику Јовану Станисављевићу Чаруги в друговима, пре неколико дана достављен је суду нов оптужнн матерпјал против ове дружине. На основп овога материјала поново ће се судити Чаруги и друговима још за петнаест дела. (Вре.це)

Хапшењеједног хохштаплера у Н. Саду Нови Сад, 4. јула. — Новосадска желез^ничка полиција ухапсила је ашоћ неког Милоша Петровића, ко и се издавао за лекара и инспектора Мигогстарства Народног Здравл>а и као такав извршис хеколико већих превага. (Време)

ИЗ НАШИХ КРАЈЕВА Прегажен возом. Скопље. 4. јула. — Јутрос око 7 часова мешовнтн воз на прузп Скопл>е-Мнтровнца. прегазно је недалеко од Скопл>а Мехмеда Сулејмана нз Скопл>а. (Време). Екоиоискм »чнгзот НАРОДНА БАНКА Стање 30. јуна. Оптпцај новчаннца повећао се за 25.6 мплнона. те нзносн 5.433.9 мплпона дннара. Метална подзога смањепа је, у порсђењу са стањем па дан 22. јЈиа, са 5.6 па 436.2 мнлпопа дпнара. Зајмовн на меннце н па папнре смањекн су са 5.7 па 1.331.4 милионл. Потрагкпвање државно смањнло се : за 37 милпона дпнара, а разне обавезе са 34.5 милнона. Каматне стопе остало су псте. ЛИЦИТАЦИЈА УПРАВЕ М0Н0П0ЛА Одлуком Управног Одбора самосталне монополске управе, одржаће се на дан 10. августа лнцитацнја за набавку 60 .000 кнлограма белог глазираног картопа за потребе дуванскпх фабрнка у Нншу и Сарајеву. БУГАРСКЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРОДАЈУ ДУВАНА У ИН0СТРАНСТВУ Према пзвешта. ; у. који је доОнла Упрлва "1ржавинх Монопата, бугарс!:и кзвоонпцн дупзпа почелп су са отвараљем продајннх пген цпја дувапа у пностранству. До сала их је отвореио већ некслнко. од којпх су главне у Берлнну, Амстердаму. Коиснхагену н Брасду.

Београд у Цнриху без промене. Од невешта, гора ппаче! Ратна штета је чвршћа. Зггреб спушта динар иа паритет, У пркос томе што је дпнар чврст у ЦнрпАу,' Трсту и Бечу — нлп је бар остао без промепе — код нас је роба опет почела да ска';е. За ово Београд баца крнвицу на Загреб. а Загреб опет на Београд, Изгледа да је то случај оне народне: од невепгга гора плаче! По Једној верзпјн пзглсда да је Београд затегнуо курсеве, а Загреб се само прнл'1годно. Као свакн пословнп н економскп човек, којн хоће да купн па назјефтннпјој пнјацп, а да прода на најскупл»ој! Алн друга. много вероватннја верзн>а каже обратно. Бееограђанн су почелп да раде па базн 6 .72. Пре него ппо се дошло у телефонеку везу са Загребом, Београд је радно Лошгон по 361.75, Њу-4 јорк по 83, а Милано по 359. Чнм је »жнца« почела да радн, курсевн су свп скочнлп. ДаЕле — Загреб је оборио дннар. односно он јс његову курсну вредност у земл>н спустно на његов па.рнтет у Цнрнху, Бечу н Трсту. Јер — признати се мора — домаће берзе отшпле су доста нзнад парнтета и такспрале динар внше него што Је он на странн вредео. У, хнтњн да пстуре робу домаће берзе су се затрчале н сад су стукнуле! Диференцпје нзмеђу курсева поједнннх закл>учака бнле су јуче веће. Курсевн (!у чврсти. По подне тенденцнја за робу још чвршћа. Беогрвд у Цнрнху остао је без промене. Њујорк је пао. II Парнз, као и Лондон. Милано' је 10 сантнма нижн. Беч је нижп. Штете је рађено прилпчно. Народна Банка нпје куповала. Тенденпија почетна била је чврста. Раднло се по 136 н 136.75, Седам од сто без промене. За акпије слабо ннтересовање. Народна бележн 3960 н 3870 — без пос.та. Прва Српска Зем.горадннчка нудн се по, 75. Београд, 4. јула. — Валуте: францу,;т:а франпн 432 (—): аустрвјеке кр>"на 0.1265 (—); Девизс: Лондон 362.15 (362.65); Париз 430 (439); Њујорк 83.50 (83.65); Жеиева 1491.15 (1459-50); Милано 359.75 (361-50); Прзг 240.55 (246.50); Амстердам 31.85 (—); Солун 145 (—); Беч 0.118 (0.1178); Пешта 0.106 (—); Брнсел — (394). Терминн: Лондон за 10. јулн 362.50 (дневнн курс 362.15); Женева за 15. авгусг 1491Г.0 (1491.15): Мнлано за 31. јули 359 (359.75); Праг за 15. јулн 247. за 15. август 247 (246.55); Амстердам за 13. јулн 31.55 (31.&5); Дрзкавнп папнрн: седам од сто зајам 67 (67); рента за рзтну пггету 136.45 (134.30). Цирих. 4. јупа (у подие). — Берлнп 1.34 (1-34); Амстердам 211.10 (211.50): Њујорк 561.25 (561.75); Мплано 24.05 (24.15); Парпз 28.55 (28.95); Лондон 24.30 н по 124.33); Праг 16.50 (16.50); Б. Пешта 65 (70); Букурешт 2.25 (—); Београд 6.65 (6.65); Софнја 4.05 (4.10); Беч 0.007910 (0.0079 п једна четвртина); Варшава 85 (85). Беч, 4. јула. — Амстердам 26.675 (26.050); Београд 842 (842); Берлин 16.75 (16.80); Брнсел 3214 (3224); Б. Пепгга 82.5 (62 н по); Букурешт 255 (269); Лондон 307000 (307.500); Мплано 3034 (3054); Њујорк 70935 (70935); Парпз 3652 (3667); Праг 2059 (2059); Софнја 510 (512). Париз, 4. јула. — Берлнн 4.67 (—); Букурепгг 7.87 (—); Праг 57.62 (57.25); Беч 27.62 (27.50); Њујорк 19.62 (19.50); Брнсел 85 (54.75); Лондол 85 (54.75); Мпланл 84 (53.75); Цнрнх 349.62 (347); Београд 23.25 (23). Новосадска продук?на бзрза Нозп Сад. 4. јула. — Бачка пшенппа 315; јечам 280; зоб 255: кукуруз промпт лпферовање 232.50—235; брашно .\« 00, 475—455; >а 0, 470—450; 2, 420—425; 5, 375—380; >в 6, 350—360; 7, 295—305; мекпњ? бачке у врећама 195 дннара. Тенденција прплпчно лабава. Продато 39 п по вагона. (Време).

ШОРТ

ФУТБАЛ ДАНАШЊА УТАКМИЦА ' Данас на игралипгту Б. С. К. одраиће се пријател>ска интернацпонална утакмица пзмеђу Вакера нз Беча и С. К. Једпнства. Ова утакмнла обећава да ће бнтп врло ингсресантна, пошто Вакер изилазн са својим најбољим тнмом. којн је у последње време нзвојевао сепзационалне резултате у Бечу. Само последње три недел>е Вакер је успео да туче репрезентацију Граца са 8:1 затпм са Ра ппдом пграо је 2:2. Прошле недељс тупао је врло јаку Хакоу са 3:1, док у среду успето му је да победп Внену, која се данас рачуна мсђу најбол>е клЈ -бове Беча, и то са 3 :1. Овн резултатн п сувпше јасно говорв о сад^лпњој јачппн Ваг.ера. Да је пстн и јесенас пмао боље резултате сшурно бн с« налазно међу првима у табели. С. К- Јединство ће нзаћн са својпм пајбол,има те се очекује огорчена борба у којој ћв по свој прилнци Вакер снгурно победнтп. Почегак утакмнпе у 5 н по часова. ХАЗЕНА У ЗАГРЕБУ Загреб, 4. јула. — Јуче после подне однграна је у Загребу Хазена утакмпца нзмсђу загребачг.ог п комбпнованог чехословачког тима. Утакмица се завршила са резултатом 5:3 м Чехимомкиа?. Стдпја Рајвер, Чм. (Време). ПЛАНИНАРСТВО Српско Илднинсг.о Дрлтптво прнређујв у то ку месеца јула и августа следеће излете: 1.) Излет у Ужички Округ (Муртеппца н Златпбор) у половппп месеца јула, око Иетрова дана. трајаће 6 дапа. 2.) Иалет у Словенпју, почетком августа (за сада утврђеп полазак 2. авг.) Програм: Голнца, Кепа, Краљска Гора, Кришкн Поди. Врата, Трнглав, Триглавска језера, Бохнњско језсро, Родица. Чрна Прст. Сва блпжа обавештења у Прашкој Банцн н код фпрме Млнпарпћ п Недел.ковнћ. Пасаж Извозна Банке. Ихлетпици за Словепијл имају- се што пре прнјавптн, ради орглннпцпје пзлета. Упрзза. ПЛИВАЧКЕ УТАКМИЦЕ Пливачки Подсавез у Београдл- приредчће сутра V недслу 6. јула пре подпе на с;-»:ком зимовнгасу плнначке утакмице са разаоврсппм прсграмом.

Власник за друштво «ВРЕМЕ» и олтоворпи уредннк КОСТА М. ЛУК0В1ГЕ. Јованова 54.

Ф * Т