Време, 05. 07. 1924., стр. 3

београдскакроника

поверљмви служитељ из боке ООХЛРН У ННДУСТРНЈСКОЈ БЛНЦН Збијена врата. фијока и иуфер, недирнута каса и мистериозни нестанак служитеља Кад су јуче гтре подне директор м чинов№1ЦН Индустријске Банке ушли у канцеларије, наста.то је међу њима панпчно комеша!1>е. У канце.тарпјама затекли су све" испретурано и хартије на све стране норазбацане п на први поглед видело се, да је у банцл извршена похара. БЈВгајИик је потрчао до касе и стрепећп разг.тедао браву и саму касу са свих страка. За ч>-до, на њој није бмло знакова обнјања ни насилног отварања. Њогов кључ отворпо је касу као обично, а кар Је завукао руку у гомнле банкнота видео је, на своје велпко задово.ЂСтво, да није >тчрадена ни једна пара. Тако срећан није био чпновник Милан Марковић, јер тек што је пришао своме столу нашао је отворену фпјоку, а из фпјоке је нестало 10.470 дннара у новчаниЦама од хзшаду, сто и десет динара. Док су остали чинновнпци констатовали да је и код њих све у реду, сем поразбацаних хартија, дпректор је затекао у својој собп крш и лом. Врата су бнла отворена. а у сред собе лежао је такође отворен и обијен један великн к>'фер, у коме је директор држао своју тоалету. Кад )е прегледао ствари видео је, да му је нестало 16 комада кошул>а у вредности 2000 з »ннара. један црнп смокинг у вредлостз 4П00 динара и један пберцигер црвенкасте боје у вредности 2000 динара. Друго ништа није било "покрадено, али за то нигде нису моглп наћи служптеља ^анке Ђорђа Гојанпћа, који је ноћт1вао у к&нцеларпји, чувајући банку. Сл \Ж1пељ Гојанић је родом из Котора » Боки, младић од 20 година- сред»ђег раста, цпновскн развијен, црннх и велпких састављених обрва, округлог, руменог п бубуљичавог лица. Ступио је у службу код банке пре извесног времена п убрзо стекао пуно поверење директора, п свих осталих чиновника. Поверавалп су му пренос повер.ЂИве поште, па чак и новаца. Ђорђе није никада извршпо нп нај.мању не^гсправност. Као повер.Ђивом човеку бпло му је поверено чување банке по ноћи и спавао је у канцеларији. ДЈгректор банке пзвестпо је одмах полицију о похари и комиспја је дошла на лице места. Утврђено је, да је лопоз удешеним кључем отворио фијоку чЈгновнпка Марковића; нсто тако отворио је врата дпректорове собе, а куфер је силом обио. Пошто се по свему види да је лопов радио неузнемиравано н без страха. а према удешенпм кључевима види се да је раш»је узео отиске кључаоница, полпција је довела ову крађу у везу са нестанком служитеља Гојаннћа, констатовала, да је само он могао бити тај лопов и издала "за њјтм потернице. До спноћ нпје пронађен. необичио вече у чаршији РЛДЊЕ СЕ ЗЛШРЛЈУ У 7 НПО УВЕЧЕ Код на^ се није ни најмање псштовао Закон о радњама нити се чак ноштосии споразумна одлука разних трговачких чергтраиија, о затварању и отаарању радњи. Та је одлука била донесена једногласно 8. септембра 1921 године, од :тране Трговачке Коморе, Српског Трговачког Удружења, Београдског Колошјалног Трговачког Удружења, Бсофадске Трговачке Омладине и та је одлука гласила. 1) да нелељом и законом сдосђени ланима имају све радве бити затворене; 2} да се предузму потребне мере код власф,' да се Закон о Рпдњама примењује у свима својјгм одрелбама, у којима;је одређено радно време и казне за оне«>трговце, који се о ово огреше. Сем тога, 30. августа 1922 године, одржан је састанак свих бранжа, и на тол1е састакку је решено, да се од 1. октобра до 30 марта, радње држе отворене 7 и по до 12 пре подне и од 2 до 7 по подне а од 1 априла до 30. септембра, од 7 до 12 пре подне и од 2 до 7 по подне. Наравно, да то није ишло како тревећ се споразум одмах. изиграо. РадБе су биле отворене докле год има макар једног задоцнелог, каприциозног купца. Због тога је прекјуче, ка својој чедници, Ббоградска Трговачка Омладича одлучила да одреди делегате, који ће лазити да се одредбе о радном времену поштују и правилио прЈ :мењују у свими ■рајевима Београда. Требало би још само додати и • нуграшњости, јер тн.мо доиста сг.морсћа господара прелази грамице. Због тих енергичних мепа, «воши1а ■ иноћ необично изгледала. Радње су по. ; е свлдчити ролетке од 7 чисива ?че И у 7 и по сати, ни'к I' мп^е веће раз^ !' 7 лавије; где се могло нешто кугшти. акишншишппм ШЕГРТА из бољс ку)|е треба Књижара „ВРЕМЕ"

клпјаровл тајнл Жандарш коЈн ]е испално гагтак у своје грудч Покушај самоубиства после пријатног састанка н непроспаване ноћи Јуче пре подне око 8 часова, један уцањ из револвера одјекнуо је на углу лице Змаја од Ноћаја. Један жандарм, пло је на земљу без јаукн, а из гпуди пстекао му је млаз крви. Док а- становници мстрчали из сб■жњнх кућа већ је поред рањеника биI жанлармеријска патр^ла, која је дозвала амбулантска кола ла одвезу ран>еника у болницу и обавестила о случају л: цију. Рањени жандарм каплар Је, млад човек од 25 годмна; ^ове се Е .нхо Грчић. Пуцао је сам н а себе из државног револвера. Метак му је прошао кроз леву сису, али изгледа није срећом повредис срце н глаЕне крвне сулове. Одмах су дошли на лиие места помо!.ник шефа јавке безбедности г. Тсмић и члан кварта варошког г. Лазић. Рањени каплар мало се освестио. На питање због чега је извршио самоубиствоГодгсворио је испрекидано: — Прекршио сам дозволу. Требао сам да се вратим до 5 чассва V јутро у кварт, а ја сам задоцнио три сата, Каоке су строге и... нмоам хтео да доживим овако понижење. Ла ли је у стварн ово прави разлсг жандармовог самоубиства, Ити не, не изгледа много вероватно, да је осет.кивост младог каплара ишла баш тако да•1?еко. Неке појединости, које су' се десиле једак дан раније, дозвољавају извесне претпоставке да су други и дубл>и узро■дн билн узрск покушаном са«чоубиству. Каплар Грчић је родо.м нз Костајнице у Хрватској. Важи као један од кајбољих м најинтелигентнијих жандарма кварта дорћолског. Врло*је леп и развишјен, а вазда је нссио лепо скројено одело на струк и изгледао доста кицошки. Радо је посећивао кафане, а аолео је и жекско друштво. Ово му, наравно, кије нико за.мерао, јер је Грчић млад чсвек, коме то прилмчи. Прекјуче каплар Грчић срео се са једном лепом девојчицом, ученицом шестог разреда гимназије^. својом мештан,ком, такође родом из Костајнице / Хрватској. Овај сусрет био је врло пријатан Грчићу. Псшто је девојчица требала да се пријави баш у кварту дорћслском, Гр чић је допратио до кварта и отишао с° њом. Исто вече тражио је дозволу за нзостанак до 5 часова у јутро. Али, у одређено "време није дошао. Командир страже упутио је неч -т т жандарма да га траже по кафанама, где он сбично залази, али трагање је осталс без резу.тгата. Око 7 м по часова пре подне. жан г» мегијсКи потпооучн^к - г. г _ ^»м -.,ц т-. лазећи поред улице Рлге од Фепе прнмети Грчића како је брзо прсмакао у правцу Гундулићевог Вениа. Одмах зп г. ГлдвинмН јр спео жч-Јтаомеглмс 1 -^' патролу и упутио је за Грчићем, која је сшга м приметила га. Изглега д=1 је и Грчић при.четио патролу, па кад је видео да ће га стићи нзвадио је револвер и опалио метак у груди. Где је Грчнћ био те ноћи: Н1та је пл дио; због чсго је задоцнио? То се ни'е могло утврдити; а изгледа да ће и не ~ тлти само капларова тајна.

МУЗИКА

вештина ситних лоповл Крађа иа гаесту несреће Велики лопови не појављују се тако често у Београду и в°лике крађе ретке су у нашим полицијским кроникама. Али малих лопова има читава маса и кронике су препуне малих крађа на св» странама Београда. Мали лопови готово су усавршили свој занат. Они одмах пронађу кућу где су врата случајно отворена, где прозор ннјо добро затворен, - или гдо с - кроз авлмју непри.мећено улази у подрум. Јуче су чак вешто искористили један несрећан слу чај, где су се појавили као спасиоми, п ишчезли са једннм туђим сато.м. У моменту када је служавка Јованка Поповић пала у бетонирину, авлију са прозора првога спрата Дома Кола Српских Сестара, о чему јр бреие .Гуче јасило, лежал је на бетону малн ручни сат Наде Матић, ученице Трговачке Академије, са монограмо.м А. К. у вр^дносги око 1000 динара. Када је несрећна служавка мала, настала јс велика забуна, дотрчаб је са свих страна непознати свет који је мзазвао читаву гужву и кад је онмвешћена служавка са великом раном на глави г.ренета у болницу, Нада је приметила да њеног малог часовнмка нмгде вмше нема. Кад је г. Тонић затражио од младића чс је дошла у полицију, да пријави случај. Она мисли да су јој сат укралм не-1 ки Руси, који су прим дошли да укажу тобоже помоћ несрећној служавци. Полиција, тра!а за лоповима.

несавесност тногл прејузи- [еДВИЦа ОПШТИНСКОГ ОдбОЛа

КРАЈ 0ПЕРСНЕ СЕЗОНЕ 1. Чвтири циља. Наша Опсра представл»а Јслан огроман фипанцијигн цанор јп државу. Као н лрама. II с тога, прв овсгп, вал>« упнтатн т колпко су трошкови ГГ е Опсру онравдани умегничкнм резултатима Лсдпа јс ствар кад прпватнн нмпресарио, ул вавссну лржавну субвенцнЈу, дајс нредставс, а сасвим дрзти 1шда нх дајс дрисава у своЈоЈ режијн. На некн начнн држава јасио н гласпо, својом фннансијском н моралном подршком, даје оа право програму којн со нзводн у Опсри. На некн начнн др:иава озваннчавг онај укус који се спроводи у њеној установп. У кеку руку држнва сс солндаришс са програмом којн иде на званнчноЈ позорниан, г.ао што се солидарнше са опим гато се прелајв у атолама кио важно н значајпо за нараагтлје. Крптнковаш рад јсдне званичпо установе као ито је Опера, зничи донекле критнковатн н рад надлежннх »оЈн имаЈу да бднју да тај рад буде плодопоснн. Прво што Опера даје престонннн — нзмзђу толнких других нредностн — Јесте онај игшесни ејај н блесак, за домородде и отраицо. Лрестоннца мора иматн Опсру, већ н из тога разлога. Другп Је раалог нзмеђу мпопга: неговање велнке и чнсте уметности. Државна Оиера сме н мора нопустнтн гахтевима матернјатнс прнроде и датн комаде којн доносе внше новца но славе. всћу посету кући но част за кућу Алн матерпалнн разлозп не смејз' да преовладају потпуно, јер држава не даје своју СЈ'()вепцнЈу за неговање било какве музнке, већ нстпнске музнке. То Јс, као ]ад би рецнмо држава у гвојој режнјн, а под впдом библнотске за народ, нздавала нустоловине Харн Ппла н дожнвл>аје Грбоње, вптеза Лагардера. јер их публика радо чита. Дрпсава мора нматн идеалнпЈе васпнтне н човечапске цнл>еве. Трећн разлог јесте цросветнн: омогућ^вач.0 уметннчког доживл>аЈа ширнм и најшнрнм цруговпма, Чотврти разлог јестс уасе пациоцалан. У овоме нрвоме чланку оадржаћу с'е на првоме од поставл>енлх цн.гева. 1. Је ли Опера блеском својнм, режијским п музнчким, одговарала првоме ннл>у. "повећању >тледа престоннце. Ансамбл — певачн наше Опере потпуно су на внснкн. Мп нмамо певаче какве нема каква осредња лпрска позорница у Берлппу н Бсчу. Да сноменем само ванредиу и зааосну пгру н топлн богоданн лнрски акцепт и полет наше прнмадоне г-ђе Попове; ненадмашну техннку-колоратуру г-ђе Волевач; баснословне гласовне трпумфалне могућности г. Јурењева; меко н топло сребро које се прелнва у гласу г. Холодкова; звонку и гпнку кантплену г Рнјавпа (кога смо, на жалост, нзгубпли); свежнну гласа г-ђс Роговске; нзврсан илес г-ђе Кнрсанове н њеног сјајног иартнера г. Фортуната; за тим толнке дрЈте, који по све задовол>авају н даЈу често првокласне гласовно л стилскн, креацнЈе: г. Ппсаревнћа, шнрокога геста, топла н расконшч гласа; г. ЗпповЈева којн има лепнх внсина н завидну јачнну; г-ђу Драусел. чнјн Је глас једаи св&ж.и и љупкн нзвор; снмпатнчне заносе г. Г}Т{асова: л г-ђу Пннтеровнћ која у карактерппм улогама пде често до уметннчког савршенства. (Менн није циљ да набрајам овде певаче. имамо нх занста одличннх, и Ја сам споменуо само неколнко од њпх). Овај ансамб.т састављен је донекле погрешно н претрпано. јер смо пмалн за неке нартпје н сувпгае певача, док нам је недостојала на пр. Кармен, Мнњон. Псто тако ппЈе чнњена са певачнма нсправна и праведна подела. Г-ћа Роговска на пр. која нијс колоратурна повачнца. бнла је прннућивана да пева Лакме, ства|мгоја ннје за њу нн у коме случају, Са г-ђом Роговском уопшто поступано Је неираведно. Она је добнЈала улоге у коЈнма је бнла ван могућности да исцавн своје спецнфптне н неоспорне врлине: трагедокн став, блесак и свежпну гласа, добиЈала Је улоге колоратуре. илн лупке страстн, улоге које ннсу за њу и којс су јој доноснло незаслужено уметннчкиг пеуспеха. Рђава подела бнла је готово јсдНо правило. рђав распоред, иретерано вскоришћавање једиих певача а неупогреба других птд. Г-ђа Роговска Је само један од безброј примера. Балет, ни у ком случају није на висани дтрестоннчној. Г. Фортунато чзшн очаЈне наћоре да га, у злр доба, ношто смо пропустилп у своЈс време г-ђу Фроман и толнке друге, изведе на правн пут. То ће потешко ићп, Јер ннје почето кад је требало. Режија г. Павловског је ковектна, некн пут он мало за-.транн у слободно музнчко тумачоње — алн, са музнчкс тачке гледишта покре-ј ти н ток нсправни су. Стилскн со са г. Пзвловскпм • пе можемо увек сложнтн, јер он често даје лажну раскош. — пошло за нраву Ураскопг наш буџет није дорастао. Међугнм лажна раскош вређа. она још всћма боде очн но снротшвско крпарење. Г. Бранловски. слнкар, тумачи често комаде н сувнше слободпо, и то не у оном смнслу песничке н интнмне слободе, да дело постане уметннчкн прнступачнпје просвећеноме укусу, — већ он дело уметпнчки упг>осги, лншп га суптнше и скрпвене поезије да бн само могао дати маха своЈоЈ н-мито баиалиој жвљн за парадом н шарепилом. Иниче нзцртн г. Бранловскога н 1:остимн г-ђе Броиловскн представл>ају често оригипалан, леи и даропит напор стплске и уметшпко маште н угаичаностн. Орксстар ннЈе довољпо јак по саставу н ци у ком случају првокласан. Својнм наказннм и смешним поступањем са оркестрантима упрлва је хтела да пршгудн свнраче да се повере њој иа мнлост н немилост, шиканнрала их Јс са псолаговременошћу уговора. чекањем итд. н тиме једно времс постшла чок н бојког од страипх оркестрината, што је н. равно учиннло да је сад упр&ва иреддга на мнлост, ако Но номилост свирача коЈи су се аатекли. Увођењс цЛннлимх свирача био Је велпкн кордк у н.шрпд. У том нраоцу 1|»еба наотавити. Дпкле: аноамбл нзво1)лч!;н тврсан, ма да неиогпуп, ма^ерипл хорови Допар, орксотар недовољаи, р.жија кбректна, балет у окромном напредовању. На ир&о нптањ!! одговара.ч-Ј си да. Станислав Винавор јттмпшш^пшијшш^вп^шшпнп.шшшпшшшиншшиинншшпаш ФРАИЦУСКЕ ККј КГЕ И ЧДСОПИСИ У кстинској »:сљи да францусиој ињиз* у нас појача г.рођу. отегааваиу «о сад анапарерсним цвигна, издавачна нњккара «Врске > успзла је да ступи у везу са гпавним књшиарсним агснцијана парискки и у ст2њу је ла. пол најповољнијин условии« и за најнраћо врсне, исбави соану француску ињигу. нузк:;<1лмјс, књииавис, унотиичке, м:д::с и дпуге чгсописо на ној: г.рина и протплату.

Младнћ коЈи се спрешао да нзврши у биствс и сашоубиство •Јуче пре подне дошао је у каниедарију помоћника шсфа јавне безб-дности г. Тонића један младић врло узбуђен и уплакан, да потражи помоћ од полиције прошв свога газде. — Ја се зовем Вито.мир Дуканац. Сада ми је 17 година. Сиромах сам човек говорио је младић испр^киданим гла:ом. — Да би зарадио за живот ступио сам у службу код газде Теофила ПоповиНа, зидара предузимача. Тако сам зарадио 405 динара. Али, кад сам јуче дошао код газде да ми исплати опсовао ми је мајчу и марширао ме напол»е. Ја немам новаиа да> једем, а нз могу да крадем, јер хоћу да будем поштен. Већ сам био у кварту теразијском и предао тужбу, а.ти су ме упутили у Управу. Молим вас, господине шефе, да ме заштититб. Кад је г. Томић затражио од младића писмену представку овај му је предао, али није имао новаца да купи потребну таксену марку. Г- Тонић, видећи да има пред собом одиста поштеног човека, упутио је жандарма да позове несавесног предузимача у Управу Града, на одговор. М;тадић, који је изјавио да већ два дана не једе, јер нема новаца, чекао је непрестано у ходнику. Али, око подне вратио се жандарм и јавио ла г. Поповића није могао наћи. Г. Тонић позвао је млздића у канцеларију, казао му да се врати по подне и тражио нека документа. Док је младић тражио по џеповима, испало му је једно писмо иСписано врпо нервозни.м рукогпком и готово без везе. Г. Тонић ма је дигао и прочитао. Глзсило је: >:Драгн отац н мајко опростнте. алн ово Је морало бити, јер се внше ннје могло издржатн н за то сам морао иг.вршпти самоубнство. Нолнцнју Управу Града молнм да нн!М)га пе окривл>уЈе, Јер ја морам да одузмсм .т.нвот п другом. па н себн. Драти отац, мнла мајко, опростнте. МоЈу браћу н сестре вечно поздравите. Ваш бнвшп спп Внтомнр. Писмо је било написано на полеђини оне тужбе која је првобитно била упућена кварту теразијском и враћена, јер младић ш !је имао новаца да купи чисту хартију. Кад га је шеф питао за објашшење поводом овога писма, младић је плачући признао, да је јуче у очајању хтео да убије најпре предузимача, па онда себе. Не зна да ли би нмао куражи да убије н/Та, али себе би свакако убио, да га иису >тт>*тили да тражи заштиту од толиције. На сииоКиој ссдници донзте су орло озика одлуке. Синоћ од 8 до 9 часова одржана Јо с^д-лца Ошптинског Одбора па којој су донотс неке врло важно од,туг.е. После чнтања запис1шка прешло сс на I ешава&е о лнцитапиЈн одржаној у току прошлог месеца за набавку снтне и крунле камене коцке. Ове коцке имају да послуже оа каддрмисање Кара})Орђеве улице, почевши од л:елезничке станнцо иа поред Пристапншга до хотела Српскч Круне и • Кис.! Мпханлосог Венца до Душанове улнце. Бнло Јс вкше понуда нз наше земље, н Једна нј нностранства. Лицнтацнја Је бпла за 300 вагопа снтне 1:ош;е н за 100.000 коав'5да кр)-пие г;оцие. После д)же днскуснје у г.ојој су узелн учешћа прсдстивннци свих егранака н у коЈоЈ Је комупнста Лазар Петровић покушао да нрогестуЈе н омета рад, прешло се па гласање. Са 16 гласова против 8 усвоЈеп Је предлог судл да се прими понуда стране фирме »Корлатско Баљитт Друштво« с додатком да ће Општнна доплатнтн за евентуалне днференцпје које бн могле настатн непредвнђеннм повећааем цар!шскнх нлн железпичких тарифа. За тим се прешло па решаваље молбс Дома Малолетннка да им се да општннскп нлац код Топовскнх Шуш! га грађеље дома малолетннке. Донета је Једногласпа оддука да се ова молба одобрн с тнм д& се на томе ме01у може датн Дому ( за Малолегннке до 16.000 кв. метара, н то'само према потребпма. Општгаа даЈе тај плац за годншњу 1и1рнју од десет хнљада дннара све дотлв докгод се тај плац буде употребљавао за цел> која Је одређена овом друштву. Оснм тога два чла, на Општпнсг.ог Одбора бнће нзабранн у унравнн одбор дома радн г.онтроле. После тога Је решено да сс пошал>с парочита комнснја Општинског Оуда, коЈа ће ис-, питатн да лн Општина нма коЈи погодан плац коЈи би св могао датн Мипистарству У-' нутрашн.нх Дела за грађење штале Беогрпдског ЖандармериЈског Ескадрона. Мин. Ј г нутрапшнх Дела тривнло је плац између Мокролушког Потока и Крагујевачког Пуга, по како Је тај плац сувпше Еелнкн за ту пељ, решено је да се потражн мањн плап. Одеосно молбе Мин. Народног Здр&вља да му се усгупи Тркалнште радн грађеал меднцннског факултета н болннца донета Је одлука да се то одобрн а сенарска н дрварска пнјапа преместе на простор нзмеђу КрагуЈевачког Пута н Мокролушког Потока. За тпм Је оцбор одобрпо лицитацнЈе за нрављеае 326 пари одела за општннске служ' бепике н за резање 5000 куб. метара дрва. Дуже Јв расправљено о пнтан>у повећања дневннца члановима одбора за рад у комзспјама. и на г.раЈу је одлучено да се повећа од 50 на 100 днн. Некн из већнне гласалн су против овог предлога. Међу послед&нм тачклма дневног реда бнло Је усваЈање понуде Прометие Бапке за набавку 300 куб. метара дрвеннх коцпн за ноправзањо у.тнца.

ТРКЕ ЧЕТВРТИ ЛЕТЊИ ТРКАЧКИ САСТАНАК Дунавско Коло Јахача >Кнез Мнханло< прн Ређ)"Је у неде.гу, 6. јЈла свој четвргн летњн тркачки састанак, на коме ће се одржати Велпка Видовдвиска Препонска Офнцнрска Трка. Награда 47.700 лннара, Лнцитација грла ће се одржати у суботу, о. овог месеца у 9 часова у вече код - Касине« на Твразнјама. Почетаг. трка тачно у 3 и по часа ио подне. Засебна лађа полазн са Савског Пристапншта за ЧЈТ^рниу у 2 п по часа по подне еа прсвоз посетноца на тркалнште и врлћа се по свршенпм тркама. Тако исто возовп г.ојп полазе у то време стаће такође код Парезе ЋуцриЈе прп одласку и повратку по сврленим тркама. ( БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Скупштина средњешколаца Савез Југослсшенских Средњешколских Удружења одржаће данас, 5. о. м. у 10 часова прс подне, у сали Треће Мушке Гимназије свој шести конгрес. Ксниерат «Руска Семнја», Дворска 11. субота 5. н недеља 6. јула у 10 часова увече оперета «Гејша» од Сиднеј Џонса уз суделовање Лизи-Мнмоза—Поповој Б- БурагоЦехановској-Моли, А. Балаба- Ферфакс п др. чланова оперо и балета Наролног Позорншта. Декор В. Жедринског. Улаз 50 динара. Карте се могу добити одма на каси ресторана. МАЛА КРОНИКА

Лопови у магацину. Светигмв Павловпћ. првдстаогм:: Лкчио-, иарског Броларског и Багерског Друштва Јавио је полицпји. да су му непоаиата лнца украла у току ноћи осам ћебади из мсгацииа г Топчидеру. Ооумњичио' је свога момка Нвана Корена. Полиција водн нстрагу. Кссарош на Торазијама. Лндрејн Успшову. руском и,?беглини, иродавцу новина. нвпознати лбпов дигао Је јучо пре иодие, на ТерлзЈпама, из џепа један кожнн буђслар са 42.*» динара у новну, разиим документима и Једном зололгнииом. Полнцнја трат. Крађа на броду Марко Дрогићевић, млтроз п» лађи Цети-| ње, дсставио је полициЈи, да му Је ирошлеј иоћи из отвореног куфсрг испод препета укродопо 1-200 дин^ра. Сумња аа му Је ову крпђу пзвршпо Јупан Таллудчпноаић, матроа II,, истоЈ ло))И, којп снапл сл и.им у ц .ЈТОј ка-1 бинн. Ону < уми.у поткреп.т.у10 фпктом. што је I Јонин целе прошло ноћи л.умн-.вао и погро-Ј ■1111» 1900 диннра. Јован дело не иризпојс.

КЊИГЕ и листови ПЕСМЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЂА. — 0 сгогоднш&нцн рођеаа Брапкова, нзишле су твегоке песме у целокупном нздању, коЈе су заЈедннчкп пздале Матнца Српска н Сроска Каижевна Задруга. Изда&е ово нма 42 -^бака н у врло је лепом повезу од нпстог платна. Сада, после прославе. пошто ]с књнга нарасла на 42 табака, место предвнђеннх 35, цена је књизн за све нове купце утврђена на 50 дппара, док Је у претплатн бкла 40. д Сви задругарн п повереннци, којн су до сада послалн претплат}', добнће ову књнгу по 40 дин. задругари паг. н повереннцн, којн тек сада пошл.у претплату. нмају полокптн^ 50 лин. а повереннци п надазе за свој труд имају да одбнју 12 од сто. СПОМЕНИЦА. — Учнтељско Удружење нздало је Споменнпу изгинулнм. побиЈеннм н помрлим учп&л>нма н учнтељнцама. У Споменицу. која нма 16 и по штАМсаних табака. ушле су 262 бнографнЈе са 225 фотографија учнтелл н учител>нна нз разннх покроЈнна. г . Споменнца ће св продаватн до ^. јула п 20 а после тога дана по 30 дин. комад. Корипе Спомснице лспо су нлустроване. Нп Једна учител.ска кућа и нн Једна школа но треба да остану без Споменнпе. Аво се овс прва канга ускоро распрода може се мкс-тити и на другу. пошто ;е још врло великн броЈ учнтеља и >-ч1пе.гвпа. којп ннсу МОГЛН ућн V ову гљнту. Новап се ша-ге: У. Ј. У. Помрен «ш1» Београд _ учатељсм Дом (за СпоиеаипЈ.) Трел-век (пиачита тлчпу адресу ва воЈу ће се пит иослагв а иа]<5оље Ј" ооластвш де„о ЛИДС лз Б»отраз. ЈН књвгу Л.ЧН0 врвмн. П« штарина Је по 1.ео од кшжге. ',ЛПП

Нови модни журнали

КесогЈ

12.—

5сћопе \УЈепепп. 12,СТ1Ч.Ш су а .И0!у се добити У КЊИЖАРИ "ВРЕМЕ" Краља Мнлана 37 — Телефои 2 2-87

Опасност од комараца

9Гле ЈС н П опасност в

9

Комарци усисавају маларичиу гроз:;ицу од болесника и преносе маларију на здрпвог човека чи.м га уједу. Не дај да те комарац уједе? Употребите „ОРАЛОГИЈА" АМТМ\\05СНЈ!Т0-СКЕАМ иревентиван, којн није мастан, лепљив и неотрОЕан. На.мажите врат. руке, чело и ноге. свако всче и бч^ете заштићен-г од уједа и маларијо. Из Енглеског Хемијског Лабораторијумл „ОРАЛОГИЈ А" БРАЋЕ Ј. ЈОВАНОВИЋА дрогериста Београд. Вука КараџиНа 14 Телефон 27-95

»