Време, 05. 07. 1924., стр. 4

Сл'бота, 5. јула 1924.

Страна 3

ПОВОДОМ ЈЕДНЕ ИЗЛОЖБЕ

Стањг заддугаретва код нас Пј1нли.кош срнппеша за шсђувгродву кзложбу у Гаву кзрађееа ]е потпука статистика задругарстка у Краљекнаи С. 8. С. У Гану Је 15. јуна отворена међуна-! КАПИТАЛ ЗАДРУГА И САВЕЗА родна нзложба за задругарство н соцн- Цел окупно задругарство има 24.069.000 а.-.не радове на којој Не узети учешћа капнтала задружннх удела. Уз наша држава преко I .тавног Задружног ј пва ■ капитал постоје резервни фондовн Савеза. Време је веН писало пре неколи-Ј у ИЗН0СУ од 14.718.000 динара- Улозн хо длна да је Савез спремио велнки број . дани на штедЊ у у задругама достижу статп-тнчмих табела. графичких п Р иказа 355.6!5.000 динара. Од ових капитала ч интересактних слика, да прикаже на- подељ €н(> ј е задружних кредита задруга-

јругарство у иностранству. Овај

рима у износу од 195.976.000 динара.

«,,те Г и:л. кој., је бно прикупљен још пре : Счвишак новца у задруга.ма од 1- ју;:а, са>1 је нзложен у Београд>- у ј 105.283.000 линара уложен је код Сазеру: ,>'-ч лом> Главног Савеза Српских I ко ј и обав-т.ају задружни кредитаи О- - Т.0,.: лмичких Змруга. Франкопанова КЛЈфПНГ1 т> ј. дају кредите задругама, 15- док се не отклоне сметње за одлазак

У, Ган. прва потпуна статистика задругарства Овј је !;рви пут да се заједно приказује задоугарство целокупне државе на једном интернационалном форуму, јер се је бпја са својим задругарством, док је 3'ј?. п . рстро, које је спа ало у

је не.мају сувишка. Тако су Савези поделили 101,341.000 динара. ЦелокупнИ промет у задругама износио је 1921. годинс 4 милијардо 28 милиона 977 \и.т>ада. Се.м описаних кредитнпх послова важни су и послови набавке робе, које већином обавЗздгул Н 1 : Сассг". У гсдини 1922.

раније приказивала у свету само Ср-1 извршен је промет робе код Савеза у вредностп 371,360.000 динара, а целокупни промет код Савеза заједно са кредитнпм пословима износио је 2 милпјарде Гп4 милиона и 160 хиљада. У.10ГА ГЛАВНОГ ЗАЈРУЖНОГ САВЕЗА Поред овог статистичког посла, који није мали, Главни Задружни Савез, као централна установа задругарства за целу државу, има н ове важне задатке. Он има да утпче на донсшеље задружног законодавства, на доношеље других закона нарочито по.ЂОпривредног или ошите економског значаја, јер још не постоји пољопривредна комора, затим развитак задружне идеологије и науке о тој идеологијп такође спадају у његов делокруг, најзад му је дужност заступање и репрезентацпје целокугтног задругарства у држави п у иностранству. Од времена уједињења, т. ј. од његовог постанка, поред других послова, ГлавшЈ Задружни Савез успео је да изврши свој најважнији задатак: пзједначење задружних закона, нарочито у односу задругарства према држави. Непз једначена уе остала једино повластица србпјанског ^адругарства у поглед>' поштарпна за шта је потребна одлука Народне Скупштлне. Главни Задружнп Савез испунио је и овом приликом своју дужност заст>'пања задругарства у иностранству тиме што ј "е уз припбмоћ свих Савеза, брижљиво припремио одличан материал за међународну изложбу у Гану. Ј.

Задрухнн јом Савеза Српских Земљора/ннчких Задруга у Београзу у Франкопановој ујици и сезнште Г.:авног Задружног Савеза Аустро-Угарску, приказивано или прикрнвено под аустријским Главним Запружним Савезом у Бечу (Словеначка и Далмација), или, ради расцепканости задругарства. у опште није имало Главног Задружног Савеза, као што је било у Хрватској и Славонидо, и Босни и Херце'говики. Овом приликом успело је статистичком одељењу Главног Задружног Савеза да изради потпуну статистик>' задруњрства у Краљевини С. X. С. У 27 САВЕЗА И МА 4740 ЗАЈРУГА Према тим подацима, који се односе Ча 1921. и 1922. годину, било је у нашој држави 27 Задр>'жних Савеза са 4740 задруга. Овај велики број Савеза настао је услед псториског развигка задругарства у бившој аустро-угарској монархији. која је сама представ .Ђала мозаик аутоночија разни.х, већих н пижих категорија. Уз ову покрајинску расцепканост била је и племенска расцепканост, која се доц није развила и у партијску. Касније је и сама држава основала две врсте Савеза, ^ва аграрна, један потрошачки за држав че чиновнике, па су се и овим путем увећали број Савеза п њихова разноликостСавези су или чисто креднтни или чисто потрошачкн или су мешовити у комбинацнји и са произвођачким врстама задру.•а. Од 4740 задруга већина су кредитне, т. ј. 2538. потрошачких има 1599, а све руге су јглн пргизгсђлчке илн обртке. Кредитне задруге су се -највише развиле због несташице земљорадничког кредита у опште, који је сем у задругарству остао сасвим неуређен, и то нарочито у бившој аустро-угарској монархији. Уређе;»л земљорадничког креднта у Србији преко Управе Фондова није успело, јер је само 15 од сто целокупног предратног хапиталз подељено земљорадњи. друго све за хипотекарне кредите у варошима. Псгрзш&чке з:цр\те су узеле брлб пелик*и замах после рата, због несташице «зо<1е и лихварења са њом. За јачи раззатак произвођачких задруга недостојао 1е инвестицијски и прометни капитал, јер још није основана Државна Земљорадничка Банка. б.1изу 4 мијијна становника су у зајругама Број задр\гара износи 775.736, који су сви домаћнни сељачких породица. Ако се узме да је просечна породица од 5 чланова то значи да је окупљено у за^ругарство 3-878.680 становника или 83 н по од сто пд укупног становништва Вржаве од 11.817.466 душа. Од ових задругара највећи је број чистих земљор Ј шика, али у од природе сиромашни1им крајевима наше државе, као Словеначка и Далмација, задругари се баве уз тољолривреду и занагом. -

КОМИТЕ У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ Оогнбијг зсЕзтакод [газлара Кемите су »гиле четири мртаа и седзмнаест рањених Штпп, 4. јула. — О јучерашњем сукобу са бугарскпм комитама 1<6д села Смолара сазнају се још ови детаљи. Наши жандарми били су обавештенп да комитет намерава у стру,\шчки крај, преко падпна Беласице, да пребацп неколико јачих чета. Очекујући комите жандарми су крстарнлп по познатим комитскпм канаЈЛПма у атару села Смолари. Нсдалеко бугарске границе једно жандармеријско одељење приметило је јуче једну јаку бу гарску колону и одмах се упустило с њом у борбу. У борби с>' комите. њпх ок^ стотнну, нападали жандарме са три стр:-не и бацали на њих бо.мбе, али су пред енер гичним и брзи.м наладом жандарма мора ли одступпти, оставивши на месту борбе четворицу убиј л них. Сем тога комите су ималн седамнаест рањеника. Цело бојиште било је полрскано крв.гу. На месту борбе комите су оставили 600 лебоса, мноштво бомби, -30 т-шака, бО^пелерпна и већи број друге спреме. Комите су неколико пут^ пок\тнали да отму изгубљену спрему п спасу мртве др\тове, али су енергично сузбијеки и приспљени на бег■:тво преко гракице. (Време) сеЉаци одбијају ла јдду храну комитама Штип, 4. јула. Једна бугарска комитска чета од четрнаест људа успсла је рреко планине Блахпње и Осогова да се пребацп на нашу територпју п приближи селу Касир. Кад их сељацн нису хте.ти примнтп у село, гладни и озлојеђени ког.штс су се ловукли у планину Кормнн, одакле су преко чобана безуспешно поручивали се. слигу.а да им докесу храну и да се састану. Наше четничко одељење кгатовског краја, које предводп Ммна Оганкошгћ, обавеш гено о тој " чети, одмах је крен\*ло у потсру. али се комите нпсу смеле упуштати у борбу. већ су се журно пребагрско гранпце. (Време)

ПИТАЊЕ РАТНЕ ОДШТЕТЕ

»м 1ажан преокрет у енглеско1 политици Гепапацизва Котксија у опасностн Шак;.оиалдове изјазе о конференцији

Геаерзл Закић у Штаоу Штап, 4. јула. — Ко.мандант целокупне грам-чне трупе. генерал Васић, дспутозао је јуче у Штип, одакле ће прсдужити обилажење гранич'. " (Вреие) ХНПШЕ8.Е ЈЕДПОГ КОИУНКСТКЧКОГ НГНТНТОРЛ У ШТНПУ Штип, 4. јула. — Штипска полиција |\хапсила је Дкми^грија Зеоградског, из Велеса, који је кришоч растурао комукистичке брошуре револуциснар^не садожине. Власти су заплениле преко стотину оваквих брошура, у којима се напада и наша контра-акш^ја против Македонског Комитета у овим крајевима. На саслушању је Димитри.је нзјавпо да је те брсшуре добио у Скопљу (Впе.чр) ЛутаиобзлЕка зесрећа за Овчеш Пољу Услед експлозије мотора повређено је внше путника Штип, 4. јула. —- Јуче у 10 часова пре подне, на путу Вглес—Штип експлодирао је мотор на једном путничком аутомобилу пуном путника. Од експлозпје се упалио резервогр бснзина и захватио цео ауто.мобил, којп је убрзо изгорео. Пламен је нсколико путника лакше повредио. Један од путника искачућп сломио је ногу, а једном је у пламену ^згорсо сав новац. Рањеницима је одмах указана прва помоћ. ( Вреук) Ушшени тргозпч са сахарнкош Нови Сад, 4. јула. — Овдашња полиција ухапсила је данас Милоша и Николу Дијовића, трповце из Пријелора, који су .покушали да у Новом С « продл ду десет килограма сахарина. Цео предмет упућен је дирекцији монопола у Бео град да сдреди висику новчане казне. (Време) . Велика крађа ципела у Н. Саду Н оеи Сад, 4. јула. — Данас су непознати лопови у Милетићевој улици проеалили у цмпеларску радњу Маркот и из ње однели ципела у вредности од 50 • '.годд дннара. Полиција трага за лопсвима. (Време)

Руанда

Блато и вода нз језера Русанде лече од реуматнзма и других болести Бања Русанда, 2. јула. — Ова бања, чувена са своје лековЈГтости. али ипак мало позната у предратној Србијн, г.алази се код села Меленаца у Банату на 100 километара од Панчева, иа путу Ппнчево-В. Бечкерек-Кикинда. После петочасовне вожње возом од Панчеза стиже се на меленачку станицу. Вожња од станице до бање, која је удаљена свега 3 километра, врши се фијакерима и за ту се вожњу плаћа од оссбе 15 динара. Путоватн колима у ове топле јулске дане није на)угодније, нарочито по прашњавим банат^ким друмовима, алн тај утисак убрзо избришу живот А лечење у самој бањн. У бању се улази кроз три реда засађених дрвета чије су се гране са густим лишће.м наднеле на пут. правећи дубок хлад врло пријатан за пролазнике. Бања се налази у дивном парку засађеном разноврсннм цвећем и дрвећем. Ми рис разноврсног цвећа, липе и друтих #иљака још се из далека осећа Што се тиче лечења посетиоцима стоје на расположењу 40 када, у којима се дневно могу да окупају преко 600 болесннка. Лековито блато нз језера Русанје, које се простнре на 4 км, преноси се нарочитом пруго.м помоћу вагонета. Оно поред костобоље, енглеске болести, отворених рана и чирева нарочито успешно лечи реуматизам. Ово ј "е блато са своје лековитости на далеко. чувено, ј тако да је још за време Аустро-Угарске • ношено у великим количинама по осталим бањама тадашње^наревине, које нису имале срећу, да итГ природа обдарн иј оваквим леЈсовитим блатом. Вода од језера Русанде доводи се на- ј рочитнм цевима у бањске резервоаре а одавде. пошто се загреје до потребне температуре одводн се и разлева по кадама за купање. Ова вода садржи у себи много соли као: натриум сулФата, кухињске солн и натрнум карбоната. Она садржи у себи внше соли но што је нма нека морска. Језерска вода као и блато врло повољно утичу на лечење реуматиз.ма и њихово се благотворно дејсгво после првих дана купања већ да приметитн. Бања. којом управљл држава, располаже са четири иавиљона за становање гостију, сазидаш1х у самом парку. Цене | су нешто ниже него у другим бањама и;

Лондон, 4. јула. — Председник владе. на путу по сво.м изборном округу, прошао је јуче кроз јужни Уелс, где је одржао ноколико зборова. На овим зборовима он јс, што се тичо међусавезничке кон ференције која ће се одржати 16. јула у Лондону, изјавио следећс: «Та конферекција свију савезкика отпочеће рад са уверењем да- је дошао тре нутак да се прсврне лист ако Европа хоће да буде спасена, јер нема никакве користи од преппрке. Дошла су времена да со л>уди заннтересују за Европу п да се споразумеју на практпчан и кор^^стан начпн. Задовољан сам што могу рећн, да ће на тој кокференцији бити заступљена Америка, која је решена да посматра и да сарађује. Мора доћп тренутак када ће вс лика република са запада ка овај илп онај начпн учествовати у решавању ропскпх проблема«. На једном друго.м збору, говорећп о питању разоружан>а, Макдоналд је изјавко: «Мн смо обзсзг.ни да држимо мишшум оружане снагс, све до оног тренутка док се не постигне потпуни споразум. Најбољи начин за разоружање јест у томе да се пре свега створс свп условп за мир. Мп морамо доНи до споразума са другим \уародима, н ја мислим да ћемо у најскоријем врсмену да се споразуме.мо о примени Девисовог извештаја».

ЗАШТО ФРАНЦУСК& НИЈЕ ПОЗВАНА НА КОНФЕРЕНЦИЈУ ГСарпз. 4. јула. (Ра^иограм). — Птн Пгрпзјен објашњава, према вгстнма из енглеск.тх пзвора, да француској влади нпјс упућен позив да учествује на конферониији у Лондону зато што је Ерио потгмсао заједно са Макдоналдом званпчно саопштење о конференцијп које је издато у Чекерсу. Према томе. по мишљењу енглеске владе, сазнвачп конференцијс су и Француска и Енглеска, и пре.ма томе Француска није имала да буде нгрочнто I позвата. (Време) по енг.1еском п.1ану репарацион4 кпмисијл би изгувила своја права Лондон 4. јула. (РаЈИОграм). — «Морн,Д!г Пост-> је јуче објавпо саопштељепре Ка^зци у ниаавее Чнчзвзцн Ухвапен је одметник Бај?аи Са-рија Прнштина, 4. јула. — Једно жандармеријско олел>ење сукобило се јуче у плани„п Чнчевиии, срез вучитрнски, са нско;„:ко качака. Пхле краНе борбе жандармн с\- успели да раие и ухвате уцењеног одметнпка Бајрзма Садријн из чете познатог качачког во1>е Мемеда Делије. Остала тројица или четворица качака успели су да побегну. (Време) За постцадаие од паолав? у В®1зодиаи Новн Сад, 4. јула. — Одбор за помоћ г.сстрадалима од поилаве у ВачкоЈ ингензнвко прикупља прилоге по иелОЈ Војродпни. Одбор је упутио проглас свима војвођанскич опш-тнама и градор!ма да што т1ро отпочнл- са скупљањем . оброзсљних прилогп и ца их шаљу одпу у Новл Са -Ј. (Вг'-'^о) «■«».»«•»»**■«■♦***■****** *<**♦♦♦***

ма коме јс енглеска влада у позивима које је упутила разним владама за учешћ« на конференцијп изложила и своје гледиштс о то.ме како треба решити пптање о ратној одштети. Најважнија измена коју прсдлаже Екглеска састоји се у томе што у будуће не би Репарашпна Комис?1ја пмала да вршп констатацијг у случају неиззршсња уговора од стране Немачке него Хашки међуиародни суд, Енглескг влада стоји на гледишту да план експерат: нзлазн изван оквнра Версајског Уговора и да према томе шг Ропарацнонд Комксија не може задржати надлежност и права која јој даје Всрсајскм Уговор. (Време) ЕНГ.1ЕСКЕ НАМЕРЕ СУ ИЗАЗВА.1Е НЕ■ ГОЈОВАЊЕ У ФРЛНЦУСКОЈ Париз. 4. јула. ( РаЈиограм). — Намера 4 енглеске владе да окр:«1 права Репарацноне Комиспје п тиме доведе ств?.рна у питање наплату ратне одштете од Нгмачк" изазвала јевелпко негодс-зање *.у парискс'; штампи. «Матен> пише: «Енглески пројект би значио стварно стављаље ва: снаге Версајског Уговора. Француска, која је највише оштећена и има право у.г 52 од сто од ратне одштете изгубила би сва своја права и била б:г свсдена на улогу кеутралне државе у случају да Немачка понова одбије да врши плаћања«. «Ентранзижан> јавља да Француска кећг ни у ком случају прпстати да се праз? Реларационе Компагје окрње јер она прс; ставља једнну гарактију по савезнике * шггању наплате ратне одштете. Францу ски делегатп на конферсншни доЗиће на лог да енергично бране француске пнтере се. (Време) ОБЈАШЊЕЊА БЕЛГИЈ$КЕ ВЛАЈЕ Бриссл, 4. јула. (Ралнограм). — Председнпк владе Тенис и м:шистар Спољних Послова Химанс изложи.ли су данас прел парламентарном комиспјом за Спољне Послове своЈе држаЈБе у питању лондонске конференције и репарацноног пита!ћа. Комисија је једногласио одобрила њнхову политику. (Време)

Убкјен бугарскн агент Ноћу нзмеђу 1. н 2. о. м сеоска страа^ приметила је једног наоружаног човека у оаштнви Попчевској. Позван од стрзиге да ста не, он је на сгразку нспално четнрн мегка н иочео <5ежатн. Сгража отворн пушчану вахру на њега и ранн га. Бежећи ра&ен у правпу бугарскв гранние, иооле 500 иец-рл, нао >е н нЈдазогуо. На1;надно је у1Врђеи нд^игатет иепоаиатог оаидита: Јбијсни је буг^рскн под;шик, Гераоии Нпколов, родом нј Горње Џу маје. Нри седЗн је ниао објаву бугарског ии ннсгарства унутрашњнх деаа под 6р. 1и41 као повереник мнннстарства. Најн овија француска кздања

/ошова / е п еш а к њи г а * * * Дела В. Шекспира: МЛЕТАЧКИ ТРГОВАЦ у преводу ДР. СВЕТ. СТЕФАНОВИЋА Цена 15 динаоа * * * До сад су изишле још и: Оте.го. Хамлеш. Краљ Јир, Богојављенска ИоН свака по 15 динара Књижара „ВРЕМЕ". Краљл Милана ул. 37

Пнгшглпон I Елита Витаснспу Елита Витаскоп игра још само данас! и сутра добро познато дело Берна

може их поднети сваки посетилац, а у, ц] оа оближњим кућама села Меленаца налазиК >а г М А се постеља за 10—15 динара. 1 112'! I 1т1 А Ј1 уI 1Ј О Поред своје лековитости бања Русан-1 необично успела комедија у 5 чинова. да је и веома обдарена природом. Наро-1 у главној улози позната американска чито леп прнзор пружа језеро Русанда уметннца Внола Дана при заласку сунчвом када се по ОгЛеда- Изванредна инсценациЈ 'а и савремена лу језерском заљуљају чамци из којих; у.метннчка режија дале су овом филму се дубоко у ноћ разлеже песма веселе I необичну драж, тако да ј *е дело до-

младежи. А Русанда иначе спзда у ред првих светских бања ове врсте, као што П |ШЈћан у Чехословачкој и Лукачево кулатило код Пеште.

живело већи успех на филму него и на позорници. Као додатак веома духовита амерн клнска шала у 2 чина-

која се могу добитн у КЊИЖАРИ ВРЕМЕ РоигШез . . . Бе Наш1е1 а 5\*апп Веаитег . . . СгШчиез е! Јчошапсјег? ЕаигепГ УИ>ег1 Се чие ка! \'и еп Ог!еп1 Вог>е, Е. . . . Ме$ аш;5 В1осћ 5иг ип Слгдо Сћа {еаи1}Г1ап1 МопбЈеиг с!г5 !-0игс1!п25. гопгап Еотђгозо, О.. 1.а *етте аих рг!5е5 ауе 1а У1е Сћаимгаи. I.. 1.е гошап с1е КепагЈ Ог. Еајог&ае/>. АПеп(1у I* Рбусћапа1убе е1 1е; пеугобеб \Уо1Ц. Оеогрие Меге(1Ић, рое1 е( готапс1сг Вга$а, О. . . „5000", гесИ .чроШЈ Све, и најновије, француске књиге, листове, часописе и журнале набавља по најповољниЈим цеиама КЊИЖАРА ВРЕМЕ Краља Д\илама 37 — Телефон 22-8" ВШтИЈПНПНГПНШЈ^ПНП^ИГЈНППМПНТГ^ИИШ^ЈтПЈШИУтПЈТШтНПИПП-Ј

/ошова ј е к њ и х с * * * СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА: БЕРГСОНОВО УЧЕЊЕ О РИТМУ Цена 8 дннара Књижара „ВРЕМЕ", Краља Милана ул.