Време, 28. 08. 1924., стр. 1

ЧЕТБРТАК7 28. АВГУСТА 1324.

ДИРЕКТОР КОСТА 1М. луковић УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИ1А: БАЛКАНСКА 5 — КРАЉА МИЛАНА 30 ТЕЛЕФОН РЕДАКЦИЈЕ БРО) 20-45 ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 20-98 ТЕЛЕГРАФСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

■: 10Ш7долка Ј гтиатјинд - у геггзжст* БЕОГРЛЦ •> ГОДИНА IV. ♦ БРО! 965

ПОЈНДИНИ БРОЈ 1.— ДИНАР ИН0СТР*АНСТВ'0 2-— ДИНАРА ПРЕТПЛАТА: НЛШЛ 8Р.МЉА 3 МЕСЕЦА 9«') ДИНАРА ИНОСТРАНСТВО 3 МЕСША 130 ДИНЛРА ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ 110 У.ТВРЂЕНОЈ ТАР1М;И УЈЈАЗ СА Т Е Р А 3 II Ј А V КР А Љ А МИЛАНА'го

ПРЕД СКУПШ1ИНУ ДРУШТВА НАРОДА

■ : МШ ТЕ | ЉУИМИИ ЈУЧЕ СУ КОВФЕРИС ЛЛИ Г. Г. МЛР ИВКОВИЂ И БЕИЕШ ПОСЛЕ И391ЕИЕ МИСЛИ ИЗДНТ 1Е КОМИИИКЕ

И31ЛВН Г. МНРИИКОВИЂН „ВРЕМЕИУ"

Љубљана, 27. августа. — Данас је отПочело саветовање министара Мале Антанте. Одмах после доласка на власт владе г. ДавидовиНа указала се потреба |да се нови Министар Спољних Послова г. др. Воја Маринковић састане са његовим румунским и чехостовачким колегом да би се претресла заједничка питања Мале Антанте. Како се ускоро имала састати и скупштина Друштва Народа у Женеви, решено је да се ти састанци одрже у Љубљани при пролазу савезничких министара кроз нашу земљу. Министар Спољних Послова Чехословачке Републике, морао је отићи у Женеву, неколико дана пред почетак скупштине Друштва Народа. Због тога је његов састанак са г. Војом Маринковићем, заказан за 27. август, док ће г. Дука имати конференцију са нашим миуистром прекосутра 29. ов. м. Заједнички састанак министара Мале Антаџте није био потребан, јер су на скорашњој конференцији у Прагу, претресана сва питања и сад имају савезнички министри, да се упознају само са г. Маринковићем, и да приме к знању гледиште нове владе у неким питањима. Зато ови састанци и немају значај једне конференције, нити се са њих могу очекивати какве важне одпуке. Пошто је пошао синоћ из Београда г. Маринковић са госпођом, својим, шефом кабинета г. Радомиром Шуменковићем није путовао право у Љубљану већ је пошао од Зиданог Моста ка Цељу, да дочека г. Бенеша, и да искористи и пут Цеље—Љубљана за конферисање, поцјто је било предвиђено да г. Бенеш још вечерас отпутује за Женеву. У Зидани Мост г. Маринковић је стигао данас у 3 часа по подне. Ту су га дочекали срески поглавар г. Д-р Жупник и председник Општине Цељске г. Д-р Храшовек, које је примио у свој салон вагон. Министар је примио и Д-р Вошњака бившег министра у Прагу, који се задржавао у Цељу и дуго се разговарао с њим. Тачно у 3 часа стигао је воз са чехословачким министром. Сусрет двојице савезничких министара био је врло срдачан. После представљања и поздрава локалних власти г. г. Бенеш и Маринковић, повукли су се у чехословачки салон-вагон, и ту отпочели своје конферисање, које нису прекидали све до Љубљане. Г. Бенеш путује са госпођом и у његоБој пратњи се налазе, г-ђица Бенеш, његова сестра, г. Јан Масарик, саветник посланства, члан делегације за Женеву, као и г. Бака шеф кабинета. Истим возом вратили су се из Марибора г. Шеба чехословачки послаиик на нашем Двору са својом госпођом и г. Д-р Водопивец, В. Жупан Мариборске Области, који су дочекали г. Бенеша на граници. У Марибору су такође дочекали г. Бенеша, председник тамошњег Чехословачког Удружења г. Д-р Бурерж, председник Чехословачке Југословенске Лиге из Марибора г. Рајднер. ДОЧЕК У ЉУБЉАНИ Воз са специјалним колима министарским стигао је у Љубљану у 5 часова, на станици окићеној нашим, румунским и чехословачким заставама, где је био свечан дочек. Велики Жупан Љубљанске Области г. Д-р Шпорн, затим чехословачки генерални конзул г. Бенеш, имењак свога министра, са госпођо.м, бригадни генерал г. Живковић, заступник јкоманданта Дравске Армијске Обла!сти г. Илија Новаковић, представници ло калних власти и многобројно грађанство, поздравили су министре. Госпођа Маринковић, добила је од госпође чехо4 словачког конзула леп букет, док госпо'ђа Бенешова још у Марибору је била добила цвеће. За неколико часака Љубљана је до^била живљи изглед. Аутомобили доведени из Београда, појурили су живописним [улицама љубљанским. Пред хотелом Ушион где је одсео чехословачки министар стајала је дуга поворка аутомобила и не•ролико градских стражара постављени лред вратима хогела, одржавали су ред. (г. Маринковић са госпођом и шефом кабинета г. Шуменковићем одвезли су се у палату Обласне Упоаве. где је оанше би-

ло седиште гувернера под Аустро-Угарском. Ту је нешто касније, у. 5 и по часова у богатим салонима палате сервиран чај гостима, на који су били позванн из Љубљане само велики жупан са госпођом и чехословачки генерални конзул са госпођом. Министри су се повукли одмах од почетка чајанке у засебну одају и ту су конферисали, док су се госпође извезле аутомобилом, да посете стари град љубљански. Г. г. Маринковић и Бенеш задржали су се у конферисању све до 8 часова, за које је време г. Шеба улазио код њих ради претресања неких питања. Министри су претресали сва питања у вези са Малом Антантом а специјално она.која се односе на предстојећи састанак Друштва Народа. Нарочиту пажњу су посветили, контролн разоружања Бугарске и Мађарске, јер је на дневном реду у Женеви предлог, да се досадашња стална контрола међусавезничких комисија у Берлину, Софији и Пешти, замени контролом Друштва Народа, која не би била стална. И код чехословачке и код наше владе постоји бојазан да оваква контрола не буде задовољаваЈ *ућа, с обзиром на расположење у Мађарској а нарочито у Бугарској, где је Цанковљев режим, преувеличавајући опасност комунистичку или тачније претварајући опасност од земљорадничког покрета у припрему за бољшевичку револуцију, већ повећао бројно стање војске преко контингента предвиђеног Нејским Уговором. У том погледу став г. Маринковића је одређен а и г. Бенеш ће помагати представнике наше државе. Друго важно питање које је третирано јесте уговор о гарантном пакту, такође из програма скупштине Друштва Народа, на који су предлог Краљевина С. X. С. и Чехословачка ставиле у својим одговорима све своје резерве. Г. г. Бенеш и Маринковић, претресали су данас заједнички те резерве, које се у главном састоје у томе, што се владе боје да нападачи не могу лако да буду пронађени и да помоћ, коју .би имало да укаже Друштво Народа нападнутој страни, не би била брза. Министри нису желели да дају обавештења о ставу који ће заузимати у ова два, од веома велике важности, питања, за то што би тиме открили карте својим непријатељима и не би могли успешно да маневришу у предстојећој дискусији у Женеви. ЗВАНИЧНИ КОМУНИКЕ Са ове конференције издат је следећи комунике: Министар Спољних Послова Чехословачке Републике г. д-р Бенеш и Министар Спољних Послова Краљевине С. X. С. г. д-р Маринковић састали су се у Љубљани. Том приликом претресли су сва питања која су била још раније третирана и констатовали су, да у погледу тих питања нема никаква разлога за њихову измену. У исто време су се споразумели односно заједничког рада на конференцији у Женеви. ИЗЈАВА Г. БЕНЕША Г. Бенеш у хотелу Унион, примио је нас новинаре и дао нам овај интервју: «Прегледали смо сва питања, која нас интересују, било она која су у вези са последњим међународним догађајима, било питања већ проучена у Прагу као и специјална питања о Малој Антант-1, која су се појавила после Прашке Конференције. Констатовали смо свуда чодударност у погледима, такву подударнлст, да је настављање досадашње политике Мале Антанте, ствар која се сама по себи разуме. Што се тиче Русије, дискутовали смо такође, али нема ништа промењеног у нашим гледиштима, ни моје изнето у Прагу, ни г. Марцнковића изнето у Народној Скупштини у Београду. 0стали смо на својим позицијама. Најважније је питање на Женевској Конференцији о гарантном пакту. Расматрали смо становишта појединих влада, нарочито Француске и Енглеске и реимли

о чему ћемо и на лицу места донета потребне одлуке. 0 смењивању међусавезнпчких контролних комисија, а специјално о чехословачком гледишту о томе питању, које би желели да знате, не могу вам ништа рећи. Ко.мунистичка опасност на Балкану постоји. Она је очигледна. Дискутовали смо о томе н видели како се представља питање. Ту су по среди унутоашње пропаганде. Ми ћемо се бранити од непријатељских опасности.» — Да ли сте расправљали г. министре о односима између наших двеју земаља? — ставио је питање наш сарадник. «Ничега нарочитог нема између час и Краљевине С. X. С. Нема ни тешкоћа нити каквог спорног питања», — одговорио је увек насмејани г. Бенеш. Вечерас у 9 часова давао је г. Маринковић, вечеру у част свог чехословачког колеге. После вечере у 11 и по часова г. Бенеш је са госпођом отпутовао за Женеву. ИЗЈАВА Г. МАРИНКОВИЋА Док смо чекали воз са чехословачкмм министром у Цељу г. Воја Маринковић, био је љубазан и дао је за Време овај интервју. «Циљ састанка је међуссбно упознавање. Потребно је, да се виднмо и споразумемо о ономе што је било раније одлучено. Такође ћемо изнети наша гледишта о питањима, која су на дневном реду у Женеви, о питању војне контроле, о гарантном пакту и о мањинама. 0 признању руске Совјетске владе нећемо доносити одлуку, већ ћемо само разговарати, пошто сваки члан Мале Антанте, има одрешене руке у том погледу. Нетачне су вести извесних листова као да г. Радић инсистира код владе за обнову односа са Русијом. Уопште оно што се доноси о свима Радићевим инсистирањима неистинито је. Што се тиче односа са Румунијом, има ту заиста питања, која су била истакнута без потребе са једне и са друге стране. Овде нећемо доносити одлуку. Споразумећемо се само да учинимо што треба, да се та питања што пре реше.. Интересује вас да ли ће бити потписан протокол о разграничењу између нас и Италије Са г. Бодрером. разговараћемо о разграничењу, али се неће потписати про токол, јер разграничење још ннје извршено. Граница је повучена на неким местима само где није било великих интереса у питању, а за оне делове где још остаје да се повуче граница комисија је оклевала, јер се осећа недовољно инструирана. Зато ће се приступити директнмм преговорима обеју влада у потребном одступању са обе стране. Што се тиче васпостављања покрајинске управе у Загребу, изјавио је на крају г. Маринковић, од прошле владе била ч Је извршена само привидна ликвидација покрајинске управе, тако да су остале ствари које нико више није имао да ради. Сада се вратило на статус кво пре владе Пашић—Прибићевић. Што се тиче спровођења ликвидације, за то ћемо тражити законита овлашћеља. Не треба заборавити да се ликвидација спроводи већ три године, и да на томе није много урађено ни у Србији. Јосимовић. Д0Ј1АЗАК Г. ЛУКЕ Љубљана, 27 августа. — Министар Спољних Послова Румуније г. Деан Дука, стиже у Љубљану ноћу између 28 и 29 августа. Његов састанак са г. Марннковићем биће према томе у петак у току дана, а у вече ће оба министра заједно отпутовати за Женеву. (Време). РАЗГРАНИЧЕЊЕ С ИТАЛИЈОМ Љубљана, 27 августа. — Један од послова г. Маринковића у Љубљани биће проучавање дефннитивне граничне линије између Италије и наше државе са генералом Бодрером, талијанским послаником који ујутру стиже

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК

зшшјејр Оаозицнја ће тр ажнта с азив Скупштвне Питање разграничења са Нлбави1ош

смо, да будемо у сталној сарадњи ради у Јђубљану. (Време) одбоане нашнх резерви. на тај пројекат,)

У току јучерашњег дана ннје било у политичком животу у Београду важнијих догађаја. Како у владиним тако и у опозиционим круговима очекује се са великим нестрпљењем повратак чланова владе из Пећи. Опште је.уверење да ће носле завршетка свечаности у Пећи борба између владе и опозиције узети још оштрији карактер. Опозициони кругови су још увек огорчени услед одлуке владнне о успостављању покрајинске управе у Хрватској. Они очекују да ће влада поћи даље у гажењу Устава и обуставити спровођење Устава и у осталим покрајинама. Међутим, таква политика није наишла на одобравање у свима политичким круговима, који подржавају владу. Чак и нзвестан део г. Давидовићевих демократа, сматра да би политика гажења Устава могла довести до хаоса у земљи и да би политику сарадње са партикуларистичким странкама требало довести у склад са Уставом. Радикали и самостални демократи одлучили су да траже хитан сазив Скупштине. Народни посланици из опозиције већ долазе у Београд, тако да ће они у почетку идуће недеље моћи да одрже своје клубске седниие. Г. Предавец, подпредседник X. Р. С. С. имао је јуче два састанка са члановииа владе. Он је посетио г. Пећића, заст^јлника председннка владе н Министра Грлђевина, и г. Сушника Министра Саобраћаја. На тим састанцима дискутовало се, поред осталога и о размештају чиновннка у Хрватској. Мннкстарсва седннца Синоћ је под председништвом г. Пећића, Министра Грађевина и заступника председника владе, одржана министарска седница. На седници је продужена дискусија о размештају чиновника. За тим се дискутовало о држању опозиционе штампе према влади. Одлучено је да Миннстар Унутрашњих Дела предузме све закомске мере за спречавање ширења алармантних вести. Тако исто, дискутовало се и о доношењу закона о штампи. Напослетку су прочитани телеграми из Љубљане о састанку г. Маринковићл, Министра Спољних Послова са чехословачким Министром Спољннх Послова г. Бенешом.

Око разгџаинчења с ЛпбааиЈои Поводом разграничења на црногорској граници према Албанији, око Врмоша у Кучима и даље дуж границе, народни посланици из Црне Горе г. г. Тодор Божовић и Ристо Јојић посетили су Министра Спољних Послова г. др. Воју Марин ковића и поново истакли значај овога спора. Спорни крајеви су били саставни део, старе територије Црне Горе и представ-, љају милијарду вредности, коју су Кучи вековима поседовали и од ње егзистирали. Туда води једино природна саобраћајна веза између Црне Горе и Србије, преко Метохије правцем Пећ—Плав—ј Подгорнца, југоисточно од Громаде Ко\ мова, иначе би се морала обилазити ова велика планина северо-западао за 50 до 60 км. На целој албанској граници не би било неприроднијег и опаснијег разграничења од овог,'кад би спорна територија припала Албанији. Нарочито су истакли да је разграничење на нашу штету практички немогуће спровести. Црногорци никад не би дозволили да се повуче таква граннца, а камо ли да се њихова дедовина уступи туђину. Оружано би били разјурени и комисија и несуђени господари Арнаути.Дознаје се из обавештених кругов^ да је влада стала на гледиште да се ни једна стопа старе територије не може уступити. Загг&Зачка шташаа о изЈаваша г. Предавеца Загреб, 27. августа. — Данашњи ли« стови доносе разговор с г. Предавцем о обустави ликвидациЈе Покрајин. Управе. Нарочита важност посвећује се његовој изјави да питање обустављања ликвидације за Војводину ннје покренуто, те да у Војводини имају права да говоре само они, који су тамо изабрани. Ова изјава г. Предавца схвата се као кључ политике Радићеваца у опште. Код стварања коначног споразума Разићевци не намеравају да покрећу деликатна питања у оним крајевима где немају већину сами, односно са својим савезницима. (Време) (

Тежак положа! на бугарскогрчкој грзницн Атина, 26. августа. — Што се тиче убиства једног грчког војника и рањавања другог војника на грчко-бугарској граници, аутентичне ннформације гласе овако: 22. овог месеца два војника, из картографског одељења убијени су и ако су, по одлуци међународног конгреса у Риму, били запослени на повлачењу земаљског меридијанског лука. Они су имали пис.мено овлашћење бугарских власти да могу слободно прећи на бугарску територију. Ово убиство дакле не може имати никаква оправдања. Јасно је да је положај да грчко-бугарској граници такав да је онемогућен чак и рад међународних научних мнсија

Вередн у НлбаниЈн Атина, 26. августа. — Јављају из Јањине да албанске власти, не само што вређају повластпце које имају становници Кимаре, већ спречавају станоонике и у скупљању жетве. Јавља се да је овим поводом дошло до сукоба између жандарма и жена. Албанске власти неће да издају путне исправе кимарским трговцима и тако им онемогућавају извоз њихових производа. Постоји опасност да ће се положај још више замрсити, пошто су грађани одлучили да бране своје старе повластице.

Бешачке н Ишије Берлин, 27. августа. — Према вестима из Рима Фринкфуртер Цајтунг пише да је италијанска влада послала своје иваничне представнике у Берлин да отпочну преговоре за закључење италИјанско-немачког трговннског уговора.

ЗОлижење нзшеђу Нешачке и Мехсзка Берлин, 27. августа. — Мексиканск* гтредседник Калес изјавно је у једном интервјуу своју пуну веру у економску снагу Немачке. Изјавио је жељу да се дође до што ужег зближења између Мексика и Немачке у културном и паучном погледу. Шго се тиче унутрашњег стања у Мексику, Калес је изјавио да ј« оно повољно.

војску

Бглгија позлачн из Рура Берлин, 27. августа. — Дејм Експрес јавља да ће Белгпја повући из Рура такозване офанзивне трупе, тенкове и те шку артиљерију, а оставлће само полициске трупе. Трагање за Ерцбергеровиш убицош Берлин, 27. августа. — Маџарске вла* сти трагају за Ерцбергеровим убицау Тилесеном али, по »тзјави маџарског министра унутрашњих дела, не могу да п пронађу. Ншерика и Друштво Иарода Берлнн, 27. августа. — .Државни секретар Хјуз изјавио је да је некорнснс говорнти о учешћу Америке у Друштв) Народа, пошто се прпнципи Друштва На рода не могу сложити с Монреовом док трином. [трел-зље у Руији Берлин, 27. ашуста. (Ралиограм) У Петрограду је прокламовано опсадно стање услед штрајка прнстанишних радника. У јужној Руснји су стрељана 32 лица. а мећу њима и неколи^о жена ^