Време, 28. 08. 1924., стр. 2

Страна 2 и Четвртак, 28. августа 1924.

Дамас Чови Универзнтет: Изложба рускнхј радова. Игралнште Југославнје 15. Утакмппа ОК'0—Једнпство; 17. Југославпја—Б. С. К. -Јнтаоница Аеро-Клуба: (Мнлоша Ве* лнког Ј7) Отворена је сваког дана од 15 до 20 часова. Париз. 15, «Борба за мужа». Коларац: 15. «Две свротице». Вмтаскрл: 15. «0рао» и »Мајмун Жаи*. Спера: 15. «Црнл коњапнк». Дежурне апотеке: зр. Панић, Брадв 11егр» 77; Внктороппћ, Трразпјо 28; Јапкпсии, \тао Сарајевскб п Цсмањнне улппс; 11«ЈгЈић. Бпг>.5ска 2; зр. Баја, ШгннТОЈ гка 27.

ЧЕТВРТАК. 28 АВГЈТТА 1»24 ГОД.

Устоличење патрмјар^а У присуству Њ. В. Крал»а и Краљице, прелст^вника владе, аојске, патриотских и хум^них удружења и народа, данас се у ПеКи, седлшту старе српске патријаршије, обавл»а, већ давно припре,мд»ени, свечани чин устоличења његове светосп! патријарха Ди.митрија. То је са.мо једна нужна допуна оног свечаног прогласа православне српске патријаошиЈе од 1920. г. и нзбора беофадског митропо.тата за патријарха. Устоличење Је само завршни чин у извојевању и стицању потп > г не независности наше православне цркве, чија је судбнна од ваЈкада била тако тесно везана са судбином срп:ког дела нашег народа. С обзиром на тај важни моменат, данашње свечаности у Пећи немају само црквени и верски значај већ су и од велике нашкжалне па и државне важности. Оно што је православној цркви у српско.м делу нашег народа давало нарочито обележје и нарочиту вредност, то је њен слецифичан, готово национални карзктер. РазвијајуКн се под нарочитим приликама, и.мајући једну изузетну историјжу судбину, она је постала готово нацизналном верском установо.м и, дајући православној вери много 'националне и земал>ске при.месе, она је од ње створича једну нарочит>' националну, готово српску релЈстмју. У сталној борби за солствени опстанак, она није била у могућности да са.мо мисли на небо и друш свет већ је била принуђена да се у приличној мери посвети и земал>ским стварима и тешкоћа.ма овога света. Због тога Ј *е српска православна црква лишена оне претеране мистериозности, сколаспже и универзализ.ма али је за то у великој мери остала слободна од фарисејства. језуитизма, верског импергијализма, карактеристичних за извесне друге цркве. Свештенство српске православне цркве је вазда било и у делу и у речи ближе земл>и и ситним и слабим људским створовима него ли небески.м виогаама. Припремајући верне за онај загробни живот и за онај други свет, оно није никада гу5ило из вида да постоји и овај зема л>ски жјгоот , скопчан са великим тешкоћама, невољама и патњама, те да није ништа мање важно морално помоћи сићушна л>удска створења за овај сложен»| живот него ли припремати их за онај други, који тек има да дође. Са тог разлога, ;рпска православна вера није била само вера смрти и загробног живота, што је постало скоро правило код других хгн*шћанских цркава, него је била првенствено вера живота и борбе, извор моралне снаге, полета и оптимиз.ма. За неколико векова ропства под Турци.ма, она је по скр^гееним гудурама са исто то1ико побожне ревности, истрајности и

пожртвова!ћа чувала српску мисао, подржава.та српску свест са ко.тико је преданости неговала Христову на\*ку и хришћански морал. Ц док су зруге цркое својнм космополитизмо.м а»:тематски убијале па често ч успеле ла униште националт - свест извесних народа и напионалну ре.тигију замене само својом, дотле се за српску православну цркву може рећи, да има главну заслугу за спасавање и очување српства. У нашој новој државној заједници, за чнје остварење она има огромних заслуга, срнска православна црква има да одигра исто тако врло важну улогу. Узевши великог учешКа у извојевању верске и по.иггичке самосталности српског дела нашег народа и ослобођењу и уједињењу нашег целокупног троименог народа, она Не својим примером верске толеранције, широкогрудосш, истицањем братства над верским уверењича, моћн у великој мери да допринесе стишавању племенских страсти и ширењу братске љубави н солидарности преко целе територије наше Крал>ев1гне. Као две кћери једне моћне и велике Христове цркве, она и католичка црква позване су да докажу, да не само проповедају Христову науку него да могу и хоће да развију истинску хришћанску и братску л>убав међу истокрзно.м а разноверном браћом и да су во .Ђне исто толико допринети олакшању, по6ол>шању и усрећавању овоземаљског л>удског живота колико показују ревности у припремању верних за онај свет. Са тога гледишта и сматрајући устоличење патријарха као један нови Симбол моралне са.мосталности српског деланашег народа, ми тај свечани чин са одушевљење.м поздрав.Ђамо, желећи да и наша католичка и муслиманска браћа ускоро буду у положају, да преко своЈнх посраника непосреАно опште са Врховним Бићем, поштујући ово а л>убећи сву своју браћу и цео свој троимени народ

28 август 1924 год. В Р Е М Е Иммштај Опсерваторије на Врачару сд 27 августа 1924 год. 7 часова пре подне Београд Барометар 766: тсмпература 13.2: мапспмум 23.5; мппнјјум 10 6: ветар запгд 1: облачност четирп четвртше; релатнваа влаи:ност 64 ол сто. Крагујевзц: Бар. 764: Темп. 13. Сарајево: Бар. 765: Томп. 12. Мостар: Бар. 762: Темп. 20. Зггреб; Бар. 767: Темп. Н. Црквеница: Бар. 765: Темп. 13. Љубљана: Бар. 768: Темп. 8. Праг: Бар. 765: Темп. 11. Пешта: Бар. 765: Темп. 13. Взршава: Бар. 760; Темп. 14. 2 часа по поднв Београд: Барометар 764; твашервтура 17.9; макснмум 19.8; ветар запал 2; облалдост че> тирп четвртнне; релатпвна влажпост 69 од сто. Општи прегпед времена: Стање времена пнје се знатно променнло. Буует за 1925.—1926. годину Министар Финансија тражио је од свих Министарстава да пожуре са израдо.м буџета за 1925.—1926. годину и да пројекте предаду најдаље до краја овога месеца. Новинарске телеграфске таксе Пре.ма постигнутом споразуму између наше и италијанске владе новинарске телеграфске таксе између ових држава рачунаће се за 75 од сто мање од нормалне тарифе. Уредба о пребозу лутнииа н р:бе Једна нарочита комисија поднела је Ми нистарству Саобраћаја општу уредбу о превозу путника и робе на државним железкицама. Министарство Не ову уредбу поднел! Народној Скупштики на одобрење. По пријему ове опште уредбе приступиНе се и изради предлога за општу железничку тарифу.

Нове телефонске станице Ових дана су отворене телефонске ста нице у Војњићу и Крњаку, а ради се на постае .Ђању дуплог телефонског ланца између Карловца и Плитбичкнх Језера тако да ће П.т.ггвичка Језера од сада моћн брже и лакше долазити у вез>' са свима телефонским иентр»п!а. Одликовање На предлог Министра Трговине и Индустрије одликована је орденом Св. Саве четвртог реда госпођа Даница Љ. Баиак, председница Женске Подружине из Младеновца. • Нагоада ВРЕМЕНА од 500 данара • • аз 963. броја од 25. авгусШа исп.гаћгна • : је с-ђи Перки Ннколнћ, Раденичка ул. Ј • бр. 8, Београо. • : Награда ВРЕМЕНА од 500 динара ; | из 954. броја од 26. авгусШа исплаћсна \ је г. Милораду Петровићу, банк. чинов- ј • нику, Шумадијска ул. бр. 41, Београд. ; : * I : Нагоада ВРЕМЕНА од 500 динара \ • из 965. броја од 27. августа исИгапЈиНе '• : се оном читаоцу. који је куПио и сачувао \ : прамерак. у коме је на друго! страни ј • у врху првога ступпа нзоставл>ена : : цела рубрнка са насловом:

Данас:

СВАКОАНЕВНА НАГРАДА ВРЕМЕНА ОД 500 ДИНАРА

: Извештаоају се читаоци, да ће се за \ ; пријаву и исплаШу среНнах примерака \ ] чекати највише пеШнаесШ дана од дана : • изласка броја који наградч доноси. \ \ Пос.ге Шога рока баш и ако се ти при- • : мерци пријаве. награда се за њих неће : I моћи исплаћивати, али зато ће се првог ј • наредног дана пустити у продају не • : само један срећан примерак, који доноси \ : 500 динара, већ више примерака са на- : • градом, управо онолико за колико се " • дана нико није пријавио за награду. \

Паробродсхи сасбраћај Груж—Марсељ Паробродско поморско друштво «Месађери Маритим« успоставило је редовну месечну вожњу својим бродовима за превоз путника и робе нзмеђу Гружа и Марсе .Ђа. Нове школске и гимиазкјске зграде За подизање основне школе у Брезичани.ма, срез приједорски, одобрен Је кредит од 100.000 динара. Исто је тако одобрен кредит од динара 1,062.199 за подизање ги.мназије у Ја години. Радовима ће се приступити још ове године. Књига за занатлије Мкнистарство Трговине и Индустрије одобрило је књигу «Основи занатске кореспонденције» од др. Љ. Олића. По.менута књига је прва ове врсте код нас те ће стога учинити велике олакшице наши.ч ;анатлијама Визирање пасоша за Мађарсиу Мађарска влада поставила је у свима пограничним градовима, где не.ма мађарских конзулата нарочите бирое који ће визЈфати пасоше наших путника за Мађарску. Овим бирои.ма могу се користити и они путници који путују транзитно кроз Мађарску директним возовима Ријека—Будим-Пешта, Загреб—Братислава и Братислава—Беч. Чоја за Минкстарство Пошта и Телеграфа Министарссво Пошта и Телеграфа послало је једну нарочиту комисију у ПараНин где Не присуствовати изради чоје која је поручена у та.мошњој фабрици, за особље министарства. Слава Милан С. Јованозић, литограф, слави Еелику Госпојину. Стан: Косчајска улица број 28.

Венчање У нелелу 31. о. м. у 7 часова изјутра венчаће се у овд. Вазнесенској Цркви г. М.лисав МарковиН, каф. овд. са г-цом Ружом, Неркоч Млалена Клипића, обуНара из Смедерева. Пошто нарочитих позивнтЈа неНе бити, то овим извештава своје пријатеље и познанике да Не честитања примати у црхви. Сталешке вести ЦЈеф акушерског (порођајног) одеље1ва Државне Болтше и управнш; школе за бабице др. Милан Т. Стајић, оператор и спеш1јалиста за женске болести и порзђаје, прима од 2—5 по подне Поенкареова улица 10. Телефон 37-57. — Проф. др. Раденко Станковић примаНе болесшгке од 1, септмебра.о. г. у Битољској улиш) бр. 67 од 2—3. — Др. Драг. М. ТодоровиИ, Коларчева улица бр. 1 (Палата Југо-Банке) вратио се са пута. Чктуља Др. Станислав Новаковић преминуо је 26. о. м. ГГогреб.данас 28. о. м. у 3 часа по подне.' Опело у Саборној Цркви. Спровод се креНе из стана: Коларчева улЈгца бр. 11. Помен Поч. Живку 75. Србићу, бив. предузимачу, даваНе породииа четрдесетодневни парастос у суботу, 30. о. м. у 10 часова пре подне у цркви на Новом Гробл»у. ВзЈзза г. ао. Л^зе Маршића Г. др. Л. МарксвиН умолио нас је да објавимо ову његову изјаву: Поводо.м вести у данашње.м и јучерашњем броју «Новости» изјављује.ч, да су сва та саопштења најобичније клевете и да Ну тужити суду одговорног уредника за изношење оваквих клеветничких вести. У Градском Суду био сам по позиву суда да се саслушам као сведок у једно.ч кривичном спору, који се води код градског суда у Котору. ОставЂа.м јавкости, да сама цени какви.м се средстви.ча служе противници у борби противу мене. Др. Лазар МарковиН, министар на расположењу 27. августа 1924. Београд

Кутошобип-ка нгсрећа у СлавовнШ Писања неких овдашњих листова о ауто.чобилској несрећи, која се десила 12. о. м. у близини Слатине у Славонији, прилико.ч које су изгубили живот покојна Ана ОбрадовиН — старица из Александровца и покојни Пера Миловановпћ, шофер из Београда, — не одговарају истини и право.ч стању. Среско Поглаварство у Слатини, као надлежна власт, по учињеном увиђају на лицу места и по испиту сведока утврдило је' и акто.ч Бр. 290 ПРС од 19. августа 1924. године доставило Великоч Жупану у Осијеку «да је старица Ана ОбрадовиН из Александровца, прегажена аутомобило.ч и да је услед добивених повреда ис тог дана подлегла. Да је истодобно страдао шофер тог аутомобила Петар МиловановиН, који је хтео из.маћи прегажењу А. Обрадовић, услед чега се ауто.мобил изврнуо, који га је згњечио тако, да је за неколико минута умро.» Према тако испитано.м и утврђеном стању од стране Среског Поглаварства, Државно Одвјетништво у Осијеку одлуком својом од 25. августа 1924. прдине Бр. П-2404-1924 у последњој инстанцији одлучило је, да нема законски.х разлога за вођеље кривнчне истраге по ово.че случају, подводеНи исте под одредбе пар. 335 к.-з.

Екоионсии жмвот ИЗВОЗ ЖИТА ИЗ НАШЕ ЗЕМЉЕ МиЈ^истарство Фипанснја }о осдободнло од плаћана дрзкавне царнне аг!по коЈ« нзбојн »го Крал.евипе у Италију. Веаза Беогрвд скочио на 6.70. Двкас бсрза не пзди. Штета лала аа 2 и ло поено Курсеви су н дал>е попустнлн па јуЧвраШ* љем састапку. Порсд тога, Београт сц у Иириху броо поднгао. на оспову падика свнх страних дсвиза у Београду и Загребу, Тспденцијп оа дниар бнла Је врло иовол.пл. Робе је биЛо у свему и по јефтиннјим цеиама; Једнпо јо Парнз за неколико поепа ско-гпо а то Јо послелпца н.еговог скока на странл. 11ародиа Банка ]Г1е пије морала радитм, сву траа.њу подлшрнвалс су банке. По лодпс, 1 :ада Је Б':оград нз Ццраха догоко б./О, тсн* депцнја је била још лабавија. Робе јо бно у нзобнл.у, а уздпжљивос^н код купаца. ^а^сао . Је термипа. ш»|>очито Прага. којн је д^ван 1'спод промпт цене. што свсдочп да се *'.од пкс сочсо оскоптовитн скок дннпра. У ЦирнЈу јс днлир, као што смо шт^кли, (.-тално с!само у току јучерапшега даши Тај скок покренут је пз Београла. Париз је, такођс, чвршћн, а нешто мање ц Мнлано. Лондои се одржава већ три дана на нстом течају. Љујорк је попустно доста нзненада, док Праг впјс следовао. Беч јс чвршћн. Рсчпа са ратну штету још јаче је пола. за скоро два н по динара. -Јуче је рођенх нлјскупље по 128.50.. а пајјефпшиЈе но ј?6.5ј. Седам од сто з>.јам одртава се. ^ агрбрпе г.у н.:шго '.зр.гћ-?. Лутрнјскн ст вуђенл Г.0 160. а траа:енн по 116. С папврнма новчанвх завода ннјс бнло послова. Бродарско Друштво, нек^лнко вомлд!, рађопо Је по лабавоа курсу. Београ-дска Грговачка Бапка нуђена јс по 200, а ЗаЈечарека Задруга тражена по 205 ЗСог празпнка данас берза у Београду не радн. (Цнфре у заградп огначЈ'ју кур^еЕе лретходног дада). Београд, 2" август«. — Валуте: мћђарске крупс. понуда 0.105 (0.105). Дг-визе: Лондон зво (360.90): Париа 435 (436Ј; Њујорк 80.12 п по (60.30); Жен>ва 1502.60 (1505); Мвлапо 354Ј0 (Зћб.40): Праг 240 (240.15); Амстердам 30.©5 (—); Солун (147); Беч 0.1133 (0.1136); Букурешт Зб.об <36.10); Софнја. последња понуда 59 (59); Пеппа 0.1015 (—). Термннп: Лондон ва удтнно септембар 861 (днеЕЕи кгрс 360); П*раз за 4 свптембар 442 (435); Мнлано за ултнмо септембар 357 (354.50) Праг за ултнмо септембар 238.75, за удтнио ОКТОбар 238.75 (240). Државнн пађирн: зајеи ссдам од сго 67 (курс претходпога састанка 67); аграрне 4 од сто обвсЈНкц'.- 25 (—); рсата за ратну штсту 127.50 (130.40). _ Носчани заводн н ДРУга друштва; Бродарско Друштво 400 (—). Цирих, 27 августа (у подне). — Бсрлин 1.27 п ; една четвртнна (1-27 п по;; х\мст-;рдам (207); Њујорк 533.25 (534); Лондон 23.97 (23 07); Пврнз 28.97 (2830)'. МидаНО (2з'.б<>); Праг 10 (16); Пешта 70 (70); Букурешт — 1—): Београд 6.05 (6.С0); Беч 75 и трн осмпне (75); Варшава — (—). Париз 27 августз. — Бердин 4.40, Б>1»ј решт 9; "Праг 55.37; Беч 26; Њујорк 16.45; Брнсел 92.37; Лондон 62.65; Милано 61.50; ПирпЈ 345.75. Београд 23. Беч, 27 августа. — Амстердам 27.590 (27.575); Београд 565 (876); Берлнн 16.58 и по (16 85); Брнсел 3.584 13.^64); Пешта 91.40 (91 40); Букурешт 343 «341); Лоидон 318.900 1319.»0' Мнлаво 3.144 (3.14г>: ЊУЈОР* (70.035). Парва 3.557 (3.537); Праг 2133 12133. Цнрш 13.315 '13 305), 512 Новосааска пвод/ктла безза Новп, Сад. 27 августа. - Катаа нова лшепииа 855: јечам бачка 300: зоб Оачкв 265. оукуруз 290; пасу.Ђ в«п Оачм 435; 5 Р' ШВ ° ■ 00. 590; № 0, 590; .V 2, 530; * 5. 490. * '■ 360; мекиње бачке 195 линара. Тенденпнја још увек лабава. Продато укупно 95 вагона. (Време).

спо?т

ДАНАШЊЕ УТАКМИЦЕ Данас на нгралишту С. К. Југослгвије одржаће се фнналне утакмвде за Олимпаог.н Дап. У првом пару састају се по5еНеп>1 са прошлнх \такмица С. К. Једннство н С. К. Соко. Оба клуба су подједнаке јачпне те с нсходу ове утапмнце тешко је говорнти. Другн пар ће бвтн борба између два стара рчрала С. К. Југославије и Б. С. К. 0 нптересозан>у за ову утаимицу ннје потребно вн говорнти. Из ове борбе видимо снгурног иобедника С. К. Југославнју само пнтање ;е голдвференцпје, пошто В. С. К. нгплазн без В*цера н Лакнја. Почетак прве утакмвде јо у 3 часа по подне.

Обновљење Пећске Патријаршије' Св. Сава је организовао српску цркву, бчо први српски архиепископ и твсрац независне српске цркве. За време Немањића она напредовашс ка већој слави н величини, да би за Душаново време достигла врхунац. Када Цар Душан Силни освоји многе земље м градове, он знатно прошири границе српске цркве и државе. Он освоји и прлсаједини својој држави: Охрид, Прилеп, Костур, Струмицу, Хлерин, Жељезнеи, Воден и друге градове. 1346. године сазове велики црквеночародни сабор у Скопл>у. На њега позове: архиепископе охридског и српског, латријарха бугарског, све српске епископе, властелч, велможе и народне вође. На овоме сабору буде проглашена српска архиепископија на степен патријаршије, а за патријарха изаберу Јанићија I. логофета Цара Душана. аНосле овога патрЈЈјарх Јанићије венча Зушана царском круном. То беху најславнији дани у уа: торији српске цркве. Званична тит >'ла српског патријарха била -е ова:> -Васесвјетјешему и васеблаженејшему 3 Одломак иа већег дела*

оцу же и Господину нашему Архиепископу пекскоме, первие Јустинијане, Патријарху же васем Србљем и Болгаром, Поморие, Далматие, Травуние и вретаниским острово.м, и северним странам и белаго Подунавија Господам, Господину, Господину, Кирју, Кирју, Кир.... (име) многа јему л>ета». Из ове титуле види се и ве>тичина српске патријаршије. Патријарха је увек бирао земаљски Сабор и то под упливом самога владаоца*. Може се рећи, да су први дани српске патријаршије били и најславнији. После смрти Цара Уроша и раздора српске властеле о превласт, већ се осећа расуло и у српској патријариЈИЈи, повећано утицајем Византије. Нарочито се ово осећа за време Цара Лазара, када је требало бирати патријарха после смрти Саве П. Услед неслоге у држави и цркви, сабор је принуђен био, ла изабере за патријарха српског старца пустиника Јефре ма. После смрти Деспота Стевана Високог (1427.) Србија долазаше у све теже лане, па и српска црква. Већ 1454. г. Султан Мухамед предаЈе српску цркву под потпуну јурисдичцнЈу — духовну и грађанску — цариградској патријаршији^. * Гласник Ш, Д. С. С. 8 ГЈоав. иркв. право. Милаш. § 27.

Србија сасвим изгуби своју слободу 1450. г. када Турци покорише српске земље. Најгоре стање за народ и цркву бе.ху први дана ропства, — после смрти Деспотице Јелене, удове Деспота Лазара (у лрла 1458) која беше примила ркмокатољ!цизам. Турцн се бојаху утицаја српске цркве на народ, а и њихова им вера заповедаше ширење мухамеданства 4 . (Коран 1ЈЈ. 9. 10. и 19.) Путници оног доба износе страшне слике живота српског народа и његсве народне цркве. Тако Ђеновљанин Мернавин живо слика бедно стање српских богомоља и свештеника. Ово потврђује и Герлах. Мернавин вели: «да су Турци гонили српске свештенике и калуђере, са цркава скидали звона, односили накит и прибор црквени, а цркве после претварали у џамиЈе. Хришћанима су оставл>али само мале и сиротињске црквице. У њима се с.чело да служи само тихим гласом. Забрањеио је да се држе проповеди. Ако би се и ове црквице којим случајем срушиле, нису се смеле оправљатиЧ Тако ксто и учени професор Герлах, из 1573 г. наводи; да свештенство ниш« Летопис Матицс Српске 175. » Гласник 36.

ко потпада под пећску патријаршију, а за београдско свештенство каже, ^а им је старешина Пећски Патријарх Герасим, који плаћа су.тгану 2.000 дуката, за слободу вере 6 . Један запис из 1696. г. који се налази у београдској народној библиотеци каже ово: «уви, уви, велија бједа Христијанскому народу, не остаје ни стара, ни немоштна 7 . Било је, — а праведно рећи, — и бољих нешто дана, кроз овај мрачни период. Тако је нпр. 1581 г. (наше) издан ферман, да се не чине зулуми Хришћанима. Султан Мухамед III.- М602.) издао је неколико фермана, у којима је регулисано много црквених питања. Најтежи дани за српску'цркву беху они, када на престолу пећске патријаршиЈ 'е беху Грци. Грци беху преплавили српске земље ве!\ у 16. веку. Јастребов каже: «фанариоти беху пос1>'пно истиснули народну јерархију из српске цркве" 8 . Први Грк, као српски патријарх споми ње се Гаврил III. Заи&ега летопис пели: «сеј убо Гаврил з .Ђејши роду сербскому». Поспе њега се спомињу: Кирил, Га8 Гласник ХШ 7 Гласник 56. * Гласник 31. стр. 49. >

врил Хроми, који се потурчио 1762 г. и др. Сами су неки султани били принуђени, да спречавају грчку тираннју у српској цркви. Важан је за нас нарочнто ферман. Султана Мухамеда у 25. тачака издан 1731. г. јер одређује гран»где српске патријаршиЈе пред њено оништење. У овоме се ферману одоеђује независност српског патријарха и слобода управљања српским црквзма. Изчеђу осталог наводи се, да су му потчињени ђаури и попо«1: у Пећи и околини, Крушевцу, Лесковцу. Косову, Вучитрну и СХендерском Санџаку, Приштини, Новом Брду, Ћустендилу, Дупници, Казанлуку, Ихтиману, Самокову. Херцеговачком Санцаку, Врањи, Егри-Паланци, Нишу, Радомиру, Нов^м Пазару, Н овој Вароши, Трговишту, Митровици, Пријепољу и Ужицу 10 . Тужна је н велика искорија укиућа пећске патријаршије! Византија је систематски радила да се српска патријаршија, не сачо укине, већ — униили... Врхунац ових утицаја впзантијских у овоч циљу беше за време Патријарха ВасилиЈа Бркића. Он бн протеран, да (Носшаеак на аешоЈ сшрани) 9 Гласиик Д. С. С. 1854. г. . Гласник XI.