Време, 28. 08. 1924., стр. 3

Четзртак, гн пвгуста 1924

Страна 3

ЈУЧЕРАШЊИ ДАН У ПЕЋИ

Шшпечињу свцшш 1Ш1ичен»а 1уче у подве Коаљеаскн Пар стнгго !е у Пгћ а одсео у Еисвкш Дечг.пнша Данас ће прилкксш устоличења !б. В. К рзјб као Осзгтнлк Коссва увелати чувеве свеле Царице МиЈмце

Пећ, 28. авгухта. — У дворишту Патпи Јаршије настао је прави вашар. Одмах после велнког улаза заселава лржавнн одбор. Сваки час се мењају програм«. Краљ је требао дпћи сутра, а.ти је накнално јавл>ено да ће проћн кроз Пећ још данас и да Не у Градској Општини иримјгти со и хле <5 у два сата. Улази камион с даскама у двориште. Те је даске требало однети у по.т>е испред манастира да се начтни позор «1ште за извођеље «3идања Раванице». НастаЈУ објашњења с целим државним одборо.м. Свађе и препирке око аутомобила. Сви би хте.и нћи у Високе Дечане на поклоњење моштима Св. Стефана Дечанског. Пробе глумачке не могу да се одрже, јер оркестар нше аошао.

Њ. Св. Патрчјарх Димитрије Овамо овде у пољани с десне стране пута како се иде из вароши у Пећску Патријаршију започиње прав -Ђење трибина. Нема тестера! Трчи онда за тестере. Државки одбзр се хвата за главу. У Пећи има пуно ствари, које је тешко добити. Четкица за бријање нема нигде! И бербери кукају, што им из Београда пакет није стигао на време. Па онда тек се једна ствар доведе н* своје место, настају нове компликације. У последњем часу видело се да радницн у кечетима №1су енергички и да сутра неће бити ,чи хладњака. Брзо телефонирају за један вод војника да у вече хладњаке подижу :ве у зеленилу и са разннм шарама. Куца се непрестано. Треба сад целу ноћ правити столове за 300 званица. И у то време нервозе и лупе чекића стижу аутомобилн око капије. Комеша се дворнште. Г. Боб:*Н донесе велико јеванђеље, уоквиреко златом, влтар Патријаршије од стране Општкне Београдске. У то око 11 часова стиже и председтгк зладе г. Давидсвић у пратњи шефа кабинета г. Влајића и пргдседника општине лећске. Оде право у Двор код Патријарха. Доле пак чекали су га дуго неки црногорски делегати. Њих се много јавило цело пре подне г. Давидовићу. Причали су му све, само не знам да лн су .му причали да у П-гћи постоји банда црногорског олсша, која пише претећа анонимна писма и доводп у страх и трепет и српске и турске становнлке. Један Србин добио та је јуче. Уплашио се, као да је већ смрт доцгла. Писмом му је назначено да лечерас у 11 часова остави у парку 3000 динара или да их пошаље по сво.ме момку, али да о томе не с.ме знати нико. Чује ли се, онда је мртав. Тај на.м је човек рекао да није с.мео ићи у полицију. — Каква полиција! рече и одмахну руком. Овде свет не сме да изпђе на улицу после 9 сати као да је у Арнаутлуку. И турске и српске куће добијају пнс.ма од црногорских банди, које тако живе и пијуцкају ракију по цео дан по пећским улицама, па ево и данас, кад су у Пећи четири пука војске, 20 владика и Двор. Не знам да ли је таква прича дошла приликом ове посете Пећи и примања 30 делегација. Тек што је г. Давидовић отишао од Патријаршије, телефоном јаве да је Кра .ђ у Ђурашковићима и да ће убрзо ући у Пећ* То је било сасвим неочекивано. Народу је објављено било да ће Краљ доћи у 2 сата. Председник владе одјури на своме ауто.мобилу у варош поред пољане, на којој гардијски официри пробају карусел за сутра и зноје коње на дивноме -7ниу. Краљ с Краљнцо.м у пратњи Министр^ Двора г. Јанковића, Маршала г. Дамјановића, Шефа јавне безбеанлг.ти г Жике

Лазића пројурио је кроз изненађене ше таче н грађане сасвнм без параде кроз ријугаве н тесне пећске улице путем за Високе Дечане. Пред опш пшом се само зауставио Краљев аутомобнл, и у 12 сати п 40 минута ппсле неких 20 минута вож?ве Краљ је већ био у нашој царској ларви. Ту ће и остати да преноћи, јер је за Њега, Краљнцу и свиту спремљено све у великом Конаку с леве стране од м^наспфа. Сутра тек у 10 часова Краљ и Кра .ЋИца са скггом свечано улазе у варош, као што је у програму свечаности. Сада су скоро већ свн ту. Чека се вечерас г. Корошец и још -неколико државних и верскмх функционера. Г. Пашић неће доћи, а управо је његова жеља била , да се свечаност што пре изведе. И сад он неће бити на свечаности. Код оваквих гостију достојанствених, који не иду пешке него са.мо аутомобилом, код оволико армијских генерала, код овојтико младих гардиста, код оволико муззгке и славолука Пећ више не мирује. Тешко се може познати. Синоћ до дубоке ноћи код «И.мперијалл» саставило се неколико столова млазих гардијских официга и неких старих Руса па с овдаш њнм Рускиња.ма певају и плешу. Разлрагали се сви, као ла су у Руској Липн. а не близу Чакора. Кад је то било у Пећи? Гасе се лампе и мрак пада после осам. ПозоршЈта и бнпскопа нема. За концерте н барове се и не зка. Буле ж!ше р умиру у харемима гледајући у магазе, у неке зидове, улепљене блатом, а Хришћаки, љубитељи Европе чезну и пропадају од ностаЈ -тје. Рече једна Пећанка: — Боље да нису доштл! Биће нам сала троструко жао, кад оду и кад ми будемо тумара.тп у мраку и легали пре него што живот почне. О, кад би овпко остало! Али овако то значи цео^дан параде, јер сваки дан пролази ксњица Крал.еве Гарде с проба на пољани и с музиком на челу свира. Треште трубе мушки кроз бве земље српске. Коњаниии поноспти н виткн јашу, достојни својих предака с челенка.ма предкосовским, и онако праш њаве и Цар Душан- би их п&д>убио. — Овакве свечансстн би требало правити свде што чешће! каже један Словенац, што је дошао из ЈБубљане. Онда би Арнаутлук био миран. У тој буци и писни булеварској и гаркизонској и ж-ивот није више монотон. По кафана.ма све се столице отиуају на ј јуриш. Трп год?:не хотелијери већ чекају на овај пазар. Првих дана кафа је била динар, јуче је била динар и по, данас је два. Алм је невоља све већа у «хотелима». Најлепши н најурзђенији распола же свега са чел:ри собе. Сав овај улични циркус отвара апетЈгг, и тако се сваки час жваће испод слика Геновевиних и разких Дезлемона. Питање је једко тешко: Колико је света дошло? Тешко би било избројати. Сам државни одбор не може похватати цифре и пре.бројати рачуне. На хиљаде свакако. Шаре:т се већ Пећ од народних ношњи. Прногорски сердари, опремљени у срми и црвекој чоји бљеште на сунцу. Ексе ннзови ду1ита око врата сељанки из околине. Охмара се око на живопискј.м шалварама оних многобројних жена, које по цео дан вршљају по порти манастирској и љубе гробсве АрсекиЈа Патријарха и свих Патријараха редом Вечерас кад су збона са звонаре почела звонитн пуним звуком, кад је Патријарх изашао из Двора са својим владнкама с камилавкама црннм, цео тај богољубкви свет пећске жупанИје слегао се с воштаннца.ма у руци пред цркву, која >е сувише малена да прими те масе. И кад је отпочела служба с «Господи возвах...« настаде тајац у мистичном полумраку. Почињало је оно, ради чега се дошло. Чуто се, како нека деца плачу, нарочито ма1ке. Док се служило бдење на јектеније је одговарало Београдско Певачко Дру|<пво, а соло су певали дворски прота г. Михчјло Поповић и г. Воја Јањић, бивШи Мигистар Псра. На крају дуготрајне службе митрополит дабро-б;>сански Петар, црмогорско-приморскн Гаврпла изашли :у пз олтара, пришли ^атријарху и презали ку белу панакамилавку са крстом уз кратак поздрашш говор. Пошто се завршило бден.е, цело свештенство целивало јс чулотиорне иконе, а затим је Патријлрх нјиигао у двор на заједничку вечеру. У том међувремену једна делегашпа вештенстЕа коју су сачин-авали митрополит вршачкн Иларион Радонић, л р Борђе Летић, епископ темишварски и Митрофан Рајмћ, епископ браничевски отишли су у Високе Дечане да поздраве Краља у име Патријарха и свецЈгеиства и да га замоле да и он поради на што божем лоношењу иоквених закона и по-

вишењу свештеничких плата. Том ириликом у договору са Краљем учињене су неке измене у програму. У петак ће се поћи у Високе Дечане У 7 ч. ујутро, у место 6 часова, и кад се стигне у Призрен неће се одлазитм у цркву Светог Архангела Михајла, него ће се учиннти помен души нрвом оснивачу патријаршије у призренској цркои. Још је једна измена учињена. Краљ је замолио да сутра, у.место прекосутра запали оне чувене свеће, које је по предању иародно.м оставила царииа Милица кад је долазила у манастир после косовске бит ке са завештањем да нх осветник Косова запали. Њене с\' речи биле ове: «Нека први пламен тих свећа буде ралоснн знак душе мога Господапа и свих Срба витезова попшулих на Косову, да је Косово ссвећено н Српство ослобође|но, да је српски Краљ осветник Косоза и оспободитељ Срба дошао у ову царску лавру, гтр се у знак бЛаголарности поклони спетом К јјпљг Дечачском, да се тој-л ;. чна дуЧОа мога Господира са душама косовских му«ек|л;а ра^ује и да заједнички.са душам;. поги'д лих витезова за оспету Косов,' и слободу Срба позлрави освстника Кг.сова и ослободиоца нашега нлрода.» Т? свеће стоје пред иарским дверима г леве и десне стране ћивота Светога Стемна. Високе су метар и по и необично дебеле. Те су свеће, усађене на стубо вима, уздигнуте те ће Краљ са једномсве ћЈШо.м усз^енбј на лхтачкој мотци запалити свећу са десне стране више иконе Спаоитеља а Крддаша ће запалити другу свсћу са леве стране вмше лика Богородице. Тако ће почеги горети те исгоријске свеће. Иела свечаност биће у тишпнн и ннко од народа неће прнсуствовати, сем игу.мана. Крал> је желео да се ове свеће не пале у петак, јер не волн да петком ишта започнње. Кад свеће Царице Мигвше почну горети, сутра пре подне у девет сатп Краљ ће са Краљицом поћи у Пећ да Патријарха доведе до његовог престола а народ православни читаће за то време посланииу Патријарха Димитрија, која је из Пгћи послгуга данас у целу иашу земљу. 'Га посланица гласи: :Димитрије, први Патријарх васпостављене српске Патријаршнје. Свима духовним синсвпма и кћеримм свете српске православне цркве блдгодат и мир од Господа нашег Исуса Христа. Јавља нам се свма одавде из Пећи, из свете Пећске Патријаршије, после прве свете службе, коју као прзи ПатриЈарх са својом браћом архнјереји.ма и другим свештено-служиоцима одслужих у њеноме светоме хра.му данас на празник Ве.игке Госпође и шаљем ва.м свој патријаршискн благослов. Велику смо славу да нас прославили са нашим љубљеним Краље.м и Његовим Домом, са многопобожним народом, са старешинама свих власти, са народним просветитељима и учитељнма, са нашом омладином и нашом јуначком војском. Славили смо славу наШе обновл.ене древне Патријаршије, коЈу је оснсвао силни Цар Душан и која је као добра мати послужила нашем народу са великом љубављу и самопрегоревањем па су је због тога непријатељи наши били укинули. Оиа је сада у наше време, после славне лобеде наше војске и постанка наше нове, велике државе поново враћена наше.м народу. Све светиње наше »ере н наше цркве поново су под њеном влашћу н заштитом. Нека се под њом поново уједине и поново отворе сва српска срца, да са онаквом љубављу примају њезину реч и јеванђелску проповед, са каквом их је она свагде својој верноЈ деци предавала. Чувајмо своју веру и своју цркву, јер нас је само та вера и црква сачувала кроз највеће патње, да се пред светом поново Јавимо као народ достојан слободе и срећна живота у своЈој држави. Позивам вас све, драга моја духовна децо, да и ви у својим храмовима узносите Богу молитве, да благослови рад наше ПатриЈаршије, те да под њеном управом све више хвата корена наша вера у срцима наШгг народа, и да еванђеоска наука буде главни закон његова живота. Препоручујући вам, дакле, молитве и братску међусобну љубав, ја вас поздрлвља.м све са престола наших древннх Патријараха. Све вас благосиљам, да би Господ подарио свако добро душевно и телесно и вама н свнма вашим драгима. Нека буде б /.Јгсслов Госполњи над свима вама по Његовој благости и човекољубљу. Амин. 15—28 аагуста у Пећи. Архијспископ Пећски, Патријарх Српски Димитрије.» Док се све ово чита и сутрашња свечаност припрема, у порти манастирској ^вадесет буради Вајфертовог пива хладе се већ гри дана у хладноЈ Бистрнци. м. С.нетовски

;1ИСКУСИЈЕ 0 ЛОНЈОНСКОМ СПОРАЗУ МУ Гвир г. Поеекареа у сеазту Послс гсзора г. Поенкареа и г. Ериа Сснат јс ратифичовао лондонсми споразум Парнз, 26. ав!уста. — Г. Поениаре је констатовао да су добивени приходи од окупациЈе Рура показали стручњацима| скривено богатство Немачке и о њима су| они без сумње водилн рачуна. — Ми смо — казао је г. Поенкаре усвојили Довесов план Јер нам Је давао могућности да се усггостави међусавезничка слпга и зато Јер је његова економска и практична вредност велгика. У осгалом, Довесов план даЈе нам више препмућстава од плана Бонар Лоа. Г. Поенкаре набројао је преи.мућства која има Довесов план над планом Бонар Лоа. Први план води рачуна о увећавању немачког дуга и даЈе репарашЈОЈгој комисији право да несметано констатуЈе неизвршење обавеза од стране Немачке; он дозвољава продуктиван мораторијум али са залогама и немачки индустријалци су спремни да изврше Довесов план само зато јер ми држимо Рур. Довес је поставио немачки дуг на трговачку подлог>' али ми не бисмо требали да напустимо залоге ире него што се остваре обећања Без рурске окупациЈе било би немог>'ће приморати Не.мачку да преда железнице нарочитој организацији која ће над њима водлти надзор. Поенкаре изЈавио је да измене извршене у Довесовом плану у Лондону нису биле противне уговору о миру, али нису биле ни обавезне. Он критмкуЈе поступак арбитраже какав Је решен у Лондону; он сматра да ће арбитража предвиђена за пренос плаћања највише користити Рајху. На то је г. Ерио одговорио да Не.мачка нема права да се позива на арбитражу, ако комисиЈа за пренос плаћања сматра да Немачка изводн такве фннансиЈске маневре који су у стању да спрече лиферовања. Увели смо арбитражу да се њоме Француска користи п тако с.мо испунили једну празкмну у Довесовом плану. Седница Је била прекинута. Г. Поенкаре нпчинио је неколика алузиЈа на евентуалне неспоразуме који могу настати између Немачке и Савезника о употреби новца коЈи се накупи у каси агента за исплате, пошто лондонски протокол не предвиђа никакву меру да се у нашу кор1гст реше слични сукоби. Седница је била прекинута. Када Је седница настављена, г. Ерио је изЈавио да су се стручљаци сложили да политика у свнм реалним случајевима буде базирана на заједничкоЈ сурадњи Савезника. Он констатује да је Поенкаре увек одбио ефективно решење репарација. Да нисмо учинили концесиЈе у Лондону, била би за нас политћчка ситуација вео.ма опасна. Г. Ерио сматра да лондонски споразуми дозвољаваЈу лиферовања у натури, што је пре било немогуће. Односно преноса плаћања, г. Ерио подсећа да је он увео извесна усавршења која дозвољаваЈу да се на Француску пренесу суме све док ДржавноЈ Банци не буде потпуно нсплаћено. Што се тиче Рура, г. Ерио потврдио је да је у Лондону лојално бранио окупацију као што је Поенкаре захтевао. Извесне територије су евакуисане ради васпостављења интернационалних возова. Указао је на потребу једног економског споразума са Немачком. Нагласио Је да ће садашња влада пазити на национализа.м у Немачкој и завршио је своЈ говор подсећајући на антанту међу савезшшима коју је успоставио у Лондону. Г. Ерио Је позвао Сенат да бира између сдвоЈене политичке акциЈе или политике међусавезничке сарадње. Сенат Је завршио дискусију о лондонским спроазуми.ма са овим прелазо.м на дневни ред: одобраваЈући дек^тарациЈе в-гаде, лаЈући јој потпуно поверење да прод)жи нзвршење лондонскнх споразума и да постигне потребне гарантнЈе за безбедност Француске и задовољавајуће решење међусавезничких дугова, Сеиат прелази на дневни ред. Гласало је 204 за, а 40 против.

ПРИМЕНА ЈОВЕСОВОГ П.1ЛНА Вдаоео^и изјлеђ 1 / шпки* иацжшжта и зп ш Тражење номпромисног роиЈења Берлин. 27. августп. — Дг* би се не | с.1ачк:ги наиионалистима омогућило да се и они изјасне за приЈе.м Довесовог плана, немачка пплулистичка сгранка предложила је Једну законску одредбу по којој би влала имала деЈствовати да се потпуно евакуише рурска област још пре 15 августа 1925. године а келнска облаа пре јануара 1025. Немачка популистичкг странка уЈедно је предложила и Једну резолуцију коЈом се устаје против признаи>а ратне одговорности од стране Немачке која је на то принуђена у Версају. Немачки напионалисти преко своЈих листова изјављуЈу да они не могу прихватити овај ко.мпромисни предлог, поштг предлог ниЈе задовол.авајући. Данас ћ( још да се саслуша мишљење партијских покрајинских првака. Председник раЈнских индустриЈалацг упутио је Рајхстагу телеграфски захте! да се усвоЈе лондон<жи закључци. Зг пријем Довесовог плана изјаснили су а још и келнска трговачка комора, ошнтш ски одбор у МаЈнцу и баварски инду стриЈалци. ШТАМПА ТРАЖИ РАСПУШТАЊЕ РАЈХСТАГА Париз, 27. августа. — ЈављаЈу из Бер^ лина да јучерашња настојања у кулоарилт Рајхстага да се националисти одре ђено изЈасне за или против Довесовог плана нису дала још никакве резултате. Социјал-де.мократи и странке из цен трума противе се гтредлогу економски* партаЈа, у коме се каже да за изгласаљ« закона о железницама није потребна ве ћ».гна од две трећине гласова. Влада Је сз своЈе стране изјавила да је Министарски Савет уверен да је нужно сакупити ону већину коЈа Је уставом предвиђена. Лајче ЦаЈтунг тражи распуштањв РаЈхстага. ЛАНАС ЋЕ СЕ ИЗВРШИТИ ГЈ1АСАЉЕ Бордо, 27. августа. — Гласање у Рајхс тагу о законима коЈи стоЈе у вези са из-' вођењем Довесовог плана извршиће с( сутра. Вероватно је да ће националистички шефови дал< слободу гласања чла новима своЈе странке, што ће омогућит* да се добиЈе потребан броЈ г.тасова за у\ сваЈање закона. ПИТАЊЕ ГАРАНТНОГ ПАКТА Берлин, 27. августа. — У Рајхстаху, демократа Бернсдорф изЈавио Је да ФраА цуска и Немачка треба да закључе гарантни пакт. Економска и популистичка партиЈа поднеле су Рајхстагу пред-тог да се укиие већлна од две трећине која је према садашњи.м законима потре* на за изгласање пројеката. ЛЕБАТА У РАЈХСТАГУ Берлин, 27. августа (Рахиограм) Рајхстаг је завршио друго ч^гтање закона у вези са Довесовим планом. Седница Је морала бити прекинута за кратко време услед инцидента коЈи су изазвали комунисти подношењем резолуције о амне', стији. Комунисти су напали социјалиств и демократе и изродила се туча. Тврди се да Је Еберт одлучно решен д\ распусти РаЈхстаг ако Довесов план не буде усвојен и да је већ потпнсао и декрет о распуштању. Канцелар ће још једном опоменути РаЈхстаг да се Довесог план мора спровести. У сваком случају, без обзира на држање Рајхстага, лондон скн споразум ће бити потписан 30. августа. (Време)

Вераспшжење ч Лгаздн Лондон, 27, августа (Ралиогрпм) Њујоршки Трговачки .тист јавља да је оптимизам ишчезао у индустријскнм кру говима у погледу спровођења Довесовог плана а да сада влада велико нерасположење. Очекују се велике компликације услед држања Немачке. (Време)

Шогућшт рашувшш ?аЈхстага Берлин, 27. августа (Ратограм) Листови п .ју ла је Еберт пристао да потпише л' о распуштању РаЈхстага 30. ав. \. а ако лондонскн споразу.м дотле не буде изгласан. (Време)

Ззтрпани рудари Берлиџ, 27. августа. (РаЈИОграм) У једном саксонском руднику услед, олрнвања угља затрпано је 18 рудара. (Време)

Руска оробна шобилнзација Берлин, 27. августа (Рпдиограм) Према вестнма из Москве, за 30. авгус Је наређена пробна мобилизација цело купне руске војске. Совјети тврде да и* је на ову скупу пробу нагнала заоштрена ситуација, поглавито према РумуниЈи. (Време) Сензационални дупли програх у Елита Вшиаскопу ЕЛИТА ВИТАСКОП од данас игр; два необично интересантна филма 1. Орао изв^нредна мексиканска ковбо] драма у 6 веома интересантних чинова. У главној улози омиљени американски ковбој уметник Мопгое 5а115ћигу. 2. Мајмун Жан кримннална маЈмунско акробатска пустоловина у 4 огромна чина. У главноЈ улози неустрашиви акробата баеПа. Сценарио: Доа пријатеља — ЛепА удовица — Несавесан секретар — Вернн индиЈанац — Нестанак скупоцене огрлице — Страховит пожар — Весела скитннца — Сооаричина љуоав — Отмица детета — У потери за мајмуном Индијанчево прнзнање — Награ1)ена пожртвованост веселе скитнице — Епилог.