Време, 28. 08. 1924., стр. 4

Стоанг^

Четвр|ак, 28. августа 1924

БАЛКАНСКИ ПУТ ЕМИЛА ВАНДЕРВЕЛДА

Иапоци сациа диста за е вропски иир КарнЈЈра Једвог радзачког вође: пјт у Руг.ију: процво есера; боравак « Бугарској; Еалкан опет постаЈе болио тесто Евросе; гволуцвЈа созјетског режиша: стрплењр и шнроњкбива нздржљивост

, У ХОТЕ.1У «ЕКСЦЕ.13ИОРУ» Већ*око 9 часова нзјутра у хо.ту мало.а н кокетнога хоте.та ЕксцсЈЗЧорГк очекивала је Е.мила Вандерзелда једна попрнличпа гр\па разннх личности, која је дошла да инфор.мнше и да се инфору.ише. Значајна је лојава многобројних иаших новинара, као и факат да су, оа разлику ^1>д недавне прошлости, сви били одлнчно информисани унапргд, питања поставља'ли стручно н пословно, и сви мззрсно владају француски.м језиком. Пре доласка Вандервелдовог Јђегов секретар лао је Нотребне биографске податке. Тај. секретар, доктор ван дер Гпнет, глатко обрн»ан, духовит, шеф сервиса Бриселскнх болница, већ познат у раденичком покрету, са пуно хумора нзносио је детаље о мучним почетцима радничког покрета у Белгији. Покрет је почео у маломе локалу једне фурунџинице, у Гану, и његов први вођа Ансе ј године 1885 издавао је мали фламандскн листић УоогиИ („Напред») на тај начпн што је и писао чланке, и сам слагао, и штампао, па чак и продавао лист. Сада је, за непуних 40 година раднички покрет у Белгији једна огро.мна моћ, његове су организација свесилне, има своје фабрЈЛсе, има своју флоту за риболов, кооперације његове јесу пример социалистичког стваралаштва.

Г. Вандерве.гд КАРИЈЕРА БОРЦА Вандервелд је рођен године 1866, сд /5 год1:на постаје соцна-тиста, са 19 грдина докторира на правно.м факултету н постаје адвокат, године 1894, са 28 годича он је посланик од Шарлероа, и убрзо постаје вођа покрета. Покрет је био с почетка слаб, али се разрастао у многоме благодарећи неуморној активности Вандервелда. Она је и теоријска и практична. Обишао је готово цео свет, ширећч чдеје социализ.ма, а штампао је нелики број дела, као: Колективизам и Вволуционизам; Сеоба са села и повратак на њиву; Аграрни соцналнзпм; а такође, са професором Масаром биолошко-социалне :пиее: Регреснвна евоЈуција у бнологнји ч социоЈОгији; Паразитнзам органски и социа.:ни. Интелектуалац, професор универзитета, теоретичар, говоркик, срганизатор и пра.чтичар, Вандервелд се јако истакао 1907 у Конгу, где је ишао да брани американске мисионаре којп су изнели злоупотребе белгпјске владе и Леополда Другог. Вандервелд је одбранио те људе а Леополда Другог жигосао. Од 1900 до 1919 био је председник Светске Интернационале, али није занемаривао никад Белгију где је, примогао као борац, законодавац' и министар, да се донесу заксни противу алкохолизма, да се тамнице преуреде и хуманизирају, и Ја се лтодерно социално законодавство уведе. Кад је букнуо рат влада га зове за министра, и његов утицај гтостаје предоминантан. Он иде за Америку да обавести Вилсона о зверствима немачких фупа, оссбито у Арсхоту, Терину, Динану, Та.мину, Лувену, о погорелим селима, о спаљеним библиотека.ма и црквама, о стрељаним и депортираним мирним грађанима. У Версају он је био потпИсник и законодавац пакта о осмочасовноме Рзду> > Русију је ишао 3 пут, последњи пут да брани пред комунистичким судом оптужене есере (сеоске социал-демократе) и ту је показао ону кураж о којој :е прмчају пр«1че још из рцта, када је као чинистар снабдевања мирно ишао под кишом курцјума. Године 1919 дао је оставку на ефективно председништво Интернаиионале, чији је остао председавајуНи члан, јер се није хтео сложити са ео .ЂОм већине да се приме Немци у зајгдницу, Немци о чијим је зверствима он пгЛгао и толико говорио. ПУТ ЗА БУГАРСКУ Колико је год Ванјервелд, ка.ч I • рм пред великом публиком, говорник лагиискога тапа, са ш цроки м и неизбеЖЈшм ге-

[стом леве и десне руке, са свечанн.м пе| риодача које се час дижу»час спушгају, I; многоме сличан Жоресу, толјжо је у |:фпватно.м разговору то један мирни, па метни, доброћуднп чича, који вас гледа ( пажљиво у очи п говори тихо п другарскјг . Види се да и.ма две технике говора: једну пред гомилом, другу кад хоће да , убеди појединце. ! О бугарском свом путу неће да даје I одлучних изјава. Иде у Бугарску по по|зиву социалистичке партије, остаће око 15 дана пробавиће у Софији, Рушчуку, • Варни, Трнову. Стараће се да се лојално и јисцрпно обавести, држаће предавамла о међународној ситуацији и дејствоваће у духу закључака Интернационале, која препоручује мир. Све то говори тихим гласо.м, мерећн речи, и невољно, подсећамо се, дл иза Интернационале стоји око 20 мнлиона људи, и да су изјаве таквог човека нешто друго но обичне новинарске сеизаиије. Ту је стварност милијона организовдних раденика, свесних о својим правима и задатцима. УСТУК КОМУНИЗМА Само у земљама око Русије ко.мунизам још успева. Ииаче та.тас узмиче, комунизам је у осеци. У Немачкој има га моћног, због специалних али привремених прилика. У 1Јелп ! .јп је незнатан, у Франц ској пао и посрнуо да се не дигне, у Енглеској ништаван Ругку рево.т/цију ва.г>а схБатигн као бчржоаску, а не као социалнсгинку Сељак је добпо земљу, али док је нпје добио он је био револуционаран. Сељак може бити демократа, као на Балкану, па ипак консерсативан, као у Швајцарској. и консервативан па ипак револуционаран, као у Русији. Револуционарни правци искористили су сељака за револуцију, јер је у Русији сељак морао бити револуционаран да 611 дошао до циља — земље. Сад тек руски сељак може да буде консерзатизан. И у Југославији идеје ревзлуцте не илу увек са идејама демократцје, а напредни орЈанизовани пролетариаг није комуниста, веИ је за друштеену евол\цију. Српско сељаштво је де.мократско, и радници морају са тим фзктом рачунати, и гледати да приволе сељдке за за ;е'дЈји-' чки рад око ијто шире демократизаније установа и политичког живота. О Србпји са.м — вели Еандерведд т- држчо много тоедавања зд вргме рата и истшјло уроћени де.мократизам српског сељачд. Руски пежим јесте нешто чему нико не може бити пророк. Он се мења, али да ли еволуише? Тај режи.м није засн<®ан на вољи народа, и за тд је случајан, не базира на закоки.ма економије, и не може се зато предвидети кад Ке пасти и у шта се и.ма, не.миновно, извпгнути. ИЗБОРИ У БЕ.1ГИЈИ За два месеца избори су у Белгији. На њима социалисти се надају добити још посланичких места, ма да Вандервелд не држи да ће имати парламентарну већину. Пошто се избори врше по сразмерноме начелу то није потребе Ступати у коалицију са либерално.м буржоаз:1Јом, која је идеја увек непопуларка међу сошјапистима. Пред Лигом Нација Белгију заступају 3 члана, рд којих је један социалиста, и значај социализ.ма је толики да да се у Белгији ништа важно не може предузети без моралног учешћа пролетариата. Тај ће значај још порасти. НАПОРИ ЗА МИР Од огромне је важности пад Њенкареа. Он је у целоме свету значио спас од једне тешке ратоборне море. Сад Не, више но лкад, пролетариат у Белгији, п у целоме свету употребити све своје силе да се мир одржи по сваку цену. Поенкаре је хтео нози осветнички и' дефинитивни рат. Ерио се одугнфе рату и напору Поенкареа, који још и сад рад*Ј да доведе Д0 рата између Француске и Немачке, н Немачку до краја уништи. Ерио је човек издржљив, истрајан и постојан. Он ће покушати све на свету да иза ђе на крај са свнма тешкоћама, помоћу искључиво мирољубивих мера. Председништво Интернационале у главном расправља о миру и о Лиги Нација. Ту су управљани сви раДничкн напори. Мир је највеКа- тековина човечанства. ј М исли о миру морају се посветити свеколика настоја11а свих радничких конгреса, ко.миаЈја и анкета. БАЈКАН БОЈЕСНА ТАЧКА Балкански проблеми увек су блли замршени. Они су то и сад. Улази у нгру и нов један фактор: Москва. На супрот Трепој Московској И^тсрнационали која је један е^еменаг нереда на Балкану, јЈруга Амстердамска Ингернационала, која и ннлче хоће да избегне револуцију н пЈЈзеде галнике путем еволуиије — те;лн да и на Балкану постЈггне удруживање

јп прибира1ве и организоваЈве свих снага 1 које су за мнр, за стални мнр који једи! ни може омогућити велике идеале коначног ослобођења човечанства. Од гтрошле године Интернационала је послала иа Балкан радн изучавања одне са и орпјентације, најпре чувенога борца н организатора Ота Велса, па Фрица Ддлера, па најзад и мене. Балкан представ .Ђа центар пажње Дру ге Интернационале, која ће употребити сав свој утицај да се догађаји развијају постепено, и природним ходом. У овој радњи мора се обраћати већа пажи>а на сељаштво, чији је менталитет на Балкану различан од менталитета сељака на Западу. Балкански сељак може и треба да постане савезник организованог варошког радништва, за чијим заставама маршују десетине милиона свесшЈ.х људи. На тим заставама лепрша се крилата реч: Еволуција. Решево питз?ћб бовинарских карата Одлуна Министра Саобраћаја Гооиодии Мцнистар Саоораћајо, по овлчшћењу МииистаЈкког Савета, допео је саелећу ОДЛуку од 24 августа 1924 г. М.С.Б.. 13055-24 односно дивањи иовлашћење Еожње па желсзницама домаћим и страннм новинарнма као п уредништвима иаучпнх н 1ш>ижевних ча/:опнси: 1.) Уредништвима новина. које нзлазе непрекидно најмање тоднну дипа, Мнннстарство Саобраћаја издаваће годншњу бесплатну 1;арту прве пласе, која пма да гласн на доноспо-

ца :

то:

) ио две кирте уредништвима. диевиих лнстова, којн излазе, најмињо шесг пути недел>ло; о) по једну карту свпма осталим уредннштвима. Ове ће карте валгитн само уз легптимацпју са фотогрпфијом члапа дотнчне редапцпје, пздате од еграП& уредннштва а оверене: 1) од сгране Југословенског Новннарског Удружсња (да је пмен^ванн доиста новнпар по оаннмању), 2) од стране МЈГннстарства УнутраЈмњнх Дела (оделеље за алштпту државе) и з) од стр-ане Мннистарства Саобраћаја. 2.) Уредннштвима научннх н књпжгвннх часопнса п ревнја, који нздазе пепрекидно најмање годину дсна, Мнннстарство Саобраћс'а издиваће по једпу имену кпрту за 12 повлашћеиих путовања у четвртнну цене, а по повољпом мншљењу Мнннстарства Просв^те. 3.). Страним новинарнма н дониспицима страцих листова Мнннстарптво Саобраћаја нзЧаваће бееплатпс карте. пронзвољне .класе за иоједнначна нутовања само уз мншљење Одељења иа Штамиу. Уредпиштва-повпна-прплнком тражења бесплатне 1^рте на доносноца дулгна су поднетн Мццистарству Саобраћаја уверење месае иолптјгчкс властн о томе: колнко у опште налазе непрекндно (односно да нзлазе непрекидно најмање годппу дака), колпко нзлазе подељно н у коме местЈ. Кад се Мнпнстарству поднесу. на оверу легитнмације за ноједине чланове редакције, ове легптимаццје морају претходно већ бнтн оверене од стране Југослгиенског Новннарског Удружења и Одељења за гаштиту државе Миннстарства Унутрашњнх Дела. Уролннштво нма легнтнмацију упутити на оверу Министарству са молбом н уз молбу положнти прописпу таксу за оверу од 10 динара. Уредништва су д\'жна нзвештаватн Мипистарство Саобраћаја кад је неко лице, коме је надата легитпмацнја, престало бнтн члан дотнчне редакцнјс ц поред тога лепггпмацију одЈ'Зетн н послатн јо Мпнистарству на уннштење. Тако иото уредннштву је дужност известити Мнннстарство на случај да је лист престао излазитн нлп ако је настала промспа у ногледу дноеног излажења листа. Уредништви научних н књнжемих часописа прнлнком обраћања Министарству СаобргћаЈ 'а роди добијања повлашћене вожње пмају у .молби налиачнти ЛЈоде за које желе да му се идда нов .1ашћена карта п да поднесу легитнмацнју са фотографијо*! за то лнце оверену о.ч стране уредннштва и месне нолнтпчке власш, Ј;ији нма да оверн ндентнтет тога лнца, Уредништва 1гретходпо треба да прпбаве и уз молбу подиесу и извештај Мнннстарства Прћсвете о томе. да дотичиом часопиоу треба датН повлашћену во;књу: ^а оверу легитнмацијо у Мнннстарству Саобраћаја Уредннштво имц ИОЛОИМ1ТН проннспу таксу у 10 дпнара н 20 дннара у новцу за лисну карту. Клрте по новлашћепу вожњу Уреднншгвнма књижевннх н научннх часоинса бнће личне н при сваком путовању сопственик мора у односној рубрнцн 5 - бележнти своје име п презимо. У ову сврху Миннстарство ће употребнти лисне карте «годишње повлашћене карте за вожњу у четвртпну цене,» које су бнле нуштене у саобраћај 1023 годнне према «пропнснма за иовластнце у вожњи на државннм железницЈЈ^а редакцијама новина н часописа« од 9 јуна 1923 год. МСБр. 14461-23. Ако личнс легнтимацнје ие буд.у овереие од страие Мннистарства Саобраћаја неће важнтн. Одиосно страннх новинири и дописп1и ;а страннх новпна Мнннстарство Саобраћаја давиће пОЕластице у воисњи па железницама га 1гојединачни путоваша, алн тек пошто нрибавн извештај од МшшстарсТва Снољннх 1Тослов»'— Одељења за Штамиу. У случају злоупотребе са повла-Јтнцама Гоополнп Мнинстар Саобраћаја нскључпће лотнчпо л|ше • !. новлашћене н беснлатнс пожње НаЈЈП:оЈ." ГОДИНУ ДЛНО. ТаКО ИСТО бићС 1Гс|;.т.,\чеил н она уродипштиа, за која се угврли да су нмала учешћа у злоупотребама са вовластицама. Иоред тога одговориа лнца биће и кривично оитлжена зи нревару. (.'см оипх новжЈ<-тица инкакзе друге- погластнче у веллгш уредннцЈтвнм 1 новнпа н Ч1С)'.ис1 Мпнистарство Саобраћија н !.; диен * ii. До салн нздате беснлнгне н новла.1ћ'-ке корте нојелиним уредннштвнма и новниарима и|»естију иажнтп 1« септсмбЈ)а 1921 лдине.

П8Е9Д0Ш догађа1а код Лнпљааа Коминике Министарства Унутрашњих Дела СиноК је Мининстарство Унутраши>их Дела издало ко.мунике о догађајима у селу Лепину. У то.м ко.мукикеу се каже, да је један део штампе намерно преувеличао догађаје у Лепину и дао и.м облик какав они нису имали. Међутим, у само.м ко.муникеу су изложени догађаји у Лепину онако како их је већина листова описала. Даље, се у комуникеу каже да Не влада бити принуђена да прибегне законским мерама против оних листова, који заборављају на границе докле могу и смеју иНи у бележењу догађаја одиграних у нашој земљи. Ова владина претња је изазвала велико негодован>е и оштре критике код веНине новинара, који сматрају да влада жели да спута слободу штампе. Тај комунике гласи: Неколнкп јучерашњп п данашњп београдски листовн употребили су догађај у Лепннн у срезу грачаничком, у области косовској, у партиско-политичке сврхе оннх иолитичлра, који иза тпх листова стоје, и томе догађају дали облнке у каквима се нн на блнзу тај догађај ннје одотрао. н зпачење каквога тај догађај ннти је могао иматн, пнтп нма. У дужности јс Мпнистарства Унутрашњнх Дела прнказатн тиј догађај онако, како је текао н како се завршно, а према поверепим тачипм обавештењима које је добпло. Цео догађај је текао и завршио се оваад: Адсм Иљаз Алнјевић, звани сРачак^, родом нз Рачака а кијп живп у Радеву у среау грачиннч1сом, напао јс са 30 својих другова иа село Леннне 25 ов. месеца у 22 и по часа, које је село удаљено од железннчке стаиицс Лнпљана на 8 кплометара. Запалпо је камаре са житом п ватра занаљеног жнта обухватнла је и облнжње куће ссоске, те је нзгорело 14 кућа. Сс .Ђанп села Лепнне са оно мало оруж.'а, што су га нмали. одзшрли су се том напаДУ, и том нрплпком погппуо је старац Стевдн Ничнћ нз тог села, којн се борио протпв иападача н девојка Фата, кћер Селпма Асановпћа нз нстог села. Како је полнцијскн ппсар, којп Се налазио у манастнру Грачаници, одмах са својим жандармнма похнтао те ноћп у номоћ сољанпма рела Леппне, нанадачн су се, осетивши то, одмах долн у бегство у непознатом правцу. Овај напад па село Леппну извршно је Адем Пљаз Алпјевић једнно у цпљу освете пад сељапнма тог еела. што су они бнли сведоцн против Иљаза, оца Адемовог, којп је бно осуђен на смрт н стрељан. Прн том нападу нико внше нцје погинуо. Сељснн села Лепнне нису нз села за вр^ме тога папада бежалн, већ су остали у селу п бранили се. Том прнликом пзгореле су куће овпм лнцима: ^Кнвојину Васнћу, Селил^у А^ановнћу, удови Рабн Асаповнћ, удови Сн-мони Лабнћ, Јовану Данчетовићу, Мплану Ничнћ..', Селману Бајрамовнћу. Адему Аземовнћу, Јерку М:л;снмовпћу, Младену Китићу, Чакп Антнћу, Спасн Кптићу и Анђелку Славићу. Љпхова Всличанства Кра.т. и араљнца су јуче, дакле одмах иосле тога дога1)аја, ибјгјго су носстнлн Прнштнпу, где их је огромча маса света иајодушевљеније дочекала, обипгли аутомобнлом ОПилнћево. Гази Местан и Муратово Тулбе, Милогаево а затнм су нре>плн у лабскн срез. прошлн кроз Подујсво , тгосшлп Преполац н Куршумлију, на <:е прег.о Мердара и Прнштпне вратнлн у Липљои. Поводом намерно неверног прик .1зпвања догађаја оваке врсте, како то раде неколнкн београдскн листовч. Мштстарству је лужн<х:т учнннти ову напомену: Таквим намерннм преув-лнчашнвем догађаја оваке врсте п давањем облнка тпм догађајима, 1ип;ав они пису пмали, ти ласгоии не служе добру земље. 11 у опознцноаарству ирема владц н данашњем режпму мора се иматп граница. Влада' није ничнм до сада чокаоала, да лселн снутавати нашу штампу, али ако бсоградскн лнстовн и даље буду заборављали ца граннце докле могу н смеју нћн у бележ^њу догађаја, однграннх у нашој земљн, па услед опозицибнарства оннх. који нза тих лпстова стоје, буду н даље чшгилн ппете угледу семље н стварали неспокојство међу грађапима, онда ће влада бти прннуђена, у пнтересу мира н реда, и у интерссу утледа наше земље, ирнбећи мерама протнв таквих« листова, на које јој законн Јс-маљскп дају права.

ПрздзЗз 6уга$с?ш чзтзика Македонскн комитет је одлучно да поведе живљу акцију у Јужној Србијн Штип, 27. августа. — Данас су се начелнику среза кривопаланачког предали бугарски четници Васиљ ДенковиП и Стојче СтојановиН. Они су били у чети бугарског војводе Врбице. На ак-тушању су изјавили да је војвода Врбица пре неколико дана наоружао своју чету у Ћустендилу у државном војном магацину. Њи.х четрнаест прешли су на нашу територију код бугарске карауле Велике Божидарице, а превели су их бугарски граничари и јатаци. После прелаза на нашу територију, упали су у село Дренак. Тусу се снабдели са храном и отерали цело село у шуму, где им је војвода Врбица држап пропагандистички говор о томе како 1\е Македонија добити усКоро аутономију. За овом четом прешла је на нашу територију и чета војводе Стојана Качанског, са задатком да убије неке наше виђене прваке. Македонски Комитет је одлучио да поведе живљу комитску акцију у Јужној Србији. Чете војводе Крсте Коњусхог и Мите Опљенског спремне су да пређу на нашу територнју. (Време) Ш увад брајшнх кбншта у Грчку Атина, 26. августа. — Бугарске комите напале су грчку стражу у Тополници, али су разбијени од стране Грка.

у 19. ! вадиаЈ! Нови Сад, 27. августа. — У последње време учестали су разбојжЈчки нападаји по војвођакским дру.мовима. Вјкоко нарасли кукурузи пружају разбојници.ма необично згодно скровиште. Данас око 5 часова после псдне, три непозната и до зуба наоружана разбојника напали су сељака Христијана Хајнца из села Пашићева, и пошто су му одузели сав новац, што се код њега налазио, испребијали су га и готово полумртва оставили на друму. Разбојништво је извршено на пола километра од са.мог села. Жандармеријске патроле псслане су одмах за нападачи.ча, али им није пошло за руком дг зликовце пронађу и похватају.

Чехрсловачки авиовн у Ноеош Сзду Нсви Сад, 27. августа. — Вечерас у 8 часова стигла су. два чехословачка авијона који су са још два кренули јуче изјутра из Прага за Нови Сад. Из Загреба, где су се један дан задржали, пошли су данас око 4 часа сва четири авијона од којих се један услед мрака спустио код села Чепина. После једног минута спустио се и други авијон, тако да су у Нови Сад стигла са.чо два. Новосадска аерспланска ескадрила при ређује у част долас-ка чехословачвих гостију, сутра на аеродро.му велику свечакост, којој ће присуствовати и чехословачкн војни аташе из Београда пуковник Мелихор као и секретар посланства г. Черни. !М1111!ШП!111111(1111111Ш Сензација у Театру Палас Сазнали смо, да је Дирекцији Театра Палас испало за руком, да за иаступајућу сезоиу првог септембра ов. г. ангажује првокласне варнјетске снаге, које се у Београду до сада још нису виделе. Нарочито се истиче Американс<а Трупа „Лилипутанаца" Р. \УП1у Рап1гег & Со. најмаЈЂнх људн на свету — која са необичном вештином изводи врло интересантне_ и сензационал е атракције и коЈа је услед сзојих ванприродних особина одлнкована од Нз. В. Румунског Краља.

Гвтб-ЗЕЗ гбдш&зца На данашњи дан цела Не.чачка слави 175 година од рођења свога највећега човека, Гегеа. Гете оличава немачку нацију у оно.ме што је она највећма значила за човечанство. Данас се један део Немачке прилично удаљио од духа Гетеа, од његових свечовечанских идеала свеопште културе, *али је величина личности Гетеове таква и толика, да она дејствује и на најокорелије противнике, и оријентише их још увек, често и против) њихове воље, у духу и правцу велике европске линије.

Ееглзша и Дрггштзз Марзда Лондон, 27. августа. (Ралнограм Манчестер Гвардијан пише да је пакт о узајамној помоћи између народа, који је предложило Друштво Народа, мо рао пропасти јер се ниже покушавало немогуће, а то је да се питање о разоружању веже за питаЈве безбедности које је засновано на појединачним војним савезима. Лист изјављује да се у том питању може постићи успех само ако у Друштву Народа буду заступљене све светске државе. За сада је главио да Друштво врши ону комтролу која јој спада у дужност и коју може да иззоди без употребе силе. (Време)

Ужж ејжзиа Лондон, 27. августа (Ралиогра-,) Страховит орка« беснио је данас дужамеричке обале атланског/океана. У њујоршком пристаништу ред је потпуно дезорганизован. Јавља се за многе несрртне случајеве. Обале држава Виђиннје и Флориде опустошене су. (Време). грсф нпоаи отпутовјш зи жшву Будимпешта, 27. авг>-ста. — Граф апоњи, маџарски представник на скупштини Друштва Народа, данас је отпуто* вао за Женеву. ЧШИШПШШПНППНППИНППИШППШЈШШПИПНИННПНШШПШНИНИППИОШШШИЈП

Биоскоп1\олосеум

Отвара се у недељу 31.™ а в гу с т а