Време, 28. 08. 1924., стр. 5

београдска к р о ника

мз суда

Судија јшгд судош 1нтерегантаа пргтрес суднје г. ГСнлојковнћа опет Је одложен

Ју «е пре подне настављен је у трећем оде. ењу Првостепеиог Суда један необнчк) ннтер^сантан претрес, прекинут у проилој сеснјн, који Је и овога пута прекијут и који ће се ако овако потраје н у <удуће прекндати до у бесконачност. 1очетком јуна, тек. годпне оптужно је г. Бора Милојксвић, судија Београдског Осружног Суда Министру Правде свога шедседника г. Вел>ка Марковнћа, за читт низ неправилнссти, а ту своју опг\ ж6ј" н на суду је признао и поткрепио још неки.ч нови.ч оптужбама. Исто тако г. У1илојковиК је оптужио адвоката г. Стевана ЈаношевиНа, у вези са председником г. Марковићем, који је пре пзвесног времена, као писар Касационог Суда аолазио у Окружни Суз, ннтересујућн се за неки његов породични спор, и том приликом адвокатисао за сељаке, п ако као судски пиСар није имао права. Као трећег, г. Милојковић је опту.кио г. Жарка Мнладиновића, начелника Мннистарства Правде изјављујући да је као писар Министарства Војног и Морнаррце примао мнто н премештао поједине своје штићеннке са фронта у позадину. ПОНОВНО ОЈЛАГАЊЕ Поменуту господу г. Милојковић је оптужио писменим рефератом Министру Правде, а ови су, дознавшн за то, тужили свсга тужиоца Првостепеном Огду и по тим њиховим тужбама почео је јот у прошлој судској сесији претрес, али је лрекннут на захтев оптуженог судије, с тим да се позову нови сведоци. Интересантан је цео овај случај н ако овако потраје, изгледд да ће се његов свршетак одиграти тамо негде крајем чдуће судске сезоне. Први прекид наступио је због недоласка сведока, други исто тако. Ти сведоји , који за сада само на папиру постоје треба да се позову п да пред судом утзрде истинитост г. Милојковићевих опгужаба. Да ли ће се у томе успетн, видеће се на идућем претресу. СВЕДОК КОЈИ НИШТА НЕ КАЖЕ Цело пре подне саслушаван је Станислав Мнладиновић, бив. служитељ у Команди Места, на кога се приликом ранијег претреса позвао оптужени. — Живео сам лепо са служитељима ОкружнОг Суда п знам одприлике, шта се код њих дешавзло — изговорио је јасно сведок, али одмах после те реченице збунио се и почео да говори без смисла, доводећн сваки час у контрадикцију самога себе. Кад га је председавајући запитао да ли му је познато да су служитељи носили из Суда председниковој кући неке даске и феде и да ли су притвореннци радити цомаће послове у кући председника од10ворио је да му прво није познато а на друго питање одговорио је, да је једног јутра док је чистио улицу видео сл-'житеља Лазу да спроводн 4—5 притвореника и када га је запитао од куда иде овај му је одговорио да их води на рад хоц г. председника. Али када га је председавајући, запитао у које је време говорио сд Лазом, да ли при спроводу — на јгспгди, или доцније, почео је да се буни ,1 на крају је испало, да је цео тај дан провео у разговору са Лазом, распитујући се о томе: куда води притворенике. — Па добро. Познајеш ли ти г. оредседника? — Познајем. — Да ли би га могао познати, *ада би га видео? — Дабоме,, да бих могао. — Е лепо ко је од ове тројице г. председник? Станнслав је погледао пут адвокатског стола за којим су седелн тужиоци и шетајући неко време, псказао је прстол* на г. Јаношевића. — Ама, зар баш тај? — Јесте, знам добро, да је то он. — Е све знаш — смејући се додао је председавајући и наставио даље испит. Остатак испита, прошао је у сличиом зановетању и најзад пред подне, пуштен је јер се ни једна реч тачна није могла извући. РЕЧ ОПТУЖЕНОГ МИЛОЈКОВИЋА Пре свега господо судије — рекао је г. Мплојковић, по добивеној речи — тражим изузеће овог колегијума са више разлога: прво, што председавајући није хтео да приступи испиту сведока па неколико мојих постављених питања, за тнм, што тај свој поступак није унео у записник, а остали чланови му нигу скренули пажњу, ма да су дужни да то учине. Кавео је још два три разлога уверавајући на крају и тужноце и све прнсутне да има ту несрећу да му суди јелаи чисто радикалски колегнјум н почео нашнроко и надугачко да развчја тезу о томе како се и у правосуђе увукло партизанство и како мало фали, па да се почну скрнавиги ово и оноземаљски закони. — Ово је већ други пут како се ја са вама борим господо. Ерана врани око не вади, ја знам, па ипак уверен сам да ћу ускоро из ове ситуачије изаћи као победник, када се само буде променно колегијум. — Да ли је партизанство, као што ви рекосте, ја не знам, али знам то, да ће и сваки други колегијум имати исто толико ако не н више муке са вама. — Не заборавите господо да и ја познајем све то и да ћу се борити свим силама да би најзад правда триумфовала, рекао је излазећи г. Милојковић.

МУЗИКА

ЈУАЛА КРОНИКА

Кроз отшкринута врата Андрнја Ђорђевић, ашчнја овдашн.п са радвом у уднци Веппкп Степеин Орој 1 доспнно је пварту еавамалском, ди му је претпрогпле ноћн непозпатп лопов ушао у радљу, на којој су врата бнла отшкрннутп н нз нсте украо једаи полован глпут у врелпостн 150 дппара. једап сат у вредпостн 450 днпара н 150 днн. у готовом новну. За ову крађу Андрија је осумњнчно своје бнвше момке Апеснма Ссргнјевнћа п Јована Несторовића, које је пре два месеца отпусгио нз службе због неисправностн. Полипија је ухватнла оптужене н узела вх на одговор, али ниједан од њнх деао не прнзнаје. Две хиљадарке Алојз Вечерник, пекарскп раднпк са станом Зеленн Венац 19, доставно је кварту савамалском, да му је у току прошлог дааа обнјен у стану куфер са стварима н нз њега однето 2000 динара у банкнотама од по 1000 динара. ' За ову крађу осулга»нчно је Душана Узслца,. радника, са којнм станује у нстом стану а кога је пре десетак дана ухватпо баш у моменту када му је нз прслука нзвукао банкиоту од 10 дпиари. Узелац је ухваћен алн дело не прнзнаје. Прокађен лсш Јуче око 0 часова изјутра, нрнметио је а.тас Мнка Рајнћ, уз обалу нспод самог Савског моста један леш. 0 овоме открнћу нзвестио је одмах Комесаријат Топчндерске Полиције. чнји јс чиновннк пренео леш у Просектуру Онште Државне Болннцо. По хартнјама нађеннм, утврђепо је, да је то леш Јозефа Прнборнћа, студента медеципе, који је пре- три дана купајући се нестао, а о чему је Време јуче јавнло.

3АГРЕБАЧНА ОПЕРСКА СЕЗОНА Разговор са г. КоњовиКом, равнатељсм Загребачке Оперо Свс оависн од матерп>алних услова п савлађиваља пдмииистрптнппн.ч тешкођа по надложним канцеларијпма. Ако ос све рсшн 1сако со очерује, се;Јона ће, према речнма г. Кољевнђа. овтко паглоДатн: Прва ће премнј'-ра Гчпи Царска Нозеста, од Римскога Корсакова. Загрсбачка Опсра има воћ вшис рускпх комада па репсртоару, међу овима и Ворнса Голунова којога ндм обећа№1 наша Уп[1ава всћ нсколнко годнна. Изграђнвање рускога рсиертопра јесто лрва лулспогт свакс словенскс позорниц' 1 . Ср.к онерског репсртоа]*а у пас нс мог.у чнннтм дела романса (по г. Кољевићу), мора се нрнонутн делима руским, оиа ћп ис само угнц.чти благотворио иа душу нашу н са вшис нолета ио д&ла фралцуска н толнапспа, дела друг^ срсднпе н другог духа — већ ће она лаги правчц у развнјању н паше пародне музи-псе Оудућностн. Царска Невеста јесто осрсдп.а <~гвлр, плп сц нссумњнво вреднос^гн и бпће дазина у в''>ма доброј подсли, са г-ђом Посиншил. Затим долазп репрпза Лоенгрина од Вагнера. Овде ће се обратнтн пажња на модерпију опрсму. Од иацнополнпх стварн да'е се прво .Доброннћев Днитнхон: Новсла ог, Станца н Сутон. Г. Добронић је модернисто, он, т4т:и опл, своје опсре наонва «спмфонијс;<им дрлмлт.х После долазн гепналии Сорочински В'шар, од Мусоргскога у орксстарској ирерпдн од Чсрепгпна. Та *је нрерпда погие нова (од пре годниу дана). а досад је бнла у употреби г.рсрадт Цезара КЈуи (Сиј). ^уплотл • ст. шт\' Смегане, заглужпог творца чоскс музиие, прнлнчно уске ц са малом маштом, а којн јв тардно да се не оме нолизцтн од снровог нарошог мотивј а још мање да се сме Осмиш мвати спрови пародин мотив (н тиме фолснфиковати) већ да је потрсбна, само општа орнјпптација — Мусорскн је пошао од широког н ''нровог народног мотива п дао стварн баспос.товне пластнке, бескрајпог замаха н ненллмашене прссне горостаспе лепоте. Инсценацнја ће бнтн нов-ј . И Кнез Игор од Вородич«, бнће дат у побој поделн. Загреб ће, једпом речн, упр;1витп тежнштс свог делан»а на руску музнку. Дађе се н мање друге опере, бнће репрп.за домаћих (Берса: Огањ) ч биће и нових покушајл сл Вагнерошм Тп^-см. У кр... о: о јентација руска, пос-вс руска н, у колпко вма смелнх дсла, модерппзрвани покушаји нацноналнзма под руским утипајем. Руси ће пам помоћи да нађемо н остварнмо себ<\ Том задатку Загребачка Опера жели да служи у толнко пре што и пуГлнка са олушев-гељем помаже тапав погхват, којн јој пружа не само иешто своје рођено н прпсно, веђ и, у ното врсме комаде што со дају пи целој Евроии, целоме свету и који ће. иадајмо се, нзјзад стнћн и до Београда. Загребач1са Опе1)а прпредићр н <:во.'у свечану недел>у, где ће се дати све премнјере једаа за другом. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Дечјн лан ! Пошто се ове гсдане није одржао ; Дечји Дан маја месеца као што се то I уобпчајило рани :их година, то ће се он 1 кницнјативом Материнског Удружења одржати 6. септембра на дан рођенл Њ. В. Престолонаследника.

авантуре из ПОЛУСВЕТА

Драјмма нз варигтеа Лртисткнња кбја покушава да бошва&еш потисне супацшшу

Београдске бе^еш^е Изложба Радовз Руса. — Зграда Уппверпнтета (Краљев Трг), Свираће војни оркестар. Отворено од 10 до 12 н од * до 8. Уметнички Институт модерних и класичних игара, Розенбегрг и Ламберт, С);опл>анска 24. врши упнс сваког дана од 6—7 но подне када дај(Ј н обавештеа>а. Крајем овог месвца се враћа г. Розепберг нз нностранства, где се бавно радн студпрања најновнје модерне игре. (ШШШ1 №!111Ш1ШН1111Ш0Ш!11!Ш [Ш1 !1ШШ1[1!111111![!!!ШШ!Ш1МШ1Ш !1ШиШ1 !Ш1В БИОСКОП „ЛУКСОР" ОТВАРА СЕ 6 септембра тек. год. са до данас најуспелијим шлагером од Егпеб1а Уајс1е под режијом 51(1пеу Ооггкку Хотел Потемким или Последњн час врло загонетна драма у 5 великих чинова. У главној улози чувени Јеап Ап§е1о и лепотица \У11ша Вапку. Почетак представе у 4 час. по подне. Палата „Луксор" Валканска 8—10.

Сиа разбарушена упала је јуче по под не у канцелариЈ *у иомоћника шефа јаине безбедности, једна млада девојкч п испрекнданим гласом не рекавши ни добар дан, почела је да се жали на мађарско-српском језику, како је једва утекла испред неког гониоца. — Ту је она, шета се испред Управе и чим будем изишла, она ће ме дочекати и млатити својим незграпним рукама. — Ко то молим вас? — упитао је г. Тонић, готов да потрчи и зашпгги уплашену девојку. Седите и испричајте ми у чему је ствар. — О молим вас лепо, господин шефе, почела је мало умирена девојка. То је мој зао дух, — Ева, која ме већ месецима прати, влоставља и туче. Требало је читавих пола часа, па да се тек почне са објаинвавањем целе ствари. Дошл>акиша звала се Ела Милер,, ј прошле сезоне била је ангажована као артискиња у варијетеу Палас, па како је било неколико «виших» разлога, Ела је и по истеку ангажмана и по свршегку сезоне остала 'у Београду. — Везивала ме је једна искрена и дубока љубав. И мада је мој идол, одлвно напустио ову варош, ја сам ипак остала верујући, да ће се он Једног дана повратити. — А ко је тај ваш идол и какве везе има све то са овом јуршавом што ч.те ми малочас прсдставили. — О, има те још како! Има, видећете! Ева Мнлер, моја колегиница, допутовада је заједно самном пре четири месеци. Ева је мало старија од мене и, без з*.1влсти много ружнија. Некада смо лепо жнвеле, али један полицијски писар заиадно иас Је смртно. Ја га нисам волела, буди те уверени, напротив, препустида сам га I Еви, која је била лудо зал>убл>ена у н»е' га, али на несрећу, он је још луђе био I зал>уб.г>ен у меие. Стално избегуиап^е | ^внног друилва донело ми је несре!^, и ! ја сам од тог доба осуђена да свакодневно трпим и сносим ударце и боксовање. — Какво боксовање? — упитао је помсћник ксга је ова ствар нешто више заинтересовала. — Боксовање, драп! мој ЈЧЈСподине, н још како боксовање. У варпјетеу Р.ва )е имала у своме програму поред неких егапатских игара и «пенчин бол» проду|»ЦИЈУ, јер је некада, пре слома АустрнЈе, као богаташица упржњавала спорт а највише бокс. У томе је потпуно успела. Кжна је и сува, али тешко мушкарау који западне у њене шаке. У стању Је д а здроби чсвека. — И ви сте... — Јесте, г. шефе, ја сам њена жргва. Прво због полииијског писара, а после, нарочито у последфе в Г е^е з бо, Ч« п " 0 ^ ашпатччара, смртио смо се зава.ите и ја као с.табија излржавам свакодиевко батине Нећете ми веровати г шефе, шетамо дању кроз средину Кнез ве улице и она ме .држн испод р. тек" одједном ушпше ме што мож«: јач., и док ја бледт од бола, она се прави вешта или се најљубазније смешка. И због чега све то, због тога :пто волим авијатичара! А ја га волнм свим срием. Ј на га волч због н^ввиз н што јој импонује а ја га волим због .кега самог п знајте ја »лим лузо, топло н вечно. Охо! — насмешио се по.моћник, зар још постојн вечна л>убав. Код нас артискиња можда не, али код мене да. Постоји и она је једина. _ То ви г. попи реците, а мени причајте још нешто о тој пријатељици. Право кажете, почела сам да <

псповедам, али љубпв нсзна за фанице. Ево, шта ме је натерало да дођем до вас. Упола сам вам рекла али најглавније је го што ми се ју грос десило. Љубоморна ■на мене, моја пријател.ица, још док сам у постељи лежала Дохватила ме је за гуЈ шу и почела да стеже причајући непреСгано о авијатичару. Успела сам да се отргнем н покушала да се браним, али се она оборила на мене и почела своју стлру игру: штипање п бокс. Грувала ме је неколико минута тако да са.м 1 већ готово била малаксала а њој није баш ништа било. Кад сам и ту успела да се ослободим, она ме је избацила у предсобље, па пошто се обукла изашла је у варош, а мене је оставила онако у спаваћем оделу рекавши ми да целога дана нећу моћи да изађем јер ми је закључала одело. Ја сам чекала неко време, мислећи да ће се вратити. МеНутим, иако се није никако поЈ "авл>ивала, ја сам дозвала собарицу, узела од ње једну хал>ину, ево сву, — показивајући на своју — и дошла сам ког вас да вас умолим за спас. Она ме је приметила, а изгледа, да ме је нарочито чекала скривена и кад са.м била код Уни« верзитета, појуоила ме је, ваљда у намери да ме задржи. Спасите ме молим вас, г. шефе, јер она ће ме ноћас удавити. Та зар је грех и злочин љубити чисто и дубоко?! Г Тонић ју је испратио рекавши јој да буде спокојна, а Ева Рихтер биће свакакг још сутра протерана за Пешту.

(Наставак са лруге стране) Грци заузели престо пећске патријаршије. Но, и ово им не, беше довољно. Они хтедоше да униште пећску патријаршију. Ово и постигоше за време Патријарха Грк '1 X. Калиника, кога беху нзабрала само два грчка архијереја 11 (1766). По прилозима, преписаних из Кодекса цариградске цркве и.ма три прилога у којима се пећски патријарх Калиник газива бугарски архијереј. Ту се види мржна, да се и пре уништења српске патоијаршије уништи њен назив и не чује титула српског патријарха. У опште ујев, у протоколша цариграцске патријаршије не налази се нн један. локуменат, који се тиче српске јерархије до 1765 г.!... Да би цариградска патријашија исплчтила Турцима некакав дуг патријарха Калиника, она затражи у накнаду за то, да «освоји» српску патриЈаршиЈу. Гурци на ово пристану 1 -. Народ је претио, да ће камењем побити грчке епископе, но све није помогло. Цар. патријарх да обазу, да ће порги плаћати 40 кеса годишње, а да се усине само пећска патријаршија 13 . У ферману султановом о укинућу иећи Десет година из нст. срп. цркве од Јов М. Томнћа стр. 206. Ј2 Гласннк Д. С. С. VII, « Гласннк Д. С. С. VI.

ске патријаршије вели се: «Цариградска патријаршија у молби наводи: да је нестало патријарха над митрополигима у области пећској, да се многи кандидати отимају за престо из грамзивости, а они који су постали, само се бринули о својим приходима. Други се задуживали, што су више могли у име патријаршије. Многи се самог вољно постављалин а престо»... Даље се ферманом укида н само пме уништене пећске патријаршије, и, ако би ко хтео, да је опет подигне, го ни такве молбе, да се не узимају у посгупак 14 . Прилог 111. 16 из карловачке архиве говори опширније о укидању пећске патријаршије. Но, и поред свега труда, да се и.ме њено уништи, није се успело. Многи фер.мани го сведоче. Наводимо најважнији из 1355 г. који је издан цариградском патријарху Кирилу. У ње.му се вели, да Је пећска патријаршија и охридска скопчана са царнградском патријаршијом. Овај берат је штампан у Трсту на талијанско.м језику. У њему се наводе 115. епархија, које зависе од цариградске патријаршије. Од ових су 52. уписане у берат пећске патријаршије. Спомињу се већином епархије које су и раније припадале пећској патријаршији: Ихтиман, Сашков, Ерцеговина, Скопље, Егри Паланка, Калканн Подлтцн за нст. срп. народа. Јастрсбов. Јб Вндн Гласшж 7,

јдере, Ниш, Радо.мир, Ћустендил, Штип, Босна, Ени Пазар, Црна Гора, Пријепоље, Зворник, цркве у Санџаку Босне, Београд, Нова Преспа, Приштина и Ђаково. Овај берат из најскорије прошлости сведочи о границама пећске патријаршије и да није укинуто име њено, и ако је нема у кодексу велике цркве 16 * После пропасти пећске патријаршије српска се црква раздели на шест области. Независне беху: у Србији, Црној Гори и Аустроугарској 17 ову последњу цариградска патријаршија није хтела да призна за патријаршију, да се не би име српске патријаршије поновило. Цркве пак у: Далмацији, Босни и Старој Србији беху зависне од ЦарИградске Патријаршије 1912. г. ослободи се Стара Србија и Маћедонија те се црква у тим областима присаједини цркви у Србији, што је и правилно било. (в. пр. 17. Халк и 38 трун.) Проглашење патрнјаршије увек је вршено при увећању државе. Душан је у Законику своме предвидео велика права патријарху. Чланови 56. до 60. искључиво говоре о цркви. * Велики светски рат 1914—1918. донео је уједињењс свих српских области. 06|в Опширнпје. Гласннк Д. С. С. стр. 227. н 257. н Гллсипк IV. стр. 117. »7 Номоканон С. Цр. Еп. Ннканор,

новише се Душанове границе. па Је прнродно било, да се и стара српска патријаршија обнови. На ово имамо права са гледишта: канонског, историјског, етничког и политичког. Царнградска је патријаршија после ду жег развлачења најзад пристала, да се обнови пећска патријаршија. Задовољена је историјска правда. 06новише се граниие Душановог Царства. Обнови се величина и слава велике српске народне цркве, која се уздиже до степена патријаршије.... Данас када се врши свечани историјскн чин — ус1*оличења српског патријарха у Пећи — из дубине раздрагане српске душе свако ће рећи: Душан Силнн је ујединио српске области и уздигао српску државу и цркву до највеће славе и ведичине. Њ. В Краљ Александар је обновио Душанове граннце. Нека би Бог дао, да се сада обнови и слава и величина наше државе н цркве, као иод Снлним, првпм. иафим царем Душаном... М. Ј. Путннковић шшттштшшшшттштшшшшшт УСПЕЛИ СМО ^ обућу: недостижну у елеганциЈи форме изврсностн квалитета и солидности цена Г.РДЋА ПЕТРОВИЋ Кр. Милана 104 Бесград тел. 607

КЊИГЕ И ЛИСТОВИ П0КРЕТ. — Изашао је 29 н 30 број сИоио та, полнтичкс, књнжевнс н прнвредпе смотрс, са заннм.гивпм прадознма. међу којнма: Ј. п. Н. Томпћ: џ архш! кнм негрлживањима; М. Кашаннн: Чување н нроучавање нашпх манастнра: Д-р Браннглав Крстнћ: Нешто о пспхологнји реклг.ме (сл 8 слнка); и с-г богатом хрознком културном и полптнчком. Ј1уко 0. Ре1коу;1с!1: V ЕСК1Т1ЈКЕ 1МЕК1ЧАТЈОМА^Е. Ве1§гас1е, 1924. Погреба једног међународног свима разум* -ђнвог језнка нпје нова, те је могла запнт «ј )есоватп н нас. За сад нај<5ол>е задовод>е.-ће те потребе. пзрлжсао Ееперантом, придобило му јо прнстплнна у ц< лом културном ■ влу, пз н у ног. П\Т1Ша. нашл есперантнстн пн. у баш гико многобројни алн дају се чути и вндегн. НиЈВшп«' нх је у Далиицнјп. Сасвпм орпролно^ Јер она и јегге највнше у везн са велишм светом те јаче н осећа потребу међушролног споразумеваља. Оно пгго успева пзложено је ц кр^гинл. За н.у је пак у нас увек бнло доста добре воље, н више него за иропагапд\' <.тв^рн која лјг ? услова за успех. Отуда се. за сразмеиво гратно иреме, појнвнле у нас две расправе прслвв Есперанга. Прна је у инду јавпог предавлнл' 1 -о> је на С копск О у Унпверзнтету одр -лш професоо :'-р С. М. Ку.гбакнн крајем 1922 годнне, (Машта о светском језику.) Г. 1Гул»бакпн је. са гледншта научне фнлологн1е лрнкаг»ао главае недостатке Е:перднта Ги»о гозорног међународпог .језнко, н пабројај :-.х подоста. Његова је расправа спмо г.рнтнкд к то пегатнвпа. Овнх дана пзншла је, чд Француском језнку, у нздаљу. кљнжаре «Врем??, од г. Жнвка Петковнћа. ПЈК)феч:ора у ЕруШЧвпу ч друга крнтнка. У п>ој је пак много вп&е тел:н>е за реформом међународног јешгл, Г'--1-ормом фундамекта.тном која управо апачн почињаше из почетка. Г. Петковнћ резонује сезко: Кад се већ не може створцтн један '.'нстнни н равцопривно ннтернппионвлпи говорки :е знк, онда треба покушатн да се сгзопп један такан писмени јсзик: један снст-м нптернацноналннх пномепих зпакова појиове, г.о> Гш знаке сваки парод чктао иа еиом жавом јсзнку. У томе је релоновање г. Ц-Јтковића тачно и оправдано. Чак н. са оном упорнол тссжњом да у том нитернацИоналнои не бу.и ничега модерно нацноналног, јер г.и то лнчило на наметоње једпог посебнога другои шгс г. Петковић никако на одобрагш." Као реформатор, више пего крптичаЈЧ г. Петковнћ нде н даље. Оп предлаже да се зв те ннтсрнацнопалне знаке узму .тари миспрскн јероглнфи, они првобнтнн иојиовн; ори.осно, да со, у духу њнхова спинлља појмога сАставн нека модерца јороглпфнка. Ца аптерпацнонална графнка буде паистд гроФчга. Саевнм у духу ц пашег времена! Ништа ново, нрн овом модерном зраћашу прпмитивнзму. Г. Петковнћ д4јо оамо лдејс., у дстат.нпје навоћење овог свога пполиога Ешеранта оп пс улачп. То оставља научннм академнјама у свету. Ла јЛг оставнмо н ми. Опе бар могу узе тн о»бн."шо ствар у поступак; Ова, по предмету своме, ннтерееаптна ра справа па интернацноиалном француском је* знку, стаје два франка. шшшшшшШшшшшштшшшшжшт Рекорд сезонс код „Коларца" БИОСКОП КОЛДРАЦ. игра 23.. 29, 30. с 31. августа велнчанствеву филмсиу лраиу пз зоба велпке француске револушје у дв< епохе. свака епоха по 6 велшшх чпнова Две сиротице у страшиој бури живота са Лилнјан п Дсроти Гиш у г.шшич улога иа. Данас поћ граидпоиио разЕдешата филмска уметнш-т шф забелмкпла нећег нп епо халпијуг успоха од ове иајноинјо пролукцаје «;>и уигапског филмског ))ржпсера Грифичл Ванр -.'Дно залшЈБиса и умстнички нзвоџ«па радп>а пуна је сцепа у којпма су врло сугостивно приказанп разврат п раскош нз 1| ишруском дв\»ру пре цеполуције, затпч »?увено освајање Баетиље, ужаси гилотипе » гако лаље. Сбе спохе игоају се нод < Копарца ' ујздмо.

Власлик за друшгво *ВРЕМК» » олговорн1 \чн'лини КиСТА М. ЛУНОВИЂ Јованова 61