Време, 13. 09. 1924., стр. 1

аирЕктор НОСТА М. ЛУКОВИЋ УРЕ1ННШТВО И А Д М И Н И СТРАЦ И1А: БАЛКАНСКА 5 — КРАЉА МКЛАНА 30 ТЕЛЕФОН РЕДАКЦИЈЕ ВРО) Ж-И ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 2МЧ ТЕЛЕГРАФСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

појслини број 1,— динар пностранство 2 — д;јнара ПРЕТИ71АТА: НМ1'А 3=Ч>.А 3 М1-США '«1 ДИНАРА ИНОСТРАНСТВО 3 МЕСЕЦА 1№ ДИНАРА ОГ."АСЛ СС ПРИМАЈУ »О УТВРЂШ^Ј ТАРИФИ гла) С \ гера И)А ИРАЉА И11М1И Д>

помтавш« —тгггггвни > гото аоиг ВЕОГР.МХ о ГОЗИНА IV. ♦ БРОЈ 982

СУБОТА, 13. СЕПТЕМБРА 1924.

ПОЛИ7ИЧКИ ДНЕВНИК

НАРЕЛБА Г. ПЕТРОВИЋА ОЗАСТЛВЛНЛ

I

Реч Вшдк ОббјЈаве

У ИШМШШ РЛДИЋЕВИХ ОДЛУКЛ 0003МЦИ1Н СМНТРН ДН Ђ Е ВЈ1НДН ПЛСТ И У ТОКУ ИДУЂЕ НЕДЕЉЕ РНДИЂ. МЕСТО ДН С МН&УЈЕ, П0ВЕЂ Н8Н С80ЈЕ ЗНХТЕЗЕ СИНОЂ СУ Д0ПУТ0ВЛЈ1И ИЗ ЖЕНЕВЕ Г. Г. В. КНРИНКОВИЋ И И. ШУМЕНКОВИЂ ПРЕД СНСТЛНЛК РЛД8М50Г ЗЕОРК

Отет је дошао именат кад се тежн11 те по.тктичке сит>аиије на.взи у ЗагтеОу. Од Радикевих одлука о у.таску у в.и-у зависи да.љи опстаиак владе у БелТ*ду је веК све пречишћено V точе по г -*ду и сад се нестрги,иво чека на оддуку Загреба. Због тога у току јучераш, мг ■ ина и ниј « се ништа важниЈе дога в».К) у унутрашн>ој политици него Је цеЗагреб>^* К0НЦ ' НТрисана на Догађаје у У опозиционим круговииа држи се као сигурно да су дани ове владе избројани јер се ни по чему не може зак.т,учити а Радић иапустити своју ексгоемн, политику. Са чного више вероватноКе »оже се, по миш.гењу опозиционих кругова, рачунат* да ће Разић остати и да-к непомир.1,нв у својим државоправннм »хтевима. У опозиционим редовима нарочито се подвлачи, да ј» Радић данас непочир.ви»ИЈИ у својим захтевима него што је 1ио икада досад <Јн је раније тражио ћеаеративно уређење државе, коЈе би било регулисано јединственим уставом, а сада тражи конфедерадију, наи.ме стваранл посебних самосталних трију држава, коЈе би биле између себе везане једним уговором, који има карактер иеђународиог акта. Док федерациЈа представ.ка |е диу државу уређену унутра на принци.чу иаЈшнрих легислативних аутономиЈа аотле конфедерација значи савез самосталн«х држана. Тако је Рздић само по »*ћ«0 свОЈе захтеве после образоианл »ладе, место да их счаДешократгка седвнча Јуче пре подне одржана је демокрагС " НН1Ј1, на К0 Ј°) )« г Јднидоалћ подиео Реферат о политичкој ситуацнЈИ Г. ДавидовиК Је нагласно да влада има миого тешкоКа збо, иерегулисаних одса РадиКевцима. А.ти сад су баш предузети охчучни кораци да се и го I н тање пеши увском Радићеваца у вла1У Преговмри око тога са Радићевцима тта ју још и моћи Ке се окончати тек ид.ле недеље, после збора Радићеваца у За.пебу. Он се нада, рекао Је г Давидовић, да ле се ти преговори ловздно завршнти н да ће се тиме положаЈ владе учврстити. и Раднћешшма се воле преговори на тој м онн у*)у у владу као ресорни министри и то да њнхови представници у буду сами посланнци. а не иеки *уди изван посланичког ктуЛа у краћОЈ дискусиЈИ која се о томе пос* водила, демократи су изјавили же г,у " Р ' ЈнКев Ј; |н н * лобију у В.лади никако «ише портфе.м нсчо ито имају демо„ Р ати. Ја ткм су поЈедини пос.таници говори.ти о по .штичкнч ирилнкача с обзиром и .лок.лне интересе својих изборних о1их Г 1^ # . ИСТИ1ИЈ " Су *'•" и по1 Ребе своји.х изборних крајеоа Још једап Раднћезац у Бзограду Р. Ј ,!^Ј Г Ј "" 5 ' 10 "- 10 У Београ , још Један Рддићев посла„„ к , РуЈе и.чннићЛоји К посетио неке министре. Верује се ,а '^ 0 * 01 *м.ска да прикупн , треб не информаише о некнм ранијнм „ожтичким пнтдњича и доставн нх воћст»у своЈе странке. Војда Сша Сппанокнћ у Београду Јуче мо подне посетио Је »ОЈвода С,е п* Степановић »ржавиог подсекретара спо.|,ни\ п0с .1Л* г Гро.та и министроног помоћмик« Г Вучковнћа Г. СтепаноиА с« швратмо кратко »реме и код г Л;ииЈМића. Пут г. Корошца Синоћ у 7 сати отпутосао Је мн просвете г Актон Корошеи и Марн « "» '" птијски »бор ИиЈе иск,т.учено да м се I КоЈчмиец задржати данас и у ЈагреЛу и разгомра ти са праацима Радићгве страмке. Двпутонлш г. г. ВоЈа Марнлковкћ * МлаЈа Шуаснкокнћ СимоК <>ко 7 и по часои иопутова ш

КОЈИ ) Чачка. резол> и под1

су •испрпо* из Женевс г. г. Во|а Ма« риикоин: . чистар сло.кннк гкк.товл, и Иш|4 Ш) -коанК, министар шума и тркгвин«* I 1» МаринковнК илјамип )< да је задок ан са репу.птатича постиги>гнм у Жсмс«и Отннириии

Г. г. Маринковић и Шумеиковић от.1шли су одмах у председништво а.иде, где су присуствовали свршетку миннстарске седнице. Г. Маринковић је поднео кратак извештај о раду у Женеви. Ја тим су г. г . Маринковић и Шуменковић зажелели да се инфорчншу о политичком положају владе, у чему су им присутни министри изишли у сусрет. Данас ће г. В Маринковић поднети Гч -ферат Кра.т,у о резулгатама рада у Женеви, а за тим ће поднети опширан иззештај министарском савету, па ће „осче дати обавештења новинарима. ВТннпстарска седвнца СиноК од 5 н по до 8 и по одржана је министарска седница, на којој Је кратко време говорено о политичкоЈ ситуациЈи у вези са уласком Радићеваца у владу, |,а се прешло на ресорне ствари. Одобрено је 16 ми.шона динара за израду пута преко Андр ИЈ ев"це који ке бнти веза са Црном Гором и поверено је ,мрочнтом одбору ннжшвера да иадг кда и изводи рах За тим Је г. Настас Петровић Р*ферисао о захтевима земљорадника да се обустави давање полицијске помоћи за нзвршење судских лресуда у аграрним парницама у Далмапији. Ово литаи,е ниЈе решено него је оставл.ено за понеде.1,ак За тим се говорило о укази ма министарства унутрашњих дела, саобраћаја, соцнјалне политике и правде Пос .тедњи део седннце. коме су присуствовали и г. г. В Маринковић и Шуменкорић, посвећен је иајвећим делом спот,НИМ питан»и.ма. На синоћшој министарскоЈ седници под носили су некн министри ре.|«-рате о своЈим ресо(>ним пословнма. Миннстар Прладе г. Храсница поднео је реферат о изради лредтога за иачену чииовничког закока и тражио мишљење владе у овим трича пнтаљнма: у питан,у ппвншења п-ита V неким групама, у питању сталности чиновника и регулисању положаја! оних чиновника чијј сталност не може бити гарантована (као што су на пр. велики жупани), и у питању бенефидиЈл ко Је се имају предвидети у прелазни* нарећењнма за чиновнике који поново ступа ЈУ у државну службу. У сва трн питам Министарски Савет донео је реше•«. и г. Храсница ће у духу тога решења дати инструкциЈе комисији за измеиу чнновчичког закоиа. г Н. Петрппић подчео ј е извештај о приликдма у Јужној Србнји, за које он тврли дд су се знатно поправиле, тако да Је сада онечогућена свака акција б%гарских комита. Г. Бехчен је реферисао о уредбама за пропађан.е закона о заштити ролника, коЈе ће ових дана ступити на снагу. Пнтаље гннестиЈ« >каз о амисстиЈи, који се припремао К1 Престотонаслелников рокендлн 6 о. м. готов је и очекује се да ће га Кра.т, ухкоро потписатн Г.тавни део амнестираних јесу из Јужие Србиј«. Рад на вуџсту У Миннстарстеу Фннансиј« н»стаа1,а се претресање буџета за нову 1025—26. годину. Буџет ће бити, к»ко тврдн Мичисгар ФннансиЈа, п>..чесон Скупштнни јо прописаног рок«, ,ииме до 20. новембрш Г. Н. Петрсић за остгураал Радкћеког збора Воћстао Рлдићеве странке уполорило ,е »миу, лв г Прибићевић и неки ралик*.1и спремају помоћу Ор.унаша и Срнао,а,в омстање збтра X. Р. С С у недел »у. Тога двна желе се изазватм нереди у Звгребу, зато Је »>ћст«о Радићевлца гражи.чо да (киицлЈске втасти осигурају „оредак н мир зв време збчр« О том» ,е Јуче би.п гоилр« и на сединин лемократ ' к ' ,>г ктуба н тражеио Је дл се оснгура 'к»тпуна с.шЛада з<)ора и аотаора. Ла <5и спречио спе евентуз1не и:»феле и немнле сукобе г. Настас Петтх)виК и.«

К

1ИЈСКИМ

ИИ,

итширимЈ ме може дати рмше К о*.».у.

ок ме рсфе-

нима у Загреоу и пшитовати праао V се м')рију прелузети енергичне мере, аа зЛоО Радмћеваш V '1агт>ебу про!>е мирмо

Припреме за велики РадкКев збор Загреб, 12. септембра. — С>тра започиње већаље X. Р. С С, чији се резултати очекују с највећим |№С1рп«ен>ем. Још данас стиг.то је овамо неколико наро^гих посланика, веКином сел>ака, који су донели секретаријату извештај о своме раду у народу. Сам г. РалиК није још стигао у Загреб, јер је из Орославл>а отишао у околину Карловца. Он неКе присуствовати ни веКању грађанског клуба X. Р. С. С. јер та седница нема никаквог политичког значења. На њој Ке се изабрати редитељи за велнку неде.вну скупштину и спроводници који Ке учеснике скупштине да воде кроз Загреб и да им покажу варош и зна.ченитости. ЈВА ПРЕЈ.10ГА 0 УЈАСКУ РАЈИЋЕВАЦА У В.1АЈУ Што се тиче саме седнице Народног Хрватског Заступства®, на њој Ке се у првом реду утврдити у коликој су мери остварени закл>учци, донети на послед њој селгици, у питању промене у Хрват ској. Пошто о тој ствари буде д :»нет за кључак, на осиову тога раслравиКе се питање о уласку X. Р. С. С у владу. О тој ствари постоји веК начелан закл>у чак председништва, али тај закл>учак не одређује ла се има уКи у сама министарства, јер се у влади поже суделоватм преко гтодсеч -ретара, и »Хрватско Народно Заст>'пство» даКе свој начелан пристанак за у.тзз у владу, а изеођење тога препустиКе по свој прилици пре^едништву. Како ваш допнсник сазнаје од једне политичке личности врло блиске X. Р. С. С, влаЈН г. ДавидовиКа бчће препоручено да може блрати између два решења Прво је у томе, да X. Р С. С. уКе у вла ду и да њенн парламентарии преузму становити број министарских портфел>а сразмерно снази X. Р. С. С. То значи да би X. Р. С. С. бн.та заступл>ена највеКим броје^1 министара, као најјача владина странка, и да то не би били само мање важни ресоои А аа X. Р С. С буде за ст>'пљена са 2 до 3 министра не може се пристати, јер би се то противило разме ру странака и X. Р. С. С. би преузела на се<5е одговорност сразмерно њеном утица ју на власт. Друго је решење, да X Р С. С делегира у владу једног свог присталицу али као мшшстра без портфел>а. ХоКе ли то бити парламентарац или политичар без ман дата, од тога се неКе гтравити тггз««>е. Како међутнм в.тада жели да то буде народии посланик, ве пл патно Ке се тој жет.и удово.т>ити и биКе делегиран један члан прехедннштва. Једино ова два решења зотазе сада у обзир, ако код сутрашње одлуке не буде играла улогу каква чим»енииа, до сада јавностн непоз1мта. (Вреше) Г. ПРЕЈАВР.Ц ТРЕБА ЈА УЂЕ У В.1АЈУ Загреб, 12. септембра. — Пошто се веК зима као сипрно да Ке X Р. С. С. дечегирати само једчог свог ч^века у вчаду у потитичким круговнма држе, да Ке то бити г Предапен То се заклучује тога, што Је г. РадиК у једном говору ил селници свога клуба рекао да је на јел ној седници прехедништва у Бечу г. Пре аавец дво пристанак за >"ђе у вталу. ако то буде сп*знка од њега тгаж»т. ОБЗОР ПРПВИЂА УЈАЗАК У В.1АЈУ И РАЈИЋЕВАЦА И РАЈИКАЈА Лагреб, 12 септембра — Ланаиш.и -Об:>ор» на уводном месту бави се ралним комб"нацијама о реконструкциЈН влале, па на крају вели «Није ешсвмм искл>учена и једна интересантна ком"инаци>а, која јс, у послед«>е врсме само мнмогред споменута, а то Је да би приго-| дом реконструкиије в,г»де паралелно са X. Р С С. утли у влалу ■ раликали, ка јко би билл осгппрена она концеитрачиона вчада, која >е у своје време у првој! мл.г фази овогодиши.е криле сматрана зв на|- дл Уе среКиије решеи .е, јер би наЈпрецизиије ј брнш и гамрвла пир -имгитармој с*руктупи . иесег Таквл рекомструкци^а влаае ловолио бн I тог л бпдш теме *-на. »ер би у и* ој ради.>.* иај-1 јаче сгранкс радикали н X. Р. С С» 1 су л-

Загреб, 12 септечбра. - М.шистар ' ОДЈПи ГЈ13С П ВајЈЗДВЗ Ј «ЧШТ80 нутрашњих Дела издао Је ово иарсоење: , , Дозво .Ђава се ношење племенских за- . -*- че с Р е ^ ,шни °^' 'Р а(*>д.ч. става и употреба племенских фбова Та-1 6 ^ отжаомензрну седницу под иред^ ко исто може се дозволити употреба и " ЦЦ| ношење засгава појед"них удружења, облика и величине како томе удружењу годи, али само под условима, који су важећи за све заставе, и то: на заставама и на грбовима не сме битт« написа нити реченица, који.ма би се изазивала племенска мржња, понижавао углед и достојанство државе, или били упереи* на данашње државно уређен>е, или уопште били противни земаљски.м законима. Свака застава, која би била са нап ! сима и реченицама противно овој наредби, имаКе бити запл>ењена а њен власник подвргнут законским прописима. Овом се наредбом замењује наредба од 9 јуна 1923 године у колико је њој противна.* Ово наређење Мин. Ун. Дела изашло је непосредно пред великом скупштином X- Р. С. С. која Ке се одржати у недељу Загребу. На скупштину X. Р. С. С. доКи Ке сељаци са музикама и заставама, на који.ма се налазе написи: — Вера V Бога и сел>ачка слога. — Ношење оваквих застава било је наредбом Мин. Ун. Дела од 9 јуна 1923 године забрањено, а сад је та забрана ставл>ена ван снаге, тако да се неКе моКи РадиКевцнма пребаДити да су се, долазеКи под заставама, огрешили о министрову нареабу. (Време)-

војводе Степе СтепанозиКа, нарочито због тога дошао из На тој седници донесена Је ова ;л. којој се придаЈе у ја^ност* :чхи-.- круговима велика политичк« важност н коју зато у целости доно и;ио. Средншнн Одбор Нлродие Одвре* • у својој плснарној с- дтатн. лржан<длна ,2 септембра 1924 г дсн- д ј« -лај ^кл>учаа* Пс: ДО* М1.мГ»Лј- • - ЈПућ^НРЖ Срсдиишои Одбору 1! ; . л ОдбрЛи од пој* -нши Одбора н* иеле И.т-ниве одногао дз>жанл, којс тр!-<5а Ја ») у к > чдддг.ви Н*роднв ОдГ^ренг тако п њги • органтдцмје у спорг ОСО НЖЈ-ОДНОГ .^ДИН ТВ1 И ОС1103Н'>Г Ка1-акт'Г* наш- алродне Дра. е, Ср -глипшн Сд» бор Н&родне Одоране п-.ли&и сбојшм прлвинМа, дд раДЈ! и& усдвршаЕа&у НаЈКУДД у ДЈ1Т потпте «..- илродног једднсгка н д» слр*Ј)у.«е на препороћиЈу пашсх народа у свнма правцнма, одаучио је, да нпда •-ннма «Лдбори*4 потребна ооа&г-шк&л шго чннн .»в:»н и * ј * ном . циљ НАРОДНЕ СДБРАНЕ Устаиова Народв« Одбрап* нутекда ;< »» среднне родољуОивог гра^ства без глзшј * на партнјсЕО оОеае*Је, без с/ушул на пдсменск- разлике н на г-[ • подифност, у ј<'ДИној жс-ин, да се удЈуженом ^нхгон свих гј *(•М1Л ие само чувају нд;читниЈа нжгересн 1*в створене саободе н ;еднисге» нашгг ццацгв ног народа, него да се н свестраним радом нузајамном упознаваау, на ку .ттурпом н прс светном развнја &у н на дусовћом унапр->К* н>у учврстн а ојача у.Ч-ин>снн аа1ч>д Ср<Ц Хрвата и Саовен&дд. јединство народа угрожено је Једнасгво нашгга народа јесте „идна опшп основа, — оаај темеа., иа коне се СЈободас ннају раавнјатн све сн -г«». на коне се бсз нк*квнх 1 иетнл нмаЈу слободно кретжтн све наттнје, свн куатурно-просвстнн покретн в у опште сае акцнЈе, аоје нду аа напретком народа и ДЈ>жа1ч.-. Н«*ИЈбежне роаажа". које по» стоје и које ће увек посто}атн у р. аим друште --ним Ј^довнма, па и.у 1к>д< внм» Једвог* встога плсме-ва. рааднке објатњаае с <.-Санрон нд ду*огодишн>у нсторнјску подвоЈеност нашега народа. Јл-чнке јшјумлцвг с обанром нс рамоанке ллхотне П1 гн»<• а поједннА кр»Ј. на, ТЈ^Ла ц цв снеју дв >пгчу на оаај | гтвни генел., нд комс . оап-аУнл наш» н*! родцд дЈтзсав.1. а то је тене.т. пптп>Т10Г аарсднога јрдинства . Стнцајем песрећннх паргмј— _ •-:; 'лнтнчкнх прнлнка, за кој* носе одгоИ1км> г кх-плтчил ' ' ■ " - . «»«<• пЛхЈг I. ПУ тЛпУДИА | \ ћ.• >т• - . .1 14 I, у I нм на це Женева, 12. септембра. — На данаш- г * н '' ! " ' њој седници г. Кумануди је изабран :<а у одбрану народног јединства председника комнсмје за джчжи ред на Ст* Нн ! .т»т п- .V т-ч-нсанх, место г. МаринковиКа. Избор је извршеиј 1 " '»'" кмх и ' • • ан1 •' ! • -» "■ > «• . I К0ЛИГ.О Т .;• ||«•;,•• Пм1.<ти :<'1 .е III• II' 1". м<5 > 1|\ • на предлог I Химпнса, првсн- белшЈСког | ш , , ч „ у делегата. ТреКа комиснја Је наставила! крнтнку ничн.-ег-.' ј м. Н ј : " . одлравв дебату о разоружању која Ке битн зазр- ■ сматт а и дужнисг да п шеЈ^а сутра. У дипл^матским кругоаихи ПЈ г '' " Одоора н п се држи да Ке скупштина Друштва Наро-ј ' -1 » ш - Јстаие ј да завршити рад 25. септембра Јоснмолић.

Г. Корвшеп У Љубљззи .Ђуб .Ђана, 12 септембра. — За сутра ►се очекује овде Миннстар Просаете г. Корошец. Сутра на вече или у неделу одржаКе седницу Извршни Одбор С. Љ. С на којој ће расправл>ати о заклучаима, које Ке у суботу донети РадиКегчи. А осим тога, претрешКе општу политичку ситуацију, нарочвто у Стовенији (Време).

Скупштиаа Дчуштва Вг^"ч

ора

ОДб|М

гзас м дд одлучао * {чанос Ј*

ДЕБАТА О СТАЊУ У ЂУРЂИЈАНСКОЈ Бордо, 12. септембра. По.ито је скупштина Друштва Народа саслушала извештај друге комисиЈе о фннаисијскоЈ обнови Мађарске и усвојила извештај о обнови Аустрије, од.стране Француске, енглеске и белгијске делегације поднесен је предлог да се учини краЈ садашњем стању у Ђурђијанској Пол Бонкур изјавио је да ни једиа држава не може сумњичити Друштзо Народа ако ово насдоји да престану ратови и да зав.тада праида. ЖЕНЕВСКА ШТАМПА О ЈРЖАЊУ Г. МАРИНКОВИЋА Женева, 11. септембра. — Жсчквска штампа се врло похвално изражаил о говору г. МаринковиКа. Журна/ ј ' Жснсв пише да Је седиица треКе комисије Сл.~л врло интересантна услед говора југословенског министра спол>иих пословл *Жсневска Трвбуна пише да је ннтервенцијл г МаринковиКа расветлила извесне мрачне тачке коЈе су у јучерањој дискусији остале после говора г. Шанцера. Г. Ма-1 рииковиК |е човек јлсног и метозичног I духа. Кореспонденти страних лкгова једнодушно признају интелигенциЈу и разборитост г. МаринковиКа.

дЛракт толнкнн жјп: м.» 1ич ~та» лехог темеља ипше наролне аградс. ПРОТИВ ТЕОРИЈЕ 0 ТРИ НАРОДА НароднА Одбрана <•■> с* 1 а дјжном да свом скагон н ГВВН4 својнн ; т. тинма суУ>кЈа штвтне н нсвгтиннт.- теорнЈс о трн народа ко-' јнм «'е теорнЈама подрнвк;;. а с^ма оснођн аашс Крал>евиир. Ради тога Средншнн Одбор Народве Одбра» и" поднже свој гхас н уцућуЈе свој »пел сан> на св.^нн органичланан . -л ина св»»јим прн;ате.1,има н свпна Југословснскам родо^уАвна да у свом жнвотном пнт&ц-у нашта народд н и -ш1с ДЈжаве ие допусте. ,га буду с -аведс.нц иећ да слободно в емело н<-тјчју у одбрааа кароднота и л, :савн«.га >-днвства. Н #јч»дг* О дој на аоаавл снг с»оЈе о|имац ацн;е да сходинн начннон дддт в*ра*а својо) одзучноетп, да велнхо д* ло нвгодногв /днмсгв* бЈиае ' • краја беа цблнр« н • то са кој« стрвне доджи отпор н од ауда се рада на ру шен>у тога (еднаствв. На|<одн* Од>'-( ана > матра нв.-ид ча с-воЈу дужаост да у овом времену ралбукталих иар ти.«ских стЈ 1 '•• тн упутн апел гвнна родолубнпнм граК.>ннма да аелнкож н жпвот.н пнтаи.у аародног једнвстм подр« !»• св« опорова ДЈ^угога редв, и дв уј* дн<' ПНМ саагам* чуваЈу п штнте народно н држаало Једанство. реи;-! > к.1 пл >ираој седннлн Средаввое Од" ;л Народнв ОдГраве 12 сентембра године.

Фјзашзи су екакуисш окупиране кра!еве Бершн, 12. септембра (Ралнчгрол). Французи су евпкумсалм веКн д«ч» тер«»п«рија изван РаЈие,

прс

грдине. Цела ( ии1|и)а ослобоКен

су {Вреж

Макдгиалд оптужен за КбрУПЦИЈУ

Пораз бољшевика иа Хавказу Плрнз, 11. септемЛра — Јлв.кдЈу иа Царшрада: Преча пос .х -дњим весгнма из Ђурђијанскс побуна на Кавказу узе.и )е ведмк* размере. 1>ии је више крвових с>коС».1 источно од Грвнскаакази;е. Бо.1>ше»ичке тр>тте су нд неко .»<кс месгд тучене. Побчммшци су зауделм Тифлис н Кутаис. Блт>1иеннин се иоо.-ас чл напуштај\Ки магацнне оруж»а и *»уинциЈе; побчн-еннчи су господарм смгп ацнје и ;»аВ4 'н! су пр»-ч«н »рну алдду у Кутамсу. 1>о миевнци читт» органнп • о.тбгану Батума.

Нереди у

Ллбаиији '.VI — Пп«