Време, 13. 09. 1924., стр. 2

Стоааг 2

11) 2? п сутмовање и В. Нолпдова.

Ламас: Нгрспно Лс:сриште 20. »Пожар стастп». Ноо.ч Универзнтет: Изложба руских рздовб. < Русна Ссмија»: ГДп< Б(ш-вач. Ђ. Јурсњо 1нтаоннца Аеро -Клуба :(Милоша В' лнког 17) Отворена је сваког дана од 15 до 20 часова. Читаоннца С. Т. М.: (Зе.н'нп Венац 17) 0 творона јс радним данм од 15—18 а пс тсл»ои од 9—12 часова. Париз: 10, »Паграда од сто хпљата лолара Коларац: 16. <Лепотнца од Багда.ш*. Витаскоп- 16: «Кмд Роберт*. Лунсор: 17. <Супарлнцн». Касина: 16. <Старп дом». Колосеум: 16, < Авантурпсткнња Монте Капла>. Опсра: 16, <Гусарево Г»лаго». Цежурне апотеке: Селакпвпћ, Кнез Мпхап лова 45: Протпћ, Краља Мнлана 37; Мрцајловнћ, Кртља Мнлана 7; П[>евдпћ Кра.га Ллексаплра 64: Паннћ, Кпез Ми лстипа 29: Стојпћ, Сарајевска 70.

СУБОТА, 13 СЕПТЕМБРА 1924 ГОД.

Неувиђавност ИЛИ херострагство ? Ноторна је ствар да Је фор.мнра^.е да нашњег кабинета г. ДавидовиНа б\мо ]:римл>ено са леденом хладноћом код о гро.мне већине српског дела нашег карода. Та хладна резервисаност, која ;е мала сва обележја једне зебње предопа сном неизвесношћу, није долазила зСк)1 тога, што је г. Давндовић постао прсдседник владе а неколико његових партнј ских пријате .Ђа — министрима. Њихов патриотизам и њихова приврженост на ционалном јединству, томе гранитаом темељу наше државне заједнице, нису никада били ни могли бити подложни дискусији. Ни њихове добре и родољубисе намере нису ни за тренутак, довођене у сумњу ни од кога па ни од њихових најогорченијих противника. Та ледена зебња, са којом је била примљена данашња влада, није била изазвана ни учешћем у влади групе г. Ко рошеца. Иако скоро нико од Срба не де ли мншљење те групе о нашем држазном уређењу и о нашем нацноналном тројству, та је група ипак успела да покаже, да може бити и конструктивна, да је за, на сеој начин схваћено, државно јединство и да се за аутономнстичку организацију државе бори редовним начином и легалним средствима, ангажујући за своје по литичке циљеве само бирачку масу и не бацајући поглед преко државних гранн ца. То је оно, штоЈој се мора лојално признати и подвући. Због тога, и поред »гзвесне српске хлалноће према клерикалнзму у ма каквом облику^ учешће те групе у комбинацији г. Давидовића није било ни извор зебње нити разлог неког особитог неповерења. Нн за Југословенску Муслиманску Ор ганизацију се не би могло рећи, да је била повод оној зебњн пред ризичном неизвесношћу, која је пратила долазак да чашњег кабинета. Иако анахронична по својим политичким основима и сувише уска и локална по својим полигичким .Жљевима, она је тиме била само несимпатична н необична, али не и извор какве забринутости. Ма да је била готово очевидна политичка нецелисходност да се нарочито помаже једна конфесионатна група, која полнтички експлоатнше предрасуде верних и зна само за своје фупне и конфесионалне интересе, ипак то није било оно, што је кабннет г. Давидовића у очима свих далековидијнх и родољубнвих грађана чинила немогуКим и неодрживим. Све те околности чиниле су данашњу владу само недово .Ђно политички симпатичном и, са њене идеолошке хетерогенбсти, прилично неспособном за какав интензивнији позитивни рад. Али онО што је ту владу чинило немогућом и пеодрживом, оно што је код огромне већине српскога дела и приличног дела Хрвата и Словенаца изазвало хладну стрепњу и бојазан од мра^не неизвесности пред коју се држава ставља, то је био експерименат, да се та влада засниза на потпори и евентуалном учешћу Хрватске Републиканске Сељачке Странке, да буде у пуној политичкој зависности од добре воље те групе и да своју главну почитичку ипарламентарну снагу црпе од ње. То је било и парадоксално и опасно. Парадоксално је било узети као групу владине већине ону политичку странку, која до тог момента ннје била обична иарламентарна опозиција, већ једна непомирл.ива опозиција самој заједннчкој држави V ссима њеним основним елементима. Ризично Је било дати учешћа у .чемаљској управи странци, чији се иеф, после једногодишњег тражен>а ту',ннске потпоре за остварење њених поШтичкнх циљева, који се налазе ван окцира и најразблаженијег државног једин-

ствл, још налазио у иностраиству, скла-1 пајући комплоте противу своЈе и одвише широкогруде Отаџбнне. Опасно је изгле;;ало полелити власт са групом, која је у данима обећавања своје обилне потпоре парламентарној већини, омогућаваЈуон стварање ове, свечано ступила у бо.Ђшекнчку интернационалу и јавно прнмнлл на себе обавезу, да на Балкану о\ јо централа свих превратничких епе ме.чата и да са овима, а уз потпору нз Москве, обори постојећи правнн и чолитички поредак.на овом напаћеном Полуос:рву. Било је очевндно за сваког, ко.ме сујета или каква друга страст нису бнле помутнле умни поглед, да је немогуће истовремено бити експонент Москве и савезник са крволочним Т. Александровом и само лојални грађанин ове државе а камо ли поборник њеног ојачања и напретка. Уверавања данашњег председника владе, да се код Радићеваца извр^шно чнтав преокрет, да су знатно еволунрали и да су веН посталн ге^егип^зШ^, за оне којн умеју да праве разлику између моп+јег и немогућег, нису ни из далека били убед .ЂНви. Једино вера у добре намере г. Давидовића и нзвесна полигичка ралОзналост били су од утицаја, да се нова комбинација бар толерира ако не и потпуно прихвати. Требало је видети експерименат г. Давидовнћа и на делу. Међутим, није много времена требало па да се до опипљивости покаже, да оно што је психолошки и морално немогуће у другом свету н у осталим вековими није могуће ни у овом веку нитн V нашој земљи. Неучешће Радићеваца у дисхусији о декларацији, њихово упорно избеглвање да даду у Парламенту ма какву изјаву па ни ту да Јужну Србију не сматрају бугарском већ српском. Радићеви првн говори по повратку из иностранства, његове нзјаве о Кра .Ђу оспоравагое Кр) ниног права апела на народ, његове декламације о самостално) Хрватској Држави и његовом праву апела на народ, његова денунцирања Срба као милитариста, импернјалнста и проузроковача Бал канског и Европског Рата, његови неваљали покушаји да убаци варницу раздоР а између браће из Србнје и из Прне Го ре и његово стално покретање иеког мацедонског» и «црногооског> питања Јесу ноторна факта, која датирају од момента формнрања садашњег кабииета и његовог фаталног ослањања на X. Р. С. С. н која су јасно показала, да су РаЈнНевци осталн што су били и ла се ие мисле мењати. Тражење министра за Хрватску је само једна најновија, али не и најопаснија манифестација правог расположења X. Р. С. С и њеног вође. Да ли је све ово било дово.ђно г . Давидовићу па да се и сам увери, да су под окои.^е.ч владе и крилу њене већине о вакве ствари и не.чогуће и опасне? Сме ли се претпоставити, да Ј 'е он н данас при схк1тан>у, да Радићевци еволуирају и да Је сарадн>а са њича корисна по дпжаву н њену консолндацију? Или је већ" уви део да његов експерименат управљања државо.м уз њнхову потпору прети да за њега постане катастрофалан а за државу внше него судбоносан? Или му је већ г.остало јасно, да продужење оваквог ста»К1 и не са.мо толерирати него н фазо Ризирања једне разорне групе, са једни.ч манијаком и издајником на челу, нзлази из оквира добрих намера у лочен краЈње политичке неувиђавности нли херостратског садизма? Ако г. ДавидовиК не уви1ја ову опасну н мрачну неиЈвесност у коју гура државу његова дала кооперацнја са Радићевцима, онда је то једна таква неувиКавност. К0ја граничи са слегшлом и дисквалификује га за торав-гача судбниом , ако г - ДавидовиН све тоувиђа, па ипак пролужује започетим путом, онда Је то свесно убијање државе, онда је то тапично херостратство, које даје држави право на самоодфану. Досадашња кооперациЈа са Радићевцима, оваквим какви су, Лила је само оглед, коме су се могле признати извесне олакшавне око> ностн; даља кооперација престала би би111 ош ' т 11 постала би свеснн злочнн кодаре < ! МСП10 Р" 41 '" 3 ™ нн на ка1 <»е об-

2 часа по подне еоград: Баромотар 762; температура 28.3; максимум 27.0; ветар ссвсро-запад 2; облпчлост једиа четвртивп; релатпвна влажност 62 од сто. Општи преглед времена МакспмЈ-м прптнскл воздЈХа лезги над јЈчо-западном Европом; п>ег01:11 кздвпци пгчсинрују се над Алпнма. Мнапм.\м лежп пал сеисрпом п северо-зап.члпом Квропом •'а цонтром над Ссверанм Ледеаим Млрем ТемисЈ-пура на северу п северо-нстоку оиада, иа југу рлстс. Падежа пма у цеатралној н сзвејчЈ -заппдној Евроин. Војвода Степа Степаковић код Предсздннла Владе ^1редседник Народне Одбране војвода Степа Степановић посетио је јуче по подне између 5 и 6 часова председннка владе г. Давидовића. Војвода Степа Степановић конферисао је са г. Љубом Давндзвићем о стварима Нарооне Одбране. Успомена на пробој Солунског Фронта У понедељак 15. о. м. приредиће П. Одбори Удружења Резервних Офииира н Ратннка у целој земљн помен палим друговима за ослобођење и уј^дињење од 1912.—1920. године. / У Београду тога дана у 10 часова пре подне Средншна Управа Удружења Резервних Официра и Ратника офжаће све чан помен у Саборној Цркви. За овај помен учињене су нарочите припреме.

^/бота, 13. септембра 1924.

Бсогрзд:

13 септембра 1924 год. В Р Е М Е И:всштај Опсерваторијо нз Вргчару од 12 септсмбра 1924 год. 7 чзсова прз подне Нарометар 762; температура 16.0; макоимум 25.4; мнннмум 14.4; ветар запад 2; облачност две четвртнне; релатнвна вллжност 95 од сто. Крагујевац. Бпр. 764: Томп. 18. Сзрајсео: Бар. 762; Темп. 10. Мостар 13ар. 704; Тсми. 20. Зггреб: 15ар. 703; Темп. 16. ЦрнЕСнкца. Бар. 761; Течи. 17, Праг; Цар. 763; Темп. 14. Псшта. 1>ар. 762; Темг/ 16. бсрлин: Бар. 7вг, Темп. 14. Хамбург. 1>ар. 760; Темп. 14. Штокхслм: Бар. 740; Темн. У Лондсн. 15ар. 755; Т«ми. 14. Париз: Бир. 7ба; Темн. 14. Брисел. Бар. 7«и; Темн. 13. Цнрих: Бар. 765; Темп. у. Взршзва Бар. 764; Темн. 11. Пинск: Бар. 761; Темн. 10. Атина; Бар. 761; ТСмн. 30. АлсксанлријЗ: Сар, 7бо; Темп. зо Букурсшт: Бар. 762; Темп. 20. Малта: Бар. 762; Темн. 25. Мадрид. Бар. 766; Темн. 22. Рим: Бар. 763; Тсмп. 23. Алжкр: Бар. 764| Темн. 25.

Награда ВРЕМЕНА од 500 динара из 981. броЈа од 12. септембра исПлапЈиће се оном чиШаоцу. који Јекупио и сачувао примерак. у коме је на првој странн у дну петога ступиа нзостављен цео радиограм са насловом: НЕШЛЧКО-БЕЛГИЈСКИ ТРГОВННСКИ УГОВОР

СВАКОАНЕВНА НАГРАДА ВРЕМЕНА ОД 500 ДИНАРА

Извештавају сг чшпаоци. да ће сс за пријаву и исп.хату среНних примерака чекати највише петнаест дана од дана ихгаска броја који наград\> дониси. Пос .1е тогл рока баш и ако сг ти примерци пријаве, награда се за њих неће моћи исплаћивати, а.ш зато ће се преог наредног дана пустити у продају не само један срећан примерак. који доноси 500 динара. дећ више примерака са наградом, управо оно.шко за колико се дана никб није пријавио за наградм.

Прва Социјална Школа у Загребу Иницијативом Народне Заштите отвара се 1. новембра у Загребу прва Социјална Школа у којој ће се социјални радници, како мушки, тако и женски, стручно образоватн. За главног предавача ангажован је председник Народне Заштите професор универзитета г. др. Јосип Шиловић. Предавања ће се делити у четири групе, наиме: 1) Заштита младежи (оставл>ена деца, ванбрачна деца, запуштена депа и легенерисана деца). 2) Просјаци. 3) Алкохолизач и 4; Венеричне болестн и проституција.

Светски путник г. Рајчевић код Крала Јуче, у 6 часова по подне, Кра .Ђ је при мио у подужу аудијенцију светског путника г. Милорада Рајчевнћа, који му је ово.ч приликом предао успомене из Афрнке: 4 слонбва зуба и један штап од абоноса са златном дршкоч. Ове скупоцене поклоне, дао је г. Рајчевићу један занзибарски султан. Аудијенција је тра јала некнх 40 минута н Кра .Ђ се живо распитивао за г. Рајчевићево путовање кроз Сахару и пустоши Африке. Годишња скупштина Лекарског Удружења за Б. Б. Б. Годишња скупштина Удружења Лека ра за Банат, Бачку и Барању, одожаће се 14. септечбра о. г. у Новоме Саду. Мини старство Стобраћаја одобрило је учесницима и делегатима повластицу у ш цене на државним железницама. Еухаристички конфес у Црномељу Нл дан 21. септембра одржаће се еу харистички конгрес у Црномељу, ча коче ће учествовати делегати из целе земл>е. Министар Саобраћаја је одобрио повтастицу у пола цене на државним железницама учесницима овог конгреса. Захтеви раднина суботичке еле.чтричне ценграле Радници и остало особље електричне централе у Суботици одлучно су тражили од Управе побо .Ђшање надница. У сл\чају да ич се не изађе у сусрет радници прете колективнич штрајком. Матсринсмо одељење у Дзму Слепих у Земуну Ових дана је отворено материнско одељење у Дому Слепих у Земуну. У ово одељење ће се примати на бесматно обучав;\: е сирмашна деца од 3 до 6 година. Зл имућпију децу ће се пллћати. Општв закатске школе у Београду У Министарству Тргооине и Инд>'стрије чине се припреме да се досадашња оде .Ђења општих занатских школа у Београду на Смедеревском Ђерму и Сеи>аку претворе у засебне опште занатске школе. Личне вести Никола, син Златоја Теодоровића, угледног тр1овца сомборског н нашег пријате.Ђа, дипломирао је на Експортној Академији у Берлину. Веридбе Госпођица Вида, кћи г-ђе Јелене и г. Јовлна Јовановића, касационог судије и г. Бошко Ј1. Радовановић, власник и ди ректор Биро-а «Рекламе», верени. Примање 15. и 1. код Јовановића, Бирчанинова улица број 9. — Г-ђица Букица <Гросја» Аруети, кћи Авра.ча Аруетн, трг. овд. и г. Леон Видас, фабр. трикотаже, овд., верени. Прстеновање ће бити у недељу 14. о. м. у 3 часа после подне. Стан: Скецдер Бегова улица број 14. Венчање У недељу 14. септембра у 11 часова пре подне венчаће се у Саборној Цркви у Београду г. Светозар Кика Поповић, студ. права, син г-ђе Јулијане и поч. Петра К. Поповића, арт. пуковника, са г-ђицом Олгом, ћерком г-ђе Зорке и г. Алексан дра Гавриловића, трг. из Букурешта. Скуп сватова у Страхињића Бана улици број 38. Честитања код «Клериџеса». ПРОТИВ БЕЛОГ РОБЉА Интернационалзи конгресн у Грацу Од 18 до 24 септембра, одржаће се у Грацу два међународна конгресл. На првом, који трајатн од 18 до 20 септембра, расправљаће се највише о заипити жена и девојака, дићи ће се глас против трговине са белим робљем и повешће се дискусија о утицају бноскопа и модерног позоришта на моралитет савременог друштва. Затим ће бити речи и о утипају дувана на жене и децу. Други конгрес, од 22. до 24. септембра посветиће се питању о заједничком борбеном покрету против проституције, тражећи дозволу женама да врше •*амитетску службу. 21 септембра приређују обе секциЈ *е заједничко свечано вече. ИЗ НАШИХ КРАЈЕВА Борба са комитама Крагово, и септембра. — Мешовшз мегатапеко жаидармерпјско потерно одељзње у'ило је јучо једног бугарског бандига у пумн код села Кајкова. Његов ндентнтт ^ош ннје утврђен. Са убнјеннм гомик-м бчтг су још дв* бапднта. који су чобаннма, с.т којг>х "У тражплн хлеба, нзјлвилп да су нз четг ЛаЛпвл.анца. Ова два банднта уси*лн су лј св изгуб«: у шумн, но уз потерно одел>сдв отншла су н органнзовани мештаин да их псгтра*е. Убијен бугарски комита Валандово, 11 септембра. — Јутрос око пег часова сел»ацн села Бањс н Собрс са јгдннм мештанским потерним одел.ењем тонлк су јед. ног бугарског комнту, чпјн ндентЈгст још кијв утврђен. Леш на жељезничкој прузи Ннш, 12 ссптембра. — Ноћао око 23 часа по проласку воза број 643 нађен је мргав у колосеку на 94 км. раденик "Ворђе 'Борђевић, вршиоц дужностн чЈ *вара пруге. Поведепа јв пстрага.

Еконоискн жнвот НАШ ИЗВОЗ У ИТАЛИЈУ За првнх шсст месеца овв године нзве;кено јо пз наше зсмл>с у Нталнју робс у вредиооти једно мил:1и»рде н 300 мплнона. ИЗВ03 ЈАЈА У МЕСЕЦУ ЈУЛУ У јулу месецу ове године нзвежено јо 15*64 тона јаја у вредностн 4.5 мнлнона динера. НаЈвишв је извежено у Швајцарску, за г гм у Аусгрију и Нталију. НЕЗАПОСЛЕНОСТ У ДАЛМАЦИЈИ РАСТЕ Према податцнма које Је добпло Министаротво Соцнјалнв Полнпгке, иезапослгиси.т у ДалмациЈН, услед прнвредно кризе, узкма све веће размсре. У Сплнту је већ сто радинчкнх Д1'ужнна остало без рада н тражи од тамошњс Берцв Рада да нх упосли. КОНАЧАН ОТПУСТ РАДНИКА У ФАБРИЦИ ВАГОНА У БОСАНСКОМ БРОДУ Овах дана Јв фабрнка вагона у Бо*:глском Нроду, услед нссташицв рада отпустида 1 »оиичио све радииипво. Влада је предузела мере како би со рад у фабрпцн поаово успоставно.

Послв бврзе, по подпе, тепденциЈа Је за ро* бу бнла чвргнћн. Све ]е бпло у роби, али по нешто чвршћим курсевнма. Тако; Лондон се нудоо П0 330.25, Парнз по 405, Њујорк ПО "5.50, Женчва по 1420. Мнлапо по 331.50, Праг по 225.50, Бсч по 0.107, Букурешт ПО 41.50 и Пешта по 0.101. Промет је ван берзе бпо слаб. Владала је прилична уздржљивост код купаца којпма св инје радо раднло по овнм повишеннм течаЈевпма. Термпнских послова било је Јуче јачпх код Прага н Њујорка. Свп су закл>учпн нзнад дневппх курсева. Ратпа штета пала је па 130. Главнп је купЈЦ јучв бпла Народна Банка, глја је својом нпторвенцпјом одржала штету на помепутом курсу. Укупан промпт промет бпо је око г> и по мнлпопа помнналпнх. Бнло јо н термниа за ултимо децембар по 139.50, а за новембдр по 133.25. Седам од сто се држи. Код аграринх обвезпнца нпје бнло курса. Лутрнјс1;и бележи 145 и 125, а дувапскн 74 н 60 — за нонуду н тражњу, без посла. Врло слабо тггересовање за акцнјс новчанпх завода. Послова шпсаквих. Народна Банка тражсна Је јуче по 3.950, а Зајечарска Задруга по 205. Београдска Задруга нуђена је по 3.000, а Извозна по 825 — бсз посла. (Цпфре у заградн означују курсеве претходпогј Г дапа). Београд, 12 септембра. — Валуте: пталнјанске лпре 331 (329); румунскн лсјн — (240). Девнзе: Лондон 335.35 '(336.451: Парт 403 (400); Њујорк 74.90 (75.50); Женева 1416.73 (1420.50); Мнлано 330.60 (330.50); Праг 224.90 (225.75); Солун 135 (136); Беч 0.1065 (0.1000); Б\-курешт 41 (40.20); Софнја понуда 55.25, тражња 53.50 (55); Пепгга 0.0993 (0.1015). Тормнин: Лопдон за септембар 337 (дневни курс 335.35); Париз за ссптембар 410 (403); Њујорк за септембар 76.25, за октобар 76 (74.90); Женева за октобар 1430. за новембар 1445 (1416.75); Мплано за октобар 337.50 (330.60); Праг за септембар 226.30, за новембар 229 (224.90). Државпн папнрн; зајам седам од сто 67 (курс претходнога дана —); рента за рагну штету 130 (131). Новчани заводи: ннје бнло закључака. Зггреб, 12 септсмбра (закл>учак). — Лондон 336.50 (337—337.50); Парнз 402 (400); Њујорк 75:50 (75.625—75.875); Женева 1420 (1422); Милано 330.75 (331); Праг 226—226.25 (225.25—' 226.75); Амстердам 25.75 (29.40); Беч 1067$ (0.1069); Пешга 0.10 (0.10); Брпссл 380 (390). Цирих, 12 септембра (5 по подн-). — Београд 7.05 (7.05); Париз 25.475 (25.37 Н Ш>); Лопдон 23.41 (23.70 Н ПО); Њујорк 531 Н трн четвртннв (532.50); Брисел 26.55 (26.45); Ми-; лано -23.30 (23.30); Беч 75 (75); Праг 15.95! (15.95); Берлнн 126.75 (126.75); Софпја 3.87 (3.87); Пешта 69 (69); Солун 9.45 (9.50); Букурешт 2.85 (2.65); Амстердам 204.05 (204); Царнград 295 (252.50). Женева, 12 септембар (закл>учак). — Београд 7.07 н по (7.02 п по); Париз 25.56 н јсд-' на чствртина > 28 .20 >; Лондои 23.71 н ј^диа чегвртина (23.71); Њујорк 531.37 (531 и трн четвртпне); Брисе.т 26.05 (26.55); Мнлапо 23.33 п трн четвртнне (23.30); Бет 74.90 «75); Праг 15.92 н ио (15.95); Софпја 3.56 ц ио (3.57); Пешта 69 (69); Амстердам 204.10 ( 204.05). Њујорн, 12 септембра (у подне). — Београд 132.50 (132); Лондон 446 Н једна осмпна (445 н једна четвртина); Парнз 537 (532); Жсжвз 18.83 (18.79); Мнлано 4.39 ц трн чегврпшв (4.34 и по); Амстердам 33.36 (38.31); Беч 1412 (1412); Праг 2.95 н трн чегвртнне (2.97 п трн четвртнне); Иепгга 13 п једна осмнна (13 н једна четвртнна); Брнсел 5 (4.97 •; Букурешт 53 п по (53 и једна четвртнпа); Борлнн 23.78 (23.90). Беогрвд у Бечу 940 (940); у Лондопл* 337 н ПО (338.50).

спорт

Берза Београд у Цириху 7 05 Штета је опст лабавз. Париз и дал»е чврст. Цео јучераш&н дан Београд Је у Цнрнху нои;рац 7.05 Њујорк Јв олабавио, а гчко исто и С«иун. Нариз је у скоку нсто гако а Цариград. Лондон, Брнсел, Милано и Ачетердам су чиршћн. Непромењене су девизе Беч, 11ра1. Софија, Берлин, Пешга и Букурепгг, горед Беогрида. Робе јс на састанку у Београду бнло дово.кпо. Тепдеицнја је отпочела лабава, алн је звона још под утицаЈем Загреба иромењеи I Загреб јв бно скЈгиљи. То је отерало курсеве иа вишв н у Београд)-. Тако јв Л ондој код нас скочно од 334 иа 335.75, ЊуЈорк од 74..5 на 75.25. Већнна послова обаагепн су орема иарнтету, а некв и испод. Народиа Банка пијо нмала потребу ништа да даје. Тек прн крдју састанка дала је нешто Беча. Промет је де-Ј виг.пн нзиео 18 милнона дпиара Највнше Је тражен и рађел !БуЈорк — дато лко зо.ооо Затнм Праг и Милаио. Лондон је еллСијо нд, рађеи него ниаче.

ПРВЕНСТВЕНЕ УТАКМИЦЕ ЈЕС. СЕЗОНЕ Данас почпњу првенствене утакмпце за пдућу спортску годпну Т. ј. 1924—25. Б. Л. П. изменно је досадашњн пачпн нграња. Овога пуга играће св по 8 утакмнца за једон дап, тако да ће се једног дзна сусрестн по два пара прворазредннх клубова. Овај начпн је корнстан у толпко. пгго ће се првенствене утакмпце савршнтн за релатнвно врло кратко вреКоцка је за данашњн дан одреднла овв утакмице: Игралпште С. К. Југославнје: подмладак Једпнства прогпв подмлатка Јадрана. На нгралшпту Б. С. К. нграће подм.тадак Б. С. К. против подмлап.а С. К. Сокола. Обе угакмнцо почнњу у 3 п 30 часова. У недељу одржаће се ове утакмЈгде: пре подне на игралнпггу С. К. Југославнје Графнчар—Славија. На нгралншту Б. С. К. играће БрКанин против Карађорђа. Обв лтакмнце почињу у 9 часова. После подне на игралишту Б. С. К играће резервнн тнмови Б. С. К. п Сокола у 2 час.1, док првн тимови Б. С. К. и -С. К. Оокола играју у 3 ч ^О часова На игралишту С. К. Ј\гославије нграЈу у 2 часа резервни тимови Јединства н Јадрана дск у 3 н 30 нграЈу првн тимови Једивства "адраиа. 0Са11!Ш1ВШ111ШиШШШ1Ш11Ц11а !.!Н ?Ш1ШШ1ШдШ11рПШШШШ1ШиШШ» I о т о в а ј е: ПОГРЕШКА ЈЕДНЕ ПОШТЕНЕ ЖЕНЕ роман ЕНРИКА КАСТЕ.ПНУОВА С италнјанског превео ТраЈко Јовановнћ 16.

Цена

дннара

Издаванш кнмжара .Времс Краља Мнлана улица број 37. ■■Ш11ИИ1 ||Ч'И'1"1 ГПТМИ—1||||—

ХАРИ ПИЛ љубинац беогрлдске публике прнказуЈе се у "свом прло добро успе.№м фмиу прехијери: СУПАРНИЦИ режнја Харн Пнла л>убавиа драма у 7 пустоловних чинова. Приказује сс у најмодернијем и иајасћсм београдском БИОСКОПУ .ЛУКСОРУ Балканска 8-10 преко пута .Мсскве". I !очстак представе од 5 часоза вечсрњл у 9 члсова. Недсл»ом н празинком од 3 часл веиерн»а у 9 часова. Цена хеста: ложа и балкон 15дни. Партер — фотсл»с 10

ник друштво «ВРЕМЕ» и одгонорн« I уредник КОСТА М. ЛУКиВНЂ. Јоваиока 54.