Време, 13. 09. 1924., стр. 3

Суботч, 13. еептечбрп 1974.

Страна 3

„ВРЕМЕ" У ЖЕНЕВИ

и сат са Мерг Фза аолијевг влзде протиз бугавших кошнта и Коговшог Кошатета?

Жснева, 9. сепге.чбра. — Монсињор Фзн Сти.члјан, Коли, лштрополит Драча, Горс и Шг.атил, егзарх Илирије, Западног Мора (Јацранског) и целе Албаније, «наш отац н наш господар» био је болестан последњих д«1на н није могао раније да ме при.мм. Маларија се није плашила да кападне на стварног господара Албаније, председника владе и вршиоца дужиости регента, који је дошао да присуствује првим радови.*а Скупштине Друштва Народа.

Фан Ноли ТРАЧАНИН ВАСПИТАН У АМЕРИЦИ У браун собној хаљини, сличној калуђерским ризама, монсињор Фан Ноли примио ме је у своме апартману у хотелу Русија. Овај Албанац, рођен тамо не где код Једрена где је и учио грчку гнм назију, задржао је много византиског V себи иако је дуго живео у Америци. Студирао је литературу на Харвардском Универзитету у Америци где је добио диплому Васће1ог о* АгЈз-а и где јс ступио у свештенички ред 1908. године. Всћ 191.'. био је архимандрнт и најзад 1023. егзарх. По.титиком је почео да се бави у емиграцији: од 1921—23 .Албанска Фе дераЦија у Америци Витрц слала га је као свог представкика у албански парламент, а 1924. је постао посланик Корче у Уставотворној Скупштини. Изгледа да су сурови Албанци од почетка це нили овог лукавог и ученог свог суна родника, јер је још 1922. Фан Ноли био Министар Спољних Послова, а 1920—21 председавао је албанској делегацији у >Женеви. Можда им је импоновао у њему и литератср, јер је г. Фан Ноли превео са енглеског Отела и Шекспира у стиховима и написао је и издао у Битољу ка албанском Критичку студију о живсту и времену Скендербега од 1369—1469, која је уједно и историја албанско-турских ратова од преласка Балше у католицизам до пада Скадра. Ето кратке биографије противника Ахмет беговог, према податцима које ми }е сам љубазно дао. Али нисам ја тражио састанак са албанским председником владе, да би ми се цала прилика да напишем његову биографију. Хтео сам да чујем од њега како он гледа на односе са својим великим суседоп\ кога тако често узнемиравају качачке банде са албанске територије. ФАН НОЈ1И ЖЕЈ1И ЦОБРЕ ОДНОСЕ СА НАМА — Са наше стране ми желимо односе доброг суседства са Краљевином С. X. С. јер нам је потребан мир да концентришемо сву пажњу на организацију земље и развијање економских богатстава. Што се мене тиче ја не видим никакав разлог због којег иаше две земље не би могле да живе у пријатељству. Као суседне државе ми имамо заједничких интереса, као оалкански народи, — јо ^реба и рећи и понављати, — имамо и крвне сродности. Има мнојо и/зирске и албанске крви код вас, као што има сло венске крви у нашим венама. У осталом нема чистих раса. — Што се тиче ваше примедбе да бугарске комитске чете и чете Косовског Комитета, које упадају на вашу теригорију из Албаније сметају успостављању тих добриХ' односа, могу вам реНи да је нова влада, чим је дошла на власт, протерала сумњиве Бугаре који с\- се увукли у земљу и интернирала све Алб .нце на које је сумњала да сарађују са Бугарима. . Наређено је било свима пј>ефектима да прс-дузму најпростије мере протио свих оних који хоће да се служе Албанијом као базом за изазивање нсреда у суседним земљама, па били они странци иди Албаици. Баш пре' кратког ' времена в-тада је спречила шест Бугара са исправним расошима да се искрцају, јер власти .нису биле задовољне циљем њиховог путовања. Ми смо још вииге учинили : ниједан Бугарин не може да до-

бије визу за Албанију без нарочитог о-.ном од њихових присталица и послушнидобрења нашег Министарства Спољних ка. Они су покушали да помоНу те серПослова. ^ | вилне Скупштине учврсте привилегије и Што се тиче Косовиота (тако г. Но- доминацију њихове класе у Албанији. Све је то оборила револуција. Бегови су отерани из земље, а садашња влада, да би < а гим сврпЈила једном за свагда, разделиНе њихове земље сељацима. То је почетак по.титичке, економске и социјал не еманципације Албаније. Уставотворча Скупштина је разјурена два дана после уласка револуционарне војске у Тирану и неће више бити сазивана. За сада ми владамо без парламента што има много добрих страна. На гтример: за три пуне године парламентарног живота покуша^ вали смо да уравнотежимо буџет смањујући претерани број чиновника и њихове плате у златним францима екстраеагантне за једну малу земљу као наша. Парпгмент није изгласавао уштеде. За четири недеље без парламента ми смо то урадили и надамо се да са другим радикалним уштедама уравнотежимо буцет до краја године. Да би се разумела важ ност тог рада треба знати да смо наследи лп од ранијих влада 7 милиона златних франака дефицит! и 7 месеци заосталих плаћања. Ми настављамо своје напоре. Аграрна реформа биће изведена уредбом пре сазива парламента као и друге реформе. Чим будемо завршили апсолутно потребне реформе да би се од Албаније качинила модерна држава, расписаћемо изборе и сазваћемо нову Скушитину, али никако пре. — То може дуго да траје, додао је г. Фан Ноли, одговарајући на моје ггитање и искрено се насмејао. Р. ЈосимовиИ

ли назива чланове Косовског Комитета) влада је предузела мере да они остану мирни и уверавам вас да ће бити мирли. У осталом ако то не буду хтели, влада је довољно јака да предузме мере против њих. Једна мала земља као наша, слаба и снромашна, не може себи да доззоли луксуз иредентизма. Ако ви желите да Косовиоти не буду узрок трвења и мржње између двеју земаља, а ви добро поступајте према албанским мањинама у Краљевини. Ја констатујем са задовољством да је у последње врзме и сама г. Пашићева влада променила своју политику према Арбанасима на Косову и чуо сам од «Косовиата» који су код нас да са Арбанасима на вашој територији локалне власти боље поступају. Надам се да ће нова влада наставити исту политику у интересу обеју земаља. Сам Бајрам Цур о коме ме питате сада је већ стар и жели само одмора, а у осталом све албанске владе су помирљиво утицале на Косовиоте. оЈОБИЛИ СЛГО ЈЈЕЧАНЕ, МОГЈИ БИ ЈА ПОКЛОНИМО СВ. НАУМ у>! — ВЕЈИ 0 НАМА ФАН НОЛИ — Питање границе од 1913. године труЈе наше односе. Крајње је зре.ме да се са тим сврши једном за свагда и да се уклони та препрека нашим добрим односима. Питања Св. Наума и Вермоша која су још спорна биће решена раније или доцније, и онда ће моћи да се стави тачка на крају тог несрећног шапитра и да се отпочне нови. Ми нисмо задовољнм апсурдном границом коју су на.м дале велике силе. Изгубили смо много територија, и сувише територија које су већиком насељене Албанцима. Да говоримо само о пределу Ђакова, ви знате да сте га добили благодарећи вашем историјском манастиру Дечанима, упркос чињеници да је цело становништво албанско, изузев тридесет породица у самој вароши. Други предели Косова које сте доби ли јимају 85 до 95 од сто албанског становништва. Али, ми смо се помирили са тим, иако знамо да смо оставили више Арбанаса него што их има у нашим границама. Тим пре ви, који сте 16 пута многсбројнији а најмање 50 пута богатији, треба да се помирите са тиме ако Свети Наум и Вермош припадну нама одлукама великих сила. Ви сте довољно велики да би могли да будете великодушни. По моме мишл>ењу било би апсурдно и смешно за велику Краљевину С. X. С. да се свађа са малом Албанијом због једне голе плднине као Вермош и једног бедног манастира као Св. Наум. ТРГОВИНА СА АЛБАНИЈОМ На питање да ли се ради на трговинском уговору г. Фан Ноли је одговорио: — Ми би били врло срећни да успоставимо трговинске односе са Краљевином С. X. С. То је више у нашем интересу него у вашем, јер као што знате наши планинци са истока и северо-истока одсечени су границом од својих природних тржишта Струге, Дебра, Призрена, Ђаксва и Пећи. Један планинац из наше косовске префектуре, сада од како је граница затворена, мора да путује 4 дана до Скадра да купи соли и кукурузал> АЛБАНИЈА ЖЕЛИ БАЛКАНСКУ КОНФЕДЕРАЦИЈУ НИсам хтео ништа више да питам из области спољне политике, желећи да чује.м од овог вође последње револуције како он представља унутрашњу ситуацију у Албанији, али пошто ми је понудио своје мишљење, свој «идеал» о Балканској Конфедерацији, нисам могао одбити: — Балканска Конфедерација је идеал на чијем би остварењу требали сви да радимо. То би дозволило свима балканским државама да смање војске и да употребе уштеђени новац за економско подизање. Врло добро знам да има много тешкоћа, које треба пребродити, али то вреди труда да се покуша. Могло би се почети једним састанком председника влада балканских земаља на коме би се отклонили сви неспоарзуми и спремио терен за пријатељски споразум, за еп!еп1е согсПа1е. Остало би дошло само по себи. са мало стрпљења и мало добре воље. Као што знате рат је луксуз кемогућ чак и великим земљама, за мале балканске државе, то је пропаст. Апсолутно је, дакле, потребно да се споразумемо и да сарађујемо за мир и напредак балканских земаља. ЈЕЛАН ИСКРЕПИ ЦИКТАТОР — Унутрашња ситуација пре револуције била је ова. Бегови који су били и

и Совјета Комисија за признање совјетске владе Париз, 12. септембра. — Француска влада образоваће једну комисију за про учавање начина за успостављање односа између Француске и Совјета као и за израду формуле за признање московске сладе. Ова комисија, у којој ће бит.ч де Монзи, Фромажо и Нулан, састаће се у месецу октобру. ДРЖАЊЕ ШТАМПЕ Париз, 12. септембра. — Матен пише, да ће француско-руски преговори почети једино после званичног признања Совјета. Новине скрећу пажњу Ериоу на потребу да Совјети приздају дугове старога режима. Бивши руски председник министарскбг савета Коковцов написао је у Магену чланак протИв бољшевичке ПравЈе, у којем тврди да се Русија никад није нарочито припремала за рат 1914. године.

Дгзжаае еаглескнх странака ареиз Епоразуиу са сов!етиша Лондон, 12. септембра. — Много се пише ,и говори о држању парламента у погледу енглеско-руског уговора, када то питање, почетком предстојеће сесије, буде расправљано. Критикујући тај споразум, Лојд Џорџ је изјавио да «либерална странка мора примити бачену руказицу коју је радничка влада бацила». У извесним круговима те се речи тумаче као да ће либерали гласати против владе у питању спсразума. Јуче је Алфред Монд, бивши минисгар либералне странке у партиском органу, такође критиковао уговор, док, с друге стране Шајноуел, члан данашње владе изјављује, да питање споразума неће довести до распуштања парламента, пошто је то питање од необично важног значаја за трговину између Британије и Ру сије. Новине подсећају на речи председника владе пред закључењем прошлог скупштинског састанка, да се потпис споразума не може одбити јер се тај споразум може и мењати и прерадити. Он је још додао, да ће Доњи Дом имати прилике да своје примедбе учини, али није ни том приликом правио алузије на скоре избор*е; он је напротив рекао, ми ћемо се повући када на гштањпма основне важности буде било потребно консултирати бираче. Борбб у Шарку Париз, 12. септембра — Пречл <ипан сии.4 званичним извештајИма опорације кол Фондака развијају се нор.мално. Шпанци наплазе па слаб отпоо Трупе које су концентрисане дуж реке Лау биће уг дане 12 и послате у помоћ „рмији у Гетуану. велепоседници и феулални госпздари из ШТЈЗ К У ЕвЧУ Средњег Века у н.ичооим срезовима успе-| 1, 13, Т2. сбптембра. — Пр?мч асстили су да се дочепају власти и да овладају ,ма иј Кеуа 120.000 металургијских радУставотворном Скупштином сас гавље- ј ника ступили су у штраЈК.

Ив ЈУЖНЕ СРБИЈЕ Вач^а едЕоде и уб^ају иештаие К-пад ка чобане у Метохији Пећ, 12. септембра. — Пре неколико дана једна фупа од 20 до 25 качака напала је чобане у срезу источком. Качаци су ухбатили седам чобана и одвели собом и преко 250 коза потерали су преко границе. Чим су били обавештени о пљачки жандарми из околних села кренули су у потеру и сустигли качаке у близини фанице источког среза. После кратког пушкарања качаци су пустили чобане, убивши само једног Михајла Ђорђевића, и оставили све козе. (Време) УБИЈСТВО ИЗ ЗАСЕДЕ Пећ, 12. септембра. — Једна група од неколико качака убила је из заседе на путу села Стреоци—Бело Поље Светозара Н. из Белог Поља, среза источког. Он је био угледан домаћин и Србин у томе крају. (Време) КАЧАЦИ ПЉАЧКАЈУ ОПШТИНСКУ СУДНИЦУ Пећ, 12. септембра. — 9. о. м. увече осам качака, које је предводио један војни бегунац Арн&утин, напали су на општинску судНииу у селу Злокућане, срез источки. Качаци су опљачкали касу одневши 30.000 динара државног новца, које је ових дана општила скупила од сељака на име порезе. Качаци су почели били да због вике благајникове жене морали да врше преметачину по судници, али су побегну, јер су чули пуцање сељака. У углу суднице био је један сандук са 80 хиљада динара, који качаци срећом нису пронашли. (Време) СУКОБ ЖАНДАРМА СА КАЧАЦИМА Пећ, 12. септембра. — На путу ПећАндријевица једна фупа качака напала је из заседе једну 5кандармеријску патролу. Два жандарма су лакше рањена, а качаци су побегли. (Време) ОДВОЂЕЊЕ И УЦЕНА ПРЕСПАНСКИХ СЕЉАКА Битољ, 12. септембра. — 9. о. м. познати качак Ђума Давип са тројицом другова напао је у срезу ресанском на једну фупу од девет сељака из села Цапара. Качаци су их све повезали, јер су сељаци били без оружја те се нису могли бранити, а Апостола Чајковића, који је покушао да побегне, убили су. Повезане сељаке повели су собом у планину само су једног пустили да донесе откуп. Уце Нили су их са по неколико стотина лира према имовном сгању. Сељаку, кога су послали по новац, рекли су да ће поуби јати све остаДе ако им се новац не донесе у одоеђено време. Њихове породице обратиле су се властима за помоћ, јер нису имале толико велике суме новаца за откуп. Послате су одмах потере за качацима. Сумња се, да су качаци пре бегли преко границе у Грчку или Албанију. (Време)

КОМИТСКА АКЦИЈА Сукоб жавдарша с когпиташа у срезу кретовскаш Скопље, 12. септембра. — Потера, која је послата за Лазаром Дивљанцем, није имала успеха. Не нашавши помоћ код сељака, чета се поделила у мање фупе и тако у групама по 3 до 4 пребацила се у кратовски и жеглиговски срез. Прекјуче једна жандармеријска патрола сукобила се код села Кајкова у срезу кратовском са три комита који су припадали Дивљанчевој чети. У борби жандарми су једног убили, а двојица су побегли. До сада се још није могао утврдити идентитет убијеног комите. (Време) Капшз&е баакзра уИталиЗи Париз, 12. септембра. — У Риму јс ухапшен банкар Фонтани, јер јг на берзи провоцирао панику. Очекује се да ће бнти ухапшено много других банкара. Оевеђење црнве Ллексаадра Иеескбг у Ссфнји Софија, 11. септембра. — Приликом освећења нове цркве Св. Александра Невског, којв ће се обавити сутра, одржаће се свечаности које ће трајати три дана. Делегације из свнх .честа из унутрашљости Бугарске стнгле су у Софнју. Дошло је око 20.000 лица. Пбљзврзвбдаз нзлзжба у Скопље, 12. септембра. — Велнка пољопривредна изло;:;ба јужне Србије, која ће се с-дриати од 27. до 30. септембра онће приређена у згради скопске ги.мназије, што је већ одобрио Министар Просвете. Министар Саобраћаја одобрио је повластицу 50 од сто посетиоцима нзложбе као и из.гагачима. (Вргме)

ГрађаесЕСмат у §иез Борбе се продужују Лондон, 12. септембра. — Према весгима из Пекинга, трупе Ци Јанга находе се у врло добром стању: Односи између, војника и официра који никако не занема рују обучавање, добри су такође, али, и поред најбољег трснирања, сумн>а се д/ ће војска Ци Јанга моћи издржати дугб рововско ратовање због јако развученог фронта. АМЕРИЧКИ ТОРПИЉЕРИ У ШАНГАЈУ , Париз, 12. септембра. — Јављају из Шангаја: Још пег америчких контра торпиљера стигли су овде. ЕНГЛЕСКА ШТАМПА О ДОГАЂАЈИМА У КИНИ Лондон, 12. септембра — Енглеска се штампа опширно заноси питањем по средовања великих сила у кинеском унутрашњем рату. Мећутим, у најмеродавнијим кругоЕима одржава се верова^ ње, да би сваки садањи покушај за измирење завађених Кинеза, био осуђен на' неуспех. Данашња непријатељства у Кини, није више могуће сматрати као местимич не сукобе између двају завађених глава^ ра. По среди је врло озбиљан покуша) централне кинеске владе и маршала Мепефа да помоћу оружја спроведу уједињење и рат, који се води противу Ци Јанга, сматра се као казнена експедидијз против побуњене области. Меродавни осматрачи на основу овоп? закључују, да ће сваки покушај госредовања сигурно бити одбијен од једне, а може бити и од обе стране које су у' плетене у овом грађанском рату. Злочнн за сувошко! ставвци Куварица убија служавху у свађи Суботица, 12. септембра. — На овдаш-, њој 'железничкој станици, у ресторацији, одифао се јуче један крвав злочин? Етелка Кохајич, куварица у ресторану приликом уливања парадајза у флаше, посвађала се са служавком Матилдом Хегедиш. У свађи је Етелка одвукла Матилду у једну мрачну одају и тамо јој флашама потпуно размрскала главу. Матилда је остала на месту мртва. (Време)

ЕЗТОДШИ СЗЕ23 у Е0ЈВ8ДИИИ Суботица, 12. септембра. — Угледне католичке личности из Војводине раде на остварењу војвођанског католичког' савеза. Они уверавају да цео овај покрет пема политички карактер, већ чистс просветни и кулгурни. (Време)

Диплошс за 4 чт Нови Сад, 12. септембра. — Професор Срећко Поточник, који је од стране Ми-' нистарства Трговине и Индустрије имао овлашћење да у Новом Саду отвори кро -Ј јачку школу, утекао је из Новог Сада са већом сумом новаца. Интересантно јб да је својим ђацима после 4 часа предавања већ издао дипломе. (Време)

СаОлазаи у Козош Еаду Нови Сад, 12. септембра. — Новосад-' ска полиција ухапсила је јуче у једном уотелу у Новом Саду Антона Шмита, трговца из Новог Врбаса, у хомосе.ссуалном одношају са двојицом шегрта. >хапшен еј истрага је поведена. (Време)

У Париз, 12 септембра. — Рајтер јавља из Атине да су генерали Иссрулис и Панајотопулос ухапшени због подсти* цања војника на непослушност. У провинцијским гарнизоним влада ред. т1П11!1Ш11111и11!Ш11!11ШШ11Ш1!1Ш!ШШ111!Ш!11!!!111и1!!!1!Ш1111П!11!!!1!1[ШШиШ11Ш' Француска школска лектира М1гоппеаи . Сћо/х Ае 1есШе. Соиг.ч ргсрагаШге ЛЧгоппеаи . СШх Ае 1ес!иге. Соигз е1етеп1а1ге 1ег Ле^гее Мпоппеаи . Сћо1х Ле 1ес1иге. | Сош$ ектепШге II Ле&гее М1гоппеаи . СНо1х Ле 1ес1иге. Соигз тоуеп М1гоппеаи . Сћо/х Ае 1ес1иге. СегНјка1 А'е1ис1е$ 1агои$5С . . А« Ц -Јгез го.;е$ од I до 28С Адамоваћ. . Француска Чишанка Адамовик. . Француска Гра-матика АдамоеиН. . Фраицуска Г/очетница Богданооић. Тех1е$ Рган^аи Може се добити по најпопољннјој цени у Издавачкој Књижари "Време" 1ШШ11|111»1ШШ:;Ш1: : . ПРАВИ КИНЕСКМ Руског сортирања — № 16, 20, 24 Специалне врсте за љубитеље 1 « >+ л № 30*. (са -Ј) ^ Ј цветом), 35 и 50