Време, 13. 09. 1924., стр. 4

Р О Н И К А

ИЗ СУДА

Крваво разОајшазтЕО / мб Покушај убнства са гвоздггош штаеглок в паачкање

Јуче је пред Првостепечим Судом зо била епи.тог једна крвава драма, која се почетком јуна одиграла у самом центру престонице. Судило се бившем руском официру и кзбег.^лци Василију Теодорову Корешју, који је извршио покушај уби ства с предумишљајем над Гершом Мошићем пословођом у мењачкој радљи Хајима Медине у Коларчевој улици број 6. РУС КОЈИ КУПУЈЕ Ј0.1АГЕ За време једног периода од 26 годи::а у аналима бео^радске полииије кије заЗележен злочин ове врсте. Злочин у сред дана и неверватно дрзак, који по кара ктеру и начину извођења спада у злочине високог спста, на које често наилази мо по великим светским центрима. Трећег јуна у 7 и по часова ујутру дошао је у мен>ачку радњу Хајима Медине у Коларчевој улици број 6. једдп младић, по изгледу Рус и затраЖио да купи доларе. Радња тек што је била отворена и постовођа г. Гершон Мошић, на.хзио се у послу поред благајне, која се кроз шалтер врло лепо видела. По доласку муштерије, Мошић је провукао глаоу кроз шалтер, одмерио од главе до пете госта и како је иначе и раније често грсдазао Русима доларе, и сматрао их за врло добре купце и платише, пожурио је да упита муштерију, колнко долара же."&5. — Па зависи од цене, — рекао је гост. — По последњем курсу, долар је 3?. чинара. — А то је скупо, али ако хоћете да ми дате по 80 динара, узећу једну стотину. После малог ценкања, мењач је при стао, али пре него што је почео ла броји новац, затражио је од муштерије дозволу, да може куповати доларе. Овај се мало збунш и најпре изјави да дозволе нема. — Е, у том случају можете само пет долара да добијете, иначе за већу суму треба да потражите дозволу од Министарства Финансија. Гост се неко време предомишлао, и на крају пристане на пет долара. Мењач је извадио мз благајне две бан• кноте по два и једчу од једног долара и ,пруживши их очекивао је новац. Гост је ,у истом моменту завукао руку у унутрашњи џеп, али у место новца извукао је једну гвоздену штанглу и пре но што је мењач могао да увуче главу кроз шалтер, муњевитом брзином ударио га ји овај се срушио с оне стране, на под ЧЕОБИЧАН ПРИЗОР У МЕЊАЧНИЦИ Мењач је само једном јаукнуо, лудо и очајнички и одмах се без свести срозао на под. Тај.јаук чуо је комшија Изра ило Адања и како му се учинило необичан дотрчао је у мењачницу. Радња је нзгледала у први мах празна, али иекакав шум хартија из оног дела у коме је била благајна, повукао га је у унутрашњост — до шалтера. Призор је био ужа сан. На поду поред благајне, лежао је сав крвав пословођа Мошић, а више њега, са пуним наручјем разних банкнота стајао је један човек преплашена и болесна изгледа. Г. Адања пришао је, ухватио га за руку и почео да виче, колико га грло носи: у помоћ, убица! Оценивши ситуацију Рус је бацивши из десне руке новац, ударио песницом по лицу гониоЦа и ослободивши се, утекао на улицу и у дивл>ем трку одјурио пут Главне Поште, сејући за собом ковчанице. За њим је одмах излетео из радње и г. Адања и вичући појурио за њим. Пролазници видећи ову трку појурили су за обојицом и уз припомоћ двојице жандарма, успели су да ухвате разбојника. Све се ово десило муњевитом, филмско.м брзино.м. Да би олакшао бегство, 'како је доцније изјавио, разбојник је чЈаш!о сав упљачкани новац, али то му није помогло и код биоскопа Опера, задржао га је један жандарм. У РУКАМА ВЛАСТИ Четврт часа после овог догађаја пословођц Мошићу повратила се свест. Рана коју му је зликовац нанео, била је теже природе, али опасности по живот •није било. Рањеник је пренет у болни|цу, а несуђени уби1'а отеран је у полицир), праћен пссвка-.а и фдњама светине јкоја га је све до Управе пра-шла. Жандарми су са великим напором успели да задрже разјарену масу и да га спасу линча. Несумњиво, цео догађај «5ио је страшан и незапамћен, те је и ово огормење било оправдано. У полииији је оазбојник признао дело. Изјавио је да се зове Василије Теодоров Корешја, да ; е после револуције емифирао из Русије, ^ији је оф!шир био и да је био једно вре«е запослен у машинској радионици у г»'ра.геву, а потом је прешао у Беогоад, •де се 1тосле неколико дана одлучио на ^вај корак. Радња Хај.мана Медине учи!И.та му се најпогоднија и снабдевши се |ном гвозденом штанглом. коју је чашао 1спред пзлате Јадранске Банке — сва1са;о део гвоздене конструкције, којом Је

зграда била опкољена — дошао је и извршио оно дело. Рекао је, да га је на то натерала беда и глад, јер два дана пре тога ннје окусио ни мрве хлеба. ШТА ЈЕ ИАТЕРАЛО ВАСИЛИЈА НА РАЗБОЈНИШТВО На јучерашњем суђењу, Василије је поновио свој ранији исказ, допуњујући га извесним појединостима, које су ипак могле утицати на пороту, при доношењу пресуде. На саслушању код полиције Василије је рекао да је стансвао код једног сзог пријате.-ва Руса, иначе болничара. Јуче је то исто рекао само је додао још и то, да је увече, уочи фаталног дана, узео једну већу количину кокаинп, — којим се његов пр «1јател> свакако из болнице снабдевао — и како је доза била јака осећао се целе ноћи и сутраш;нег дана и после оног догађа»а, као у неком сну. — На овај корак нагнао ме је мој неиздрж .ЂИв положај, глад и беда, а и једко писмо које сам баш тих дана прчмио од матере и у коме ми јављ^ју да ми је отац свештеник — затворен и да су бољшевици одузели све имање, норац и храну. У писму ме је мати молила ма и за најмању помоћ, да би се одулр лч С !раховитој немаштини и глади. Чнм сам то писмо добио, ја сам увргео себк у глазу, да морам некога да убијем и да се на тај начин снабдем новцем. И псд том сугестијом и извршио сам оно !»ело. Олакшарајуће околности су признање и добро владање, али исто тако узето је у обзир и његсво стање у коме се налазко. Гладонање, д\'шезна депресија коју је изазвало оно пкс.мо, за тим и кокаин, могли су да га дозеду у неку врсту пијанства тако да он и порел будног ста»Ба, није могао себи да о свему да тачну представу. Поред тога уверењем лекарским доказано је, да је Василије у рату контузован и неурастеник, а то чини горњу претпоставку још вероватнијо.м. Није иск .Ђучено, дакле да је за време извршења дела Василије бно у наркотичном стању, јер је полнцији било нарочито загонетно његово понашање. Порота га је осудила, узимајући све ово у обзир, на 5 година тамнице V лаким оковима с тим да му се урачуна одлежани притвор на две године полицијског надзора и да плати г. Мошкћу 10.000 динара.

Лздрелнђевз спроведгаа Првостепеиош Сш Најзад, после истраге коју је Градски Суд водио читаву годину дана јуче је предата Првостепеном Суду, Даиииа Андролнћева, оптужена за шпијунажу против наше државе. Цео предмет послаи је државном тужиоцу на разматрање. Овај претрес, који ће се по свој прилици одржати крајем овог месеца, биће несумњиво један од најинтересантнијих у овој сезони. Публици ће се дозвотги приступ, али у одређеном броју, и то нарочитим улазницама.

1Е22 -ГРУШТВД БЕОГРНДСКЛ СНЗ)!ЈДНЂЕ СЕБИ ЈЕДНН ЗНЈЕД8ИЧКИ ДСШ Синоћње одлуке и оснпзање гкционог сдбора Кад се Зафеб грозннчаво спрема, да прославу своје «хил>ад\тодишње културе» дочека са новим улицама, новим парковима и здањима прекрасним, да паори и стракци стану изненађени не слутећи ШЈкакав блеф, не знајући да је Зафеб подигао бечки и пештански мајстор и царска форинта, морало се наравно и у ово.ме са.мосталноме, самоукоме и стваралачко.ме Београду, по.мислити на нека уређења престонице. На првоме месту, сазрела је једновремено код многих друштава једна потреба, да се на згодном месту подигне заједнички друштвени дом, читава палата, са једном великом двораном за концерте, предавања и забаве, где би могло стати до 3000 особа и са много других оделења, канцеларија, апарт.мака, где би била сконцентрисана сва беофадска патриотска и хумана удружења а на сваки начин и клубови. На улазу би био читав један мали пантеон заслужних покојника. Сва друштва су осетила, како је врло тешко спроводити данас једну ширу акцију, на којој тргба да суделује цео Беофад, јер су друштва толико раштркана, не зна им се седиште, нема међу њима везе и т. д. Овакав дом, где би под једннм кровом сви били, па и пројектовани Народни Универзитет, (за који би се имао употребитн Коларчев фонд), омогућио би тешњу сарадњу друштава, био би атрактивна кућа и за беофађане и за странце и био би исто тако једна просветна жижа. Сви су то осетили. Зато је јуче у дворани <Јадранске Страже» одзив на прву саветодавну конференцију био врло велики. Били су присутни представници готво свих већих удружења и корпорација. Министра Просвете заступао је г. Виданови, помоћник Министра а Министра Грађевина, г. Радовић, инспектор. Сви су се солидарисали, да је вре.ме да Беофад добије један такав репрезентативни дом, украс престонице и изабран је одмах један акциони одбор, који ће прикупити за прву редовну и ширу конференцију цео досије о зидању, нарочито о средствима, о фондовима, о месту где има да се подигне и то ће реферисати у четвртак. У тај акциони одбор изабрани су г. г. Миливоје Николајевић, генерал и ппредседннк «Јадранске Страже», М. Бобић, ппредседник беофадске Општине, Ђура Паунковић, дир. друштва «Росија» и пред. Соколских организација, Марко Вулетић, трговац, др. Иван Рибар, бивши председник Скупштине, Славко Сиришчевић, трг., др. Хајдук-Вељковић, секретар Занатлијске Коморе, Михаило Драгићевић, дир. «Прометне Банке», М. Радосавл>евић, председник У^ужења Резервних Официра, Станко Банић, главии секретар «Јадранске Страже» и г-ђа М. Симић, секретар Народног Женског Савеза. МАЛА КРОНИКА

Пад са дирена Дангс око 12 часовл у подне. електролотер Електрнчне Централе Милан Мнлаловић, зезујућн електрнчне жнце на дпреку на >глу Поп Лукнне н Босанске улнце несроћпо се закачно за жнцу, тако да гд је струја дохватнла н оборшга на земљу. Мнлап је ло О уо теже повреде н упућеп је у Општу ДЈжавпу Болницу Крађа из чекмеџета Жнвота Мнљковнћ, продавап ужнчкнх пропзвода, са станом у Сарајевској улинн бр. 53, доставпо је полипнјн, да му је 8 о. м. нз оглорене радње п отвореног чскмеџета укралсио 1000 дннара. Осумњнчно је свога момка Драгншу Снмпћа, протпв кога се водн нстрага. Покрадсна студентоза корпа Жнворад Госулић, студент, са станом у Васнној улицн бр. 11, лоставно јр полнцијн, ла му је јуче пепознатн лопов удешеним кључем отворио плетену корпу н из нсте украо 2000 динара у готовом повц\', прлбор за бријаше п разна документа. Корпа је стајало у соби, коју никад пнје закључавао. Осумњпчпо је Милеву Николнћ. служавку у исгом стапу, аротнв 1 :ојв је поведепа нстрага. Ухваћена спумавка Оргапн Управе Града ухватили су јуче Розу Колет, бнвшу служанку код Драгутина Ружнчке, трговца, која је 16 марта о. г. покрала своме газдн разннх ствари -у вредностн 4000 динара. Са п>ом ће сџ поступити по захоаг. ТРКЕ ТРЕЂИ ЈЕСЕЊИ ТРКАЧКИ САСТАНАК Дунавско Коло Јахача «Квез Миханло* приређује у недељу, и септембра своЈ трећн јессјби тркачкн састанак. Лицитацнја гр.и 1о о одрлатн у оубу/ 13 овог месеца, у 9 часова у вече код «Ка;нне* на Теразнјама. Почегск трка тачнз т к по часа 1.0 пх ие. Засебна лађа полазн са Савског Пристаништа за ЧЈТсарпну у 2 часа по подне за ппевоз посетилаца на тркалиште и враћа се но свршсннм тркама. Тако нсто возови којн полазе у 10 Бр-зме стаће еод Цареве Ђупрнје прн сдласку н повЈ>атку по свршеиим тркама.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Абитуриентсни курс Упис за абитуриентски курс (државно и коморино оде .Ђење) при Државној Трговачкој Академији обавиће се 15., 16. и 17. септембра од 8—11 и по пре и од 3—5 по подне. Детаљна објашњења у Академији. Псследњи дани руске изложбе Данас и сутра су завршени дани ове друге руске изложбе и цео дан данас и сутра такође, свираће у прзсторијама изложбе војни оркестар. Шетни воз до Белог Потока Данас у 6.30 ујутру биће пуштен шетни воз из Беофада до Белог Потока, а вратиће се у 7 часова увече.

Београдске белешке Изложба Радова Руса. Зграда У ннз»зјнтста. Трајаће само д<Г14 септембра са лутричл) Беогрздски Известитвљ. Другн броЈ 5есплатног Београдског Нзвестптеља нзлазн првпг октобра. Које фнрме желе датн оглас. илп адресу у тај број нек се обрате до 20 септембрз 1924. бироу Л-исегаа Јип?" ТеразнЈе 3. Уредннк Изв. С Сумић Г-ђа и г. Ђсраси моле родбнну н прпјате.ге да 14 о, мес. у 4 п по сати по подне присуствују освећењу њихове куће Јевремова 20, јер нарочитих познвница неће бнтн. •Руска Ссми;'а», Дворска 11, од 10 н по ч. у вече велпки «концерат — суботнин» 3*3 суделовањо чланова Нар. Поз. Н. Волевач, "Б. Јурењева н В. Нелндова. После копцертајкао увек «бомбе>. Улаз 40 дин. Од 7 п по час. у вече свнра познатн балалајски оркестар "Ворђа Чернојарова. Уоип^ 1ас1у \^Ј5ће5 1ће ас^иат1апсе о? а (115ип§и15ће<1 кепИешап, Еп{»И5ћтап ог АтсгЈсап, ћесаи ?с о( Еп§Н5сћ сопусгбаиоп. Тће оГ{ег!аз тау ће 5еп1 1о 1ће асЈтЈпЈбћаИоп оНћерарег ип(Јег 1ће Ш1е .Еп^Ибћ Сопуегеаиоп'.

ПОЗОРИШ ГЕ

РЕПЕРТОАР НАРОДНОГ П030РИШТА Субота, 13 септембри: Пожар страсти, драма од Ј. Косора. Рпжнра г. Исајловић. Главне улогв нтрају наше на;бо.ге драмске снаге. Недел.з, 14 септембра: Зона Замфировз, (дневна); Ђидо (вечерња). Понедељак, 15 септембра: Тоска. (Роговска, ЗиновЈев. Јурењев).

ДВА ЧУДНА ПУТНИКА

Велурски човек са цнлм "ча

Два љубавкииа, коЈк јуре једву љубазннцу кроз Беогуа;, и Егкпта

ЈЛ8СТВН8

Један необичан човек скинуо се прекјуче са суботичког брзог воза на београдској железничкој станици и одмах изазвао живу сензацију још на перону. Прва ствар која је падала у очи, био је велики, бљсштави цилиндер на његовој глави. Али, поред. цилиндера, његово одело било је још интересантније и оригиналније. У пркос свим правилима Јонтона, који уз цилиндар захтева фрак, или бар герок, чудновати човек не само што није имао ни једно ни друго, него је уопште био у кошуљи и у прслуку. Али је за то прслук био тим луксузнији: ирло отворен и скројен уз тело, сав од плавог велура, са великим белим дугметима од седефа. Панталоне испод тог прслука биле су још оригиналније: такође од плабог велура, горе тесне, а долс необично широке, личиле су потпуно на панталоне северо-америчких гау-боја или јужно- америчких гаукоса, свима добро познатих из многобројних америчких авантуристичких филмова. Место појаса човек је имао један огроман ланац од масивног злата, који се провлачио од једног до другог краја трбуха, б вештс ћи на сунцу. Са овим човеком скинуо се још један, по изгледу млађи, у обичком путничком спортском оделу. ПУТНИЦИ БЕЗ ЛЕГИТИМАЦИЈА Необични чсвек са својим пратиоцем изашао је из станице и почео да се пење у варош Балканском улицом. Баш тада наилазио је један чиновник оделења опште полиције, коме је чозек са цитиндером пао, наравно, у очи, као и свима осталим пролазницима. Необично заинтересОван овим типом кога никад није видео, чиновник му је пришао и замо шо га да му се легитимише. Човек са цилиндеро.м и његов пратилац нађоше се у забуни, јер код себе нису имали никакве легитимацијг. И један и други говорили су добро немачки, а онај са цилиндером и покварено француски. Казали су, да су родом из Хановера у Немачкој и да путују кроз нашу земљу у Палестину, или Египат. На пигање за што немају пасоша, одговорили су да путују уопште без пасоша. Ни један ни други нису Јевреји. Видећи да немају уреднич исправа, чиновник је једног и другог одзео у Управу Града, где су задржани у притвор^ и узети на саслушање. ЋЕРКА ТРГОВЦА СТАРИНА Онај са цилиндером, изјавио је да се зове Густав Харборт. У Хамбургу је био директор једног великог цимерманског предузећа. Друш се зове Фридрих Салм а у Хановеру је био подшеф једне кројачке раднониие. Обојицу је чудна судбина довела у београдсчу Упрдзу Града, која ннкако није била циљ њиховог путовања. Свему је крива једна жена, управо девојка, Јеврејка Ребека Коленштајн, ћерка једног трговца старнна из Хановера врло богатог Јеврејина. И ако ционистички покрет за слободну Палестину не одушезљава много богате Јевреје, стари Коленштајн био је изузетак, био је прави верски фанатик. Такав је постао од оног дана када су хановерски радници и студгнти приредили погром на Јевреје, којом су га приликом тако истукли, да још и данас носи ожиљак на оном месту где су му разбили нос. Од тада је био најватренији поборник слободне Палестине и хранио се само у јеврејском кашеруму. ЦВЕ РЕБЕКИНЕ ЉУБАВИ Па ипак, баш њему десила се та несрећа, да му се ћерка Ребека заљуои у директора цимерманског предузећа Густава Херборта, оног истог човека са цилиндером, који је спроведен у београдску Управу Града. Због тога су настале гешке свађе између Ребеке и њеног оца. Али она, тврдоглава и одлучна, од^озори му, да Не се за инат заљубити у још једног Хришћанина. То је ^биља урадила и, поред Густава, почела је водити љубав још са Фридрихом Салмом, подшефом кројачке радионице. За ову љубав дознао је и Густав. Био је љубоморан до лудила. Кад му све сцене нису помогле, он једног дана пресретне другог љубавнЛка Фридриха на улнци. увреди га и ошамарн. После овога дуел је био неизбежан Супарници су се тукли са пиштољима, у једној шумиуи близу Хановера. Фридрих је био рањен метком у лево раме и морао је да одлежи месец дана. Ребека је била очајна и неговала га је. Па ипак, није прекинула односе са Густавом. ПУТ У «НЕЗАВИСНУ» ПАЛЕСТИНУ У том, вероватно због Неркине паганске љубави, а можда и због тога шго је веН стекао велики капитал, стари Коленштајн реши да напусти Хзшовер и да пође у Палестину, кпо борац за н.ену слободу. Своју намеру прицео је у дело пре шест месеци. Са.њим је отпутовалаи Ребека, напустивши једног и другог љубавника. Заједничка туга за Ребеком њих је саставила и, док је она била далеко, они су посгали најбољи пријатељи, маштаНи о њој и тугујуНи за њом заједно. Пре два месеца примили су од Ребеке по једно писмо, у коме вели да се у Палестини не може ништа зарађиваш, да је њен отац очајан н да Не вероватно отпутовати за Египат. ОсеНајући да не могу живети без Ребеке — тако бар они причају — Густав и Фридрих решише се да напусте Хановер и да пођу за њом. Узели су своје једномесечне плате у напред и, не побрмнувши се за пасоше, отпутовали су пре два месеца. ЗА ЉУБАЗНИЦОМ Мало пешке, мало возом прешли су Чехословачку и дошли у Мађарску. Пешта им се толико допала, да су тамо остали око 20 дана, склопили познанство са неким Мађарицама и потрошили веНи део пара. Кад су најзад престали да троше, другарице нх напустише. Они разочаранн, сетише се понова Ребеке и продужише пут. Прешли су нашу границу пре две недеље код Келебије, кријуНи се у кукурузима. На једној споредној станици, сели су најзад на воз и дошли прекјуче у Београд. Тако они представљају ствар. Пошто полиција не сме да се руководи сентименталним побудама, а пошто два путника нису имали пасоше, данас Не један и други бити пребаченн натраг преко мађарске границе, одакле су и дошли. Густав, онај са цилиндеро.м, објашњава да је то народна ношња у његосом крају.

МУЗИКА

МЛАНА ШПАНИЈА Султилност г. Брезовшека, полет г-ђе Кирсанове Нп г. Брезовшек није спасао вечерашву Кармен. Г. Брезовшек подвлачп у Карменн отменост и смену рнтмова, оне духовнте прелазе нз рнтма у ритам помоћу којпх је Бнзе сретно избегао нзлнпшу грубост Члм нанђе нешто грубо, Бнзе пренесе сву осетд>ивост у рнтмове, н у Н.НХОВНМ чнпкама то грубо добнје преображен значај, суптилну ироннчну драж. Грубост ннје тако груба када финн рнгмовн подвуку, често до смешнога, увек до ведрога, њен^ нескладне подскоке. Тако је н Мернме, нсторнјском нроннјом, оправдавао пред чнтаодем. архапчна шекспнровска крвопролнћа: суптнлно, осећа се нза свега вешти, 1 мудрц посматрач, уметнпк којн ужнва у бук- Ј нућу еЕерги;е — н самнм тнм задобнја опроштај од пуплнке што је та енергија морала јавнти св баш у том облику. Г. Брезовшекова суптнлност била је једна врста ошгре п умне нроније, која је све нстицала, прнказивала до јасностн нсправно, па нпак ведро. Ведрнна долазн ту од ннтелекта, који уме да схватн да оно локално што је у њнма, може бнтн не само гломазна романтнка, тако често овештала п театрална, већ да је локалнн колорит пешто што даје н нроничне боје стварнма, јер су стварн увек у основп псте, а локалнн колорнт желп да нас као завара, па не успе. Локални колорит у Карменп јесте само духовнтп изум: у нстпнн дешава се дубока трагеднја незавнсна од времена п географнје. Време и географнја само су ту да даду неке пнкантернје, зачнна, догађајима. То је ндеално схватно г. Брезовшек. Алн ннје нмао с кнм. Певачн су бплн грубп. Г. Зпновјев, далек од сваке суптнлностн, затворен за сваку нронију, а немогућ у трагеднјн (која најзад долазн и баца п гази све локадно) јесте певач за оне старннске Мајерберове опере, где треба пустнтн глас н тако га држатн што дуже, на онда опет падатн у стил вергла, увек нсти. Г -ђа Ваљанп, већ пначе ипднспопнрана, бнла Јв Кармен шкрг^та зуба, а не дражесног осмеха у почетку н велпке трагеднје на крају. Хоровн ннсу схватилп духовнтост чнпке, коју је везао ситно и днвно г. Брезовшек. Г. Јурењев је бно снажан н <уајан, алн хор, околина требала је, духовитим фипим рнтмнчно савршеним контрастом датн му рел>ефа. Г-ђа Драусел собито свежа, днрд.ива Мнкаела, губила је због пеос*тл.ивос7И г. Зпновјвва. Све у овој опери завнси од коптраста, од духовнтих сукоба. II најзад сјајнп, дпвни полет г-ће Кирсапове, која је дочаравала праву полетну Шианију Бнзеову, н спремала, као слутњом игре. велику човечанску трагедију, што би ииала доћи — та дивпа нгра, та егхтаза, чниила јв да се још болниЈО осетн штура безшразкост хорова н солиста "којп као да су хтелп локлватн припадност своју некој другој земл.и, нв земљи г. Брезовшеиа п г-ђе Кирсанове већ неаој млакој н очајно тромој Шпапнји, бел крви ■ бев запоса, Шпанпји папнрној, са рђлвах н Јевтнпих слнка нз породпчних илустрацнја. Станислаа Винавар. 1Ш1Н11ИП11П1111Ш11111!ШП11!Ш1!11И11111ШП1111ШШ11НШ1Ш1111Н1ШШШ1Ш1ШШИШШИ1? I о т о в а ј е Ч И Т А Н К А српскогд или хрватскога језика и књиже вности, за првн разред средњих школа од професора Лрагушана КосЕиЈм Цена 20 динара Књижара "Време" Краља Милана 37. телефон 22-87