Време, 13. 09. 1924., стр. 5

Сућота, 13. септембпа 1^24.

Страна 5

Дорћолске свечаности Слава нркве Св. Александра Невског, у дорћолској основној школи

Сбично кад наиђе дан Св. Александра Невског, цео ДорћОл се ускомеша и обуче у свечано. Старе спремају либадета и шамије, нововерке опет, које су тако многобројне у чича Илијином «Малом Царифдду», беру рузмарин и позно летње цвеће и поју с>5 сабајле, пробајући гла с°ве. Ни старији људи нису рдвнодушни, јер то је слава целога краја дорћолског, нешто велико и значајно, као сабор у порти Св. Марка или горе, поред храма Св. Саве. А тај је светац, донет из Русије, чудно узет у респект у целоме Дорћолу. Некад, кад су Руси ратовали са нама против Турака, у години 1878., они су донели неколико икона овога свеца дорћолског и славили на фронту његово Име, подигли после једну малу црквицу у Београду. Толико су обожавали овога свеца, толико су разнели славу Св. Александра Невског, да се и Србима допао тај средљевековни руски кнез, властодржац целога Волгиног тока и Кавказа, Јтрссветител> свога народа, који је као и наш Св. Сава, одрекао се престола, одрекао се «царске круне и порфира», одрекао се раскоши двора и царског рува, па је закуцао једне ноћи, на капији затвореног, једног руског манастира. .Отвор'те ми седи оци"... говорио је и овај свемоћни руски кнез, благора лика и закалуђерио се, посвећујући живот тнхом и просветном раду, по5ожно славећи дела Господња и остазл>ајући потомству, најлепшу успомећу на своју владавину, како ону, кад је носио круну с алем-каменовима, тако и ону дру гу, кад је носио црну скромну камилавку, са дугим удовичким велом. А кад су Руси отишли са својим бајонетима и топчићима, црквица Алексан! дра Невског остала је у аманет Дорћолу и дорћолци су је чували побожно, као највећу светињу. Кад је требало регулисати неке улице у томе крају, осамдесетих година, за време док је општином председниковао Мн;х>зан Маринковић, вал>ало је рушити црквииу али се нико од дорћолаца, па ни од београђана није нашао, ко би се усудио да ирквицу такне а камо ли разруши до темеља. Неки страх је био ухватио Београд од московског свеца. Морали су позвати ватрогасну чету, која је по наредби заповедника, морала да скида цреп и руши све. Црква»је најзад била срушена, али је остало у народу запамћено, да је приликом рушења један ватрогасац нашао смрт и да председник Маринковић није имао порода, те му се семе затрло. Општина је у накнаду, саградила целоме крају једну школу, обећавши да ће кроо коју годину саградити једну велелепну цркву, са звони.ма, кремљокски дивним. Икоиостас је онда пренет у један кут школе, у једну собу и то је била најдирљивија црквица у целоме Београду. Не само јуче, на дан црквене славе, долазе ту богомољиве жене, целивају моловане скуте свецима на примитивном и скромном иконостасу, два метра дугачком, три метра широком, пред којим.гору две свеКице и два кандила ,а пуно цвећа около, светњаци чак искићени и све некако мирише мистиком, као у доба првог и искреног хришћанства. Из ове цркбице, нововерци не избијају и јуче их је било мно го, готово све саме жене смежуране, у чистим батистаним хаљинама. Певају непрестанце, све до екстазе, љубе иконе, ките иркву и међу прстима држе грчевито један букетић најобичнијег пољског цвећа. А кад се помисли да је озо век коктела, фокс-бле и шими уз музику џа за и љубави од три дана, кад се помисли да је ово век утуљених кандила и маса крираних идеала, чудно зазвони у уши ма заноско појење Богу, у црквици малој, дорћолској, као у катакомби каквој, из времена апостола Павла. И неверници се прекрсте, чудом. И мала црквица С. Александра Невског прославила је јуче своју славу. Школска деца су зачинила свечаност својим шаренилом, али јуче није било прошлого дишњих процесија кроз дунавски крај, није било фантастичног звоњења, као ирошле године, кад је процесија наишла поред једне ливнице звона и кад су сва звона изливена, зазвонила јеком. Није било, ни оних гостију високих, који су почаствовали црквицу прошле године, није било ни веселог суделовања рибарског удружења, ни ђувечета са рибом дугачком читав метар, све је овога пута прошло скромније. Био је само један Кра љев изасланик, поздрављен срдачно од свих присутних и изасланик Патријархов. После сечења колача, домаћин славе, г. Д. Станковић, угледни трговац са

Дорћола, споменуо је у сво.ме слову, да је Општина београдска, још увек дужник Св. Александра Невског. «Још пре 32 године, Општина је обећала да ће за имање ово, где је сада дорћолска школа, сазидати једну цркву у чистом византијском стилу и почела је радове, позивала је чак и блаженопочившег Краља Петра да освети те.меље, али све до данас, од цркве нема ништа. А Дорћол наш се шири, њему требају нове улице, нове куће, али и обећани храм. Општина треба да се сети својих обавеза и да настане, да се онај план цркве Св. Александра Невског изведе и хра.м преда што скорије народу, који побожно чека на звук звона, са те своје велике, будуће цркве.» А на крају, било је настало народно весеље.

Први успеш бших фешанзсшња Наше жене више не седе са^мо пред огледалом и каћиперно уживају свој живот, него почињу спроводити свесно и енергично извесну феминистичку акцију. Слободно време жена, економски слободних, троши се највише на ослобођење жена, које су у јарму традиција, закона и новца. Народни Женски Савез, који је после Сарајевског конгреса и летњег застоја, поново отпочео своју делатност, под председништвом г-ђе Делфе Иванић и секретаријатом г-ђе Симић, прво је преко надлежних енергично захтевао укидање целибата босанских учитељица. То је по себи један зулум за причу и наше феминисткиње су с правом отпочеле код надлежних министара енегричну кампању. А тај је «целлбат» у овоме: У некакво.м закону од 1913. год>.же, стара Аустрија је измислила један посебки члан закона о \даји учител>ица, на теритооији Босне и Херцесовине. По томе члану, учитељице се могу и морају удати само за \читеље. Ако случајно учитељице себи изаберу за мужа човека друге професије онда је то већ самостално цавање сставке на лржавну службу. И сад кад је Аустрија прошла, стари наказни закон Је остао у снози, онемогућујући учител-ицама Босне и Херцеговине она пртг. која су дата учитељЈшама 1вих других покрајина Краљевине. Мада су протестовале, — није по.могло. Сада се Народни Жеиски Савез заузео и ствар ћ?, како је г. Корошец дао обећање, бити правнчно и демократски решена, односно «цел! - «бат» укинут. Савез је постигао још један успех. У Београду, 29. октобра, одржаће се други конгрес Жекске Мале Антанте и представ нице женских организација, Чехостовачке, Румуније, Грчке, (можда и Бугарске) доћи ће на овај конгрес, који ће бити од значаја за даљи и здруженији рад жена на Балкану и у Малој Антанти. Неће бити ту од интереса само, што ће београђани и београђанке чути неколи^о врло угледких беседница, нарочито уважену и врло талентовану г-ђу Кантакузен, садању председницу Мале Антанте Жена, него ће у једној дворани бити приређена колективна изл^жба ручних радова. И наша земља и Румунија и Чехословачка и Грчка, изложиће своје националне шаре, творевине женских руку и наша ће публика моћи упоређивати дела, проучавати однос изложених мотива и расних особита. Најзад, наш Женски Савез послаће несумњиво своје представнике на следећи интернационални конгрес Савеза Жена, који ће се одржати или у Вашингтону или Бечу, тамо где одлучи већина и то у почетку нове године. Наш Савез је тражио да место конгреса буде Беч, јер у Вашингтон неће моћи послати своје представнице. ЗЕМУНСКА КРОНИКА Напзд т градшог физнкра у Зешуну Неурачунљиви гест једне неврастеннчне жене Јуче пре подне у ходнику Градског Физиката у Земуну покушала Је АнтоииЈа жена Воје Тодоровића, власника бродарског предузећа за речну пловидбу Сава да убије градског физикуса г. др. Саву Недељковића, ударивши га два пута иожем у главу. Као и обично г. Недељковић је дошао јуче око 9 часова у физикат. Ушао Је у ходник и упутио се вратима своје канцеларнје, али тек што је пошао чуо је иза себе шум и ужурбане кораке и пре него што је имао времена да се окрене осетио је један страшан удар у потиљак, затим и други. Г. Недељковић се убрзо прибрао и окренувши се нагло избегао је трећи ударац. Према њему са замахнутим ножем стојала је једна готово избезумљена жена и чудним очима га посматрала. Видећи је овако са замахнутим ножем, а познавајући Је иначе, лекар јој је дохватио руку и после мале борбе успео је да одузме нож. Док је он гледао нож и стезао раие на потиљку нападачице је нестало. Лекару је било пресечено лево уво и расечено лице до подбрадка, јер је нож склизнуо низ шешир који је био од круте сламе, и тако је избегнута можда и сама смрт. Други ударац засекао је кожу и кост испод самог малог мозга, али сасвим плитко, тако да опасности у опште нема. Док је лекар био на превијању, два жандарма, дотерали су у полицију Лнтонију. После неуспелог напада, она је покушала да бежи али је пала у очи жендармима који су је задржали и спазивши је онако крваву отерали је у полицију. Антонија је признала све. — Одавно сам ову освету желела рекла је она сасвим мирно. Он ме је направио лудом и ја сам хтела да га зато казним. Заслужио је. Тада се цела ствар објаснила. На молбу родитеља, г. Недељковић је пре иззесног времена прегледао Антонију и нашао је да болује од неурастеније, која је у неким мо.лентима веома јака. Ту своју констатацију лекар је саопшгио ролитељима, рекавши им, да не би било најумесније рећи то и Антонији. Међутим родитељи су јој једног дана то рекли. На њу је то учинило ужасан утисак. Заклињала се, да ће се осветити лекару, зато што ју је прогласио лудом, и за ту своју освету вребала је прилку. Јуче пре подне изгледа да су јој нерви били преко обичаја раздражени, и она верујући да је дошао моменат, дохвати јелан кухински нож и упути се у физикат. Покушала је да уђе у канцеларију, али она је била затворена. Решена пошто пото да се освети, Антонија се повуче у једак мрачан део ходника ту је чекала све док се није г. Недељковић појавио. Антонија је синоћ спроведена Управи Града Београда на саслушање, а одатле је упућена на посматрање у Душевну , Болницу.

Под авнзна у Душ Јуче око 5 часова по подне, пао је у Дунав код Земуна један војни хндроаинон, који је ишао "з Београда за Нови Сад. Пад је проузрокован дефекгои на мотору, али је пилот одвеН присе^ан успео да спречи катастрофу. У апарату су поред пилота била још два путника, један виши и један нижи официр, и сза тројица су остали неповређени. Апарат је извађен из воде, и само је мотор мало оштећен-

УБИЈСТВО V ЗЕМУНУ Због васлеђа у шр? Касапски момак братоубица Пред почетак рада на земунској кла ници јуче је дошло изненеда до свађе и туче између браће Ивана и Јохана Ребера, која се најзад крваво завршила. Из међу браће више пута је долазило до ош трих речи због имања које су наследили и које су они свако по свом нахођењу хтели да поделе. Јуче по подне, браћа су пред полазак на рад свратили у једну кафану и не бројећи чаше напили се. Поводећи се готово упутили су се на кланицу, али у путу изненада почну се свађати. Као и овога пута, повела се реч о наслеђу и браћа су један другом почели да оспоравају право. Кад није могао речима д& му докаже, Иван извади иза камашне дугачак касапски нож и удари два пута брата у ребра. — Сад ћеш ми признати веће право, узвикнуо је, обрисао нож и хладнокрвно га ставио на своје место. То се све десило пред уласком у кланицу и радници који су чули запомагање Јоханово дотрче и ухвате братоубицу. Он се није бранио. Сачекао је полициу и признао злочин. Јохан је пренет у болницу где му је указана лекарска помоћ и веровало се да ране нису опасне. Међутим синоћ око 6 часова Јохан је издахнуо у највећим мукама. Убод је био смртоносан и засекао је чак у желудац.

УГОВОР С БЈ1ЕРОМ ПРОДУЖЕН блзда ће добати 283 шзпкова данара Тр&шксзи ће кзнети 9—11 од сто Споразум са представницима Блера и Комп. потписао је ових дана Министар Финансија, г. др. М. Спахо, који је за то имао овлашћење од Министарскога Савета. Споразуд! се тиче позајмице од 3 милиона долара на шест месеци, коју ће група исплатити влади до краја овог месеца. Позајмица се издаје на благајничке записе, који косе 6 од сто интереса. Као што је познато чл. 28 финансијског закона даје овлашћење Министру Финансија да може издавати поменуте записе на подлози буџетских прихода, с тим да сума таквих записа у промету не сме бити никада већа од 500 милиона динара. Министар Финансија избегавао је изјаве о овом послу. Како смо извештени ова шестомесечна позај.мцца са провизијама изнеће између 9 и 11 од сто. По курсу долара вдада прима 225 милиона дикара. Од тога ако су интерес и трошкови 9 од сто, одбиће се 20 и једна четвртина милиона динара, а ако трошкови буду 11 од сто, 24 и три четвртине милиона динара. Значи да ће влада по курсу стварно примити свега око 200 милиона динара*. Као што је познато и монополски зајам на подлози дувана закључен је по скоро исту цену. Међутим, није то све чиме се ова и иначе не тако јевтина позај.мица плаћа. Влада је у замену за ову услугу морала дати Блеру опцију на 6 месеци, т. ј. до 31. марта 1925. Група је тражила дванаест месеци, али је добила само шест. Колико може владу да стане то продужавање рока, данас се не може израчунати. Свакако да је влада, која је могла због неизвршења обавеза сваки час раскинути уговор с Блером, обковила потпуно овај рђав зајам и дала прилику Блеру и Комп. да као посредници и даље траже у Европи и у А.мерицн ортаке или људе којима би ову тапију продали. Излишно је рећи да се првокласне куће неће заинтересовати из друге посредничке и другостепене руке за овај пссао, који је иначе врло повољан за Блера. У обавештеним круговима сматра се да ће Блер покушати да свој интерес у зајму прода ^рмстронгу, наравно уз извесну цеку за уступ, пошто је искључено да ће Блер сам моћи да спрзведе емисију зај.ма од 10 милиона долара у року од 6 месеци. И раније је Блер тражио додир с Ар.мстронго.м у циљу споразума, али га није нашао. Искључено је да би енглеска влада пристала да гарантује за зајам, који би енглеска фирма добила из друге руке од Блера и Комп.

Отварвд школе за шшку ? ПЛЗШКУ Уметничка Школа, г-ђе М. Магазиновић повлашћена је од Уметничког Одељења н одобрено је отварање курса за спремање учитељица Ритмике и Пдасшке. У овај курс примају се досадашње ученице (са потребним гимназијским школовањем за учитељице вештпна) које су, с успехом р^диле у школи Р. и П. бар три године. Курсеви се завршују учитељским испитом пред комисијом, одређеном од Уметничког Одељења, у којој ће чланови бити: лекар, педагог, музичар, вајар и министарски изасланик. Ове године установиће се и плесачки кор од малпх ученица, сиромашних а даровитих. У њему &е се спремати уметни«е играчице и приправљаће се ученице и за учитељски курс. Рад у групама и појединачно за децу и одрасле. Упис од 15—20 септембра, Студеничка 15-

Позоришна хроника П0М0Ћ БЕ0ГРАД8КЕ 0ПШГИНЕ Новосадска Општлиа дајо сзимо иогорлаггу губвевипЈу од 1.200.000 динард годишља Та ко и остиле општино већнх позорипших иеста Београдска пак општпна до сада пнје давала субвенцнје а пмала је годнгпње 300 хиљада од позоршпга за осветл»ење. Сад је обећано управн да ће јој ос »заћп па с-усрст, колш;о се год може. Н0ВА К0СОР0ВА СТВАР НА СТУДИЈИ Наш пајјачн драмски пнсац Јлспп ЈхО<ор, поред Пожара Страсти бнће оаступљен -:а још 2 стварп ове сезоне. Силна снага, огроман самах. брутална сирова повзнја Косорових драма има много смнсла на нашој позорнлцн, врло је погодна за пап{е глумце, н одушозл>ава режпсере којн налазе у њнма значајпих подстрегл. Особнто је г. Исајловнћ усхаћен Косором, н тежн датп 'код нас чптав циклус овога моћнога п впдовитога песника. Г. Косор јо послао нз Гружа своје Помирење — нова верзпја н оно је одмах узето у «тудијн. После ће доћн вслнчанствена Непобецивз Лађа дело плјшнрнх потем, које ће бнти отгсроиење нашнх лрлмских могућностп. Снрог-а и пресна ускнпслост прадревпнх ссЛгака којп со но мешају, проговорнла јс језовпто н надахнуто кроа Косора, често као нротнву воље самога писца. који подлеже матерналу.

КЊИЖЕВНОСТ ИСТАРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ (Издања Истарске Књижевне Задругв) У овој опсежној кљизи мало има мотква којн нс би бн.ти једрнје н сочннје за^пљенн код Вука. Алн, на свакп начнп. много заннмЛ»пв1Гх арханзама, миого значајннх н нанвних народпих покушаја да се нлразе особнто љупко стварн. Уоппгге н пргдмстн н обрзда многс љупкпјн нсго лн код Вука. Али композицн« лабавл. Пма пупо локолппх мо.чената којн ћ< се моћи са добо:.ном љубављу оцешттп самс на лнпу мсгта. То бн и било основпо размпмоплажење са Вуком, Вуковв песме имају н обслеигје и кблорит општнји, можда су са мање непосредпнх дстаља, алн за то свп детаљл посо печат печега што пијс внше локално, всћ што жели да будс опттенародно, па чаг. н опгатечовечанско. Вукове народне песме од свег бо.-паиског фолклора највећма су упнверсаоне, највећма су успеле да уско н неразумљнво локално појсднностп замене општлјим , н самим тим оствареп је стнл од већег уамаха. класичан, који се пе мора сталпо прекрајати н преиначавати. Ово је све постнгнуто као II увек код внсоког стила па рачун топлнпе, па рачуп прпспога лнчпога момента, којн је веома успешпо па чак и без милости пзбачеп. Од читавог пнза варијантп Вук је бирао увек пајпзразитпЈ *у, алп најмање зсзану за место, за ускн круг у коме нема даха великим творсвинама. Често, код Вука, пз више ннач1ша, као пеким пагонскнм трагаљем народпнм, постала је заврпша варнјанта,' чнја се дефнннтнвпост осећа баш у томе што маљо завнси од места но остале. Тако је н сам народ, од варпјанте до варнјанте пељао се песми општој, која бн могла послужнтн научннку као да јо она матнца, па да су као варијанте од ље постале. Међутнм вероватннј* је да узори, да класнчна пзразнта простота и завршеност, нпсу посталн на почетку, већ на крају. Матнца варнјаната која нх, тако рећи све обухвата, долазп последња, пошто се покушало н ударнло свакнм правцем и видело где су какво могућности, докле се где да нћи, продретн у осећању, н каква је завнсност крепкога нзраза од локалннх црилпка. Најзад саУо оно локално што је бнло нреко по треббо изразу, сачувано је, а све остало ло* 1иино н посебно одбачено је. Наравно то је један од начнна, ако се народно стварањ« схватн стихијскн. Иначе, ако је по среди уметнш:, којн одмах н без лаганога варпјант-' скога трагаља н нспнтнваља, даје ремек-дело (такав је бно Филнп Вншљпћ у песмама о: устанку) прва је матнца па тек онда варнјанта. Алн мп прамећујемо да је мало варијана-' та по Вишљнћу. Варпјанте су, дакле, неза- ; внсне од модела свога, а модел не постојн нај-. прв у стварп, већ постаЈ*е тек после свих ва^' ријаната, као љихова стнлнгована сннтеза. Све се ово даје лепо осетити, н код ове збнрке, као и прн свакој већој збнрцн народпих песама из поједнних тачно назначених области, упоређујућн нх са Вуковима. Увек нзгледа закон културе н стнла један н неминован: губн се сптна ограннчена лнчност, непосредност, ексцентрнчне поједнно-' стп, остварује се опште, крепкије и постојаније. Локално н оно мекше, љупкнје, маља трвјашио, бојаднсаннје, што прнпада провин« цн«.шоме осећаљу, — провинпнји и по стварпоме тлу н по псиологпјн, — губн се, често са највећпм жаљењем. Неке области немају' српа за жртву. Мекушцн. Култура на један узвишени начнн јесте жртва и дпспиплина, а стнл јесте врховна жртва н врховна дпсциплнна. Ннј*о лако истргнути из себе највољенпје н најрођенпје. Ми увек болујемо посде прокрчења романтпчпог внднка, жалимо за детаљем, за љупким, мплнм, драгнм талентом. Љушмкт н талепат пропадају да уступе места геннју. Геннје је суровијп, у поврпшом смпслу безлнчнији, маље бујан, маље шарен,' мање разноврсаи, н такав нам резултат тешчо пада. Таленат је личан, лнчпијн, алн је локалан. Ц за то ће се таленти увек внше водети страсније, печалннје, грчевнтије, али генији — мислнм на геннје једног народа, једна епохе, једног светског назнраља — н само Н' нскључиво онн мођг победитн. То је цео дјт културе. Они су остварнли болну жртву, и од локалнога задржалн само онај бнтнн минимум (рз кога уопште не бп могло бптн дела. 11а тај је начин, на Балкану. кроз Вукову пе-. сму иобедно најножртвованијн строгн класични дух, геппје српскога народа. Победно локалне таленте, лепше и љупкије, сочнпје н заносннје, алн маље неимарске, непредвиђене за аегс регсппШб. Станислав Винавер Култураа_кроаика ЗА МЕШТРОВИЂЕВУ ИЗЛОЖБУ Влада је одлучпла да изађе у сусрет молби. одбора за прнређивање Мештровнћеве Излож-' бе у Америци, који је тражио, да се сви Мештровићевн откупљенн радовн у бронзи и камеиу пренесу оеог пута на нзложбу с онс стране Океана. Сем тог одобрења, влада је ставнла на располо:к'ње н по1ребне кредитв! за пренос објеката тамо н патраг. као н з&' нужиа обезбеђеља. Ова нзложба нризнатог уметника, трајаћо некол1шо месецн, јер ће радови битн ирнказанн у многим америчкнм градовнма.

КОЛОСЕУМ Авантуристкиња Монте Карла Велики авантуристички филм. Снимљен на Ривијери, у Шпаннји, на Мароканским Обалама и у Афричким пустињама У главној улози Елен Рихтер I. део — 8 чинова: 13., 14. септембра II. део — 8 чинова: 15., 16., 17. септембра

Све пЉолсће ^ ваКи добијГпоћлон V забавнил ћаигаиа Ераља Милана ул. 37

и иогребе добивају се у "Вре^е'