Време, 30. 09. 1924., стр. 2

Страна 2

Уторак, 30. еептембра )92<

Данас: Народно Позорнште: 20, »Наход* Палас Хотел: 23, Варпетскн септембзрскв програм. Чнтаоница Аеро-Клуба: (Милоша Великог 17) Отворена је сваког дана од 15 до 20 часова. Читаоница С. Т. М.: (Зеленн Венап 17) 0творена је радппм даном од Го—18 а недељом од 9—12 часова. Париз: 16. <Тајанственп броз Ктпзаоета*. Лоларац: 15, « Главуј п Бродвеја». Витаскоп: 15, »Освета Јапана>. Луксор: 16. сГразнп Сар ;1тп». Насина: 16. «Крвава арена жпв<>та». Колосеум: 16, <Мост узднсаја> (другп део). Ураннја: 17, ,АвантЈ'ра једне артисткиње" Опера: 16, „Ђаволска таверна". Дежурне апотеие: Мнхел. Босапска 8; Шимпћ (Кушпковић - ), Споменнк 2; Поппвпћ, Крал>а Александра 88: Секулпћ, Таковска 27: Црвепн Крст. Београдска 2.

УТОРАК, 30 СЕПТЕМБРА 1924 ГОД.

Тнтрање шноншнм светнњпна Из низа поступака данашње вла^е, : ■с .МО већ и.ма .Ћ! при.тике да >тврли.мо, ла она ни у области најкрупнијих и најосновннјих нацпоналних и државних митања не жели да зна ни за какав догматизам, ни за какве светиње. Ни они гллвни теме .Ђци, на којима почива наша лржавна зграла и на који.ма има да се из гради наша бол>а национална будућност, за њу не представл>ају ништа неприкосновено. Об>-зета иск.т>учивом бригом, да обезбеди своју егзистенцију и .оено, ма како белно, трајање, она том свом, ке тако узвишеном, ци.ђу став .т >а све у службу. Питање народног јелинства, т.ј. да ли смо .ми Срби са Хрвати.ма и Словенцлма један или три народа, за данашњу чладу Јније ни издалека нека догма. јелна очев^л на историјска и етничка истин% на ко'јој се мора да .Ђе изграђивати државна »заједница. На против. То фундаментално • питање је за владу један :шост објект јнајобичније политичке трговине, преду.ет 1 пазара и парламентарних трансакција. Ла ли с.мо ми један народ илн три, то ие зависи од објективног стања ствари, зећ од погодбе владе са Стјепано.м РадиНем н његовол^ Хрватском Републиканском СеЂачком Странком. Г. Давидовић и његова група стајали су, бар раније, на глеДЈШЈту народног јединства. А^и ако би се парламентарна потпора и сарадња X. Р. С С. могла обезбедити једино под усдовом нап>'штања овог гледишта и прихва[Тања оног Стјепана Радића о национал• ном тројству, за ове поборнике и чспо'веднике идеје народног јединства то као Јда не би представл>ало никакву сметњу, јсамо да се постигне »споразу.м«. Исти је случај и са питањем организације заједничке државе. Ни на њега се не гледа са становишта виталних држанних интереса, са гледишта што бо.т>ег осигурања лржавне егзистенције и :ито потпуније прнмене демократије, цјто по>зданијег обезбеђе »Ба спо.ђног суверени^а и што потпунијег трију.мфа сног унутрашњег. И то друго фунда.ментално '.питање, у чијем би решавању као критерију.м и.мао служити са.мо државни интерес, за данашњу владу, такође, предсгЈвл>а са.мо предмет парлзментарне трговиче. Њена политичка увиђавчлст јој лопуита. да једну су.мливу трднс?кпју једном обичном парламентарном грулом, т.зв. Хрватском Републиканско.м Сељачком Странком, назива спор>азу.м са Крватима, лајући, на тај начин, међупартијским парла.ментарним споразуиима један међуплеменски карактер, и ^водећи практички у наш лржавни жизот племенски федерализам. • Но то није све. Пошто је на један пише него лакомистен и готово недопуштен начин изнела на међупартијски парлемен,тарни пазар и питање народног јединс гза и питање унитаристичке организацмје државе, данашња влада, у тежњн да обезбеди своју егзистенцију, не показује ми 'потребну коректност ни потребне лбзи.ре према угледу и интересима Круне, ко•>» су нераздвојни од интереса и угледа 'саме државе. У својим прего.чорима за 'сарадњу Радићеваца, она као да на.мерно ,жели да остави утисак, како се ти пре•говори у ствари воде између Круне н .Стјепана Радића, а уз њену иск .Ђучиво посредничку улогу, срозавајући тиме н углед својих чланова и шефа извршне власти а подижући реноме вођи једне !републиканско-федералистичке странке. Чије потребно нарочито истицати како рђаво треба да одјекне у народу та, и призидна, околност, да је шеф ове државе дошао у положај да шаље своје по :реднике шефу једне екстре.мне и де структивне странке и да преко ових воли преговоре са једним ноторним издајником и савезником >\акедонствујуш«м:< и Косовског Комитета и чланом болшевич !ке интернационале.

Колико се мало води рач>*на о инте ресима Круне н зе.мл>е најлепши су при мер оне необичне изјаве појединих чланова владе и оно лакомнслено писање једног дела инспирисане шта.мпе, да у псгледу уласка Радићеваца у владу и т. зв. споразума са Хрвати.ма не стоје више ннкакве тешкоће до Стјепана Радића и до Хрватске Републиканске Сељачке Стракке већ да све зависи од Круне. Нпје ли то незграпно увлачење Круне у једно од најшкакљивијих питања, у једку од највртоглавијих ситуација?! Зар то није, у ствари, откривање Круне и преношење одговорностн на шефа државе за стучај да до уласка представника X. Р. С. С. у владу не дође, који се улазак тенденциозно представља као решење неког српско-хрватског спора и постизање т. зв. споразума са Хрватима?! Готово истоветне изјаве, са стичном тенденцијом али са знатном злонамер-ношћу, падају готово свакодневно и од стране Стјепана Радића . Циљ овпм нелојалким и некоректним маневрнма, и поред све њихове лако.мислености с једне стране и злонамерности с друге, јесте врло прост. Докле влада мисли да тиме изврши недопуштен морални прптисак на Круну, како би добила пристанак за учешће републиканаца и бољшевичких савезника у кабинету, дотле је Стјепану Радићу циљ да покаже да је Круна одн. монархија главна сметња српско-хрватском споразу.му, како се намерно третира један међустраначки араиж.ман, знајући добро да достојни пото.мак Великога Кара-Ђорђа ни за чије парламентарне погодбе не може издати идеје народног и државног јединства, за које је идеале српски део нашег нарола, под Његовим вођством, дао скоро милион жпвота и пролио море крви најбољих својих синова. Гледајући у монархији једну институцију, чије постојање и углед захтевају лобро схваћени интереси нацпје и лржаве, ми одлучно устајемо против овог лако.мисленог или злонамерног откривања њеног носиоца и покушаја да се за његову личност везују успеси илн неуспеси међустраначких преговора кој'има се искључиво желц да постигне учвршћење једне колико слабе толико и штетне владе, а који се тенденцпозно прелетавл>ају као тобожња лнквшација т. зв. хрватског питаља. Владе могу имати и својих интереса, али никада не смеју заборавити, да нзнад њихових интереса постоји и неприкосновени интерес државне заједнице и њеног шефа.

Л

30 септекбра 1924 год. В Р Е М Е Извбштај Опсерваторије ка Врзчару од 29 септембра 1924 год 7 чзсова пре псдие Београд: Барометар 765: тсмпература 12.0; максилум 15.6; минимум 11.9; ветлр папЈД I; облачност четнрн четврпте: релатнгпа влажност 100 ол сто. Крзгујевац: Бар. 7С4: Темп. 12 СарајеЕо: Бар. 765; Темп. 16. Загреб: Бар. 765: Темп. 12. Љубљана: Бар. 768; Темп. 11. Мостар: Бар. 763; Темп. 15. Црквеница: Бар. 764; Темп. 16 Праг: Бар. 770: Томп. 6. Пешта: Бар. 766: Темп. 12. Лонг.он: Бар. 760: Темп. 8. Атина: Бар. 761; Темп. 2,3. Аленсзндрија: Бар. 762; Темп. 27 2 часа после подне Бсоград. Баромстар 764: темпс-ратура 17.5; макснмум 17.6; ветар запад 1; облачност трн четвртнне: релатнвна мажност 72 од сто. Општи преглед времена: Стање времена сс нп. је знатно нроменнло. Резизија чиновничког закона Јуче је одржана у Минидтарству Правде прва конференција свију представника поједпних Министарстава, на којој су узети у претрес предлози односно ревизије чиновничког закона. После неколико заседања пројект ће бити дефинитивно израђен и поднет Народној Скупштнни на одобрење. Социјално-хигијенска изложба у Загребу Инспекторат Министарства Народног Здравл>а у Загребу уз сарадњу зафебачког дечјег а.мбулаторнјума приредиће од 16. до 31. октобра социјално-хигијенску изложбу у Загребу. Ова ће изложба бити популарна поука о нези и заштити деце.

Награла ВРЕМЕНА ол 500 ^ линара из 995. броја од 29. | сепгембра исплатиће се опож читаопу, који је купио и сачувао примерак, у коме је на другоЈ страни у »рху четвртога ступца изостазљена цела вест ^ са насловом:

I I I § I I џ к I * иаа

Научна екскурзија учитеља \ београдског збора јј 3

"ВРЕМЕ" свакога лана да1е својим читаоцима награду од ЗОО динара

Скупштина Српсног Пзларсксг Друштва Годишња скупштина Српског Лекарског Друштва одржаће се 18. и 19. октобра у Бесграду. Учесницима све скупштпне одобрена је повластица на железнидама у пола цене, с тим да при поласку узму целу карту, која ће уз легитимацију са скупштине важити и за повратак. Згггда државног лозног расаднина у Кавадару ?а подизање зграде државног лозног расадника у Кавадару одобрен је кредит од 741.000 динапз, тако да ће се ра довима приступити још у току идућег месеца. Повласгице Удружењима Ратних Инвалида Министарство Саобраћаја одобрило је бесплатну вожњу на железницама свима чланови.ма руског као и удружењима наших ратних инвалида. Телефонс!*а лини/а Београд—Сарајсво Ових дана чине се прппреме за подизање нове телефонске линије БеоградСарајево. Подизањем ове линије добиће се директна веза између Београда Сплита. Ревизија рада на Бељу Поводом жалбе на злоупотребе које се чнне на државном имању Бел>е, Мпнистор Финансија одредио је једну комисију која има да прегледа рад и финансијско стање на Бељу. Стварање столарског течаја у Сарајеву Министарстуо Трговине п Индустрије отвориће ове зиме шестомесечни течај за изучене столаре. Настава на овом течају биће бесплатна. Сталеаже вести Др. Александар Белић, спецпалиста за кожне и венеричне болести при.ма од 9—1 и од 2—5 Кнез Михајлов Венац 23. — Др. Д. В. Живадиновић извештаза своје болеснике да се настанио у улицп Милоша Великог 17 (преко пута «Лондона»). Бави се само унутарњим болести.ма, нарочито хроничним. При.ма од 2 до 4 по подне. Телефон 37-90. — Др. А. Фаркић вратио се пз Врњачке Бање и прима болеснике у своме санаторијуму од 8—10 и од 15—17 часова. Помен Јован Антић, адвокат из Горњег Милановца са фамилијом, даваће четрдесетодневни парастос својој драгој и непрежаљеној супрузп Вукосави, у четвртак 2. октобра у 10 и по часова у цркви београдоког Новог Гробља. &РСЗ КИНИС739СТВЗ МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА Потпнсаи је укаа Мннистарсгва Фштнспја, којнм се постављају аа државног правобранноца г. Мплан М. Фемнћ, дпректор посредннх пореза л пензнјн; за ннспектора Управе Државпнх Монопола г. Антон Мраковчпћ. пнспектор Мнннстарства Соцнјалне Полнтнке. Пензноннсан је г. Мнхапло V. Днмнтрнјевпћ, дпректор Државног Правобраннопггва. ЈЕДВЛ КНТЕРЕСННТНИ СВЕТКОВННН У БЕЛОЗНРУ Беловар, 29 септембра. — Јуче је овде прослављена годишњица састанка покојног бискупа Штросмајера са царом Фрањо.м Јосифо.м Првим, То.м приликом, пре неколико, пре неколико ^еценија, пребацио је цар Фрања покојном Штросмајеру да ради против Аустрије и Монархије, на што је велики Штросмајер одговорио само: »Моја је савест чиста«. Као спомен на тај моменат подигута је иницијативом беловарских госпођа једна скромна спомен плоча, која је јуче откривена. Свечаности су присуствовали сва културна удружења из Беловара. При ређивачима упутили су депеше председник владе г. Давидовић и Министар Просвете г. Корошец. (Време)

И гдзјш кзгачпГа V Во'воцинн Нови Сад, 29. септембра. — Данас је у Нови Сад приспела једна нарочита комнсија Министарства Афарне Реформе, која ће у Војводини извршити ревизију поделе земљишта од стране Министарства Аграрне Рефор.ме. Земља ће без даљег решавања бити одузета свима. они ма који су је бесправно добили. (Време) кзазтж К^лзбнћ! Цетиње, 29. септембра. — Ових дана ухапшен је капетан Калабић, који је осумњичен због мистериозног убисгва Стјепана Мијушковића. Грађански Суд који је до сада водио истрагу изјавио се ненадлежним у овој ствари и даљу истрагу водиће дивизијски суд на Цетињу: (Време)

Еоиферевли'а екоаоиа у Скозљу Скопље, 29. септембра. — Данас је овде почела конференција среских и окружних Економа, којој је присуствовао и г. Милан "Бурић, начелник Министарства Пољопривреде и Вода. На конференцији се почело да претреса питање о економском подизању Јужне Србије. У дискусији је учествовало више говорника. (Време)

ИЗ НАШИХ КРАЈЕВА Терајући биБола, погинуо од воза Рнстовац, 28 септембра. — Дапас у 9 ч. пре подне воз број 105 прегазпо је нзмеђу Бујановца н Рнстовца на 387 километру, ва самом колском прелазу преко пруге. тежа.ка Јосппа Ј1а>оша са бнволом кога је терао. Истрагом је утврђено да је крпвпца до прегажепог, попгго је пре.тазпо, пако је, пут бпо затворен. Прегажена возом Пакрап, 28 септембра. — Данас је воз прегазно Елпзабету Кнш пзмеђу стапнца Лнпнка п Пакраца. Прегажена је добнла тешке озледе тако да се сумња да ће остатн у жпвоту. Еконемски жизот

0СЛ0Б0ЂЕЊЕ СРПСКИХ КОМОРА ОД ПО. ШТАРИНЕ По аустро-мацарском закону којн ^ош влжп у нашпм крЈг^внма преко Саве н Дунава, све коморе ослобођене су плаћаша поштарпне. Београдска н Скопска Комора у два маха упућнвале су молбе Мнннстарству Пошта Телеграфа да се н оне такође зсло1оле сних трошкова алн нм је одговарапо, са жг.ч^ем. да за то нема закопске могућностн. Како су Београдска Трговачка, Индустрнјска н Заватска Комора и Комора у Скопљу аа време окупацпје много пострадале, како су све чве пнстнтуцнје полу државне устапов 0 . ко.-е ннда.Т разпа уверева потребна самој држави. како баш због по^дпннх пнформаппја н рс-латака, које сама дг^гва тражн од њнх, мор%,у ч<что пута да шал>у стотннама цпркулара с»о;пм члановнма, управе овнх комора су заједннчкн решпле, д траже од Мнннстарства Финшопја. да се у финанснјскн закон уне:е јелна одредба која ће пх ослободптн веома Еслнке пошта рпне. 100000 НЕЗАПОСЛЕНИХ К0Д НАС Према пајновпјнм подацнма Мпннстарства за Соцнјалну Полптнку у нашој земл>и ланас нма око 100.000 незапосленнх радннка. Незапосленост долазн поглавпто с тога пгго влада велнка оскуднца у новцу, те су многа пндусгрнјска предузећа п радноннпе, редуцнрчле своје радннштво са 20—30 од сто. Н0ВЕ ЖЕНСКЕ ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ У Мнпнстарству Трговпне н Индустрнје чн. не се припреие за отварање неколпко женскнх занатскпх школа у Војводннн са одељењнма за ћнччмарство. У том цпљу одређена је једна комнснја која ће на лнцу месга проучнтп она места у Војводппи којнма су овакве школе потребне Прво ће се узетн у обзнр Млленцн н Српскн Елемпр. П0ДИЗАЊЕ ВОЂАРСТВА У намери да заштнтп развој и одгој воћа у нас, Мпнпстарство Шума н Руднпка у споразуму са Мннпстарством Пољопрпвреде п Вода забранпло је пзвоз племеннтпх воћака преко граннце п то на тернторнјн бањалучке бнхаћске, мостарске, травннчке, сарајевске и тЈТЈланске самоуправне обласги.

Са Сомзрнзредге ИзлззнЗс у Скззљу Скопље, 29. септембра. — И данас је пољопривредну изложбу посетио веЈГнки! број лица, ма да је дан био кишовит. Ба-1 | ци свих »1х ш. >ла разгледали су пзложбу са свој и м учичељима. а (Врсле) I

Ееззз Промет 17 милиона џ Промет је јуче н поред прагннка јеврејске нове годпне био пршшчад — 17 мнлнона дннара ефектисннх. Сем Женеве све игпод паритетз Свн пословн на берзн закл>учнванн су нспод парнтета. Једнно је Жепева рађена нзнзд па рптета (7.30: 1370, 1375: 7.27 п по). Њујорк је рађен но 71.50 (у Загребу 71.75 н 71 н седам осмнна), што чпнн 1.3935 долара за 100 дншра (а у Њујорку је куро 1.3925). Женеза свуда скаче Према курсевнма ван берзе у прошту оуботу, јучерашњи су нешто чвршћп. Према онима од петка — лабавијн (нзузнмајЈћи н овај п>т Женеву, која рапндно скаче према овнма «здравим» валутама). Јачи послови нод Њујорка Јачих послова бнло је код Њујорка, ПрагаЈ О уна п Беча. Код Мнлпна н Женезе 6 д<ј Је в| ) слаб. У Парнзу ннје бнло закл.учака, те ннј •. пн забележен внкаклв курс. После ?вона Париз је нпак рађен по 382 п по до г»&5 (у Загребу по 380—361 н по). Загреб је био снупљи Лондон је на почетку ишао по 321, прн крају! по 3211.50 (у Загребу 322—322 н по); Њујорк по 71.50; Беч по 0.1017, прп крају по 0.1015 (у Загребу по 0 .102); Праг по 214.25—215 (у Загребу 216 —210 п по); Амстердам по 27.5.» .у Загребу по 28.25) Ампгердама је дато јуче код на^* проко 85 хнљада. Прн прају берзе бплн су једнло Њ\-_ ;орк н Праг чвршћи. Њујорка дјгј око 30 000 долара нромит Прага нспод 1 мнјчоп круна. Женсва неподмирена Тражњу су саме банке подмирнло. ]едип.» је Женева остала непокрлвенн После гвона јсдна оидашња већа банка давала 'е <Е.и>ву но 1374. Народни Банка дала је мању кодичину Женеве ио 1373 Беогрзд у Цириху 7.30 Беогрид је у Цирнх> био 7.3о ц«.*лога дана Јрсин ил>ајцарском фраии> у пм^у су ;ве девсге, иарочато Њу^орк и Лондон Синок тендснције чврста Иосле бсрзе, снноћ, тенденццЈа нешто чвршћа. Жеисва иу1)еии по 13ао, Т1ч»;к?ш ио 1'аЛ, Лолдон бележи 321.25 н 320.75 :»а ноиуду ч траасљу; Њу;орк 71.76 н 71.50. Милнно м:&у н 310; Праг 215.25 и 214.75 н г д. 11.1 бкчи 7.30 парнтет Жеиеве у Беогриду )е 13СИ уј о рађииа је иа б«|раи по 1374). Неподмирени термини Тсршшскнх послова бнло је пеаи . :е. ||ра1-а 1? дато ок<. три ч 'Ш',пше «ил 1 • р.»И1 11 у;орка око кним. '11 а;ки.м 1 :0 .1 • >а Жст-н* и 1ч1дуиа остала Је неиодмиреиа. 1*обе ии:е Сидо. |

Термини и банке Курсешг термннских закљЈ -чака н јуче су изнад днсвпнх цена, Алн то не долазн стога, што се не ворује у дднашњу илн већу кур.,-цЈ вредпост динара. Јер главнн купцп термина су баике, а иродивпи изеозници . Банае пуодајућп промпт и покрпвајућн се за ове про. даје термннски у ствари искорпшћава*у споЈв креднте у страннм валутама, на које плааају мањн ннтерес, сразмерно оном којн оне овдв наплаћују од ком!гтената цч зајмове полегз. не у динарнма. Разлтгка пзмеђу једнога и лругог нптереса у корпст банака може да пзнесе, према случајевима, 0.50—2 од сто месечно. 60 од сто интересз годишње Ратна штета је чвршћа. Промет мннималан. Термнпа шпе бнло. Попгго се 1 фебруара исплаћу'у купонн, курс штете мора ићп на више. Данас како стојн — за 4 месеца моиге се на 127 дипара (ако се купи 1.000 дип. пом.) лобнтн 25 дннара. То чнпи око 60 од сто интереса годишње. У руџету је предвнђен креднт за исплату купопа. Од акцнја рађене су само Извозне Банке пс нешто чвршћем курсу од курса претходно* закључка. БЕ0ГРАД 29 СЕПТЕМБРА Домаће берзе Бесград. — Девизе: Лондон 320.50 (курс 20 септембра 321); Париз — (383.50); Њујорк 71.50 (71.75); Жепева 1374 (1370); Мплано 315.05 (315.75): Праг 214.75 (215.75); Амстер. дам 27.50 (27.25); Солун 127 (—); Беч 0.1016} (0.102); Букурешт 37.80 (—); Брисел 0.09( (0.097). Термппи: Њујорк за 15 октобар 72.525 (днеш нн курс 71.50); Праг за октобар 216.50, за но« вембар 217 (214.75); Амстердам за новембар 28.40 (27.40). Државпп папнрн: зајам седам од сто 63.501 (курс 26 септембра 64); рента за раттг? штету' 127.55 (127.15). Новчанн заводи: Пзвозна Банка 812 (—). ' Загреб, (закључци). — Лондон 322—322.50( Парнз 350—331.50: Њујорк 71.75—71 н седа! осмнна; Женева 1377.50; Мплано 315.50; Пра< 216—216.50; Амстердам 29.25; Беч 0.102. Стране берзе Цирих, 29 септембра (просечни курсеви). —I (4.50 часа). — Београд 7.30 (7.30); Парпз 27.52) и по (27.67 н по); Лондон 23.37 (23.47); Њујорк 5.24 (5.25); Брисел 25.22 н по (—); Мнлдно 22.92 И ПО (23.05); Беч 73.75 (73.75); ПрвГ 15.675 (15.70); Берлин 125 (125.75); Софнја 3 77 и по (3.85); Пепгта 69 (69); Солун 9.30 (9.50); Букурешт 2.70 (-2.85); Амстердам 202.50 (203)1 Цариград 2.90 (2.85). Њујорк, 29 септембра, (10 пре подне). — Бео« град 1-39 п једна четвртнна; Лондон 446 06] Парнз 524.50; Женева 19.06 и по; Мплано 4 .35 и једаа четвртина; Амстердам 33.63; Беч 1412; Праг 2.99; Пешта 13 н једна осмпна; Брн.-ел 4*го.ОО; Буг^решт 52. Београд у Бечу 984; у Лондону 322.

ПОРТ

ХАЗЕНА Б. С. К У В. БЕЧКЕРЕКУ У недељу 28 о. м. одржана је реванот утакмнца у хазени нзмеђу Б. С. К. н Обилнћа. Б. С. К. н овога дапа покааво је сјајну форму Резу.ттат од 28:1 најбоље доказује впсоку форму београдског првака. Полувреме -?аврше< но је са 16:0. Једннн гол за Обилнћ пао је ш казне са 6 метара. ЛАКО АТЛЕТСКЕ УТАКМИЦЕ У ВЕЛИК0И БЕЧКЕРЕКУ У недељу одрлсане су лако-атлетске утакмн« це за првенство Војводнне. На овнм згтакмнцама учествовале су н даме. Резултатп су постнгнути овн: , Трчање на 60 метара даме: 1.) Поповнћ и>. С. К.); 2.) Перић (Обнлпћ); 3.) Жнвојидовна Скок у Д аљ 33 д аме: 1.) П опове Љ (Б. С. К.), 465 см ; 2.) Пернћ (Обилнћ); 3.) Жнвојновић (Б. С. К.). ^ Скок у вис за даме: 1.) Цнмперман (Б. С. IV.) 130 см ; 2.) Поповић (Б. С. К.) н ЈованолЛ (Б. С. К.) по 115 см. Трчање на 100 метара; 1.) Сенепга (Обиллћ), 11.8 сек. Трчање на 200 метара; 1.) Рајс (Кадима), 25 секунда. Трчање на 400 метара: 1.) Недучин (Обнлић! 58.9 сек. • Трчање на 800 метара: 1.) ЦЈенк (Кадима), 2:22 .6 сек. ч Трчање иа 1.500 метара: 1.) Додић (Жел.еаннчар), 4:42,1 сек. Трчање на 5.000 метара: 1.) Мијатов, 19:18 секунда. ^ . Бацање кугле,- 1.) Амброзп, (Жељезннчар), 1358 см. . Бацање дискоса: 1.) Амброзн (Жељезничар), 4269 см. Снок у вис; 1.) Телеско ^Жел>езннчар), 160 сантнметара. Скок у даљ: 1.) Телеско. (Жеезничар). 596 сантиметара. * ЦЈтафета 4 пута 100 метара: 1.) Обнлпћ; 2.) Каднма. МЈШт11ПШ11!]11111ЛП1Ш11]:НШ1ШтП1ШНГ.1тГгл1!1Ш11:[т!?)'К1т!ПШШ1ШШШШ1 Француска школска лектира ЛНгоппеаи . Сћо1х Ае 1ес1игс. Соигз ргерага1о1ге . 13.50 М1гоппеаи . Сћо1х (1е 1ес(иге. Соигз е1етепШге 1. 17.Миоппеаи . Сћо1х Ле 1ес1иге. Сои/з е1етеп1алге 11 20. Шгоппеаи . Сћо1х (1е 1ес1иге. Соигз тоуеп . . .25.Шгопкеаи . Сћо1х (1е 1ес(иге. СегИЏсаГ (1'е1ис1е$ . 30. [^агоиззе . . 1^ез Иугев гохез ио . 2.В. 81. Р1етге Раи1 е1 УЈг&те . .4.Н. Ма11о1 . Запз јатШе . . .34.1*агои58е . . Ап(о1о§1е (1ез еспг>а1П$ }гапга15. (Ргозе е1 Роез1е) по . . .25.Богдановић. 1 ех1ез Ргапса1з 1. . 12.Вц>о1 СН.. . иаигез сћо1з1ез . . 25. \/оИаиге. . . 2.а\ге 3.Оаис1е1 . . . 1е11гез с1е топ тоиГт 24.Колекције: СоИесИоп Ме!зоп, СоИесИоп в 1и1сНа л , СоИесИоп „1лз Соп1етрога1из л , и Цотап зиссез Може се до6.јти у Издавачлој Књижари "Вреик