Време, 30. 09. 1924., стр. 3

Уторак, 30. септембра 1924

Страна 3

Пети Конгрес Земљорадника ћ,онета 1е резолуцит којогл је одобрен рад Главног Одбора и Посланичког Клуба

Много живл>а и интересантнија дискусија водила се на јучерашње.м, другом дану конгреса. Г. др. У. Сга/иЛ прочитао је нове поздравне депеше од разних већа из земл>е као и од Савеза бугарских земл»орадника из Софије, Христа Стојанова, бившег министра у Стамболијсковом кабинету и писма од Удр>-ж'ења немачких земл>орадника и од Енглеског Земллрадничког Националног Уједињења. ИЗВЕШТАЈ ЗЕМЉОРАЈНИЧКОГ КЛУБА Г. ВојисЈав Јпзић, председник зем.горадничког посланичког клуба, подноси извештај о раду клуба, који се кретао у три правца: рад у Народној Скупштини, рад у народу и политички рад. Истиче да се клуб увек трудио да брани и штити интересе земљорадника и да приволи у дело програ.м Савеза зем.-ворадника. — У владу г. Давидовића нисмо ушли, јер нисмо били сигурни да Кемо у њој мо1*и остварити ма и један део свога програма. Ничега заједничког немамо ни сај Блоком ни са владом Љ. Давидовића. Ако прими наше захтеве, помагаћемо је и гласати за њене предлоге, који ће бити 1:0рисни за землораднике, али никаквих обавеза према њој немамо и можемо у опозицију према њој ступити у свдко доба и кад нађемо за потребно< . — Таво је! Жпвео! — одобравају учесннцп конгреса. — Покушали смо да се споразу.мемо с Радићево.м странком. Сељаии постаници Радићеве странке разу.мели су нас »>рло брзо, али није њихово вођство. Док су посланици сел>аии били сагласни с на.ма, да је класни интерес сел>ака Хрвата истн као и сел>ака Србина и Словенца, дд између иас не требају никакве границе, већ да треба што чвршћа и јача веза и сарадња, дотле је вођство запело с питаљима: зашто смо Савез Зе.мл>орадника за целу зе.млу, зашто нисмо српска странка, зашто смо класни покрет, износећи теорију да Хрвати треба да организују хрватске масе за себе, а Словенци за себе, да сел>аци не требају .класну организадију и борбу, зато што је сел>ак најмногобројнији и најјачи. Да није било ни других теорија вођства, које су у супротности с нашим програмом, само ова Јва питања била су доволна да утврде да Је заједнички рад с њима немогућ!« Прешло се на критику рада посланпчког клуба. Велика већина похвално се изразила о раду клуба, само су неколицина правила замерке, али су неки тражили да се ступи у опозниију према влади г. Дамтдовића. Најоригиналннји и нај.маркантнији је био говорник чича Ђурађ Галић, земљорадник из Босанске Крајине, по коме је пок. Петар Кочић, наш велики сатиричар, направио популарног типа Давида Штрбца у свом Јазавцу през сухом. ПО ПОЈНЕ Једногласно је усвојен извештај постаничког клуба. После прдне је г. Станиша Костић, делегат за врањски округ поставио конгресу ова значајна питања: какав став греба да заузме земљорадничка странка према политици држава Мале Антанте, према балканској политици Велике Анганте, према руским селачким савези.ма у Русији, према закону о заштити државе, став о признању Совјета од стране чаше државе и став према Врангеловим >«збеглицама у нашој земљи. На ова питања ни Главни Одбор ни посланички клуб није дао прецизан одговор, већ је монгрес решио да се пређе на реферат о земљорадничком кредиту. Г. Лазић је сзјавио да је клуб у погледу односа са Совјетском Русијом упутио интерпелацију, али се г. Костић овим одговором иије задовољио. Том је приликом пос.тата лоздравна депеша председнику чехословачке владе г. Швехли. Г. др. Милан ВЈајннац поднео је опшитан реферат о земљорадничком кредиту. Главне мислн његовог реферата налазе

међу г. Томашевића, земљорадника, који је тражио да се мењају правила и да свакп интелектуалац у странци буде само привремен члан, и г. Јонића, професора, који је г. Томашевића назвао демагого.м. Биле су се страсти прилично захуктале и заоштриле, али се успело да се стишају и рад је настављен. Решено је да се статути за сада не мењају. Г. Риста Ђокић тражио је да честити интелектуалци у странци буду потпуно равноправни са зем .Ђорадницима. Г. М. СтојЈтћ је у име Председништва изјавио да землорадници>\а није потребна класна борба и да они не проповедају класну борбу, ма да су неки говорн$ши на конгресу помињали класну борбу за остварење програ.ма Савеза Зе.мљорадкина. Најзад су на крају прочитане и усвојене једногласно ове две резолуције. РЕЗОЛУЦИЈА 0 ЗЕМЉОРАДНИЧКОМ КРЕДИТУ « По саслушању рефер«ата брата Мнлана Вланнца по ннтању о аемљорадничком креднту н послв свестране расправе петн лонгрес Савеза Земљорадннка одлучује: 1.) Насушна потреба' за земљорадннчким креднтом тако је осетна да с« пнтање о земљорадннчком креднту нма сматратн као нај. важпнје н најхнтннје, па је крајље време да се то жнвотно аемл>орадннчко шгтаље решн без даљег одлагања. ч.) Прн решавању тога пнтања морају се узетн у обзнр свн облнцн лнчног н стварног земљорадннчког креднта. 3.) Свн облнцн земљоралннчког креднта наузнмајућн донекле само шпотекарнн креднт, нмају почнватп нскључнво на чнстој заДружној основц • н с.тужктн само задругарнма. 4.) Због решења целог овог пнтања држава мора 'лавнтн сва потре^на новчана средства, којнма. ћв руководнтн Главна Земљорадпнчка За.-Ц'3'жна Благајна; велнчнна државног улога у ту бл&гајну мора битн толнка да може подмнрнватп све оне креднтнв потребо, за које средства самнх земљорадннка буду недовољна. 5.) Главна 3. Благајна нма да вршн своје креднтне радње, н то: за дпчнн креднт преко месннх креднтннх задруга и њнховнт обласнпх савеза са граннцама областн, које ће саме залруге одређнватн без обзпра на адмнннстратнвне областп; н за стварнн заложнн креднт преко дотпчппх прнвредннх задруга њпховнх савеза. 6.) Земљораднчки хнпотекарнн креднт има св обављатп преко Државне Хдпотекарне Банне с царочнтнм одељењем н проппспма зг земљра"дничко хппотекарпо креднтпрање. 7.) Све креднтв задружне установе па в Главна Земљ. Задр. Благајна морају бнтн аутономне н незавпсне ђд државннх установа, како бн у свнма њнма реч земљорадника задругара бнла једнно меродавна н одлучна; контрола државна треба да буде само таква да онемогућп злоупотребе. али никако не сме кочптн брз н нравнлан рад.» РЕ30ЛУЦИЈА КОНГРЕСА «Петн конфзс Сћвеза З^мљорадншл са«?лу. шао је нзвештај Главног Одбора п посланнч. ког клуба н после нсцрппог претреса допео је сву резолуцију: 1.) Једногласно одобрара рад Главног Одбора п Лосланпчког Клуба, к<Јјавд»Ј*је пм потпуно своје поверење н траисн да нстрају до краја у борбн за потпуно оетварење програма Савеза Земљорадппка. У томе пнљу н у тпм гр&нпцама кодгрес им оставља пуну <'л нч; ту У Раду. 2.) Поздравлл н сада као н на свнма досадашњнм својнм конгресима сваку добру вољу н сваки покушај братског споразума Хрвата н Срба, алн н сада као н до сада остаје пепомпрљиво на прннцнпу народног н државног једннства, стављајзћи увек државу изван свнх странака па н нзван своје сопствепе странке, н верује да ће се коначап споразум постићп само снагом н оргапнзованом борбом свнх земљорадннка у овој државн без разлике вере н племена. 3.) Стојећн на своме програму, гледајућн свој крајњн идеал само у задружној државп н одбацујућп према томе свакп другн програм, конгрес тражи да се одмах обнове односи са Русијом. 4.) Тражи да се што пре најенергпчннјнм мерама удари једном чврста основа лнчној и нмовној безбедностн у целој земљн, а парочнто у Јужној Србнјн, где с качацнма из шуме треба такође пзгоннтн н качаке из државнпх каннеларнја. 5.) Да св продужи енергнчно чпшћење недостојних и неснособннх чнновнпка, алн ното тако да св престане с партнјскнм прогоннма чпновпика, парочнто с несношљнвнм п&ртнјскнм прогоннма чпновннка у Словепачкој. е.) Конгрес захтева да се коначно у целој земљн решн аграрпо пптање у дз г 1У нрннцнпа да земљп прнпадне ономе, којн радп, н као нај1нтннје гражн: да се у Јужној Србпјн

се у резолуцији о зе.м.Ђорадничко.м кре-| ц Г р а рно пнтиње решн у духу потреба н мешту коју ниже доносимо. Првела се жива штана н пасељеннка; да се земља ко^а је одуи дуга дискусија о том за сел>ака гото- " Ц Н во најкрупнијем питању. Г. Бора Стојановић, учитељ истакао је да без економске слободе политичка слобвда сеља- I цеговиии нзврши одмах ревнонја беглучке

ку ништа не вреди. Г. ВоЈа Ђорђевнћ не верује да ће »банкократски каниталистички парламенат »нети пово .Ђан закон о кредиту за земЂорадника. Ово је питање најглавније, и кад би се оно решило, решио би се цео друштвени систем, слистили би капитализам, и на место буржоаског друштва *>шло би друштво правде, које ми зачишл>амо<т. Г. ЂураI) ГаЈић (Давид Штрбаи) — уаео Је понова реч и унео у конгрес кочосално расположење. — Да Бог поживи, завршио је свој го»р, нашег Кра .Ђа Александра и Његову принцезу Марију!... — Живсо!... ори сс буран пљссак и смех... и Његовог Пријестолонаш .Ђедника диј«те Петра, да Бог да да нам Он ове послове одобри! — Живео чича! Живео!... Конгрес је текао у лепом расположе- . СВС док се није лесио конфликт из- зика трештала кроз мрку ноК.

зета од сељака, сељацима вратп н да се од.узме од оннх, који су је добнлн као партнзани од чиновншсаг и богаташа и преда ономе, којн ридн н на њој жнвн: да се у Боснп н Хер-

уредбе н обуставн подела сеоскнх нспаша н добровољцнма подсли зсмл-а с велшшх поссда; да се пре доноШења закона о аграру у Далмацнјн одмах обуставе све аграрпе парннце п од извршсња задрж^ по њпма све н кривнчне и грађапске пресуде * Затим у других осам тачака тражн да се укнне нрнрез 500 па сто п извозпе царине на земљорадпнчке производе, да се нзградн јадранскв пруга, нзвршн рвгулацнја река, да се спроведе кагастар земљншта, да се допесе закон о општппома за целу земл.у, да се што пре снроведу вз^ори за обласпе п срескс гамоуправне скушптине, н најзад да в-1ада омо. гућн састанак рсдовне скунштнне Кметнјске Дружбе за Словена«»у. И г. ЛазиИ и г. М. Стојић председник збора, захвалили су се учесницима збора на учествовању н извесним листовнма, који су објективно доносили извештаје о раду зем .Ђорадничке странке. После свршеног конгреса синоћ у 8 часова дуго у ноћ веселили су се делегати пред редакцнјом СеЈа у Франкопановој улици и играли кола, док је блехана му-

КОЛОНИЈАЛНЕ НЕВОЉЕ ШПАНИЈЕ [ Вшка офавзива Шшаца у Мароку Главне борбе се воде око вароши Шешуана Мадрид, 29 септембра. — Гарнизон у Шешуану покушао је да се пробиЈе до одељења трупа која се налазе изван вароши, да би их снабдео храном. Рифанци су одбили овај покушај, при чему су изгубили 50 људи и 80 пушака. Шпанске колоне, које бро ; е 12.000 л>уди, наступају нормално према Шешуану и вероватно ће вечерас стићи до Дар Акобе, на десет километара северно од Шешуана. БОРБЕ СЕ ВОЛЕ У СВИМА СЕКТОРИМА Мадрид, 29. септембра. — Противно ранији.м вестима Тајмс ја &Ђа да се шпан ске трупе које наступају према Шешуану, налазе на малом одстојању од тога места и да се очекује да ће побуњеници капитулирати кроз неколико дана. Колона која се упутила према Шешуану, нападнута је јуче и дошло је до јаких

ДОГАЂА.ЈИ У БУ1АРСКОЈ МАКЕДОНИЈИ Борбе међу Македонствтшчим још трају Протогеров покушава изтирењг помоћу ноаца Уивм Занковљгви* присталкуа у Петрвчу

Штнп, 29. септе.мбра. — Мир у бугарској Македонији ово неколико последњих дана био је само затишје, које су оба закрвављена македонска табора искористила за прибирање нових снага. Џу.маја која је била центар досадашњих крвопролића, сада је мирна, а Петрич са целом околином води страховпту борбу. Присталице Занкова и Алекопаше све су јачи и данас су они господари петричког округа. Мелник је центар ужасних клања, која се ових дана одиграпају у планини Пирину. Зојна одељеи>а Цанков .Ђеве владе, који.ма је управ.Ђао Протогеров са својим .Ђудима избачена су из петричког округа и плани.че Пирин и сада се нзморена налазе око

борби. Страначка легија је извршила Џу.маје. Ове владине трупе напустиће и напад на побуњенике који су оставилн Мумају и мораће се повући ка Ћустен-

120 мртвих на бојном пољу. Поморска колона која се кретала између Сук ел Арбе и Тетуана изненада је нападнута од Рифанаца али су трупе које су је пратиле дале јак отпор и одбиле нападаче. Јавља се о јаким сукобима на сектору Лараша.

дилу. У овом последњеч крвопролићу главну су улогу играле комитске организације са грчке I ериторије, које су наоружале великн број присталпца Занкова и Алекопашг. Наоружани чланови ових организација налазе се у планини Султаници, одакле се спуштају ка ПЈфину п Неврокопу. Села Кључ и Коларово пуна су коМадрид. 29. септечбра. - ИнтервЈу- ,, ита које предводи „војвода..* Вандев

ИЗЈАВЕ ГЕНЕРАЛА ПРИМО ЦЕ РИВЕРЕ

Вандев је са присталицама Алеко-паше и припремио овај последњи крвави обрачун са Протогеровл>евим присталпцама. Готово ниједан старији комита није уз ГТротогерова, а сви су нерадо трпели и Тодора Александрова желећи се сслободити од њега. У македокском централно.м комитету завладао је правп хаос. Борбе између завађених табора воде се до истребљења и страховито свирепо. Са.м Протогеров не сме да се појави у Македонији. Његовим људима командује и даље Панчо Михајлов, шеф теро-

исан од кореспондента Чикаго Трибуне, генерал При.мо де Ривера изјавио је да је отпор^непријатеља сломљен. «Не борим се са непријатељем, рекао је генерал, него са терено.м. Можда ћемо дискутовати са Рифанцима када ситуација буде вас постављена, али је једна ствар сигурна, а то је да ће Шпанија задржати протекторат над Мароком.» ФРАНЦУЗИ ОСИГУРАВАЈУ СВОЈУ ГРАНИЦУ Париз, 28. септембра. — Матен јавља да је војна управа у француском делу Марока распоредила 2000 људи око Уезана, и тиме појачала контигент од 6000 људи који је већ распоређен дуж рифанске границе у циљу спречавања сваког покушаја упада. ПОСЛЕЈЊЕ БОРБЕ Париз, 29. септембра. (Радиограм) Према последњим вестима Из Мадрида, шпанске трупе се нагло приближавају Шешауену и то место ће вероватно убрзо бити заузето ако непријатељ не буде дао јачи отпор него код Бени ХаО.мара. Исто тако, Шпанци су допрли и до Тетуана чија се предаја очекује овнх дана. Примо де Ривера је објавио прокламацијом да су стигла знатна шпанска појачања, нарочито у артилерији и у аеропланима. (Време) ХАПШЕЊА У МАЛРИЛУ Париз, 29. септе.мбра. (Ралнограм) -~| Према вестима из Мадрида, тамо је ухапшен син бившег министра председника Саинеза Гуере због једног чланка који је објавио у једном кубанском листу. Ухапшена су и два коресподента јужноамеоичких листова због тога што су слаX, неповољне извештаје о стању у Шпа- ПРЕЈСТАВНИК НЕМАЧКЕ У ЖЕНЕВИ Женева 28. септембра. — Граф Кеслер је стигао у Женеву. Он је добио налог од немачке владе да обавестн овдашње

рнстичке акције, који убија свакога, не осврћући се ни на присталице Занков; ни Протогерова, само ако се не покорава терористичким ор!анизацијама. Панчи Михајлову последњих дана пришло је неколико комитских војвода са четама. Све комитске чете са наше тернторије повукле су се у Бугарску, сем неколико контролних чета, које су остале ради одржавања веза са тајннм органпзацијама на нашој територији. Све тајне организацнје са наше територије стоје уз Панча Михајлова. Крвава обрачунавања у бугарској Македонији имају тек да почну, јер Цанковљева влада неће нипошто сметн да до. ■ • јач?_ се Прзтогеровљевих присгалина за то што бн то до лело и њен опстанак у питање. Због тога у Ћустендил свакодневно пристижу нови одреди војске из унутрашњосп# Бугарске. На излирењу закрвавЉених противни ка ради се последњих дана врло озби .Ђно. Протогеров је понудио велике суме иовца вођама својих прзтивника да се измире н они ову понуду нису безусловно одбнли. Чак су тражили рок да саслушају мишљења својих организација и «војвода». У Џумаји се верује да ће ова Протогеровљева понуда н.матн успеха. У противном случају борбе које и даље' бесне прошириле би се све до Ћустен-' дпла и узеле такве размере да их ни бугарска војска не би могла умирити, јерј присталице Алеко-паше нанлазе на све већу помоћ и симпатше у народу тога краја. Док се ово одиграва у бугарској Маке-. до*Јији, дотле је на нашој територији потп\ г н мир, али се ипак опажају знаци да се та борба олавде ирати са нарочитим интересовањем. (Време)

Штедљнвост ?2зззарозе Еошмсмјг Берлин, 29. септе.мбра. — Репарационз Комнсија је изгласала, после живе дебате, нов економски план поводом смањи-

. СКУПШТИНА ЛРУШТВА НАРОЦА Јапав оротвв пројекта о арбнтпаки Женева, 28. септе.мбра. — Јапански делегат је изјавио у комисији за арбитражу да не може пристати на одредбе чл. -ања месечне субвенције. Велики број о7. пројекта наводећи да Друштво Наро- собља отпуштен је а известан број подда не прима на себе обакзу да помогне ' комигаја чеђу ко'шма н к> лпет за ганападнутој државп него |ој још и нрети " су да ће Је с.матрати као нападача ако бу- * де предузела мере за своју сопствену од-1 брану. Тврдио је да би пројект, ако би Прнррше з? «!№: зе&зчког био усвојен, у ствари представљао за-

штиту за државу која не признаје међународне законе а осуђена би била она држава која тражн искључиво непристрасну примену тих закона. Јапански делегат је предложио да се измени одредба која садржи дефиницију нападача. Г. Лушер је тражио да се јапански предлог упути подкомисији. Јапански делегат је усвојио овај француски предлог. Подкомисија ће се састати сутра ујутру а комисија по подне.

нији. (Време) БОРБЕ У ФРАНЦУСКОМ МАРОКУ Берлин, 29. септе.мбра. (Радиограм) —

Пре.ма вестима из Париза, 400 Рифанаца су наиали француску посаду код Џебел Агтила али су одбијени са тешким губитцима. На другим местима дуж границе такође је дошло до Сукоба. (Време)

политичке кругове о меморандуму који је Немачка упутила својим предсташшцима на страни и страни.м владама. Немачка жели да добије стално место у Савету Друштва Народа и ставила је извесне примедбе на чл. 16. Пакта који се односи на санкције. ОЛРЕЛБР. ПРОТОКОЛА О АРБИТРАЖИ Овшти устанак ва Кавказу Париз, 29. септе.чбра. — Цео Каиказ,' лојкио је одредбе протоколг које се оддо Ростова н Астрахана днгао је се про- носе на арбнтражу. Главна основа целог тно Совјета. Према последљим вестима система је принудна арбнтража; предлопобуњеиицн су, уз помоћ донских коза ! женн систем осуђује сваки напад и савки ка, заузели Ставропол и отпочели > у | рат Њиче се појачава ју постојеНа средопса'1у Екатеринодара. Бомбардовали су ства за одржаше мира која су предви|)етакоКе совјетске бродоие у Туапсу. Цео на у пакту Друштва Народа и он се проДагестан и ве.шки део Азербејџана 1'Јбу -[стре на све чеђународне спорове без нити су се ЖелезнИчки мост на реии изузетка и подвргава и\ прннудно| арСулаку изчеђу Грознна и Дарбента раз-, битражи Арбитралка обавеза не може рушен је Револуционарне федераци;е па бити избегнута од држава које би ступиКавказу наредиле су опшп- моби.т н- ле у рат а пресуде су увек пропраћене

ју у целој зе.мљи.

Мека ]ош ни!е заузш Лондон, 29. септечбра. (РаЈиогра*) Рајтерова Агенцнја је добила депешу од краља Хусеина који јавља да је ситуација око Меке врло критична. Међутч, ни|е потврђена вест да је Мека злузета. (Време)

СОЦКЈКЛХШЧХН ЗЕОР У С0ШЕ8РУ Сомбор, 29. септембра. — Јуче је овде одржан велики збор социјалистичке стран ке, на ко.ме се манифестовало против рата На збору су говорнли г. Недељко Дивац и г. др. Живко Топаловић Збор је протекао без инцидеиата. (Време)

санкцијама Протокол не забрањује одбранбене ратове; право оправдане одбране остало је неокрњено. Најзад, пови систем не дозвољава ревизију међународних уговора и не може се у том смислу прнмењивати. Гешкоће које су се појавиле у са.мој комисји за арбитражу поводом изјаве јапанске делегације нису још отклоњене. Јапанска и енглеска делегацнја држасе су заједничку седницу истражујући основу за споразум. ■ПИИШ0МШ1ДШШШШГО1ШШНПШВЈ111ШШВШЛШШВПШ!

НАЈБОЉА ЈЕ ОБУЋА К О Д . : ЂОНОВИЋА и ТАСИЋА Београд, *<нез Л\ихаЈлова 18. Те.тефон 27-57

мт Берлин, 29. септембра. — Не.мачки министар финансија др. Лутер, лично ће предводити немдчку делегацију која полази из Берлина за Лондон прекосутра у среду, да посвршава последње припре.ме са банкама из Ситиа, за упис немачког репарационог зајма од 500 милиона златних марака. штшг: : . лодшшкнш /отова ј е: ПОГРЕШКА ЈЕДНс ПОШТЕНЕ ЖЕНЕ роман ЕНРИКА КАСТЕЛНУОВА С нталнјанског превео Трајко Јовановић Цена 16. дниара Избаванка књижара Ц В р е ме л Краља Милана улица број 37. Л1и1Ш№Ј)Ш|111 ' Вредно пажње! Треба вндети' Савршенство кинстехкике .АЗАНТУРЕ ЈБДНЕ АРТИСТКИЊЕ« у 0 врло интеЈШШтинх чииова са Ерп Хофнаном, Ма]Ггарглом Лат-р и ј 1 пом Пан кау. — Д".1атак: ^Усголичење Њ. Св. тријзрха у Пећи^ даје се 30. сеитембрл 1 и 2. октоора у бпоскипу «УРАНИЈА». ДПИИИВИМИ1ЈЈ111И-.-П:;::,И1П!1Н **

ИвЗНГ/ЈЈ |!ј№ арппкк&е д! 1т «ии1Ј|''" /)

ПШИПШ ■■■■:•. -I ПРАВИ КИНЕСКИ Руског сортирања 16, 20, 24 Специалне врстг <а л>убнте .Ђе .V« 30. ч ? (са циетом}, 35 и 50.

КУЗНИ