Време, 30. 09. 1924., стр. 4

Странг 4

Уторак, 30. септембра 1924^

ПИСМО ИЗ ИТАЛИЈЕ

ЗаКаскело л.ето на Лиду У Ренегиши вароши лућсуза и љубави

Вене ција: Дуждева па.шша и звоник Св. Марка

Венецнја, септембра. — Као у време •дужда Франческа Фоскари и данас је Венеција варош злата и рафиниранога лучсуза, свиле, чипака, резаног кристала и 'љубави. Бо.мбе са аустријских аероплан.л одпете су у арсеналски музеј, највеће нису , експлодирале и пале су само да открију кречом скривене фреске из 14 века, и ла обогате Венецију новим спомен-плочама. Немци и Јевреји враћају се опет у своју ,'стару Венецнју да купују корале и венецијанске пејзаже у акварелу на месечини Пред железничком станицом чекају ј портири и деру се: — ТиКо сошр!е!о Сваки дан стижу из свих крајева света' телеграми и траже се собе обично са 2 кревета, или још чешће са једним брач ним, а сви су хотели препуни. Тако се лута у поноћ по Венецији кроз рие, каналчиће и канал Грааде, по коме пливају освет .Ђени барови, свирају мандолине и .пристижу на гондолама Американке у венецијанским шаловима и са венецијанским расположењем. Гондолијери певају «бананес», китња■сти са црвеним појасом, на црним гондоГлама, и возе вас од хотела до хотела. /Иде се тако у тражење соба као у аван ^туру- Има путника који су по пуних че'тири пет сати узалудно лутали кроз Вене( цију са гондолом пуном куфера, кутија и [торбица. На крају се свако овакво лута гње сврши са одласком на Лидо. Тамо још ' има места по велики.м хотелима, чија и■ мена у блеску сијалица лебде прикачена /над <најлепшом плажом на свету,» како »Талијани поносно зову Лидо. Док у Венецији на тргу Св. Марка општинска музика свира неизоставног Ваг'нера, пред ресторанима лутају свирачке породице са традиционалним верглом I певају и вичу морнари пред кућама скривеним у сенци сводова, мостова и тесних улица, кућама које све имају малу пословну таблу од месинга са-урезаним именом < мадаме«, дотле на Лиду влада ноћу тишина, готово мир санаторијума, прекидана једино џаз-бандима на освет .Ђеним терасама великих хотела. Дању Лидо оживи. Нема на њему палми, кактуса и мимоза, цео је у младом, скоро засађеном багрему, неугледан и прл>ав, али му сунце овог закаснелог лета, које угреје пучину и песак од Кјође до Малмока да једну веселу јужњачко-монденску атмосферу. Врло шарена, врло весела и врло покретна цела обала помеша море и песак, безбројне амреле и капе, барке и свилене костн.ме у једну огромну реку која јури и виче на свима европским језицима. Плажа Лида има своју нарочиту ' хијерархију. Купатила «Екселзиора» (соба 200 лира) и хотелм и <1еб Вајпб" су за полусветпрве категорије, ратне богаташе и праве бисере, »Стабилименто бањи« за Немце и друге странце скромнијих прихода, док се Венецијанци — сем оних отмених купају у «Бањи пополари». Гости прве категорије и.мају своје врло луксузне ка бине, фотофафишу се за венецијанске листове, и ако још не слушају радио-те лефон у води, по с.мелости и раскоши једнаки су са првим категоријама океанских плажа Довила и Санта Монике. Свака Ј.млада жена хоће да буде «спортив», лоп|тају се и прескачу својим флиртовима •преко глава, а срца се више не цртају у песку, јер није у моди романтика. 'Код девојака та.тајанске аристокрације аме риканизам је још помешан са Франче,ском Бертини, и младе «спортив» се забораве за тренутак па се фотографишу са [спуштеним косама и улазе са букетима у гводу. Млади Венецијанци шетају се у ша. прН1*ч пижлмамд. такгп шрврнм нпу м пг»

ДиЈарда замењени златноч марком. ло 1.6.:сј Мталијк се чује кемачки, и ло свима плажама, музејима и пијацама најчешће се среће Бедекер немачког издања. Нису ретки на Лиду ни Чеси ни Пољаци, могу се срести и Румуни, још има дућана на ко ји.ма поред «Инглиш шпокен» стоји и оно царско «Гаварић па руски», али нигде ни јед и ^га Југостовена.

Венсција: Део дуждеве палаше

,реним пижамама, тако одевени иду и по јулици, а једног сам видео да се тако и 'купа. Мађарице и бечке Јеврејке носе на купању костиме из «Фоли-Бержера», све што је могло да се открије, откривено је, а некад и више него што може. Нејмице нарочито полуде кад дођу овамо. •Знајући да се чарапе не носе на мору, не облаче их ни када иду у оперу- Свака жетн да са стакленим перлама понесе кући ' успомене на Касановину Вснеиију. Од како су папирићи са цифрама ми-

Обрадовао сам се када сам оно.мад у «Огабилименто бањи» угледао нешто наше, балканско. Жена тр .Ђа сапуном леђа мужу, муж сапуња дете, а сви троје стоје у мору у сред фотографских апарата. Као свако од нас, п ја сам се пакосно сетио Баја-Гања. Али када са.м при шао, чуо сам разговор српски, пожарееачки. Грговац дошао да сврши по ао, и повео са собом породицу. То је прва видна последица трговачког Италијом, о ко.ме још овдашња штампа тако често пише. И ако нема Југословена, венецијански листови се веома ин тересују Југославијом, пишу на уводном месту о Министру Маринковићу са много симпатија и доносе изјаве генерала Бодрера о разграничењу и нашпм односима. «Шта мисле Албанци о итало-југословенском пријате .ЂСтву?-» У Мурану у фабрика.ма стакла чекају ратификацију уговора и пословође л>убазно уздишу: — Аћ, Веј^гасЈо, ђе11а 1от\егга ... Према потреби знају да говоре и о покојној краљиии Викторији и о пилзенском пиву. Дивна је Венеција и толико је лепа да је сва њена баналност не може убити. Свакп човек ишчепрка из себе резерве сентименталности кад дође у Венецију. Захвата сваког нека луда Аретинова веселост, све жене натрпају на себе чигтке, шалове и перле, и грехови се овде лако опраштају. Мислим на многе В«нецијанце мутнога морала, чија су имена, живото и авантуре остали у нама са успоменом ведро.м. Венецијанке су лепе само у прошло-

Марка. Све је п?слв--.ђско и кукуруз за голубове продгје се на пијаци пред црквом. Свака и најмања манифестација има своју увек благодарну публику. Када у вече полази «Ђита ин маре», — најобичннји свакодневни догађај, — неколико стотина људи скупи се да је испрати. Под аркадама, кад општинска музика почне да свиоа, — свако пече пј) С д друго.м кафано.м се монтпра оркестар, да не би ни једна имала нарочиту наклоност општине, Венецијанци су увек обазриви, — заузму се пред Квадријем и Флоријаном столови, да се посматра дефиле тоалета, из «Даниели Ројала» и <Гранд Хотела», као на модним ревија.ма. Одушевљено се пљеска у поноћ на месечини после «Трпстана и Изолде». Венецијанци се обуку свечано за музику као за недељу. После рада долазе трго вачки помоћници, разни препродавци ; стоје сатима на пијаци крај оркестра, Код Талпјана је већ урођено поштоваи>е пре.ма лепим стварима, и ако их че сто не разумеју. Сваки са пиетото.м из говара реч: аг!е и апКсо. Стран ци, поред којих код куће и на другим ме стима толике вредности пролазе непро мећене, кад дођу у Италију одушевља вају се сваком стварчицом, и цео дан проводе са историјама уу.етности у руци и разним каталозима. Чак у поноћ сам приметпо на пиацети, кад је музика свирала, једног Немца у туристичком оделу, који је дуго пипао стуб на коме Сан Теодоро пробада аждају, а други Чех — прецртавао је како су укуцани клинци на дрвеним вратима звоника Св Марка, назиданог пре десетак година, на пстом месту и исто какав је био стари који се 1902. преломио од старости бацивши у прашину десет векова. После поноћи музика престане, оде и последња лађа са пристаништа пред Дуждевом палатом за Лидо, свет се разиђе, и на тргу остане само перје од голубова п црне траке од филмова. Нестане зеленило лагуне, (свако дете зна да постоји та боја), сенке палаца сасвим се једна са другом стопе у одмору, у тишини утростручи се звук весала, а сами на месечини Лисипови коњи носе цркву Св. Марка кроз време. С. Кфаков

Изложба шзерзнсаивг воћа 1 Јаголш Јагоднна, 29. септембра. — На дан 27. 28. и 29. ов. мца одржана је у Јагодиии прва изложба конзервисаног и свежег воћа и поврћа, коју је приредила Пољопривредна Подружина уз сарадњу Јагодинског Женског Клуба Свечаном отварању изложбе присуствовали су: делегат Краљевске Владе и г.г. изасланици Министарства Пољопривреде и Вода, Пољопривредног Друштва и Удружења Српских Економа. На изложби узели су учешћа град Јагоуговора сајдина и срезови: белички и левачки, а из ложене су биле све врсте дивног свежег и конзервисаног воћа и поврћа; грожђа меда н др. Изложба је потпуно успела — лреко сваког очекивања. Нарочиту је пажњу привукло на себе Оделење са сваковрсиим конзервисаним воћем и поврћем, изложеним од стране Јагодинског Женског Клуба за пропаганду конзервисања воћа и позрћа. Вредне домаћице града Јагодине и околине сада први пут излазе на смоЈру пред оцењивачки суд са многобројним изложеним предметима, који се слоболно могу такмичити са свима нашим и страним фабричким производима ове врсте. То.м се приликом могло најбоље видети шта све даје и шта све може дати наша богата земља као и шта се све може за кратко време остварити само са мало више добре воље и труда. Желети је, да се овакве интересантне изложбе и као прве ове врсте, приређују чешће и по другим местима наше Краљевине, јер је то једини начнн да се и томе пољу пође унапред и иностранство заинтересује за наше домаће производе. Излагача је било око 400 а посе-

сти, давашње су ненеговане, рђаво из-1 тил^ча преко 5000. од којих су многи урањене, закржљале у својим црним ша- чесгв °вали на банкету, који је приређен

лови.ма, а, наЈлепше жене сада овде су Енглескиње. Франиузи из провинције долазе са породицама и одушевљавају се бароком Санта Марије дела Салуте. У подие кад пукне топ н ударе на »сахат-кули« чекићима у звоно Црнии, (тако их народ зове због тамне патине) који већ пет векова избијају часове, почне фотографисање као на команду. С^икају се гслубови, пријатељп са голубовима на руци, пријатељице са голубовима на рамену, зафл»ене у гондола.ма или се јаши на малим лавовима поред Св.

гостима од стране приређивача. Многобројне награде додељене су из лагачима са најбољим изложеним предметима у новцу, алату, прибору и материјал)' за конзервисање. Овде трсба одати нарочиту захвалност и признање вазда вредном и си.мпатичном г. Милорадовићу, управнику там. држ. лозног расадника организатору курса, пзложбе и Женског Кл>ба за конзервиеање воћа и повр>ћа. (Време)

Нзјава г. Мзрка Ђу^ичића Г. Марко "БурЈггаћ, пародни поссјлник Лпвппг миннстар уиолио нас Јс да пустимо слсдећу н>сгову изјаву: Г. Настас Петровпћ у свомс говору ва нопферепцпји т. зв. незавпсппх радпкала. оЈржапоЈ' 27. о. ч. зотакао се п записнш.з којп гмо ја, г. Разпћ п ост. потплсалп Загребу. Оп велп да је тада <г. Пашпћ правно један срамап протокод да Хрватп не дођт у Скупштппу. Он да бп се само хомоген одржао на властп неће да уводп Устав. Нпшта нема срамнпјег од Марковог протокола». Ова је пзјава једпа одвратна клевета, коју је бно у стаљу учпнптп само један такав циппк као што је г. Настас Петровпћ Г. Ш)отас Петровпћ зпа врло добро да у саставу загребачког прокола г. Нпкола Па шпћ нема ашшутпо ппкаквог учешћа. Оп злопамерпо пзврће стварп само да бп напао г. Пашпћа п оправдао своју злу полптпку коју дапас водн. Оп зпа да смо ја п г. Јањпћ посланп у Загреб да се састанемо са Радпћем п да од њега чујемо п пашпј партпји саопштпмо шта п како он мпслн о т зв. хрватском пнтању. Наш одлазак бпо је проузроковап претходплм доласком у Београд нзаслаппка г. Радпћа, којп су пзјавплп да г. Радпћ желп да се разговорп са прод ставнпцима радикалне страпке. Одмах по доласку у Загреб посетио ме је репортер загребачког демократског лпста «Ријечп коме сам пзрпчпо казао да ја п г. Јањпћ нмамо сано мандат пнформатпвпе природе, што је у истом листу одмах п отштампано. То псто саопштпо сам у почетку пашег разговора п г. Радићу. Сам заппсшш, којп је наппсап у Загребу нема нпкакве вредностп, а пмало је дубоког значаја то, да је радпкалпа страпка хтела да сазна шта се жели. да то оцепп п да се одлучи. вазда тежећп добру српско-хрватског парода. Овај за пнснпк дпктпрао је од речи до речп г. Ра дпћ; у његовом саставу нп ја ни г. Јањпћ немамо ипкаквог учешћа. Ово је очевпдно било због тога, што нити смо се мп обвеза лп тпм заппснпкои пптп бп то пмало макакве вредностп за партију кад за то нпсмо имали овлашћење. Све се то впдп у оста лом п пз самог записника, где стој"и да ће дефпшггпвпу одлуку пмати да допесе паша страпка. Према овоме јасно је да нптп смо ми наговара.тп г. Радпћа да не дође у Скупштнпу нити је загребачкп заппсник узрок његовог педоласка. Узроцп су мпого дубљш опп су познатп, јер су објавл>енн целом спету, па их добро зна н г. Н. Петровпћ. Г. Радпћ нпЈ*е хтео са својпм «Хрватскпм Народппм Заступством» ^а дође у Народпу Скшштину, да не би тпме прпзпао државно у1 )еђење, проппсано Уставом паше Краљевппе, по комс пема пипаквог «Хрватског Народпог Заст\ г пства>. То су у осталом најбоље доназалп доцпнјн догађајн. Запнскик агребачЈШ нпје прпмљен од раднкалне страпке н свакп дал>и разговор са г. Радпћсм прекппут јр Па зашто опда г. Раднћ п његовн посланпцп ппсу дошлп у Народну Скупштппу? Загребачкп заппсннк којп је остао без икакве вредности, спгурно нпје могао сметатп њпховом доласку. Напрогпв оцц су тада нмалЈ1 пуно разлога да дођу у Народну Скупштнну н да се тамо боре протпву радпкалпе странке. коЈ"а је одбаппла свакп даљи разговор са њима. Алп Радпћевцп ппсу дошлп п требало је да се десн све оно, што се после тога деспло, па тек онда да Радпћевпп дођу у Народну Окупштппу. У место доласка у Народпу Скупштину п легалпог заступања свога глелпшта. г. Разић је пзбегао пз земље п у туђшга тражпо помоћп п савезппке протпву наше државе. Свакп, којн је пепрпјатељ Србије, њену је био мпо п драг савезник. Најзад је свој превратнп рад крутшсао одласком у Москву п ступањем у Трећу Пптернацнопалу. Као бегупац, којп је конспприсао протпву своје државе, ппје се смео патраг вратптп. јер бп овде требао да буде суђеп за свој превратпшпги рад. II само уовако тешкпм прплшсама по њега, г. Радић је па велпко наваљпвање дапашњпх полптпчкпх прпјате.ља г. Н: Петровнћа допустпо да његовп послапнцн дођу у Народтгу Скупштппу. Ппак су дошлп као иека резерва а пе као' правн пародни послапнцн, јер у Народпој Скупштшш пико од њпх нпје изговорно инједну реч; они су се ограппчплп само па гласање, да њпме прибаве већппу дапашњој владп. Па не само да ппсу ппшта говорплн већ ппсу смели дати нпкаквог одговора Ш1 на пптања пародпог послаппка г. Марка »впћа: да лп сматрају да је Македопија српска нли бугарска. Господа су ово пптање оставила без одговора н одмах папустпла скупштппску салу. Овоме ружпом догађају не треба ппкакав коментар. Поред свега овога њпхов долазак у Народпу Скуп штину дао је г. Радићу врло повољпе резултате. Тако он пе само да је дошао у земљу н ту за сада остао некажњеп за свој превратнички рад, већ је на жалост овде постао дпктатор, највећа спла, пека врста пеодговорпог п највећег фупкцпонара у државп. Оп нп до дапас нпје подпсо Скупштпнн својо послаппчко пупомоћство пптп дошао у Паридну Скупштппу, алп ппједап државии посао но може се свршптп без његовог прнстапка п одобрења. Њему па поге нду мшшстрп да га прпволе п да од њсга добпју одобрење за вршење државних нослова. Код њега је пшао и г. Н. Петровић. Мпнпстар Упутрашњих Дела на важап разговор п договор. Влада, у којој је г. Петро-

внћ Мпнпстар пе само пе пзводн Устав већ га руши враћајућн покрајииске упрабе, ко-' је се по Уставу пмају укпнути п којв су већ биле укипуте. То за г. П. Петровпћа 1 није срамно већ му је сраман 'загребачиг нротокол>, алп нека г. Петровпћ зпа и до-ј бро утуви да ће сваки подпетн одговорноох за свој рад. 0 овоме ће донетп одлуку народ. Он ће опенптп рад свпју нас, п изрећп свој суд и пред тај иар <јДШ1 суд изићн ћемовезра чрла ја п моји пријатељп. М. С. Ђуричи^

ОКО ЛИФЕРОВАЊА ИЗ НЕМАЧКЕ Управа за ратеу штет? рксро ш тчт да з;:;пи обрзчрагам Предг.ог да се проценат приеатних поеећл

Министарство Ино;траних Дела рев-ј носно је демантовало вести о величини одобреног контингемга на рачун репара^ ција из Немачке, али само није обаве-Ј стило јавност. Колико нам је одобреној на рачун репарацнја за 1924., је ли све) то искоришћено и који је однос био између државе и приватних? Најзад, како ће се употребити провизорно додељена. сума од З',375.000 златних марака из прве дванаестнне ануитета што их Немачка има по Довесовом плану да плаћа? До сада влада није била кицош што се тиче чувања закона, а најмање закона о ратној штети, који предвиђа једнако учешће државе и приватних у репарацијама. По нашим обавештењима нама је одобрен за 1924. годпну контингент од 170 милиона, од чега је влада самовољ-1 но и противно закону доделила приватнима само 30 милиона. Ништа се не зна' колико је од овога остало неискорпшћено услед обуставе лиферовања од стра^ не Немачке, и да ли се тај контингент може данас искористити. У колико смо^ обавештени приватни нису ништа при-_ мили из додељених 30 милиона. До данас је држава највећи део репа-| рација узела за себе. По једном прора-^ чуну, који је састављен на основу зва-ј ничних података држава је укупно до^ сада поручила материјала у вредности 1 преко 8 милијарди динара, а приватни само до 140 милиона. Самоуправна тела поручила су око 400 милиона динара. Колико је од тога излнферовано, није познато. I Управа ратне штете ускоро ће почети да врши обрачунавање до сада поручене и примљене робе на име репарација од стране државе и приватних. Рачуна се да ће се од приватних моћи да добнје око 300—400 милиона за фонд ратне штете, пошто има приватних, који су поручили робе више, него што им пресуда додељује. Има и оннх, који су се за цео износ штете накнадили у натури из Немачке, а имају права само на 50 од сто. Закон предвиђа да се ови вишкови, по нарочитим одредбама, имају вратитп, пошто се обештећење у натури законом допушта само до 50 од сто од пресуђене штете. Интересантно је да је Индустријска Комора, по нашим обавештењнма, тражила да индустријалци, који су се обештетили до пуног износа штете, не морају враћати фонду у готовом новцу 50 од сто, и ако су за поручени и примљени материјал употребили све сопствене обвезнице ратне штете. Ово би, сзакако, ако се одобри бпло против одредаба закона о штети. А индустријалцн, од којих већика још није успела да дође дој накнаде штете, иду оваквим захтевомј против сопствених интереса. Данас ће изићи пред Београдску Трггвачку Комору пред.тг да се од' ладе тражи да однос из.међу приватних и државних наруџбина на и.ме репараци-, ја од 50:50 поправи на 50:75 у корист приватних. Приватна Медико-Хируршка клиника

Скопљанска уЈ. 20. Београд, теЈ. 23-1/3 Проширила је своја клиничк- оде -' љења. Прима.од сада болеснике по следећим условима: Засебна соба гп '•о^окупним пансиоисм'; 220 динара дневно. Кревет 1 класе са целокупним панскг-ј ном (у собама са по 2 кревета): ! 40 динара дневно. Кревет II класе са целокупним пансионом (у собама са по 3—4 кре© 80 динара дневно. Клг-чг" ппммл бопеснике за све оперативне сл>'чајеве и унутрашње болести, осим заразних м душевних, а специјално је удешена за оперисање женских бОЈести, бушннх органа. Клиника располаже сл Рентгеном, серо-бг! ~ лт, голошким и хемиским лабораториЈумима. Консултације се врше сваког јутра од 9—1 час, а болесншЈи се прпмају у Клинику у свако доба.

лечење • бОЈестн стомака и тр•