Време, 30. 09. 1924., стр. 5

ПОВРАТАК ЧЕХОСЈОВАКА ИЗ КРАГУЈЕВЦА Пшггње вевгц? на Сплгвцу н дочек у Београд? Из Крагујевца, сви делегати чехословачки отпутовали су јуче изјутра усхиНени не само великом пажљом фађанства и војске према мртвим војни^има из Ствачке зел1ље, него и шумадијском гостољубивошћу свих крагу-Јевчана. »Овде смо ми познали праву Србију«, говорили су многи од њих, растајући се срдачно сп својим домаНннима, код којих су становали за све време ове минуле, тужне спе » чаности. Јер довста, Крагујевац се био сав заложио, да ова манифестација брат ска не буде штура церемонија, веН доиста израз најлепших расположем-а ппема чехословачком народу. И професори и свештеници и трговци и занатлије, С1 : и сгалежи, сва друштва, и мушки и женски, а нарочито официри из Крагујевца, настојали су да се идеја споменика оствари и она је осгварена — најимпозантније. КрагуЈевац Не са овим што је јуче 6ило уНи у једну страну најновије чехословачке историје; он неће постојати само на географској карти, као једна мала тачкица, него Не за Чехе и Слбваке пос~ојати у срцу. Јер доиста, све њих је дирнула интимна и скромна прослава на стеновљанском пољу и по уличицама крагујевачким. Свечаност код неких од њих, завршила се тек у понедеоничко јутроОко осам часова изјутра г. Шеба чехословачки посланик, са сенаторима, постаницима, официрима и једном групом делегата из Чехостовачке, отпутовао је аутомобилима на Опленац, да се тамо корпоративно положе венци на гроб Крал>а Петра. Читав један аутомобил венаца био је раније изаслан и ме'г)у тим еен-мИа били су и од председника Масарика, од г. Бенеша од чехословачке владе, од корпорација разних, око петнаест великих венаца. Та интимна свечаност обавила се око подне, само у присуству половине делегата, јер друга половина, која је ишла у аутобису, није била стигла, јер су нзненада прсле две гуме на точковима. Морали су заостати на путу. Друга фупа делегације, испраНена крагујевачким улицама са топлим поздравима, дошла је на железничку станицу око 9 сати, где је очекивао специјални воз. Ту, испред вагона, на којима је нека наша рука кредом исписала најкрупнијим словима, на чешком језику »нек аиви наш татица Масарик«, присутно фађанство поздравио је г. Јан Бена, главки секретар Чехословачког Савеза у Краљевини С. X. С., изјавл>ујући најдубл>у захвалност фађанима прве српске престонице. Он је рекао између осталог: , «Ја прпзнајем отворено н нскрено, да ннсам вндео н осетно велнчанственнје и срдачннје маннфестацнје двају братскнх народа од оне, коју сте ви приредили. Чехословаци, који су сретнп да с Вама у Вашој Кра.гевнпн сарађују на стварању благосташа у пашој гаједничкој Краљевини, свеснн су тога да гробовн наших 44 мупеннка представљају само једну малу одплату ннте. реса на оно херојско дуговање, којнм је нас Ваш славнн народ задужио, лијући нотопнма хрв за наше ослобођење. Мн смо свеснн тога, да може п мора доћн и дан потпуне нсплате, али знајте. поштоачпе даме, и господо, да смо ми и готови у будућности сваког момента све своје дужности испунити. Зна »те да смо ми свесни тога да ће доћи време када ћемо сс наћн на једпом велнком заједничком послу, кпла ћемо срцв уз срце, раме уз раме, гроб уз гроб сарађивати на стварању великог — новог словенства Знајте да смо вечнти ваши савезпипи по души, крви п оружју! Уверавам Вас, да нећемо никад заборавити овнх великпх дапа које смо тако лепо прожпвелн у Вашо1 средини н ла -Вао. Ваш лрпи град и целу Цјумаднју прате увек наше најлепше же.т>е за Вашу срећу и напрсдак.* Посге овога говора, појавио се на перону један млад човек, Словак, из ме-:та Врутке, у поварској жупи, одакле су би> ли стре .Ђани војнјши . Он је био један од оних војника, из 71 пука, који су логоровали у Крагујевцу, али 'е од?тле оти.иао пре него што је избио бунт. Његов ~евор је био пун г^ња на тууг-е ла"е п~>т купацијом Најзад испраНени музиком и отпоздравима, чехосповачки и наши деле гати отпутовали су за Лапово и М.гд.новац. Ту је воз имао да сачека делегацију која је полагала венце на Оплеииу, па да се заједно ксе^у. У Ма?д°новчу, наша влада је спремила у једноме песторану закуску за госте. Тек око 3 сата појавио се првн аутомобил са г. Шебом. за тим још 2 аутомобила са ген^ралом .г Војтом, сенаторима и неким посланицима, али аутобис у "то време није би^ стигао ни на Опленац. У четири и по сата, сви присутни кренули су се за Беофад, где је био припремљен * :чани дочек, и главне улице града искиНене заставама. Увече, официри београдског гарчизона приредили су банкет у Официр:ком Дому у част изасланства из Че\'ословачке. • На банкету су били'присутни поред чехословачких делс! <• I а и иосланика г. ШеОе још и г. г воја МаринковиН, Министар ^ појвних Послова, ђенерал ЛаџиН, Министар Б ојни , ђенерал Зечевић, командант Београда г. I рол, државни под<.екретар, адлшрал Викерхауаер, г БобиН, потпредседник Опш1ине и г. Бајлони, председник Индустријске Коморе

БЕ ^ГР АДСКА КРОНИ

К А

БАНКЕ ПРОТИВ АГЕНЦИЈА I ПРЕДСТПВКЛ УДРУЖЕЊН БННККП ТРГ03КЧХ0Ј КЗшОРИ «Агенције наносе штсте здравон креднтном саобраћају* На последњој седнпци управнога одбора Удружења Банака у Беофаду решено је да се питање посредништва разних агенција за банкаргке послове проучи и да се тражи интервенција званичних власти против њиховога штетног и челегалног рада. БАНКАРСКИ П0СЈ10ВИ АГЕНЦИЈА Овим пзводом Удружење Банака у Беофаду упутило је јуче једну представку Беофадској Трговачкој Комори. Ту се констатује да су у последње време учестала оснивања «агевдија» које се баве посредовањем при куповпни и продаји непокретности, али им је главни посао зајмодавачки. Оне, наиме, дају новац на хипотеку, пласирају капитале по високој камати на подлогу уложнш' књпжица, на жиро банака, на залогу хартија од вредности и т. д. То су све банкарски послови и Удружење тврди да агенције немају за то одобрење од Коморе или надлежних власти. Нити им је у том смисту одобрено протоколисање фирме. АНИ.МИРАЊЕ ПУБЛИКЕ «Удружење Банака — каже се даље у овој предстадци — на својој посгедњој седници управког одбора дошло је до за кључка да ове агенције — далеко од гога да могу битн неки конкуренти солидним новчаним заводима — наносе штете здравом кредитном саобраНају и / веНини случајева су посредници несолидних операција. У извесним случајеви.ма, који су дошли поед суд, констатовало се да овакве агенциЈ 'е анимирају публику да своју заштеђевину (због претерано високе камате) поверавају лицима и банкама, које после долазе под ван стечајно равнање и тиме наносе штете појединцима и приватном кредиту уоттште. ИМЕНА АГЕНЦИЈА И СОПСТВЕНИКА «Ми немамо потребе да поименце побројимо те агенције, јер се свакодневно из огласа по дневним лпстовима могу «гтати њихове понуде и тражње капитала. Примера ради наводимо: Агенција Јорк, Теразије бр. 4, Агенција Унитас, Крал>а Милана 37, Агенцпја Рек-тама, Кнез Михаилова улица бр. 11, Агенција «Унија», Коларчева бр. 4 и т. д. <Сматрамо за дужност да Трговачкој Комори скренемо пажњу на ове установе и^да их по званичноЈ" дужности подвргне контроли: ч «1.) Да их нагони на поштовање «чл. 2. Закона о радњама, по коме натписи радње морају садржавати пуно име и презнме сопственика. Сада се то не чини, него се ове агенције називају општи.м именима «Јорк» «Унитас» и т. х Кад би публика знала ко су сопственици тих радњи, можда би им мање поклањала поверење. ОЦОБРЕЊЕ ОЦ КОМОРЕ «2.) Да у смислу чл. 154. тач. 1. Закона о радњама изволи извидети, да ли поменуте агенције тачно врше само оне послове за које су, у своје време, тражиле одобрење од Коморе. Ако за зајмодавачке послове немају одобрења, а пм се таква радља забрани. «Најзад молимо Комору да изволи узети у проучавање, да ли не би било опортуко, да се ове агенције, у смислу чл. 22. Закона о радњама, подвргну специалним условима, које треба претходно да испуне, при отварању радње. Мп мислимо дд је њихсвим радом ангажован јако ннтерес земаљске трговине, у овом случају трговине новцем и ефектима (дакле, кредитЈ, те би и са тог гледишта требало поклонпти веНу пажњу њиховом аглом оснивању. <Част нам је молити Комору, да нас изволи известити о мерама, ко;"? буде поводом ове наше представке предузела.»

ИЗ СУДА

КОНКУРЕНЦИЈА ДОМАЋИХ ФАБРИКА

БЕОГ РАДСКЕ ВЕСТИ Ргд железкичке школе у Бгограду Железничка школа у Београду почеНе свој рад 1. октобра. Школовање траЈе две године. У част г. Џс;;с:на Вечерас у 8 часова биНе у Женско* Клубу (Краља Милана 71) свсчана се д ница чланова Трезвености у част познатог Ау.ериканца г. Џонсона. ДИШиишшвншииицинвинииншшиишшиижииниишишЈВИНмишшшишив

КОЛОСЈ-УМ МОСТ УЗДпСАЈА лрама нз историје старџх Млетакв. Инсценнрано но роману Мншслз Зсиако. У главној улоЈн Луниано Албертини Два дсла — 15 чинова послсдњи II. део — 7 чннова: 29—30 септсмбра и 1 октобра

Ускрс без ЈаЈа Грех једног малолетног шегота Свршио је основну школу у селу и по жел>и родитеља уписао се у гинмазију. У почетку је било сил^јо одушевљен науком. Прво тромесечје је завршио са врло добрим успехом и ушао у друго, али 1 у исто време, ступио је у друштво неких својих другова, који ннсу Показилали нарочите склоности и интерес за школу — Школа је кулук. Зар није боље бити шофер или музикант? — говорили су му непрестано они. По цео дан се возиш и још ти се плаНа, свираш и себи и другима и опет ти се плаНа. На дванајестогодишњег Милорада ВасиНа, ове њихове приче нису биле без утицаја. И после неколико дана и он сам почео је да мисли тако. У место школе одлазио је на Тркалиште, јурио по вароши, па чак је и биоскоп посећивао. Друго тромесечје се завршило са неколико слабих оцена и масом неоправданих изостанака Милорад је био сасвим задовољан. Школа је кулук, а ко би још и кулук волео? Родитељима је овај синовљев неуспех био непријатан, али се нису много двоумили. Кад није створен да буде господин, биНе занатлија, рекао је одлучно отац и свршетак треНег тоомесечја односно школске године, затекао је његовог Милорада као шегрта код Станка СпасиНа, лимарског мајстора. Како је лепа и пријатна ствар бити гимназијалац — премишљао је често Милорад, гушеНи се у диму од нишадора и придржавајуНи газли летко и калај. Од како је огишао на занат, родитељи су се мало бринули о њему. Није било више оног џепарца, ни пакета. Све се изменило и постало нежељено. Дани су тако пролазили и дошао је Ускрс. Родитељи га нису звали у село и он је остао да код мајстора проведе празник. Али га није дочекао. У очи самог Ускрса — на Велику Суботу, Милорад је изненада нестао. Мајстор је веровао да је отишао у село и није се љутио. — Научило дете да буде код својих, па није ни чудо, што је отишао — доброНудно је говорио мајстор Станко. Међутим, увече је веН друкчије и мислио и говорио. — Па то је невероватно. Зар на тај начин да нам се одужи, е то Не га скупо стати — викао је ходајуНи крупним корацима Па зар ниједно није оставио! — Није, чак је и један пешкир однео. Уверавала га је домаНица. То због чега су они толико викали и јадиковали, би- ! ла су црвена и жута ускршња јаја, ко-! јих је била пуна јвдна велика корпа, ко-' ја је тако као и Милорад изненада нестала. Стајала је у закључаном орману, на коме је брдва била обијена. Ништа мање него опасна крађа. Мајстор Станко Је био јако увређен и наљуНен. Није се обзирао ни на какве хришНанске прописе, нити је хтео да помисли да праштање. И на дан, када цео свет својим непријатељима и грешницима прашта, отишао је у полицију и пријавио крађу. Полиција је узела Милорада на одговорност и он је одмах признао дело, по коме му је јуче било суђење у Првостепеном Суду. — Како си болан могао то да учиниш? Зар су они то заслужили, од тебе пита га судиЈа. — Нису заслужили, али ето урадио сам био сам жељан јаја па сам хтео да узмем само два-три, али сам се после предоми- 1 слио и узео целу корпу а све то збо< тога што нисам хтео више да останем на занату. — Ију, несреНник један. Па зар на Велику Суботу да једе јаја — узвкује мајсторица Даница. Њу изгледа ништа више није могло да скандализира до ова његова иЗЈава, да је желео и јео јаја, на Велику С>боту. Како је од Ускрса прошло већ толико месеци и мајстор и мајсториЦа су заборавили на крађу Милоралоиу, и на последњи Ускрс без шарених јаја, то су му опростили грех. — На ономе свету Не га испаштати, завршила је мајсторица. Како је Милораду тек трииајеста година, ослобођен је казне и биНе упућен у завод за поправку малолегне деце. КЊИГЕ и листози КРИМИНАЛНА БИБЛИОТЕКА. — Нетнајеста евеопа ошла добро уреЈјеиог чисописа изашла јс са оиом иробраиом садржниом: разбојници , од 'шсе Милениоиића (до сади иеобјављеио), јсдјн примср, од д-р Рајса; Језик скри оз ми=ли, ^са илустрицијом), од Лндре 1'аври ловнна, 1Ш .ижевнш;а; Гајна б.рона г-епштаЈнз, од МорЈКд ле.маиа; У заседи, иревод са фраицуско!; С<-.рт МихаипЈВЈ, од Ф. Достојевског; кјочсрњи одсја,и, од Анриа Бордоа, чдаиа фрииц. аки^смијо; Влажна т-мничка слома, од /аи 1 ишиеаи, члана ф|>аии. академије: Џелатсва ћсрка, елики нз Франц. 1 еволуцн.е: лоиовске досетке, ишсресаитиа. иревара, вз страиог овет<1 и остилом зииимд»нвом садр:книом. .> нду пнм свескама часоинс ће донооити ииз аиегдота иа жиио1а шШкг нијвећег виралнце Инколе МилоЈевива, којн је вре три деценнЈО оиернсао у СЈроИЈН н ннострапству.

I Тражите обућу "Саламандер 1 ј к н е з Михаила 17. Београдј

Шећер Јсдиако падг Производња 8.240, а потротња 7.000 вагона Услед велике количине шеНера којн Не се произвести ове године у земли, .10маНе фабрике шеНера воде веН две недел»е врло оштру конкуренцију. Картел се распао и свака фабрика гледа да што веНе количине робе овогодишње, нове прода. При овоме иду толико далеко ла оснивају своја стоваришта у местима где им конкуренти раде, и ту продају шеНер испод цене, коју рачунају у месту где раде. Ми имамо, као што је познато, 8 фабрика у земљи. Те фабрике и њихов капацитег ове су: Београд, Врбас и Осек по 1.000 вагоиа годишње; Ћуприја 8-10. Уссра 500; Црвенка. 1.500; В. Бечкерек и Беље по 1-.200. Укупно, ове фабрике мо* г>' да израде 8.240 вагона шеНера годишње. Потрошња шеНера из дана у дан расте, али не лк>же ни у ком случају износнти више од 7.000 вагона годишље. Према томе, ове године преостаНе за извоз око 2.000 вагона. Што се тиче цена на страни, оне иису тако повољне и не рентиарју фабрикама. И ако је шеНер за две недеље у малопродаји пао од 22 на 14 и 1-3.50 лин. 1 кгр., »шак су те цене још увек изнад цеиа на страним тржиштима. Што :е тиче анфо иена код нас, и оне су скупл»е овде, него на страни. Према је^ној калкулацији код нас би ангро цене треба.^е да буду између 7 и 9 динара кгр.,, да би одговарале парнтету у Трсту. Оне су, међути.м, још увек изнад 10. Због тога у трговини на велико код нас втада велика уздржљивост. Рачуна се да Не домаНе фабрике још ниже спустити цене шеНеру. То Не заВисити од ситуације на светским тржиштима, која за сада даје основа за очекивање даљега падања цена шеНеру код нас. Баккс н з^коз о ставовкапз Члановима 3. и 6. правилника за извршење закона о становима предвиђено је да све установе* које имају годншње приходе преко 60.000 динара подигну своје куНе. Поводом овога одбор за станове упутио је циркулар свима новчаним заводима и тра ц жио податке где су смештене просторије завода и где станује особље, како би се могло приступити извршењу ових чланова. Интересаитно је да је овај циркулар датиран 9. априла, а послат банкама тек септембра! Погођени овим, Јтвчани заводи преко свога Удружења упутили су молбу Министру за Социјалну Политпку тражеНи да се у новом закону о становима ти члаиови потпуно нзбаце. МотивишуНи своју молбу Удружење наводи да оскудица капитала, ла следствено и скупоНа његова чине да се све мање налазп новаца за дугорочне и веНе .инвестиције. Тражити то данас од банака и новчаних завода у доба највеНе кризе значи угрозити опстанак и праволан њихов развитак, а многе би од оиих установа морале да дођу до очигледне пропасти. Улагачи у том случају би најгоре прошлц, а подизањем зграда капитали би били још ређп и скупљи те би и ликвидитет банака постао још тежи. Апсурдност ових чланова лежи у томе што бп на тај начин и државни са.ветници, генерали и сви државни чиновници на највишим положајима морали да подижу своје куНе, пошто је веНпна њих закупац који нма преко 60.000 динара годишњег прихода! ПОЗОРИШГЕ РЕПЕРТОАР НАР0ДН0Г ПОЗОРИШТА Уторзк, 80 септембра: Нзхсд. Трагеднја од Нушића. Среда, 1 октобра.: Продана нбвеста. Опира у а чнна од Б. Смотане. (Г. Шимвнс, члап Уагребачкв Опере у улози Јен>нка, као гост). Днрнгент г. Матачић. Четвртан, 2 октобра: Пикова дама. Петак, 3 октобра: Отмицо Сабињзнана. Субота, 4 октобрп: Машиарате испод купља. Нсдеља, -5 октобра: Чвор, (дпецт); Севиљски берберин, (вечерња). Понедељак, в октобра: Отело (Четрдесетогодиппвица г. ЈБубо Отвнојевића). Улазиице се добнјају у позорншном бифеу про и по подне. |ШШ1ШШШШ11У1и11!1Ш|1р1ШШ1111ШШ1Ш1ШНШ1Ш1Ш111111111Ш111Ш1Ш1!У!Ш1111Ш14 БИССК0П «ЛУИООР» игра гамо још даиас у уторак и сутра у среду, волпку фрапцуску драму. у ччнова«ГР02НИ САРАТИ» у главцпм улогама Анрп Боден н Жпнста Мадп. 0ш1ј филм јо загребапка девзура забрапнла за младож, Напонена: 0д данас представе почнњу радппи дано>1 од 4 часа, вечергоа у 9 часова, недељом н нразипкЈМ ид 3 часа, вечерн,а у 9 часова. Додази велики филжви кино -шлагер: «П0Н0Р СМРТИ« вратоломпе сепзацнјо из цнркуског жпвота га Лучнјлно Длбортинп н Лпја до Путп чувоии и прослаољсии киио-уметиици.

Пргзвици за бавкг. берзу и држаЕ<№ надлештва Финансијским законом за 1924.-25. годину предвиђено је V коЈе дане не раде државна надлештва. Ти дани су само веНи празници свих вероисповести у нашој земљи, али је код наших судова и) даље остао у снази параграф 510. гра-, ђанско-судског пост>т1ка према коме су- ! Дови не раде у дане. које је црква за ј светковне олредила. Код нас је пракса да се Београдска Берза и Народна Банка' управљају према судовима, па према то- 1 ме празнују много више дана него што». предвиђа поменути финансијскп закон. 1 Ово често празиовање наносн велике! штете раду новчаних завода, јер чести прекиди спречавају нормално обављаЈђе ттеућих послова, као и администрацпју. За време ових празника, више мање важних, поједини цовчани заводи рапе, а пОједини не раде. Ако се још узме V-обзир да је поступак код првостепених суДова, нарочито код Београдског Трговачког Суда, врлО спор, онда ово преко-| мерно празниковање чини још више да' се .рад успорава на штету целокупноп привредног жнвота, те је с тога Удруже-1 ње Банака скренуло пажњу Министру; Правде на ово, и умолпло га је да уведеј једном одлуком, једнообразно светковање за целу земљу.

МАЛА КРОНИКА

Несолидни помоћниии Мајер и Пипкас. трговДп у Кпеа Мтаајловој у.тицн број 5, оптужнли су кварту варошком своје помоћнпке Драптпна Ђурпћа. Милпсава п Станоја Топличића и Обрена Жнвковпћа, поје су јуче ухватгапг у крађн робе. По оптуасбп сопственика рад&е нзгледа да су ова| четворппа одавно поткјрадалп радљу н да је у пптаљу већа колпчпна робе. коју још ннсу утврдилн. Полнцнја је повсла пстрагу по ов>. ме, а оптуженн су прнтворенп и бпће спро-. веденн Градском Суду. ', Варница из кандила Спноћ око 6 чаоова, појавно се у загвореном! стану Дпмптрија Спаснћа, фпјакернсто у Ра-Ј таргкој улнцн број 62 поагар. који је на вр~-' ме прпмећен и потпуно угушен. II поред тога. штета прнчнњепа позкаром пзноси око 2.000 ( днпара. Ватру су нронавеле варпнце пз кан- 1 дпла, које је етођтло впше некнт хлртнја. Обијена барака Тереза Блох, пнљарнца на Цветном Тргу, доставила је кварту тегпзпјском да Јој је непознати крадл>1шац ноћу нзмеђу 27 н 25 о. м. обно једну даску на барацн и нл п>е пзнео з кгр. бутера п једпу корпу са 50 комада јаја и другпх намнрнпца у вредностн 700 дннара. Крађа ствари Фраљо Котлнк, 0ербер1ш, са станом у Чу-ј Оурокој улнцн број 5. доставпо је кглрту врачарском да му је јуче пре подпе непбзнатн лопов украо нз отворена стапа разпих стварп у вредностп 3.000 дппара. По прнјави је-поведена нстрлга, алп св крадљнвац нпје могао пронаћи. Ш!!11ШтП11ШШ !ПР1фгатП !МИ«1ШШШ1Ш1!1ПШ11111Ш1Ш НАЈНОВИЈЕ КЊИГЕ

4.30.- 15.15.- Р. А. Зогокш, Шео1о§1а а^гапгша . . , Шекспнр, Јулнје Цезар, трагед. . . . Шекспир, Сан летње ноћи. комел. . Шекспир, ^Млетачкн трговац, комед. . . Препорођај (часопис) 3. и 4. број . . . Кастслнуово, Погрешка поштене жене, роман • Маврн, Печалбар • • • Манднћ, В., Грешнииа, роман .... Стринберг, А.. Књига љубавн .... Ннкалајевнћ, Д., Два есеја 10:Поповнћ, др. М, Соинална политика. . 2.Јуриишћ, Е., Кроз нашу националну крнзу 10.Пл}'новнћ, Ж., Закон о чнновннцима. . Жибанозић, Т., Основн војног кривичног

16.—' 15.15.— 25.-

20,-

права Мокрањап, Ј., Деведесет трећа. поз. квмад НАЈНОВИЈИ ФРАНЦУСКИ ЧАСОПИСИ Мјгојг <1е брогЈ 1а \Ке Рап51еппе ОагеНе с!и Воп Топ \*оиуеПе5 ииегајгез 1-агои5бе Мепбие! (5ср{еш.) ФРАНЦУСКЕ КЊ.ИГЕ 1*агоих5е ше(Нса1 П1и51ге Коиуеаи Багоиббе П1иб1г$, 8 \ч>1. . . • Гагои55с ип1Уегбе1 П1иб1г6, 2 уо 1. . . . 1<агои5$е А§псо1е П1и51г6, 2 уо!. . . . 1.аГои55е ше(Ј1са1 с1е диеггс . ... РгШ Еагоиббе Ши51гс 1 .агои55е с!е росће, ге116 Р!п1осће, Уосаћи1а1гс раг Пшз^е . . . Со1ес11оп Ке1боп, I. уо! СоНесНоп 1д11еНа, I. \'о1. ...... ВјђПоИк-цие Ко5е (р. 1а јиепеззе) . . Мсшеп1о Еагоизбе

60 20.—' 3.-^ 9.-л &5.1.50 15.-

450.3625,- 875.—, 1125.120.— 100.-. 90.— 1 135.24.—ј 24.—' 1.50] 100.-

Мог\> се добити у

Књижарм "ВРЕМЕ", Београд ■ишмв штжшшшшшшш Ко жели да буде здрав? Најбољи м најновнји лек од мгглокрвности, бледоће и опште слабости за жене, људе и децу јесте Феродовнм, који је састављен ол гвожђа, фосфата и других ванредних лекова, потребних за добиЈа-ве чисте и здраве крви. Фероловнм стварг особитп апетит п врло брзо опоравља давајући снагу и свежину свакој особи, којој је ма какова болест нарушила здравље. Да се постигне заиста сигурак успех довол>не с\ 2 до 3 фланге које с дозволом Мннис.арс _ ва Народног Злравља доплатом и плаћено.м поштарнном разашиље: Богдин Б01 лановнћ, апотекар у Мостару. Цена је једне ф.таи«е са оп ширним упутством 40 динара. шшшшнш

Влпгиик иа друшшо «ВРЕМК» н олговорнц уродиик КООТА М. ЛУКОВИЋ. Јов^иова 64.-