Време, 19. 10. 1924., стр. 4

Страна 4

Недеља, 19. октобра 1924|

ОД СУШАКА ДО К070РА

УзруЗапо Пршжорје

1. Чи1е је море?

С е н>. — ПогЈе д па Јуку

Наша јадракска обала по сва;\'е кара;сдеру савршено је различна од суседне италијанске. Суседи имају сбалу једноставну. Они се баве риболовом, праве куНе, остају код кућа, неки иду у м -ЈОнаре, раде на индустрији и опште са својом земљом, јер нема Ора.хе препре.че. Наша обала је пуна географских догађаја, она је сва поднизана острвима и острвцима као бисерјем, дуги и узани заливи изв.таче пипке својих радозналих гребена и предгорја у плаве модре таласе, планине јпадају и расту, често се строг.оштавају баш ту, пред само.м мирном, хладном пором, која их грли хиљалом својих студених и пенушавих рукаваца, сва је обала ^зрецкана као испирлитани вез, сва у ^вострукој, трострукој чипки од белих пена, од голих кршева, од чудних и ћудљивих језичака, полуострваца, оточића, кеменим тачкица — који су често као нека неразумљива и обилата интерлункци>ја онога што валови певају. Веза са запеђем тешка је, успорена кршем, онемогућена стрмим гребенима, страшна језивим успоном голих језовитих модрнх и •дрвених брдељака и фдосија брдурина, што су избразцаче тамо амо далеким белим пругама, од старих ли киша, од ланских ли снегова, или можда од лаке стопе човекове који се овуда верута, једини, окретнији од козе и срне. Насупрот потиштеној равннни вода брда су разапела .мреже својих врхова на све стране, за ко зна које, ко зна какве рибе из плавога ваздуха. И када изгреје блед месец и 1 појаве се прве за чудо беле и чисте зве'зде на своду модром и тамном, цео народ небески личи само на продужење ових земаљски* игри копна и воде, врхова и камена, звезде дођу као мала расејана острва по врховноме, вишње.м Јадрану, горе, и месец као пун и пуст туробан оток, а можда и какав аветски светионик што указује пут малим и великим колима, вечерњачи и оријону, или далекој ку'мовој слами. И природно да у овом неопштењу човека крај мора са човеком братом с друге страие брда, који је близу мора али море не види, јер је као каменом завесом ухлоњено од његових очију — има нечега усамљенглчКОг. Ко зна колики је род, како велик, славан, обилат — дотле никад очи не могоше досећи, очи што не умеју, попут хладних ледених извора да расеку утробу каменову. И потоци чак ,не долазе од те стране. Брда су извијуга'ла своја развођа, и упутила своје слатке Јоде у реке, што су пошле другим морима, другим правцима. 4 Становник ове велнке морске гл>'ме јер море овде по цео дан држи сво;е ве '.нчанст;>ене г.таве прикажње, везе чиг. касте игре, прича древна сказанија јесте гледалац некако усамљен, ни од 1 <уд да пристигну поворке и стану задивљене, омађијане, сетне илп радосне. Гледаоци мора могу доћи опет само са мора. (Само оно нешто хиљада крај мора, не■посредно крај мора, а већ на неколико шља. према копну планине су развиле свој љубоморни неумитни лет, ие даду чиком да погледа у море, и Далматинци с друге стране, већ нису поморци, већ ^у г.уди с оне линије брда, брђани, плпнинии, старински тежаци убачечи у уцале, који не знају како из њих да се издигму, немају крила, а немају ни мора да се у њега баце, да их оно понесе. Чудна је психологија морала да се роди под овим околностима. Пре свега нека нарочита искључивост привилегисаних људи. Далматиици су привилегисаии, они себе некако природно сматрају аристо»кратама. Њихова је привилешја њпхово позориште, њихсв призор, њихово море. По другим пределима на километре се осети море. Све иле к њему, тежи к њему, 'земљиште се лагано спушта, прелећу чи цс лруге, цела природа као да се мору радује, иаслућује га. Далмација, брдИма одељена од природног залеђа узела је море за себе, само за својих неколико тесетина хиљада. Море је, као нека њи хоаа лична својина. А ако ишта не сме

бити лична својина упођеника, то Је море. Јер море није израз обале, израз и мисао оних крај обале. Море је израз читавих земљишних целина, море је мисао читавих области, оно је крвоток читавих племена и народа. Оно је можда много више, много дубље, спас и понос оних који су даљи, којима ће оно донети могућност рада, истрајности, смибла у послове, значаја за опстанак. Море припада још понајвише не онима који су ту случајно, већ онима којима је потребно као парче хлеба, онима за које оно није раскош, призор очију, шетња, купатило, већ животворно, животодавно — мора није толико за оне којима је оно естетска допуна, и свака друга лепота, већ је за оне хиљаде и милионе који на море дишу као на плућа. Случај је да су на саиој обали ови или они. Али само море иије случај, као што кије случајна ни улога његова. И припада ли једно море зише рибарима који по њему лове сардину и туну, ли оном далеком раднику што по неким творшшама преви челик, машине, и индустријске производе што имају ла се разиђу светом? Та наша плућа — просто нам се не да дисати на њих. Природа нам се насмејала у лице. Она је поставила најдивније, најплеменитије и наплавије валове да буду само горда и богаташка забава једном гордом и сиромашном и старинском, једпсм уобра*{:оном и си.мпатичном приморско.м племену. Овако како је стање сад, то море не може да исхрани ни оно нешто примораца, и они орају од свога племенитога мора да беже по свету главом без обзира, као од пожара, као од куге. Море без осигураног економског залеђа постаје у наше дане само пуха естетикп, само суморни трагични југослозенски парадокс, само игра која најзад, после сви^ звонких речи, умори, зможди, уништи. Не никако, че никад. Море не припада приморцима, приморци су , само његова војска активна и резервна, његова посада, природна, поиправна и за коју се промисао побринула. И море припада нама који без њега не може.мо дчс.пп. И само пошавши са тога исправног гледишта моћићемо гледати гачно на проблеме који се намећу сами Ми смо дожавз с морем, са наши.м море.ч, са нашим задатцима, са наши.ч могућностима, са нашо.м историјском стварношћу. И море има да послужи нашој држави, нашој мисли, наше.ч задатку, нашнм задатцима. Оно је битни саставни део наш. Према томе неће на.ча приморци диктирати шта с морем да чинимо с погледом на уже потребе Далмације, која се затекла крај нашега мора. Они су за то да нас обавесте, данас посаветују, да нам се у помоћи нађу као стручњаци, као војска. Али не да нам они соле памет, као што су у прво време били почели целом словенском Југу, мислећи да ич море даје па.чет и право. Ми ћемо постати већи, далекосежнији, кад увидимо да је море саставни део наш, битан део наш, а не локални проблем Примораца. Наравно вал,а обратити пажњу и на локалне захтеве и жеље локалних људи. Али мора да претегне с.чисао целе целине, велике заједнице. Оиа мора да схвати чије је море. Море је "аше, као што је наша Авала, Сава и Лунав, још више можда. Кад се тим осећањем прожме.мо, онда ћемо умети да мислимо као једна држава, један народ, једна култура са морем, са својим морем. Наравно, на крају крајева, таквих решење.ч добиће можда и Далматинца више него што су очекивали. Али ће добиги не из милосрђа, не из сто другнх слабих и сеитименталннх разлога који се дају оборити, као и цела латинска њнхова реторика — застарела и трошна. Питањ Јадрана није локално питање Далмације, оно је велико питање наше будућности и културе. И у толико боге за њих у колико су оии ту крај мора, готова којска. СтанисЈаз Впиавер

СПОМЕНИЦИ ИАШЕ ПРОШЛОСТИ Гтецеревш тзд, гда у Бело! Мшнци Пропадање нашнх старина Нигде у свету, споменици прошлости нису тако занемарсни као код нас. И за дивно је чудо, што наш народ нема неког особитог интересовања за зилине преостале, за*Јфте с т гарих владара и старих времена, пошто кије тако неосетљив, када књиге чита или му се кроз песму и музику спомиње, наш легендарни свет. Сви остали народи имају гише љубави и смисла за чување замковд и рушевина историјских. Пгођите само Рајном и лево и лесно широке рехе, виде се дивни стари замкови чувани као спетиње. У Француској је сва архитектоискл вештнна употребљена, да сачува од распада куће које с>' зидане пре векова и векова н са дивљеч^е.ч се улазп, тамо у дивном места^гцу По, и полпожју Пиринеја, у лворце Хенриха Четвртог, који стоје моћно, као да им време никад не може нашкодити и лепоту повредити. А код нас, проћнте само Дунавом. Дивни двори Ђуођа Смедеревца и Јернне Госпође, за које зна свако наше ђаче, пропада под водом, залња кула ге нагиње и стоји сва искривљена као кула у Пизн, алн ће ускоро изгубити тежу и злопбити се сва. Један леп крашчак спол!еника наше давнине пашће поосто у Дунаг,. Нико о томе не води пачуна, ни Министарство Просвете, ни Уметничко Оделење. Што 1е најгоре, у тим кулама, старим, чува се нека опасна и расходована м>лшција! Као да је то задатак историсјких зграда. И тако, пусти и трошни лвори, који су толико хиљада путника Дунавом, у меким омесеченим ноћима, бацали у сентименталност и екстазу, с&равали лепотом својо.м, ти пусти и трошни двори, који би могли постати излетничко место Београда, или примити у своме прострт'ном дворишту трибине и огромну публику за Олимпијаде и свечаности летње и спортске, ти лвори пропалп 1у чз дана у дан. Управник Народног Музеја, г. др. Влад. Петровић, сав је очајан. Жалећи се јуче на тај немар према смедеревском гралу, споменуо нам је још, један случај некултурности неких наших Срба, из Беле Паланке, тамо код Ниша. У Белој Паланци, био је један врло леп стари грал, подигнут пре некотко векова, на основама римским. У дужини се простирао неких 140 метара а са леве стране од улаза,'имао је једну кулу егртжару. Сви путнрши прошлих векова, који су кроз Србију путовали у Цариград, спомињу тај град са кулом, и црквицом у средини града. Нарочито је много о томе писао Каниц, у својој другој свесци «Србија и српски народ», описујупи пета .Ђно град и доносећи чак једзн снимак и гравуру. Али грађани Беле Па;.анке, нашли су да им је непотребна једна таква кула и сматрали су да је много боље, да је сруше и камен употребе ?а зидање својих кућа. То је било пре дватри месеца. Срећо.м, та намера је Лила на време отклоњена. Али је дошла нора влада и наравно и нови срески начелк.ик. Грађани су поново тражили качен из старог града, начелник је пристао. ■ сија је отишла на увиђај и наш.:. «Град склон паду!«

МЕЂ УНАРОДНИ ПОКРЕ1 ЖЕНА

Женски Савез, Алијанса, Женска Антанта Прве Љенске организаиије у Србији

I Први међународни женски покрет зближавања, међусобног васпитавања и заједничке сарадње, пошао је из Америке. Федерација женских друштава Сједињених Држава 1888. год. постаје Међународни Женски Савез у који, једно за другим, ступају друштва н жене, не са.чо европских народа, већ и целога света. Проглас за којим следује друштвсни статут гласи: «Мв, л:ено свпх народа, дубоко всрујмго, да ћс срсћа човечанства бптн остварсна само зајелнпнкнзЈ, пскргппм н нстим мпслнма, осећољпма н глсдпштпмо, и да ћс добро оргаллповапа секцпја жрпа бпти најподссппје срсдство којс ће спрематн н јамчитн срлћу п канредак породице п дрл:аве ; От>-да, жслпмо уједпнитр се у федерацију ралппца, да бпсмо лакше ј-нслн у друштва, у обичаје н законе прннцппе златног привнла које велн: «пе чннпте другомс нгго но бпсте желслн да сс вама учпнп.» Да би покрету дао сву јачину, одржан је у Паризу 1900. год. Конгрес М. Ж. Савеза који је тада п^""^.по и организовао поборм:н%е и вође заједничких акција. На пуствга плажзиа Јад$шза

Мало статистине, после летњег гловода На јужном крају Јадрана, где је сунце готово тропско, тамо од сплитских «Бачвица» па на доле, шетају се по песку још по кеки љубитељи мора и закаснели пливачи алн тамо горе, у северно.ч При.морју, плаже су сасвим опустиле и тужно зачамиле у сво.че вечном зеленилу. Отишли су... Гости весели и заљубљени у супце, у песак, у пучину плаву, у једрилице беле што са разапетп.ч једрима клизе по тихој јадранској води, љубитељи тела лепог, занешењаци живота, јужњаци крвљу, бољешљиви и они малокрвни, сви су се већ раселилн. Пучиноч дувају сада бурни ветрови прах ситни се лепрша кроз зрак у буру пешчану. А гостионичари и власници хогела, повуклн су се у своје виле и рачунају. Сезона их није задовољила, судећи по статистици посете, коју је издао Савез купалишта и летовалишта. Лапе је било Чехословака више, готово дуплогвише. По Александрову, Крквеници, Краљевици, Сушаку, Новоч, Рабу, Селцу и другим местима, било их је прошле сезоне 5293 лица. Ове године их је дошло свега 2657. Ваљла због пропаганде италијанске, ралн Опатије. Прошле године, било је 4702 Југословена а ове године их је бнло 5836. Прошле године је било 495 Немаца, 89 Мађара, 207 других Словеиа, и 220 других несловена, а ове године је било 1343 Немца, 234 Мађара, 133 осталих Словена и 161 осталих несловена. Београђана је, ла допуиимо ову статистику, било осетно мање од осталих сезона. А и разлога је ваљда било?

Г-ђа л-Р Ширмахер Проповедањем и унушењем истих ааспитних принципа, моралних аксиома, социјалних метода, социјалне правле, свет ће се спремати за бољи, несебичнији и човечнији живот, у друштву и држави. Истакоше се вође достојне покрета, као Леди Аберден из Енглеске, Ссвал нз Вашингтона, Сигфрид Сенткроа и Салвадор из Француске, Форшхамер из Данске, Добеон из Тасма-шје, Солемон Др. Шир.чахер из Нечачке, Санфор из Канаде, Шабаноф из Русије -1 Браћано из Румуније.. Изнета имена показују да М. Ж. Савез постаје форум иовог проблема, и да су у њему жене највиших друштвеннх редова и првокласног образовања, високо моралне, угледне и утицајне личности које у велика и болна друштвена питања уносе добре особине социјалног и моралног апостолата. Значи, да су највећи пробле.чи не само принципијелно и методски добро постављени већ и да су прихваћени рационално и алтруистички. Десет комисија Међународног Савеза обухватише живот у свима манифестацијама: финансије, тампа, орбитража, законске прилике, политичко право гласа (суфрашетски феминистички правац) морал, хигијена, васкитање, емиграција и имиграција, трговина, занати. Комисије, које се негде зову и секције, групнсале су унутрашње акције у свима земљама, а једновремено систематисале и средиле многе појмове и погледе на разна пнтања и теорије. Но и поред свега тога, овај, као и сеи остали међународни покрети, тек поступно хвата корена, нешто услед новине што представља инострана коопсрација, нешто услед разноврсностн прилика у појединим крајевима и народима. Опрезни и далековиди државници и политичари н. пр. Немачке видели су добре стране и корист оваквог контакта, и својим пропагаторским утицајем овај покрет су подржавали. у Бечу и Пешти Савез је основан одмах после Париског конгреса 1900. год. а након 6 голина 1906 год. и у Београду се појави Женски Савез. Случај је хтео, да као изасланица Београдског Женског Друштва, учествујем на конгресу и етнографској изложби коју графица де Рејнак приређује у Паризу 1906. г. Благодарећи личним везама а нарочито графица Рејнак, освгдоченом пријатељу иашега народа, ушла сам у сва социјална подузећа, интерног и скстерног женског покрета, и присуствовала конгресима који су се, у томе времену, држали у Паризу. Између осталих М. Ж. Савез држао је тада своје седнице, под председништво.ч Ледн Аберден. Да бих, што боље разумела компликовани савезни механизам, благодарећи г-ђи Сигфрид, председници француског женског Савеза, допуштено ми је било да пратим и рад Комигија.

Личне утиске допуним лектиром читаве литературе Савеза, а нарочито дис-' кусијама са г-ђом Сигфрил која је ср-' дачно настојавала да Српкиње уђу у Савез. Истим питањем се тада интересовала Др. Кете Ширмахер, коју сач, још ђаком, као све швајцарске студенткиње, ценила као предавача женевског универзитета. I Родом из Кенизберга, Др. Ширмахер свршила је науке у Цириху. 1906. год. већ је настањена у Паризу. Теме.т.па спрема, као и многе друге особине, заслуге су што је постала иријатељица, бољерећи сарадница ксниедара Нилова. Она је прихватила агитацију фемиаизиа' и тога ради често је долазила у Беч и Пе^ту да помогне и обиђе своју пријатељицу Розу Швимер, чув ен у мађарск>' феминисткињу. Чувшн да Српкиње нису основале Са-ј вез, понуди ми се да дође и одржи 2—3 информативна предавања у Београду. Г-ђа Сигфрид, желећи да иницијатива припада Српкињама, преухитри је и довољно ме спре.чи да са београдским госпођама и друштвима организујемо савезну акцију и Савез. По повратку из Париза све ово изне-' се.ч у седници Београдског Женског Друштва, на којој су предстдвнице сбнх друштава једнодушно примиле предлог и статут Савеза. Несумњиво је, да смо тада милиле заве-' ликим покретима које су жене водиле на ј Западу. Наш социјални амбиент, са изгледо.ч патријархалног живота, није нудио ни • слично поље рада. Наша, мање нише, па-; триотска и хумаиа друштв.х ннформативно и васшЈтно, освежавд.и су се новинлуа и успесима Запада. Просзепивање и привредно подизање наше женске више сиор.чашне — омладине, посвећн^вањем општим, народним потребама н нацпоналним идеалима, био је у главно'*. програм рада наших жена и наших друштава. У нашем народу почиње буђење национално, али са културним интересовањем а уједно и процес соцпјалног развијањз. И ако се на селу задрутарски облик дуже задржао, услед и.човног задругарсхог права, које је потеже чењати, ипак се нов породични облик из дана у дан нздвајао цепањем задруге. Миграције и формирање варошког становништва као и сви слични поре.чећаји, стзарају нозе друштвене облике, избацују сиротињу. Свакако у скроз агрикултурној зечљи Овај облик сиротиње није појачан радничким пролетаријатом запада. Жена и лете су на улици али их није избацила фабрика но целокупан стицај и судбина социјалног амбнента. Чести сукоби и ратови у XIX веку овој сиротињи додавали су и ратну сиротињу, али наша богата села, још патријархална, прихватише све беде. Индивидуално добротворство јавља се, као организација, са првим и најстаријим Београдским Женским Друштвом за време српско-турског рата 1875. године. ЈеЈеча Лазарепик

К0Л0СЕУМ лгра 16., 17., 18. и 19. окго-? бра »5РСД0Л0М острво суза», аваптурпстпчпа трама у 6 чннова. У главппм улогама Лиа де Пути п Паул Взгснер. Лиа де Пут* својом пежпом лепотом успела је за постапе фплмска звезда, која се тако разо гледа. У необнчпом фплму «БР0Д0Л0М>' сплећемо велпчапстпенп и страховптп прпз^р пропастп прекоокеанског пароброда <Моптпб», а затпм па пустом острву Ат-, лаптског Океана очајпу борбу пзмеђу дражеспе лепотппе Лпа де Путп п суровог мор-1 пара Џека, којег нгра џпп пд човека Паул Вегенер. Појелпно сдепе тако су савршено пзведепе да управо заднве глезаоца. Представе почпњу раднЈШ дапом од 4 часа; недељом п празпнком од 3 часа по подпе.

"ВЕДОМИН" ЕМУЛСИЈА И ПАСТА На основу мишљења најпознатијих лекара код катара, туберкуЈОзе, бронхпта код маЈОкрвних; ЈИмфатичних и рахитичких деца, код свих рекоиваЈесцената отвара апетит, поправља варење, повећава тежину теЈа, снажи, крепи и јача организа>♦. смаљује температуру, кашаљ и знојење, похнже витаЈну снагу и тиме успешније дејствује против болестн Н А ПРОДАЈУ У СВИМ АПОТЕКАМА С. X. С.

ПРАВИ КИНЕСКИ Руског сортирања ——— .V« 16, 20, 24 8С УЗМИ ;^™: е врсте в а љ п № 30, ^са ^ Ј«5 Ј иветом), 35 и 50

Против назеба, кашља, катзра Сирофек Ламико (има га свака апотека).)

шш^шш