Време, 19. 10. 1924., стр. 5

Недгл .а, 19. октпппа 1°24

ТРИДЕСЕТ ПЕ1 IОДИНА РАДА НА ИУ.ПУРИ

Страна 5

АКЦНЈА ФАБРИКА ШЕЋЕРА

Цвијићева прославо. Иећер ће бнти скупљи

КРа Аћ^с^^^Л- Уни ^РЗитет, Скугдтптина, АкаделшЈа Наука одаЈу признаае великом.е научнику и Родољубу Цвијић, јсдан од највећих људи натега| ,, . . ларода, научник, апостол јединства, „аш , к ' СТЗар3 " УЧ? Ла и поепставник пп,„ ' ^® 4 * 1 коло мла| 5 их сарадника, ђаци воле с њим да иду у екскурзије где је неисцрпан. У сталном додиру са учекицича, он од њих ствара озбил>не научне раднике, који ће умети да помогну у"ител>у и да изведу задатке што је поставила ње гова метода. ЦВИЈ1ГЋ И С.ЧОВЕНИ Представник руских научара г. Антун Бисимовић истиче заслуге Цвијића за испитивање словенске атлгропогеоппфије и поедаје м\г повељу руских професора. Овај акт бурно је поздравл>ен од целе сале. ПОЗИРЛВ ВЈ1АДЕ И СКУПШТИИЕ Председник впапе г. Љуба Лавидпвнћ ша.-не веома узбуђено и топло писмп. Цви^ић је почео од земл>е — вели се v гтисму — а завршио је са човеком. Он је морални и интелектуални впћа народа. Председчик Скупштине г. Љуба Јпвачсвић, у своме писму истиче скромност прославе и значај Увијића као радника на развијању народне свести. ЦВИЈИЋЕВ ОПГОВОР Цвијић одговара и захваљује свакоме поиметше, сараднштома, ученинима, представницима. Он захвал>у»е научартта с ове и с оне стране Океана кош послзиге чаучне прилоге за Свечани Зборник, издан у част Цвишћеву. Захваљујућ Урошу Ппелићу, Ђоки Јовановићу и Илији Шобајићу на бакрорезима. Говори тихо, и ма да чита, изгледа као да б?гоа и тралси р°чи. Сваку реч одмерава. Чује се тешко. Публика усташт дах, да не изгуби ни једну реч. Ја нисам непрекидно — почиње Цнијић свој говоо — ишао за чисто научном каријером. Вригио сам и националне послозе. У научној каријери држао сам се ових принципа: ЧЕТИРИ ИАЧЕЈ1А 1) Не сме се једино и искључЈТво прибирати градиво. Мора се тумачити факга, изналазити проблеме и ту.мачити их. 2) Не сме се затварати у узан круг нашег језика. Писао сам на страни.м језицима и давао своје прилоге европској науци, 3) Не с.ме се комадати и распарчавати природна целина. Ја сам тражио природ-, не целине, и нисам се заустављао на уским и ограниченим подручјима. 4) Служио сам се комбинованом научном методом, то јест употребљавао за разраду појединих питања више наука, како је шта требало. Значај мога рада оцениће се кад се упореди шта се о Бал кану гшсало и знало пре појава мојих расправа а шта сад.

достојни представник пред великом светском јавношћу, свечано је био прослав»ч>ен на Универзитету. Београд је пошао на свечаност да му ода признаље, да чује пригодне говоре из којих би иоирпла и шира публика потребна сазнања о великоме човеку, а дошао је Беогрлд и за то што је свечаност носила не само академски и национални већ и монденски карактер. На позивницама било је назначено да Је број позваних строго ограничен и да само позеани имају приступа. Навала је била огромна. Осим свега, Београд је имао прилику да види на окупу велики број својих најчувенијих л>уди, представника свих грана културнога рада, представнике државе и друштвл. Велику сензанију прОЈтзвела је појава г. Настаса Петровића, за кога се зна ла је заузет даноноћним седницама и рефератима а који је ипак сматрао за потребно да присуствује прос .тави Цвијићевој. Министра Просвете заступао је помоћник г. Видановић. На скупоценим издигнутим фотељама у полукруг седео је цео аеропаг достојанственика и високих функционера. Цела је са.та Старог Универзнтета имала изглед ванредно свечан. Маса највиђенијих личности била је расејана по сали, скромно, не желеНи да буде много примећена. Међутим, у свечаноме пол\т<ругу сва су места била заузета. Ту су би.ти: адмирал г. Прица, као заступник Краљез. (Он је први и честитао свечару, по иеремонији, када је сваки сматрао за -аст да стегие Цвијићеву руку), затим неколико професора Универзитета, па г. Миша Трифуновић бивши министар Просвете, г-ђа Цвијић, једина дама међу свчма овим старим и достојанственим лицима, Љуба Стојановић, члан Академије, Незељно Кошанин, представник Академије, Марко Цемовић подсекретар Мшшстарства Унутрашњих Дела, ректор Унивгрзитета г. Павле Поповић, Ђорђе Вајферт, стари Авакумовић, генерал живч-о Пав;товић. Први редови били су поседнути старом уваженом господом, која су иеко време пријатно дремала, нарочито приликом ду-л*их говора. Већ у средиш* предавања и с тешком муком у са.ту су се прогурали г. Грол, подсекретар Министарства Иностраних Дела и г. Илиј« Шуменковић, Министар Трговине. Особито су неке елегантне даме на вратима чиниле очајне покушаје да у салу продру, али узалуд. Остала публика слушала је говорнике са највећом пажњом, и пљескала је френетично. ТОК ЦЕРЕМОНИЈЕ Ректор Универзитета рекао је неколико пригодних речи о раду Цвијићевом, о његоеом великом значају. Прочнтано је писмо Краљево, кога заступа на све-!аности адмирал Прица. Професор Недељко Кошанин поздравио је кратко слављеиика у име академије. Генерал Стеван Бошковић казао је не колико речи које су јако запажене. О нама — рече генерал — гозори се увек сачо као о народу значајном и славном само по херојству, по бруталној снази. Међутим ми смо и ку.ттурни раденици, а пример Цвијића доказује да се са успехом огледамо и на томе пољу. Генерал Бошковић говорио је у име Географског Одсека. Г. Милојевић, професор Универзитета и сорадник Цвијићев, одржао је језгровиту конференцију о целокупном раду његовом. ЗНАЧАЈ ЦВИЈИЋЕВ Цвијић је — рече овај његов верни и савесни сарадник — почео од земље, од геологије и географије. Постепено његови се видипи ширили. Он издаје упуства 0 проучавању народа, полазећи са географскога гледишта али не зауставл>ајуКи се на њему. Човек се посматра као гродукт земљишта, по^ебља, средине, друштва и историје. Испнтују се начини прилагођавања, хармонија тих чинилаца ремећења њена и складови. Цвијић шири још више хоризонте. Он изучава цело Полуострво. Као научник иајшире спреме и најоећег гласа он темељно и строго научнички брпни наше оправдане националне аспирације. Он пише прву објективну и монументалну кн нгу о Македонији, он нас зналачки браш! пред највишим форумом Европе. Његова последња дела излазе на фраи цуском и значе епоху за разумевање Салкана, балканског менталитета и балчан ских ПЈ /облема. Он успева да рззврста типове Балка на и типове овога народа. Он први схвата смисао сеоба и њихов значај. Он из корена тумачи велш<е историјске погре се чијн је сведок а донекле и један од вођа. ЦВИЈИЋ КАО НАСТАВНИК У име Цвнјићевих ученика говори г. 1 Мкловдл Радоваиомић. Он слави насшв-

РАД ИЗВАН НАУКЕ Ја са.м живео у велш<о и узрујано време и нисам могао држати се саме нау ке. Мој рад на кнференцијама, моји организаторски радови у нашем друштву јер ја сам везан за целииу у чијим сам потресима и надама активно учестБСвао и свестрако био захваћен — учинили су да сам много што шта на чисто научноме пољу гтропустио. Многе ствари нисам успео довољно оштро да изнесем, а многе теорије нисам довео до краја, због пвог ремећења мога рада. Ја сам активно учествовао и у изградњи директива Универзнтета, у св^гма његовим преображајима, Ја памтим време кад је овај Унивсрзитет био нешто боља гимназија. То време штје много далеко. ИДЕ0Ј10ГИЈА НАШЕГ УНИВЕРЗИТЕТА Ја сам активно радио на изграђивању и стварању идеолошких традиција нашег Универзитета. На њему влада потпуна слобода рада нгзависно од партија и котерија. То је г.Ђвна тековина нашега Универзитета и она једина омогућава плодан научни и културни рад. КУЛТУРНИЈИ ЋЕ ПОБЕЦИТИ Сса наша физичка питања решена су. Ми има.мо пред собом још само, а миие и јаче но икада културна питаи>а. Цело наше сада*ин>е питање јесте питање кул турно. Све ће се решити једино и искључиво на културноме пољу. Победиће она), који буде културнији Са овим значајним речима, које су зву чале као нека строга опомеиа (упућена строгим и подигнутим гласом) свима о нима који не мисле тако, свечаност свршена, и настало је честитање, стеза ње руку. Сваки познаиик журио Је да Цвијићу стете руку и каже му неколико срдачних и узбуђених пријатељских речи.

Обнављање картела фабрииа шећера да би се цене ше!.еру у земљи могле да подигну Јуче пре подне преаставници свих осам фабрика шећера у земљи, дакле и представници државних фабрика на Бељу и на Чукарици, одржали су у просторијама Савеза Фабрика ИЈећера у Београду едницу, на којој је узет у претр^с предлог да ср обнови картел фабрика шећера. Дис^усија је вођена о томе да се споразумом свију фабрика установи заедничка продаја шећера, у којој би свака фабрика учествовала са утврђеним контингентом. Централно стовариште имало би се основати у Београду. Овај план дошао је на претресање иницијативом Савеза. Конференција се није ограничи.та на расматрање^ само овога предлога. Постоје и други. Тако на пример, да се утврди само продајна цена шећера, коју би све фабрике у земљи имале да поштују. Главни циљ картела ј еда уклони конкуренцију између самих фабрика. Цене шећеру стално су до сада падале и оне се данас далазе код 12—12.50 за кристални и код 14—14 50 дин. за коцкасти шећер. Ове су цене у трговини на велико од 1 кф. Очигледно би фабрике хтеле да подигну цене шећеру до висине, за коју они држе да би одговарала унутрашњем паритету. То јест, цени страног шећера у коју би био урачунат и подвоз до земље и која би обухватила и увозну царкну од 3.30 и 4.40 дин. по 1 кгр., као и државну трошарину. Данас фабрике продају робу нешто испод те цене. Али ипак њихове данашње цене су изнад светског паритета. Да није увозне царине, која је данас код нас са ставом од 3.30 и 4.40 прохибитивна, могао би се из Трста и уопште са стране набављати шећер и много јефтиније него што га овде фабрике продају. За ту царину иаравно да нема апсолутно никаквога оправдања, јер она подиже скупоћу па тај начин, што омогућује фабрикама у земљи да одређују цене шећеру у унутрашњој потрошњи без страха од страие конкурениије. Конференција представника фабрика шеђера продужава рад и у понедељак. Расправљаће и питање извоза шећера — ове ће године претећи око 5000 вагона за извоз — и експортне железничке тарифе за шећер узеће се у претрес. Али је главни циљ конференције да утврди картел и одстрани међу^обну којдсјфенЦију међу фабрикама. Оне би тада биле без конкуренције, пошто их од стране конкуренције заштићава висока увозна царина на шећер код нас. Акција фабрика држимо да је противна изречним одредбама закона о сузбијању скупоће, који забрањује свако улг5уживање у циљу да се подигку цене.Има реч Министарство за Социјалну Политику! Држимо да би што пре требало укинути увозну царину на шећгр. С друге стра на влада би требала да се постара да помогне индустрију шећера ппи извозу давањем редукција у железничкој тарифи и евентуално извозним премијама. Шећер је артикал који се троши и чија већа потрошња може да значи само прогрес. Било би непаметно оставити фабрикама да се од потрошача наплате за евентуалке губптке — који нису баш онако сигурни, као што фабрике доказују — којн их чекају на страни.

ПРИПРЕМЕ ЗА ВАСЕЉЕНСКИ САБОР ОРТОДОКСНИХ ЦРКАВА Маја 1925. г. правсславш хришћаш бираће свога Папу у јерусалижу Изјаве г. Жанарса, политичког шефа лшсије из Јерусалјима

Пре него што је мисија из Јерусатама отпутовала за Карловце, да прела тамо високо одличје нашем патрија^ху, у име ,ерусапимске патријаршиЈе и чузара Со Гроба, обратили смо се политичком шефу мсије, г. Жанарсу, да нач ош саолшти мотиве и политичке циљеве, због којих ово посланство путешествује по Европи. — Пре свега, ми не путујемо по Европи, одговорио нам је г. Жанарс. Имали с.мо најпре једну мисију, да посетимо Лондон и да енглескоме краљу изразимо дубоку захвалност у име народа Палестине за заштиту и дароване слободе. Јер добро знате, да је Палестина данас поготово енглеска колонија. Зато смо тамо и пошли са смиреношћу поланичком. Кад смо дошли у Париз, доСили с.мо извештаје из Јерусалича. да, поо?:имо од^ах сумунски и српски двор и дд им г.р-.-дамо одличјз . са којима их је олико јерусалимски патријарх. А у исто вр.\ме ми смо добили још један задатак, а то је да позовемо службено и румунску и српску православну цркву на конгрес свих правослазних цркава, који ће се одржати у мају идуће године. У Букурешту су се одазвали одмах том позиву, пристајући да се конгрес одржи у Јерусалиму, не само за то што су тамо света места свих хришћана, него и због тога што је јерусалимска патријаршија потпуно независна и неутрална национално и политички, и што не може бити никаквих завидљивости, некакве суревљивости од стране других цркава. Већ конгрес у Нишу не би био прихваћен од стране румун ске цркве, јер постоји, приметио сам, извесна ривалност између ваше и њихове цркве. Они су чак завидни што Ви имате и патријарха. При таквим о.холностима, конгрес никад не би био потпун и промашио би циљ. Међутим, врло је важно, да све цркве буду ту заступљене, са својим внсоким клиром и својим докторима теолошје, јер данас има врло много проблема да се разреши, много реформи да се изведе у закони.ма црквеиим, да црква оживи за борбу са својим противницима. Јгр у последње време јевреЈство јача. Велике напоре они чине у Палестини, да галванизују прошлост и да створе своје царство. ГГравославна црква мора бити уједињена н јака, и што је врло важно, мора бити груписана у борби око свога Ватикана. Тај Батикан, био би у Јерусалиму. Данас је то света варош. Свуда старе и историјске куће. Нове се не зидају, нити се старе смеју рушити, већ остају такве, какве су, као у музеју. Чују се само звона, јер има око 20 са.мо руских манастира, који су смештени у вароши, а цркава има још много више. То је постала варош побожности, где су игре искључене. Нема тамо позоришта, једпа ако постоји један биоскоп; тамо се не играју ласцизне и мондгнске игре Једино од модерне Европе шго п.;стоји тамо, то су лепи хотели и луксузни аутомобили, који дижу прах старе земље палестинске... У тој вароши, кон-

гр?с ортодоксних цркава, сл бар 5-^600 својих учених глава, одлучиће о успостаз љењу једног прзоословког Вап«ана и б::рг.ће једнога свога папу. То је једак од задатака конгр«са. Ми смо лошли исто тако, гоеорио је г. Жанарс, да позовемо и влпј двор на озу ретку православну свечаност. Није ис кључено- да ће тада ваш Крељ, као је« дини празославни владар, отворити овај историјски конгрес, као што га је нека; отворио први пут Константин Велики, нишлија по рођењу, и као што су га отварали потоњи василевси. То је, у неколико речи, смисао целе наше мисије.» Опростивши се са нама, г. Жанарс од везао се на станицу и продужио пут за Карловац. У Сремским Карловцима, данас ће бити једзча интимнија све -Ј .аносг гтреаава« ње одЈчиковања патриЈарху, са сличозГ Христовог Гроба, у емаљу. Сутра ће бити ужа конференција високог свештенства, на којој ће мисионери из Јерусалима изложити своју мисију, испоручиће свој позив за Јерусали.м, и са наш !г\ свештенстЕОм одл>'чити, шта ће бити са позивањем руске православне цркве. БВСПЛаТЗН вадиз-кепцггтз у Нзрз ГЈосле синоћње прЕе успешне пробе радио-ксжцерата у просторијама Аеро клуба, одлучено је да се од сада сваког уторника, четвртка и суботе приређују слушања радио-концерата у просторија' ма клуба, за чланове друштва «Радио» к за чланове Аеро-клуба. Други јавни концерти објавиће се накнадно. На овим апаратима, врло добрим, примаће се ц концерти из Лондона. Почињаће се а Београдом, па ће се слушати све варошг редом. Слушање ће бити од 6 до 10 ; вече.

КЊИГЕ и листози Пр?п;з Сегзака у Вароши н Радникс. О бн ^ длпа нзашла је лт шммк екопоиспо. правна расправа Прелаз Сегвака у Вароши % Радника од Јелгнка Потроалћа са овни са држа«»м: 1.) Спречаванс појаве пролсглријл та. 2.) Прппрсдни развнтак Орбнјв. 3.) Потреба за ппдустријом н аграрнсм рефопмом прн окућпом поретпу (т. ]. прм ааштнтн а-зм^ љорадпиЈЛ по тач. 4а § 471. Гр&и. Суд. П«>ст.Х' 4.) Окућпо право п нпдустрлј-к* ндлни* 5.) Успех устапове окућ-а. 6.) Р а1.прсстрап.ен>о окућја па делу аем.гу. 7.) Окућјо н аемљорадпнчкн креднт. 8.) Одлнв сувишпог стаг новпмштва сд села у варошз н скућје за радпнке. 9.) Гдеднште з&конодавпа о привредпом поретку. 10.) Звршетак. — Цепа је кшнот 20 папара. Ноза кљига г. Душана С. Николајзвика Изашла је из пггампе кп.нга г. Душалд <? Пнг.олајевпћа Нроз Жизот и Књиге, Друго Коло У кљнзн су есејп познатог н озднчп1Г а. шег ппсца, мођ којпма су п есејн о Леппну, Шпепглеру. Борнслву Станг.овнћу, Јорн Иллјћ\\ г.ео п" пснхолошка студнја вДостојосоки I Ша;лок». Кљнга нма око девет штампалш табакл, а пепа јој је 25 дпнара. За све пл руџОнне треОа се обратнтп кљнжарн «Бреиа»

Власннк за друштво *ВРЕМЕ» е ожговорЕ.' глелипк КОСТА М ЛУКОР.ИТ* 'лмнпва 64

аКОЛИБРИ > СА 0СИ 0ССАЛД0М СУ Ј01±| САМО ДАНАС У БЕОГРАДУ. Биосиоп «Касина- даиас ооследњп даи 1пм влЈуспелију аваптурпстичку кг.мсдију «!»0Л!15РИ», по пстовменом роману од Пзула Ф. гнна. У паслоппој улои лражогпа Оси Осеалла. Сала Је добро |агројааа.

(Наставак са друге стране) апетит. Хтеде да нас послужи сирћетом, али ју моЈ мали другар задржа једним заповедничким гестом. Отвори '_врју торбу, бараташе мало по њој, па најзад победоносно извуче из ње један лимун. Како је лимун био у друштву са оним парчетом ћумура, то је био сав гарав. Али, његов газда опет истресе своју мараму из џепа, па га лепо убриса. Затимј расече лимун на две половине и поиуди ме половнном, али му се захвалих, јер ја волим чисте шкољке. После доручка, вратисмо се опет на кеј. Ловац поморанџи замоли ме за Јелну цигарету, коју заиали машином, што му је стајала у др>том једном џепу његовог жакета. И тада, са цнгаретом у устима, и пуштајући густе колутове дима као какав човек, мало дете стаде на једну камену плочу изнад воде, и са упрти.м погледом у врх Нотр-Дам-де-ла-Гард, заузеде онакав став као славки гамен, који је најлепши украс Брисела. Старао се да не изгуби ни један палац од свог раста, био је врло охол и изгледаше, као да хоће да испуни прнстаниште. Гастон Леру. Прекосутра ујутру, Жозеф Жолефин се опет састаде са г. Гастоном Леру-ом, који му приђе с новинама у руци. Дечко гласпо ирочипа чланак о себи, а ноаинар му поклони лепу сумииу, од 20 шчаол у злату. Рултабиј се није ни мало уст^зао да прими тај новац. «Прима.м ваш новац, рече Гастоиу Леру у. као ваш сараЈ «пк » Са т»ш новием куни ванредно леиу др-

вену кутију за чишћење ципела, зај-гдно са свима осталим потребама за тај посао и заузе место према Брегајону. Јитаве две године чистио је обућу свију оних, ко ји су долазили, да на том месту једу тргдиционалну аласку чорбу. Кад год ои очистио и изгланцовао који пар обућа, он би на своју дрвену кутију и читао. Са осећањем о имању ,које је налаоио иа дну своје кутије, родила се код њсга и амбиција. Био је врло лепо домаће васпитан а располагао је и одличном основном наставом, те је јасно схваћао, да ће се, ако са.м не доврши оно, што су дру» и тако лепо почели, лишити иајлепшег изгледа који му се указује, да себи створи известан положај у свету. Муштерије се почеше интересовати за тог малог чистача обуће, на чијој јс кутији увек стајало по неколико свезака исторнје или математике, и један сопстзеник лађа толико га заволе, да га постави за малог пнсара у својим канцсларијаиа. После тога, Рултабиј би убрзо попет на достојанство настојника, те је тако могао да направи и мале уштеде. Кад му је било шеснајест година, и имајући пешто мало новаца у џепу, Рултабнј седе у воз, и крену право у Париз. Шта 1и 1;е тамо да ради? Иде да потражи Госнођу у црнини. Ни тренутка није престао да мисли о тајанственој посетитељци рњолске сале за разговор ч, ма да му она никада не рече да живи у престоници, он је био убеђен, да никаква друга варош на свету није била достојна да има једну госпођу, са тако лечим мири*ом. А после, и сами његови мали псугоаи, који

су запазили њену елегантну силуегу, 1.ад Је улазила у собу за разговор, уоек су говорили: «Гле1 дође Парижанка!» У осталом, тешко је било тачно каза-пц шта је се кувало у Рултабијевој глади; можда то ни сам он није знао. Да ли је његова жел>а била просто да «в1ии» Го« спођу у црж!ни, да Је из далека гледа ка| прође, као што побожан оогомољац глс* да, кад поред њега пронесу какву светителску сли!;у? Да ли би се усудло да јч се приближи? Страховита историја V крађи, чиЈа Је важност непрестано јачала у Рултабијсвој машти, зар није и/ свагда постоЈала између њих двоЈе каи нека брана, коЈу није кмао пр~аа да пређе? Може бити, да... може Оити заиста, али најзад, хтео Је да ју пошто пото ви дн н сал10 је у то био сигуран. Чим је стигао у престоинцу, он одмал потражи г. 1астона Леру^а, иотсети Г7 ко је он, па му одл.ах Оез оклеиа^ба из Јави, да не осећа ни мало воље ма за какав занат, што је у остало.м појмлншс код тако склоиих природа само за инте лектуалан посао, какве Је он бно, на је се решио да постане новинар и замоли 1а, да му да једио место за репортера. Гастон Леру покуша да га одврати од тако несрећне намере, али његов покушаЈ остаде без успеха. Најзад, побеђен јд тог млајшћа, рече му: — Пријатељу, пошто и нначе иемате иикаква посла, покушајте да нађете «леву ногу из Оберкафске улице.* (Ндставнће св)