Време, 19. 10. 1924., стр. 7

Ке-"" а 19. оцт ' ;>ч 19 4

Гтрана Т

ЈЕДНА СЕНЗАЦИОНА ШПИЈУНСКА АФЕРА

Даница Н ндродићева п ред судом Сфнцир и 7 служПд нгплн1атељске ип ијуважг Ерсз шпз'угске кзпале од итзлн!анскб г авице дг кошнтсш склозишта СкгндалозЕП дгтаљи претреса ва коке се взЈвкшг гоборн о пјшсшуцзј

Још од библијске Далиле, прве жене шпијуна, историје свих зе,мал>а и свич ратова проткане су најневероватнијим проживелим романима шпијунаже. Шпијунажа, саставни део модерчих држава, славна не толико по својим црнкм кабинетнма и лругим бнроима, колико по романтимним авантурама којим су је прославили писци књнга и филмова, од увек је фасцинирала публику. Разни романи као Шпнјун у црном, ТаЈна Бранта шпијуна и филмова са Знском шпнјунком нмали су нарочиту др.гж за публику. Велике шпијункип.е ст»и;але су читав ореол славе, данас »е на француским и италијанским позорнисаиа игра Мата-Харн, црвена :.гоЈчнца, •најопаснија шпијунка света» чије је најлепше тело изрешетано војничким куршумима у Венсенској Шуми исто тако просто и глупо, као тело неког најпр .Ђавијег апаша. Литература и филм дали су романгичан изглед шпијунажи, коју људи увек онако замишљају као на платну: сенхе које се ноћу провлаче измеНу тајних каса у зиду амбасада, фаталне лепотицешпијунке које .1не:гечно-чју старс д.»пломате и празне шнчозе портфоге у мирисним будоарима илч лзју своје но*>упце за један п.таи сумарена.

СуЈејман ел Сирн Салиагић Суђења шпијунским лруж-.пама нај веће су сензације V великим г;"адовима Запада, и даме из -шисгнкоације спремају за њих нарочите тоалеге Сасвим други изг јод има ка аа ве:ика шпијунска афера, V којој опет главну улогу ифа жена. Није се г>» говпршо г плавим будоари'.:а, о кабаретима где се у шампаљ кане и -сап наркошкд и о гајанственим лицима којј пролаз? чат фанто.ми кроз палате и локове, већ је све било проткачо историјом проституције најниже врсте, говорило се о пр Ђавим кафзницама луж албанске границе и поред украдених шифара причало се о прљавом >;:енском руб.г>у и сифилистичним ранама. Никада није било скандалознијег по речима и сликама — претреса у нашему суду. Цео претрес баиа чудну светлост на један непознати, подземни свет коЈи носле рата живи међу нама. Опужбл ко у је Данииа Анлролићева изнела против себе, својих саветника и помагача веама је теш::а, и не сме се тако лако и брзо прећи преко ње. Искази Андролићеве откривају страшне прилике које владз'у у нашој војсии, у коју су бивши аустријски официри — са малим изузетком — унели код нас раније незапамћену дезор^низацију и афере. ПЕТ ОПТУЖЕНИХ У ЗЕЛЕНОЈ САЛЧ Претрес који је почео јуче V 9 чагова пре подне у зеленој сали приог одале|.а Лрвостепено! Суда није привукао вногу публику, јер отмени беогрдлсни свет, који тако воли сензације, није ни стутио какве ће се скандалЈЛ .е приче мсћи чути на овоме суђењу, на се није много ни заинтересовао за њега. Тачно у 9 часова, пошто :у у сдлу већ били пуштени браниоци, гри четири новииара и дванаест гледалаиа — публика — ушао је и председник сул г Пгогић и судије г. г. Крстић и Палић и чза кате дре од жутог ново полигиоичог дршпа г. Прокић Је наредио одаџији: — Доаеди оптужене. Иза стаклених врата у ходнику одаџиЈа је поновио: — Наредник Сретен, доведите оптужене! У животу свију људи има Ее^аних трепутака, па и за Оптужече је из: а-да овг бил" нарочита свечаиост, и жичпи су обучеми што је могао свако бол>е. гушки избријани, жене напудроване и у рукавицама. Било их је петоро, и на клупи у средини сале сел*1 су сасвим симетрично:

Даннца Анцролићева у зеленом, нешто изгужваном капуту са излизаним пелцом; Иван Мнтковић затегнут у досга елегантном оделу, привидно безбрижан и смео, Сулејман ел Снри Аблатић који је немарно бацио зелени раг.тан нза себе, мало ћелав, највиши од »:9ИЈу у средти; Казимир Крушљак са плаиим, без мало безазленим очима, млађи, него што има година; н последња до њега Мира Фијиповнћ, мала под капом од «'раоч ко:>че. Обе веренице бившег калстана Крушњака, на два супротна краја оптуженичке клупе, имају у ушнма апсолугно исте минђушђ дуге од црног шлифолшог сгакла. Можда обе поклон од здједшпког вереника. Одаџнја гфозива алвокатв бранпопе од коЈпх еекп пнсј лошли Пајдкл се внди дд Апдтк>лнћеву ' рј Н п г Вел,1:о Пм^оопћ. Мптковића г. Рајко ЈовпновиН. Л*дагића г. Добрчвоје Дим. Брапклчпћ, Н ушплкл г. В ој ј- ллп Вујанвп, а на м-гг:> г Пмра Вујића. која се рааболео, суд одрећујв Филнповићевој за браниопа г. Бого^уба Вучнћевнћа. Позади оптужених, уз њине бзчене капуте и шешире, сасвим декоративио н?гледа наредник Сретен са класичЈшм брковима, порд кога се онаЈ* други мали обријани жандарм готово губи. ДРЖАВНИ ТУЖИЛАЦ ОПТУЖУЈЕ Још се оптужени нису довољио нн згледалн међу собом, а већ је г. Јевргмовић, државни тужилац, отпочео оптужбу. Оптужује: 1.) Дскицу Андроли»1вау на К>аиаада, котора .13-дбрег&, ас..иаинје Еараждинске. рођшс 19о2. приватпу памештеппду, римокатоличк? иере. која је утпаћена гдо агрсг.еник стрЈДо дригаве, и чијл кривида долазк под 65 параграф крпвнчцог &&к<ш1:ка. Њену кЈавнцу утврђује љсним честнм путо вањпма с кре;а на крај Наше драсаве тражеаем позпанства нарочпго с официрнма н тоне »адовол>ппдима, ллкннм нменима, обмашнвањс-м властн да је италнјанска поданпца, п>епим прнзпањем да је нталијанскк н бугарскн агеиг, као н то да је знала садржиду шифровапе депеше ко;у је командант 12 пешаднјског пукз нз Дебра упутно у 1>нтол>, а што је утврћено званнчннм нзвештајем Мпаастарства Војиог. Државнн тужнлац прплаже карту пнсану Е.еном руком на ИталнЈв, & нађену код Крушн>ака: •Могу тн јавнтн да сам срећно прешла граннпу н сада с« палазнм у Игалнјн Дапас путујем за !'им. Чнм ствар сврганм. ,'авнћу тн. Мпого сам препатила, оли нпак дођох жељеном пнл>у. Надам се да ћ* све бнтн добро.» Против Апдролнћеве наводн н многе нзја. ве свелока којн »е терете. 2.) Сугејмама ел Сири Абдагића нз Прије. дора. опруга бањалучког у Босни, старог 40 годнна. публнпнсту и ше<ј« агентурске рад.Бе «()мнна» у Загребу, који је првино А ндјкјлићеву дв-1 аана ез пр?поћнште код себе знајућн да је шпнЈунка, а ннје Је прн'апно поли. пн'п. Даље му стов .га на тгрет догвћај V за. гребачком затвору, рала је 1в Јула 1023 годнне дош :10 на прозор Апдролићеве ћ^лије јелап Турчиа н реп*'| јој, да пије т^-еЛала да из.т*је Абдпгнћа. јер ће па крају краЈева све пп н ој остати. а шихова освета нећ«» је мнмонћи. Угн||ћу;е -о не и ».■ зоу \? , 1;.гли | :»*се в-ћ н стра^зра у затвору. И у Београду је АЧдагић у затвору дотурпо писма и покушавао дп о^-те встрагу. Државпи гужилап тврдн та ;•» сн н-.пор/и хпхш.аплер, мл|вли1п п ла :а <пр(1П>ргкл 1Клипи : а тражи зЛог снловаља. 3.) Миру Фипипозић, кљпговођу фирме Ата. пасијевпћ у Скопл.у рођепу у Сарајеву 1697. која је зпала дл се капетан Крушљак спр^ил па бегство испод ааставе. и то није властнча лостлеилп . н што Је чувала војна документа коч! Је Крушппк код не сакрно. Ппнлаже Кргшп.аково пнсмо љој упућепо пз Кнчгва 29 апрнла 1023 годпне: • Мој тслегра.ч 1'з Албгпије ппзвлће те у боље прплнке. где ћеш ниптн више среће и задов^лстпа Клма је у Ал^апнјн спас.» 4.) Ивзнз Митнопићз. студ'-нта технпке. ста рог 25 п>ди"а. родом из Каволара. што се као звлничпик Миннгтагства Спољпих Пг^лопл дружио са Апдролнће[.пм, шпијуном н премп I пепом нсказу поверно јо. ; у препнсу пов л |»љн ва акта да их носи бугчрском комнтском во ; -! вода Дпи.Ћаппу. прнмивтн јв то 5П0о дннп. ра. Даље за врсме рата Лно је бугарскн војинк. н ако Је наш поданнк, а у СогТ.ијн јгбио у оргапкзацији за аутономнју Македо пије. и 6.) Казимира Крушњака, капетана у пепзи ји, ролом са Сушока, старог 27 годнни. које је бно у теспим везама са Андролнћевом зиа јући да је туђннски агепт, што је код аеш прилнком претреса пиђен плап за нзвршеље делимочве мобнлн:!оцнје нз 1922 годипе кош !о хтео пренетв пр^ко Албапнје у Нгашју ЈВегову п;!меру за бегство доказује пнсмо па. ђ г по код Филнповићеве. «У Албапнју идсм да бнх бно сретал. То је јелннп наш спас » Дра:авнн т\жилац. прнзпаЈућн н*кнм од оптужгннх добро владип.е (тешко бн ^ло зтгн шта се код овог друштва сматра за добро влалан.е) тужн све имеисвапе аа шпнјунапгу и зохтева прописапу здкопску казну. ДАНИЦА АНДРОЛИЋЕВА И Г. С7 ЈЕПАН РАДИК Када је г. Јевремовић савно и последч,и табачић оптужбе откунане писаћом ма шином, «стројепис)мч> како је ид овом претресу зову, председпнк је полвао: — Андролићсва, усглнито ! Онако мало пуна, Анлролкћева уста>е тромо и прилази судијском столу и почиње да прича свој пустоловпи жиапт од више девојачке школе свр-

шене у Славонск'ом Бропу па до аг.антура по Јужној Србији. Лута час као службеница среског суда у кооачиии, и..и ч И новник Министарства Соцн] \.п е Мо.титике и Министарства Фииансија > Веогралу, где је постзвл ена по препоруци једног демократског посланика, живи код баронице Цолибек, у Новом Салу, и маЈа 1921 оиази у Загреб н ступа у књижару г. СтЈепана Ралнћа као кореспонлечткиња. Др. Мачек ЈпЈ Је лчктирао пн:па. То су биле све шнфре, Јер Је куц.иа са«о бројеве. а млаГ.а ћерка г. Ралнћа ковертирала Је писма. У јелном ранијем саслушању каже: «Више шшЈта не знам о Ралићу, а знам да све њих трсба похапсити.» После г. Раднћа долззи на рел г-ћа Каћа Вујић, њена кума, која јој је крстила дете које је имала — како оиа каже са г. Д. Ј. чиновником аграрне реформе у Скопљу. Пошто је провела 2 и по месена код г. Ралића, дошла је у Београд, олсела код Каће, и ту се упознала са једним* Турчином са којим је отишла у Скопље, у коме је раније била само 8 дана.

Даница Анлролићева

ДИМОВИЋ-ЛАЗАР ДИВЉАНАЦАНЂЕЛКО ФИРСТ Ваљда је у цело.м њеном исказу, као и у раиијим саслушањима, најмистериознија и најзагонетнија личност неког Димовића, војног лекара. Каже да је још у детињству познавала неког Анђелка Фирста. Када је 1921 године дошла у Београд, на једној забави уОфицирском Дому наишла је на тог Фирста, некад аустријског официра, који је био у униформи нашег санитетског мајора и звао се сада Дитвнћ. У ранијем једном саслушању тврди да ју је тај Димовић одвео у кафану, Сед.ми кнЈометар под Торлаком и да су се ту венчали, т.ј. нису се венчали баш у црк ви али су живели заједно 14 дана, и каже да тај њен назови муж Димовић, раније Фирст, није нико други него комитски војвода Лазар Дивл>анац. Андролићева да.1>е прича да је тај Димовић њу звао у Скопље, где је он оти шао. Он управо и није живео у Скопљу, већ са комитама, и само је ноћу долазис у варош. Да би у Скопљу имала неки брачни положај, прогласила се за удову леклра Димовића, сликала се у дубокој ирпини н штампала посетнице:

Даница ДнмоеиН удоаа војног лекара

У ДРУШТВУ КОМИТА У Скопљу је радила прво код алвоката Јанићнјевића, па онда туии.ш као дактилографкиња у скопско наче кп во. Димовић је долазио ноћу у Сколл.е, састајао се са њом и тражио јој да му набавља из начелства акта, за која ће дати новие. Дала му је један псверљиви гредмет из Министарства Унутрашњих Дела, а можда је још и друге давала али се не сећа. Добијала је награде новчане, »к-кад 1000, а нгкад и неколнко хиљада динара. Тек талг је видела да су Димовић и Дивљанац две личности, јер се са обоји 1 »м састајала у једној кући у кварту ^аирском и по околним селима. Димовић и Дивљинац су јој препоручнвали да се креће у друштву офицпра, ла сазна за летеће водове, где су распоређени, да се обавест и о јачини жандарме рије и да слуша шта говоре офинири. Упознала се са комаплипом летећег вода у Исвом Селу, са којим је била у

интимним олносима, и долазила до и,ега као на излет из Скопља. Због свађе са секретаром начелства морала је да напусти службу. Била је у винарској радњи Пере Псрића преко пута хотел «Лондона», разболела се и лежала на гинеколошком одељењу, где је оперисана. У опште је њена цела историја испреплетана порођајима, болннцама и операцијама. Била је оптужена да је своје 1 дете убила, кок она тврди да је умрло. Андролићева прича како се упознала са Митковићем. 1922. године Днмовић је послао из Скопља да однесе јелно писмо Ивану Митковићу. Нашла га је у Балканској улини, у оделењу Мннистарства Спољних Послова. Дала му је писмо ол Димовића, управо од Дивљанца и 5000 динара. Мнтковић јој је дао одговор. Не зна садржину ни писма ни одговора. КЕЛНЕРИЦА У ДЕБРУ Концем нове.мбра 1922. године дошао је у Скопље г. Блажа Илић, хотелијер из Дебра и понудио јој да ступи као келнерица у његов хотел «Балкан» у Дебру. Она се договорила са Димовићем који јој је препоручио да тамо иде и дао јој упуства за рад, да га извештава о кретању војске и о расположењу код официра и војника. Упознала се прво са једннм учитељеч, који је издржавао и који је хтео са њоме да се венча. Познавала је све официре, јер су се сви хранили у хотел «Балкану». На да« 30. децембра 1922. године упознала се са капетаном Круинваком н постала његова љубазница. После нгколико дана заједничког живота поверили се узајамно: он је њој испричао да ће бити сигурно ухапшен због 9.400 динара дефицита и због упропашћених шињела и револвеоа, те мора да бежи у Албанију, она му је признала да је бугарски агент, и понудила му своје везе, ако хоће да га скрпје и у самом Скопљу. После 20 дана љубавничког жчЉота 19. јануара 1923. капетана Крушњака стрпају у затвор због дефицита. Даница је организовала акцију да се прикупе новци, ла би њеног љубазника пустили из затвора. Дебарски гарнизон био је тада пун бивших аустријских официра у нашој служби. КО СУ У ДЕБРУ БИЛИ ОФИЦИРИ? Сам капетан Крушњак по мајци је Талијан, поручник Цорн је Талијан, поручници Шапек и Буђан хрватски Немци. Цело" се то друштво састајало код Крушњака и говорило против Срба и државе. Сви су били Радићевци и агитовали код војника да чим изађу из војске ступају у Радићеву странку. Сем тога у Дебру Је био војни магационар неки поручник Марнпко који је за новце продасао лрлипну мупнцнју бугарскнм комитама. Помоћу ових официра и преко неког •капетана Штајнера, Даница је прикупила 9.400 дииара и Штајнер је новце предао потпуковнику г. Вучковићу, команданту пука, али овај ипак није пустио Крушњака из затвора. Даиица, представљајући се као сестра капетана Крушњака оле у дивизију у Битољ, а одатле у армију у Скопље, где јој један коњичкн потпуковник који ради у армији саветује да оде у Београд у Министарство Војио и Морнарице. Даница, увек као сестра капетанова дође у Београд и јави се код начелника судског одељења пукозника г. Јовановнћа. ШИФРА БР. 369 Андролићева саопшти пуковннку Јовановнћу да оиа зна како је на дан хапј шења њеног «брата» потпуковник Вучковић упутио дивизији у Бнтољ шифро; вану депзшу бр. 369, чију му је садржину она саопштила, пошто је знала. Овде је се сад — по Андролићевој изјави догодило нешто веома чудновато за војну адмимистрацију. Пуковник, начелник судског оделења, обећао јој је да ће Крушњак одмах битн пуштен, и да о Јај Је цео предмет који се односио на њега, да га она носн у армиЈу. Андролићева је, велн, потпхсала ексг.ецициону књигу, прнмнла прехмУг и отпутовдла за Скопље. У возу се упознала са једним вишим сфициром који је рекао да је ађутант Краљевића Ђорђа, и обећао јој је да ће говорити са гекералом г. Божом Терзићем о њано 1 «брату». Доиста, сутра дан по доласку у Скопље генерал г. Терзић је примио и саслушао Даницу, капетан Крушњак је пуштен и премештен у Кич^јсо, и она је отишла код њега и провгла 3—4 дана. Упитана на саслушању како је могла да дозна садржај шифре бр. 369. Дамица- 1

је изјавила да су јој поручник Буђан, ађу^ тант команданта пука или командант иеста у Дебру поручик Крушић дешифрсн вали ту депешу, коју је она лукавство^ преписала у пошти, кад је војник из пуч ка предавао да се откуца. НА ПУТУ ЗА ИТАЛИЈУ Пуштен из затвора капетан Крушња^ је дошао у Кичево и ту је дао Даници један предмет да га однесе и преда италнјанском обавештајном официру у П(>ј стојни. То тврди Андролићева. Дошла јв у Београд, и како се разболела била је у болнипи. Како није имала исправа, то ;к> изласку из болнице одседне у хотел »Со-; луну« и забележи се као италијанска поданица, родом из Фиренце под и>1ено*Ј Лидија Бирнер — Крушњак. Пошто ииј је имала никаквих исправа полиција ј< протера за Италију, што је она и желела. Нико је, каже, није претресао, и тако је успела да пренесе она документа добивена од Крушњака. У Постојни нашла италијанског обавеигтајног официра, предала му документа, и од њега до-ј била шифру да преда Крушњаку. Преба^ ци.ти су је натраг и она је дошла у Загреб. У »Народној Кафани« палећи цигарету случајно се упознала са Абдапђ ћем, који је одвео кући. Рекла му Је д^ је курир Министарства Војног и Морнарице. Он је био стално пијан. Била јв код њега два дака и ту је заборавила шифру. ЗНАК МРТВАЧКЕ ГЛАВЕ Л * У Постојни је сазнала да је центар и-^ талијанске шпијунаже Загреб, дд сви њихови повереници имају бројеве, и да је главни повереник шпијунаже у Загре* бу бр. 11-22 Далматинац, а шеф шпијунаже у Скоп.г>у бр. 11-23.

Председник су да г. Прокић Даница Ј *е у разним својим саслуЈЈањима разно и причала о шпијунажи иј шпијунима. Вели да јој је Димовић наре-( ђивао да иде у Трст где је имала да нађв сестру Гиљардија. Прича о комитским слагалиштнма оружја у Бањи Катлано* ву, на путу Скопље—Андријево, ко^ Л1ировннце, код Галичника. Вели да је Крушњак, пуштен из за< твора, ноћу прешао у АлбаниЈу, где с га сачекала два талијанска агента, и ка» зали да остане и да .Ђе у нашој војсци. Гл вори о неком тетовирању мртва -жм.ч главама на левој руци и о поклону којн је Крушњак носио од бољшевика И7 Одесе за краља Кар.та и царицу Зиту, А целој историји даје одједном најфанта-« стичнији облик. Признаје да Абдагић није знао ништч о њеном шпијунском раду, и са њима није ништа о томе говорила. Њега је је^ дино неправедно теретила. Док је она мало збуњена Абдагић вео^ ма дискретно намигује на свога браниоц* БРАНИЛАЦ И ТРИ ПИТАЊА Кад з® Апдратпћева аавршила устао Јв V Ра;ко ЈоваповнЂ, бранпоц Митковнћа н замо, лио да постава Апдролнћевој ова пнтан>а: ; 1.) Кад јв кол судског пуковним г. Јовапа, впћа долазпла да пнтервеннше, н рекла мј да зна садржнну војнпчке шнфроврв децвш* да лн со судски пуковппк агрануоТ »'■ • ц — Бпјв, одговор« Андролићева^ 2.) Тражи да св внди дала у експедпцно пој кшнзн судског оделења Мнннстарства Во1 ног постоји нотппс Лиднје Бнрнер—Крушн>А1 —Андролнћ—Днмовић цли слнчео . -ј 3 ) Кад Је 2 и по месеца радила код г. Рш днћа и диктпрао )ој д-р Ма«:ех, да 5аге каз| он нзгледа. V — Не сећам се. вели Дашша. он ннјс 0* мој посдовођа, већ с&мо г. Радић. СТУДЕНТ ИЗ КАБАДАРА Андролићева је завршила, смешка св збуњено и седа. * Председник суда позива: — Митковићу устаните. Пошто је све погледао једним смелим, тобож веселим погледом, Митковић ја пришао одлучно столу н јаким гласом, са много гестова и Ееома драстично прича с своме познанству и љубавним односим/ са Даншом Андролић. Вељч дд се са њоме упознао код »Та^ кова» фебруара 1923 и то преко детектива Голубовића. Са скандалозним детаљима прича како је Андролићеву звао да^ спава са њпме, о куповању чисте ко- ј шуље и купању у Душановој улици и о једној ноћи проведеној у Панчеву за' једно. (Наставак на осмоЈ страни^