Време, 27. 10. 1924., стр. 1

ПОНЕДЕЉАК, 27. ОКТОБРА !9'24.

ДИРЕКТОР КОСТА М. Ј1УКОВИЋ И АДМИНИСТРА11ИЈА: ^АЛКАНСКА 5 — КРАЉА МИЛАНА 30 1§ЛЕФОН РЕДАКЦИЈЕ БР01 20-45 ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИ|Е 20-98 ТЕЛЕГРАФСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

поштаоина пиа»>аиа у гдгоа оц БЕОГРАЦ * ГОПИНА IV. » БРОЈ 1026

С^каб рвшчђу Иовдеза н 'Лшт' Коментари „Дејли Телеграф-а 44 Лондои, 26 октобра. — Сви лондонски листови коментаришу почетаЈС активне пропаганле бољшевика у Великој Британији. ДејЈн Те.Јеграф коментаришући проглас Зиновјева к<»1унистима Велике Британије вели: дУговор потписан од стране Макдоналда прве недеље августа месеца преставља један савршен слаб дипломатски рад, али ипак обезбеђује обустављање бољшевичке пропаганде на територијИ Британске Царевине. Озбиљност писма упућеног од странг Зиновјева лежи у прекршењу обећања, а никако у комунистичкој опасности у Енглеској. Самим тим позивањем комуниста Велике Британије, да насилним путем промене с<5лик постојеће владавнне, угоиор од азгуста месеца г>'би сво^у обавезну снагу. Совјетска Русија ухваћена је у озбиљној завери протизу једне пријатељске земље. Велика Британија као и британска влада изнеле су пред народни суд целу ствап. држећи се чисто принципа јавне дипломације.» УТВРЂЕНА ЈЕ АУТЕНТИЧНОСТ ПИСМА Лондон, 26 октобра. (Ралиограп). Поводом спора око Зиновјевљевог писма енглеским комунистима, званично се објављује да су стручљаци утврдили да писмо није лажно него аутентично. Међутим, и ако влада не мисли да обЈављује на који је начин дошла до тога писма, тврди се да у целу ствар није умешан енглески посланик у Москви који се сада ; налази на одсуству у јужној Француској. Очекује се да ће Макдоналд додирнути то питање у говору који ће сутра држати пред својим бирачима у Кардифу. Раковски је упутио енглеској влади ноту у којој тврди да је писмо обичан фалсификат којн има за циљ да спречи -норчални развитак односа између Русије и Енглеске. Јуче је Министар Финансија Сноден држао гок>р у Кол1с>' н рекао да енглеска влала неће трпетИ никакву бољшевичку пропаганду. Зиновјевљево писмо доводи у питање ратификацију утовора са созјетима. Ако се утврди да су совјети нарушили уговор, енглеска влада га иеће нн подносити на ратификацију. (Време)

Ползгшве 7б৮§1Ш8 тн?ге у Вталвји Рим, 25. октобра. — У Милану је у присуству Мусолинија, министра саобраћаја, многих сенатора, послаш!ка и угледних индустријалаца свечано отворена подземна телефонска пруга која спаја Милано, Ђенову и Турин. Сам председник први је телефонисао и покушај је успео изванредно.

ПРЕД ПРЕДСЕДНИЧКЕ ИЗБОРЕ У АМЕРИЦИ у шујорку ii од ковим бирзчн шжи дн буду тши Захтев о писмености важн у 12 држава Сви нови бирачи у држави Њујорк, у Сједињеним Америчким Дожавама, који хтедну да искористе бирачко право, мораће доказати да су писмени пре него што се заведу у бирачки списак. Неписмеии неће моћи гласати 4. новембра за свога кандидата за председника. Писменост се доказује: 1. сведочанством о свршеној основној школи; 2. нарочитим уверењем о писмености, које издају основне школе бирачима, који се јаве за испит. Закон тражи доказе о писмености само од нових бирача, који су стекли бирачко право после 1. јануара 1922 у држави Шујорк. Велики број странаца, који живе у држави Њујорк, неписмен је, те ће морати полагати испит. Он се састоји у томе да сваки бирач прочита на глас неких сто речи, и по том писмено одговори на осам или десет обичних питања, која се односе на прочитан текст. Држи се у основним школама и то најглање двапут недељно. Ако кандидат падне на испиту. може поновити. Ако по други пут падне, не може се поново јавити дз полаже пре него што прође година дана После тога сваке године. Нови закон који захтева од бирача да су писмени оснива се на амандману устава државе Њујорк. Тај је донет 1921 године. И у неким другим државама у Америци тражи се да бирачи знају читати и писати енглески. Прва је овај закон увела држава Масачисете, још пре 50 година. Од тада је још дванаест држава у Америци увело овај закон. У тим државама од кандидата се тражи да из федералног устава прочита на глас неколико чланова. Писмени се састоје у том да кандидат иапише своје име или да препише неколико речи, односно. да напнше оно што му се каже. Ниједан од ових ислита не захтева да бнрач мора и разу метн оно, што је прочитао.

СОВЈЕТИ И ВЕЛИКЕ СИЛЕ Вјкд зрзаањш Севјета ед страав Фрацуске Париз, 26 октобра. — Матен велн да ће почетком ове недеље бити послата из Париза у Москву нота о признању Совјета де јуре. Веома вероватно, да ће Совјети који су већ о томе обавештени, још раније прихватити формулу о признању, и да ће одмах послатн свога представннка у Париз, да припреми све што је потребно за преговоре. Демонзи је приправан да сарађује у првој фази и да дође у додир са совјетским представником, али не жели да призна московску амбасаду. Совјети јављају да ће послати у Париз јгдан врло ограничен број осо<5ља који ће имати дипломатске квалификације. Поступиће дакле друкчије, но што су то ура дили у Берлину и у Лондону.

У рздаалЕШ кдуОу И код радикала се сматра да се ради на концентрацији, али пошто још нема директног додира између блока и радикала (сад још Краљ испитује могућност концентрације), радикали и не износе СЕОга становишта према концентрацији. Али према расположењу у радикалном клубу, изгледа да сад има мање изгледа на концентрацију него што је раније било. Ако би се то питање покренуло, радикали тврде они, не би ни у ком случају ни за длаку попустили од својих познатих услова, које су формулисали Још 18. о. м. СптгжОа протга г. М. Свакића н Бггев одгогзр Јуче су блокашки посланици поднели Скупштини оптужбу против до. Милана Сршкића, у којој га оптужују за злоуттотребе које је починио као министар шума и рудника. Поводом те олтужбе замолио нас је г. Сршкић, да објави.мо овај његов одговор: Господпне Уредннче, Молии Вас, да у Вашеи цпјењеном лпсту уврстите ову ИЗЈАВУ Менс Је поп "Вока Поповић п другови оптужио скуиштиии за пеправилан рад п злоупотрс<\у уредовле властн, јер да сам у спору ИУапше Рачићи протнв државе пропустио савЈееио заступати ннтервсе државе пред судом и гим омогућио, ла му се досуди јсдап комплеко шуме у окрЈг> метохнјсном, којн да бн ннаад понпао др/глвн.

КРЕЈИТИ СОВЈЕТСКОЈ ЗЕМАЉСКОЈ БАНЦИ Берлин, 26 октобра. — Генерални директор совјетске земаљске банке долутосао је у Москву из Лондона. Он је изјавио, да неколико енглескнх великих ба-ј нака, као и некодако филијала американских банака обећавају да даду совјетској земаљској банци кредите на кратак рок. Кредити би износили некожко милиона златних рубаља и служили би за финан^ сирање извооа.

СоЕјетска агеат пазима у Бесарзбвјв Букурешт, 25. октобра. — У бесаргк бској вароши Кагулу полиција је у*Јл-' сила јелног совјетског агента, који је дошао из Одесе да оргаиизује терористичке банде. Ухапшени агент прпзнас је у затвору да је послат у Бесарабију да припреми државни удар слкчан ојјоч ?, који је био извршен у ТатарбунЈРУ-У/месецЈ' септе.чбру.

ва гравацака ЕђДО Париз, 26. октобра. — Из Царнграда. јављају Чпкаго Трибуни, да је Троцки отпутовао на кинеску гранмцу где ћ« преузети комаиду над совјетским Тј?упама, које за сада имају 50.(100 људи.

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВИИК

ИГО и ЕЗВИПМИ МВШ к

тш о тк?шЈл^тш у ееогрлд шњ увее нспиту1е к0мби8нцк1е зл рнд9у 213лду

РЛДИШИ вЕ ШЈЛЕ ДЛ П90У1ШУ

ПОЈЕДИНИ БРОЈ 1.— ДИНАР ИНОСТРАНСТВО 2-— ДИНАРА ПРЕТПЛАТА: НАША ЗЕМЉА 3 МЕСЕОА 90 ДИНАРА ИНОСТРАНСТВО 3 МЕСЕЦА 180 ДИНАРА ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО УТВРХЕНОЈ ТАРИФИ УЛАЗ СА ТЕРАЗПЈА КРАЉА МИЛАНА 30

Развој кризе НИ! е ни јуче постао нимало јаснији. Тапка се непрестано на једном месту, на нешто се чека, али нико не зна или неће да каже на што. Из блокашких редова даје се на знање, као да се чека на регулисаше односа нзмеђу ужег блока и Радићеваца. Јуче су се чак пронели гласови, да ће самС. РаднН доћи у Београд, говори се да се то може догодити још данас. Али нико није знао о тој вести ништа сигурније да каже. Међутнм интересантно је да у Београд не долазе нн Радићеви делегати. Прекјуче је влада добила извештај да ће јуче, у недељу, доћи у Београд г. г. С. Кошутић и Мачек, па се то није догодило. Према томе би се могло закључити, да се Раднћу не жури са регулисањем односа, као ужем блоку. И?ДНЈ8ВЦН]е у Дзору Јуче пред подне био је на кратко време у аудијениији код Краља председник скупштине г. ЈБ. Јовановић, а затим од 11 и по до 1 сат г. Љ. Давидовић. Г. Давидовић је позван у Двор (налазио се у католичкој капели на помену Хенрика Сјенкијевића, кад му је о томе позиву шеф његовог кабинета донео вест). Рад ва нвацентрадвозоЈ злздк Јуче и после подне држали су уобичајене конференције у председништву влаџе прваци ужег блока. Када су излазили «а синоћне конференције, они су изјавЈвивали да се ради на коицентрацији из|1еђу радикала и блока. Неки су чак спомињали, да би могло доћи до концентрацвоне владе у којој не би био ниједан од шефова група. Али прваци ужег блока и даље инсистрају на томе да у ту владу уђу и Радићевци, тако да постоје исте оне запреке за концентрацију које су постојале и 19. о. м. када се на њој најжпвље радило, Изишавши око 1 и по из председниОТтва владе, г. Давидовић је рекао новиИарима: — Радимо, господо, на концентрационој влади. — Па и у радикалним се круговима горори о концентрацији, добацио је један ровинар. — Шта, они неће концентрацију? запитао је г. Давидовић. — Хоће, само под познатим условима, да добију своје председништво владе и да Радићевци не уђу у ту владу. — Е, то не може да буде. Шта би они хтели, да ми Радићевцима одсечемо главе. Изгледа да они хоће свима нама да узму главе, па онда да сами праве концентрацију, рекао је г. Давидовић растајући се са новинарима.

Нећу да се упуштам у побуде полнтпчке прпЈУоде овако обпјеспом е.умљпчен>у од страпе мојнх полптнчппх протпвника, да мн се не бп вамјернло, дд тим хоћу да маскирам п олакшам стварпу обрану од овпх клеветпипкпх насртаја па моју част. Не нмајућн прн руцп акта по овом предмету ограпнчићу се за сада да пзпесем у своју обрапу само ово: Не радп се овдје о отуђивању држазног имања У корпст прнватног лнца него о утврђнвању права сопствепостп за прнватно лнце нлп га дрклву. Према закону о разграннчељу шума од 27 августа 1921 држава управл>а свнм перазгранггч?пнм шумзма пресумнрајући да нпјесу својнна прпватпш: док се раггрантење редовппм путем не свршн. Наравно, да ова праспа нресзгмцнја пема за пошљеднцу настанак ннкаквкх стварнпх правз. док св пресудом нраво својнне не Јтврдп. Правнн хаос, којп у Јунгпој Србнјн у том погледу влада бпо је сгалпа брпга свпх мннпстара шума п рудппка, пгго потврћујо п сам закон о разграннч?љу шл*ма п форспрапп рад на лпквпдацнјп овпх питаља. У конкретном случају колпко сс с}ећам без аката, ствар стојп овако: Ја сам одредпо пзмеђу осталнх н судску компснју за ра-зграннчеље шума у ноћском округу. Ова је компснја разграннчнла неколпко овакпх објеката, а не само овај, како се у оптул:бн велп. Ова је комнсаја разгранпчпла п спорнн објект, које је предметом тужбе Пунпше Рачнћа. Колпко се данас на памет сјећам главнн момонтн ка оспову којнх сам ја дао свој одговор првостепеном суду у Пећн јесу овн: Пунпша Радпћ јс поднио двије исправе н то једну од 13 сефера 1040 (1624); другу од 1 ребнл-свера 1252 (1834) којим је доказпвас право сопственостн продаваоца одпосно љнховнх нре днитга на ову шуму. Прва нснрава о куповппи је акт неког Беха Љубова а дрзтп је рнјешеље шерпјатског судије пз Пећн, са којнм се прнзпаје својнна ћредходнпка продаваоца ово гауме. Ове нсправе за мене ннсу бнле до1»л>ан докал о праву својннв Пуннше Рачпћа. Алп кад сам се пз аката суда за разграннчеље пгума увјерно, да су представнппн заннтересовапнх огаптина н шумска управа у Пећн потврделп пеоспорну п дутотрајну, пскл>учнву др.•кавнну продавалаца н љнховнх преднпка па препорну шуму, п да се ннгдје нпјс могло на_ ћп пп трага о томе, да је дрглва пкада са том шумом: <-као опште народном руковала п у корпст своје касе експлоатпгала је» (пгто закон тражп као бптнн услов за сматраље шуме дргавном, чл. 1. ал. 2 заг.она о разгарннчељу шума 1021) — ја ннсам могао ни смпо спорптн право прпватнпх лнца па једну шуму, за коју немам пнкаквпх доказа, да је државпа. Логпчна је пошљедпца овог мог увјереља, коЈо је засновано на резултату рада судске компснјо п мој одговор првостепеном суду. Ја као шеф управне власти имао сам право да иросудившн право стаље стварн на основу рада судске компснје за разграппчеље дадем своје мншљеље суду. Не зпам како зампшљају господа, која подносе оптужбу право н ду:кност једпог мнзнстра, да он мора у сваком случају развлачптн парннцу б?з обзнрз, да лн за то пмаде пкаква ослоел и без обзира, да лн ће да нзглода, да држава хоћо да одувме једно право СЕ <Јме грађапнну.

Радп овог мог мншљеља поднтнута јг- оптужба, да с..м свјесно др^аву оштетио, & ја пиоанкао мнннстар пп могоо нп смпо датн друго мншљеље, јер рад судске комиспје за разграпнчељо ппје донпо ннкаковнх до1сава о нраву државе на сопственост, него јб напротнп утврдпо дуготрајпу државину и уживаље прнватног лнца, у доброј вјерн, која је по пачелу правне науке довољна за стпцаље права сво*јнне. Но н без обзнра на то, да држава овдје ппје нпркзе штете нретрпнла, јер ннје пзгубила мојом крпвнцом ннкакова права, не бп нп у том случају, да сам постунно онако као шго мн оптужба подмеће, претрпнла држава нпкакве штетс, јер по ограпичељима сграршгх закона може држава увијех на овој шумп као велпком шумском посједу регулнсатп упраЕу п љено искорншћаваље, као пгго је може да прогласн п запггнтпом шумом. Што се тнче евентЈ 'алннх праЕа другпх лица пли опшпша на сервнтут па ову шуму, то ова ппјесу нпкако тангнрана, јер стоје на сназп по отоманском шумском закону без обзпра на промјену сопотвеннка. Опшпрније по овој стварн проговорпћу кад будем поднпо своју обрану на опту:пбу. А већ ссда поручујем клсветннцпма, да ћу се ставнтн суду па расположеље не заклаљајући се нн за евснт. скушптннску већпну кптн за- свој положај. Захваљујућн Вам, господкне уреднпче, на љубасностн молнм Вас да прнмпте увјсреље мог одлнчпог ноштоваља. Београд, 26-Х-1&24. Д-р Мклан Ссшнић, нар. посланнк н мнннстар на расположељу.

ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА У НЕМАЧКОЈ Цшруи огшжзвараштему Берлин, 26 октобра. (Р&дивгра/п). Канцелар Маркс пише у листу Германија да не треба правити поделу на блок деснице и блок левице јер се на тај начин немачки народ зели на два непријатељска табора. Центрум ће и даље остати партија социјалне и економске равнотеже. У владину коалицију ће бити примљене само оне партије које признају Довесов споразум. Устаз се мора бранити свим средствима протиз сваког насртаја. Центрум Је увек био и остаће уставна партија. (Време)

БИЕШН ГРЧКИ НРНЉ У БУКУРЕШТ? Бук>решт, 25 октобра. — Бивши фч1си краљ Ђорђе приспео је заједно са краљицом Јелизабетом у Букурешт, одакле путују вечерас за Синају где ће им бити резиденција .