Време, 27. 10. 1924., стр. 2

Стоана 2

С-ХЗт;

Понедељак, 27. окто"бра ТЗТ^г

; Р-амае: Народно Позориште: 20, .Јеврејка". Палас Хотел: 9, Скупштпна Јеврејскот Женског Друштва; 20 н по, Бзнкет. Хотел „Бајлонн": 20, Прос-чава ослобођен>а Чехословачке. Друта Мушка Гииназија: Изложба .Ладе*. Ссновна Школа ксд Сзборне Цотгг- Издожоа мвка г. Бор. Стеваногаћз. „Риц" бар: Конаертно вече. Чнтаон-ца Аеро-Клуба: (Милоша Великог 17), Отворена је сваког дана ој 15 10 20 часова. Чктзонкца С. Т. Н.: (Змсни В?вад 17) 0творгна јв рмввк ино* оз 15—18 а воаељок оз 9—12 чгсова, Париз: 14, „Мисија у свету дивљих ззерв" (други епоха). Колапац: 14, .Кенигсиарк". Јитаскоп: 14, .Егнпатска принцеза* и ,Бан>а за нероткнње". Луксор: 15, „Брат злотвор". Касина: 15, Орлакове руке". Колосеум: 15, ,Рај жена". Уранија: 15, ,Ко је убпца?" Јежурна апотеке: 51тел, Босапека 8; Шлижћ (Еушаковпк), Спомонлк 2; ПопошЉ, Јраља Алексзпра 88; Свгтлпћ, Тавовока 27; Црвени Крст, Београ^гкл 2.

ЛОНЕаЕЉДК, 2г ОКТОБРА 19и ГОД.

ОбТкеОо што бјшг реша&а Што се каша зе.м.ч>а одликује врл« честил кабинетским кризама, то би сс даио бар објаснити ако не оправдати. П^ргијска разривеност, поцепцанос, ч беспримерна затрованост и кратковила себичносг су главни разлози томе. У фа■валној вези са овим моментима стоји још и слабљеље начелности, што многим нашим странкама даје пре карактер котерија и консорција за освајање власти тего ли обележје начелних организација за сразмерни утицај на државне послове и спровођеље свог политичког и соци[алног програма. А неминовна последиОа оваквог стања ствари је формира:^>е и таквих парламентарних групација, чије компоненте не само да немају ничег заједничког него идејно стоје у антиподној начелној опречности, што неминовно води подриваљу угледа самом Парламенту и поступном убијању парламентаризиа. Но ако се многобројност кабинетзсих криза м нестабилност појединих влала даје објаснити, дуготрајност тих ■■физа не може се ни објаснити нити бранити. Већ је пуних десет дана, како се наша земља налази у кабинетској кризи. Од момента демисије бившег кабинета настала је општа укоченост. Цео привредни живот је стао. Државна админисграЈија, која се и у нормалним приликама здликује изузетном спорошћу, сада је нз мртвој тачки. Нико од послсвних л>уди ништа не ради нити се усуђује га предузме. Све је у знаку ишчекиваља. То је, уосталом, био случај при свима кризама. При овој је то потенцирано, будуНи да ова криза није обична кабинетска криза већ криза читавог једног политичког система, да се прилике у зеиљи сређују помоћу деструктивних и екстремиих политичких група. Ми смо већ имали прилике да се неколико пута осврнемо на данашњу кризу и њене узроке и да изнесемо своје мишл.ен»е о њеном решењу. Да ли је потребно то опет поновити? — Најлогичнији на-

чин за решење једке кризе је у отклања!1>у, елиминисању њених узрока или услова. Садашња криза је последица стварзЈБа јгд.ге непарлалентарте и политички иеморалне већине, формирањем једаог блока из пар.таментарних група, од ко]их све нису сагласне чак ни у том дд је један равно један. Састављена из републпканаца, монархиста, унитариста, гутонодпкта, федералиста, гониоца комуниста и бољшевичких савезника, бив-иа парламентарна већина је била за све способна само не за позитиван и систелатски заједнички рад. Са неизлечивом парализом заједничке воље још од ^мог С1*?г форадлрања, она се неминовно морала ограничити и ограничила на опште и празне фразе, губећи из вида, да ни једна држава није створена а још мање управљана и одр>:сана само општим фразама. С друге стране, највећа група владине већике, Хрватска Републиканска Сел>ачка Странка, није се задовољила само фразама, које су биле у великој дисхармонији са енунцијацијама и вербзлним циљевима бивше владе. На против X. Р. С С. је као чланица владЈтне већине била несметано и под окриљем власти наставила своју акциту. разорну у | народу и дефггистичку у војсци, потК'> павши тиме потпуно опстанак кабинету г. Давидовића. После систематских испада према Круни. српском делу нашег народа и војсци, вођа X. Р. С. С је у пуном јеку кризе страховито напао и т.зв. Ужи Блок, што је довело до стварног распада т. зв. Ширег Блока. Ова десетодневна криза је, нема сумње, била потпуно довол>на да се испитају и утврде сви елементи, потребни за њен расплет и њено решење. Постало је очевидно, да би за земљу била фатална свака парламентар:ча ко.мбинација, у којој би Стјепан Радић и његова странка имали доминантан положај и водили прву реч и која би била у зависности од ог.их. Другим речима, истинско и за зе.мљу корисно решеље кризе било би једино у стварању једне парламентарне већине из група, које су сагласне у основним по.титичким питањима и које имају услова за заједничку и позитивну сарадњу. Докле се не би одрекла републиЈсанства, дефетистичке апггације у војсци и веза са непријатељима наше државе и политичког поретка у њој, X. Р. С .С. нема услова за једну такву комбинацију. И свака кооперација са њом, пре испуњења тих основних погодабз, била би противна не само политичком моралу и основним принципима парламентарног груписања него би била у отвореној противности са најкрупнијим државним интересима. Што се тиче формирања парламентарне већине и владе из осталих парламентарних група, за ово не постоје нарочкте начелне тешкоће. У колико би их било, оне су несумњиво знатно мање него ли што су биле при формирању парламентарне већине са овом и оваквом Хрватско.м Републиканском Сељачком Странком. Стварање једне такве већине и једне концентрационе владе из ове захтевају и крупки интереси земље. То захтевају и интереси странака у питању, јер би било несхватљиво да није и у њиховом интересу оно што је у интересу државе. Преимућства оваквог једног решења садашње кризе, нарочито у погледу предузимања озбиљних политичких мера за неопходно саниоање српско-хрватских односа, ми смо имали прилике да довољно истакнемо. Но али, ако услед партијске заслепљености и кратковидости, до оваквог решења не би могли доћи, апел на народ остаје тада као једини прдви парламентарни излаз из ове озбиљне ситуације. Иако сио свесни свих огромних тешкоћа при расплету ове кризе, нама ипак из-

гледа, да се она прилично ненормално развукла и да својом дуготрајношћу наноси земл.и огромне политичке и материјалне штете. Потребно је да се овом стаЈђу неизвесности што пре учини крај н да се нађе што бач>и и што бржи чзлаз из тешке ситуације, у коју је земљу ловео добронамерни алт* опасни оглед г. Давидовићз. То је и у интересу земље и у интересу Круне.

27 вктсбар 1924 год.

I Р Е М Е

Читуља Цр. Јован Данић, лекар, преминуо је напрасно 25 ов. м-ца. Сахрана ће биги у понеде.т>ак 27. ов. м. у 2 часа по полне. Опело у Саборној Цркви. Стан Иван Бегова 4.

Измштај Опсерветсри : в на Врачару од 26 октобра 1924 год. 7 часооа про поднв Београд: Бзрометар 76"; температтр& 6.2;| иаксви.ти Ј2.7; иппииуи 6.2; ветар југоисток 12; облачпост четири четвртинв; релативпа влажност Р0 од сто Крагујезац- Бар. 765; Темп. 7. Сарзјсзо. Бар. 765; Темп. 10. Загрсб: Бар. 768; Темп. 6. Црквекица- Бар. 7СЗ; Теми. 12. Праг: Бар. 768; Т<*мп. 1. Бвч: Бар 770; Темп. 1. Пвшта- Бар. 770; Трмп. 2. Хамбург: Бар. 767: Теип. 5. Цирих: Бар. 762; Тсмп. 3. Атина- Бар. 766; Темп. 19. Алвксвндрија: Бар. 765; Темп. 24 2 часа по поднв Београд: Барометар 767; температура 7.2; максимум 7.9; ветар југопсток 12; облачност петврв чвтвртнне; релатнвпа влажност 78 од сто. Олшти преглед врсменв: Макснмтм притиска воздуха лежи нал пептралпом Европом са језгром нлл Пол>ском, мппимум над северооападном Европом са јеагром над Ислапдом. Температура у пелој Европи знотно опадх. Палежа има т северозлпадноз Европн н дуж Јадранског Мора. Високо чехословачко одчиковање г. ЦвиЈчћа Приликом прославе тридесетогодишњег научног рада г. професора Цвијића, предссдник Чехословачке републике одликовао га је високим чехословачким орденом Белога Дава, признајући тиме његов заслужан рад на пољу науке и на пољу организације научнога рада међу словенским народима. Одлазак јзрусалимске делегација Синоћ у 8 сати отпутовала је брзим возом за Париз јерусалимска делегација. На станици су је испратили од страче Патријарха његов секретар г. Божа Поповић, а оа стране Министарства Спољних Послова г. Александар Ђоловић, шеф секретарнјата, који је био стављен на расположење делегацији за време њеног бављења код нас. Венчгње Косара и Владимир Брунцлик, пуковник — индустријалац извештавају своје^ рођаке и пријатеље, да ће се у понеде -ј љак 27. октобра т. г. венчзти њихова кћи Љубица са г. ир. Миланоп ПантеЈићем у Саборној Цркви у 11 часова пре подне. Честитање у цркви. ЦМ 1ИЈ ||да'ВИ1 I Награла ВРЕМЕНА од ЗОО I ? двнара из 1025. броја од 26. § I о&.тобра кспАатиће се оном | | читаопу, који )е купио и са- а 6 чувао примерак, у коме )е I е на другоЈ стрсни у врху | ^ чстиртога сгупца из< 1 » остављена цела пест са ^ | еословом : I I "БРЕМЕ" сааЕсога двна % даЈе својим чигаоцииа | нагроду од ЗОО

ИЗ ЈУЖНЕ СРБИЈЋ Јеи две чс.те Царево Село, 26. октобра. — Комитска чета Мите Острошког пребацила се преко Осогова у кривопаланачки срез и у Јвему се задржавала неколико дана. Кад је чети понестало хране комите су покушали да дођу у додир са сељацима, али су их ови одмах проказзли властима. Наша потерна одељен>а од стотину чстника, предвођена војводама Цикловом И| Мином Станковићем, кренула су одмах по трагу комита, али се чета, не упушгајући се у борбу, журно пребацила у Бугарску. Према добијеним извештајима у срезу кривопаланачком крије се и чета »војводе» Тушева и за њом су упућене потере. (Време)

СПОРТ

974 I - ! ?

Личнс вести |

дииара

Ц8НЈ.ЧЂЕВН ПРОСЛШ У СНРШЕЕУ Сарајево, 26. октобра. — Данас у 11 часова пре подне одржана је у Империјал Кину свечана академија, коју су приредиле све куотурне установе у Сарајеву, у почаст Јована Цвијића. Сара1ево није имало одавна овако лепе и успеле академије. Академију је отворио говором г. Коста Крсмановић председник Просзете и прочитао поздравно писмо, које је отправљено г. Цвијићу у Париз. После њега говорио је г. Спир>о Солдо о научном раду г. Цвијића, а после и>ега говорио је г. Перо Слепчевић секретар Просвете о Цвијићу као националном раднику и човеку. Нарочито је истакао његово ангажовање у три гтитања: македонском, босанском и јужно-словенском. (Време) ГОЗИШЊИЦН ССЛОЕШаН СК9ПЈБН Скопље, 26. октобра. — Лванаестогодишњица ослобођења Скопља прослављена је данас неопажено. Управо није ни било никакве прославе, сем бла! - одарења у цркви Свете Богородице и слзве 51 пука. Народно Позориште у Скопљу да би са своје стране дало свечан израз дванаестогодишњици ослобођеЈва Скопља приредило је увече представу «Војвода Брана» спајајући уједно и прославу ослобођења и прославу четничку. На позорници су се приликом ове представе појавили место глумаца у четничком оделу прзви четници, учесници на сутрашњој свечаности, те су самој представи дали нарочити оригиналан карактер. Четници су били бурно поздрављени. Разлог што Скопље није на достојан начин прославило своје ослобођење наводе да је у томе што је председништво општине заборавило на прославу. (Време)

1ксномекм жпзоНАР0ДНА БАНКА Стак>о 22 октобра Оптнаај ; е, у поређељ? св стан>ем 16 октобра, смаљен сл 64 4 милиона, те је сада испод 6 малијарде — 5.061,604 630 днн Метална подлога

ФУТБАЛ У БЕ0ГРАДУ Јуче је бпо дап првепственнх утакмнпа мећу којима је пајзнатнија п наЈзанпмл.нвија бпчц ЈУГОСЛАЗИЈА—ЈЕДИИСТВО 5:0 (1:0) Почета нешто доцпије, завршона јо по мраку, који јв побсдпнку донсо всћн број голоп.1 још п због тога што је голмап Једппствл, у 15 мц. нуту другог полувремспа топцсо повређеп, морао напустнтн нгру. Заменик п>е10в. цс-нтар. халф Томашевнћ, кога јо опет заменно Пошић о деспог крила, боље Је бранпо погама него руклма. Две оштре лопте Секулићеве не бн впак могао одбранптп. Једннство Је дало врло лепу игру п у првом полувремену било потпуно равноправни противник н одржало до крајл отворену нгру, у коЈој Је песто оабиљно' загрожавало голу првакову. У 4Г» мнпуту Нв. ковиН Је, чудећн се н сам, одбранно гол из гужве којн је голмап већ пустио. Скнцуо је лопту с лнниЈе у голу. Јединство може бигн задовол.по н оваквнм исходом игре, јер Је поправнло Јтисак остављен са утакмнце протЈш Јадрана, којн Је незаслужено победнла. Јуче је, према нгрп у првом полувремену судећн, мал те не пезаслз*жено побеђено. Да -је до краја могло пграги комплшпо, веЈ >оватно бн изншло са часпијнм резултатом. У Једннству св нарочпто одлнковала хплф-лннијц. Југославија, без Махека а са "ћорђсвнћем као крилнпм халфом, дала Је, нарочнто у првом полувремену, слабију вгру. Навални трио се осрамотио у пуцан>у. Ипаче, Лубурнћ Је дао једну од бол»нх пгара сво'нх. На крнлпма, Се_ кулпћ је бпо маље запослсн, алп је био срећнијп од Ђурнћа коЈп се. на жалост, истакао внше грубошћу. Ње Јв уошпте било више него што треба на обема странама. Головв за Југославпју далп су Петковнћ Један (пајлепши, волејом на центар Ђурпћев), Јовановнћ 2 и Секулнћ 2. Судпја Јокспћ врло тачап у офсајдима Гчеш. ћнм код Једипства због деспог крпла) па и у фаулима, којнх Је ипак било впше него што их је и оп могао впдети. Код осталнх утакмпиа првенственпх овн оу резултатн: Славија—Чехословачки 3 0 (пар форфе). Душзкозац—Олимпијз 6 0. Карађорђе—С. Мач 2:1. Југослгвија—Јединство (подмлатци) 0:0. Јединство—Југославија (резорвеј 3:1. ХАЗЕНА Б С. К.—ЈУГОСЛАВИЈА 8:2 (Ј:2) Јучорашљу нрввпствену утикмппу добно Је фаворнт потпуно ааслужено, нарочито птром у другом полувремену кад ја внлно господарив па бојншту У првом полувремепу, док ниЈ€ протпвнпка уморпо, пмао је тешка Шосла. Го. лове су дале за Б. С. К. г-ђипе Јовановићев! 4, Поповнћева 2 и Киклићева 2. УТАКМИЦА У ЗАГРЕБУ Б С. К.—Кокнордија 2:1 (1:1) Загреб, 26 октобра — Дапашља утакмнца нзмеђу Београдског Спорт Клуба н Конкорди. је завршена је са резултатом 2:1 у корист Београда. Игра Је бнла у оба полувремепа добра. У другом полувремену бпла је боља него у првоме' Од Београђапа нарочито су се пстакли: деспо крнло, десна спојка п центар-хплф. Ал* Је нарочнту похвалу заслужно голман, који Је све прпсутне задпвно спасаваЈућн у 6 маховт снтуацнЈу. (Време). ТРКА КРОС-КОНТРИ Јуче је у Топчидеру трчап крос-коптри за п ехар «Полнтике» са слабим и квпптитатнвннм н квалнтативним учешћем а по врло рђавоитерену којн пије био нн добро обележеп. Победио Је С. К. Соко. УТАКМИЦА У САРАЈЕВУ Сарајево, 26 октобра. — Данас је одржана првенствена утакмнца између СараЈевског п Хајд>'ка. Утакмица Је завршена са 2:0 за Сарајевскн. (Време). УТАКМИЦА У НОВОМ САДУ Новп С&јх. 26 октобра. — Данашља пријаг тељска утакмица између Во.'водипе и Нака завршила се са 5:0 у корпст Војводнне. (Време).

Је, напротив, ув;ћана са 5 1 на 480.9 милиона.! Нових аајмова одсбгено Је у изпосу од 4.1, те се укупна цифра попела па 1.548.6 мплиопа' дниара. Потражпваље државно повећано Јв са 77.0 на 116.2 мплиона. Разпе обавезв бележв повећаља од 32.9, н нзносе укупно 509 1 мнлиоиа динара. Каматна ,-топа по есконту остала у ста;а — б од сто. Каматна стопа ва нове аајмове на валоге повећана ^е 21 октобрв од 7 на 3 од сто год.»птп.е

БИ0СК0П «КАСИНА» игра од данас па закључно до четвртка редак фплмскп повитет: чОРЛАКОЗЕ РУКЕ», најпопијп фил* прослављеоог уметпика Конрад Фајта, у комо је он пресазпшао п себе п свој пепадиашивп талепат. Скр^ће се пажња публици да се овај филм због утврђеног расг.ореда неће прсдугаавати и да не пропусти озај фиш који је оличеше савршене у кетности. Нерасположење, тешкоћа вареша и навале крви престају употребом ПургаШин Ламико.

ПОДЛИС1АК ,ВРЕМЕНА" 27-Х -21

мжрис госпове У ДРПИПИ ол ГАСТОПА. ЛХРУ-А V ПАНИКА За вре.ме свог последлег ттован>> V Саи-Ремо, млади и даровити професор на Сорбони ограничио се само на то, аа у свом пролазу, на најзваничнији начин посети Херкулов замак. Међутим, кад се враћаше у Француску, њега су на гганици Мантон—Гараван, првој штацији после границе, најсрдачније и најљубазније поздравили Рансе и његова млада жена, који извештени од Станџерсонових о Дарзаковом повратку, похиташе да га изненаде у његовом пролазу. Једном речи, никако није стајало до Артура Рансеа, да њихови и односи са Дарзаковим, постану најбољи. Видели смо, како је Ларсанова појава на жељезничкој станици у Бурку, из основа пореметило све планове о путовању г. и госпође Дарзак, као и да је преобразило њихово душевно стање, потискујући у заборав л>ихову уздржљивост и подозрење у Рансеа, и да их је, заједно са г. Станџерсоном, који још ништа није знао, али који је почео слутити да имд иешто, упутило на л>уде, који и.м ису били ни мало симпатични, али које <.у сматрали за честите, искрене и не« -Јморно готове л их узму у заштиту и т боане. У исто воем? —-*ше и'

Рултабија у помоћ. То је била права паника. Она је врло видно расла код г. Роберта Дарзака, кад на.м се на жељезничкој станици у Ници, придружи сам г. Артур Рансе. Али, пре него што нам се он придружи, деси се један мгли догађај, кога не могу да прећутим. Чим стигосмо у Кицу, ја одмах скочим на перон и пожурим у станичну канцеларију, да се распитам, да нема 'какав телеграм на моје име. Пружише ми плаву затворену хартију, коју ја и не отворих, већ потрчах да нађем Рултабија и г. Дарзака. — Читајте, рекох моме младом пријатељу. Рултабиј отвори телеграм и прочита: «Од 6. априла, Бршвол није одлазио из Париза ;извесно.» Рултабиј ме погледа и прсну у смеј. • — гле! рече он, то сте дакле ви тај, што сте тражили то обавештење? Шта ли сте само мислили? Прилично љутит због таког Рултабијевог понашања, одговорих му набусито: У Дижону ми паде на памет, да је можда и Брињол повод несрећама, које се слуте телеграмима, што их добисте. Тада гамолих једног свог пријатеља да буде добар, па да ме обавести о томе шта ради и где иде та индиви^уа. Био сам радознао да зна.м, да није случајко отпутовао из Париза. — Лепо! рече Рултабиј, сад сте обавештени. Ваљда тек иисте мислили, да црте вашег Бршвола крију по мало васкрслог Лапглна? — То неЈ узеикнух ја разјарено, јер

сам видео, да се Рултабиј шегачи са мном. У ствари, ја се у томе нисам варао. Он је се заиста шалио са мном. — Зар још нисте свршили са Брињолом? упи1-а ме г. Дарзак тужно. То је сиромах али поштен човек. — Ја у то не верујем, рекох, па се повукох у мој угао. У опште, нисам имао среће с мојим личним схватањима, кад год сам био поред Рултабија, који се због њих често нашалио са миом. Али, овога пута, ми смо неколико дана доцније морали добити доказа, да и ако Брињол није био никакав Ларсанов нов преображај, ипак зато није ништа мање био лупеж. Том приликом, увиђајући основаност мојих предвиђа^, Рултабиј и г. Дарзак ми се извинише. Што сам овде говорио о том случају, то је само с тога, да бих показао колико ме је непрестано мучила мисао о Ларсану, прикривеном у ма којој личности из наше средине. У том погледу, Балмајер је тако често пута показао свој таленат, могу чак рећи своју генијалност, да сам био у стању да никоме не верујем, никоме Ускоро сам морао увидети — па и непредвиђени долазак г. Артура Рансеа миого је помогао да ми се побркају идеје — да је Ларсан овом приликом, променио своју тактику. Далеко од тога да се прерушава и прикрива, зликовац се сад јављао нечувеном смелошћу, некима из наше средине. Па и чега је имао да се плаши у тој земљи? Ни г. Дарзак, ни његова жена, нису били ти, који би га потказали! па поема томе

ни њихови пријатељи! Изгледа да је његов стални циљ био да поруши срећу мужа и жене, који су веровали, да су га се на свагда отарасилн! Али, у том случају, истицала се једна примедба. Зашто та оСвета! Зар не би био више освећен, да је се показао пре венчања! Могао би га спречити! Да, али би се онда морао показати у Паризу! Али, зар би олет смели усвојити ту мисао, да је једаи Ларсан устручавао пред таквом опасношћу, као што би била његова појава у Паризу? Ко би то смео потврдити? Али, чујмо Артура Рансеа, који се при дружио нама тројици, у нашем одељењу. Наравно, Артур Рансе није ништа знао о догађају у Бургу, дакле ништа о поновном јављању Фредерикл Ларсана у возу, а ипак нам је саопштио једну страховиту вест. Баш да смо се дотле помало н надали, да смо изгубили Ларсана на Килоцкој прузи, сад смо се морали одрећи те наде. И Артур Рансе нашао је се према Ларсану! А сад је дошао да нас извести, пре него што стигнемо тамо, да би према томе могли подесити наше држан>е. — Дођосмо да вас одведемо са станице, прича Рансе Дарзаку. Воз оде, а ја, вал«а жена и г.Станџерсон шетасмо се до на крај Мантонског шеталишта. Г. Станџерсон је ишао подруку са Госпођом Дарзак, и нешто јој говорио. Ја сам био с десне стране г. Станџерсону,, који се према томе налазио у средини између нас двоје. Наједаред, баш кад се задржасмо пои изласку из наоодне баште. да

би пропустили један трамваЈ, Ја се сукобих с једном индивидуом, која ми рече: «Пард0н, Господине!» и одмах сав уздрхтах, јер сам лепо чуо тај глас; подигох главу: то је био Ларсан! То је био глас са Поротног Суда! Он нас је посматрао својим мирним погледом. И сад се чудим, како сам задржао узвик, који је већ лебдео на мојим устима! Како се не продерах: »Ларсан!...« Нагло повучем за собом г. Станџерсонса и његову кћер, који ништа не видеше; обиђем с н>има око киоска за музику и изведем их до фијакерске станице. На тротоару, а поргд саме станице и опет наиђох на Ларсана. Чудим г.е, збиља се чудим, како га не видеше г. Станџерсон и његова кћи!.. — Јесте ли у то сигурни? упита га преплашено Роберт Дарзак. — Апсолутно сигуран!... Претварао сам се да ми је изненадно позлило, те седосмо у фијакер а ја наредих кочијашу, да мало јаче потера коња. Човек је непрестано стајао на тротоару, посматрајући нас својим леденим погледом, кад се кренусмо. — Јесте ли сигурни, да га моја жена није никако видела? понова упита Д >рзак, чије је неспокојство све више расло. — О, известан, кажем вам... — Боже мој! прекиде га Рултаби ,с ви г. Дарзаче мнслите, да још задуго ,можете заваравати вашу жену о Ларсано вом крснућу, ви се онда грдно в: рате (Наставиће се^