Време, 27. 10. 1924., стр. 3

Поиедељак, 27. октсбра 1924

С.трана 3

ЗБОР X. Р. С. С. У КРИЖЕВЦИМА

:с!

11

1!

II

мо§з из!аве о

!е Радаћ уч§ I. Р. С, [. бвизжз лаезај кот?зе н обтаазЕа шо]е држзае

Крижевхш, 26 оетобра. — Данас је овде олр- О н жап збор X. Р. С. С. на којн је дошао г са посланацпма Црнчпћсм п Мсдаром. II порсд ~ аље ' У^РЗВе не.ма никакве, у општина.ма

рекао: ке ваља, не можете тако

кшпе у КрнжвЕцпма се окуппло око 60С0 л.улп! ДОЧЕК Г. РАДИЂА НА СТАНИЦИ Око 1000 љпх, са стотпну коњапгаса, већипом Хрсатског С-езачког Сокола, са со &ОЛскпм пг .ма н белим папталонама, дочскали су г. Радг&а ла стаппцп. Поздравпо _га је председнпк кршкев&чке органазаниЈе X. Р. С. С. професор Маштрогаћ. коме је г. Радпћ одговорпо: «У Крпп :евцпма јг у своје време одржал пр-' П0сл0ви за суд, про.мег, школг итд. То вавп сабор, неко бп хтео да се такав са^ор смо ималн и под Мађарима. Онда су .миодржиу Београду плн на неком другом местт. нистпи кадали нлг тдпд нмјр билг> Мн нећемо крвавог слборс. мп нећемо ннкога ^ ^ Д Ј клатп п не дамо се каатн. Овде је бнло се.гач-, в ' ,ада — Дооро! Кад је тако у Загребу се кп буна. Мп пх вЈтше не требамо, јер пмамо проширити влада. Батинаши су ка-

су ко.месари, који или ништа не знају нли ништа не .могу, једни су незналице, а др>ти су лопуже. Подкео је извештај да је свуда метеж, или како господа кажу хаос, и да се из њега .може изаНи са.мо тако, да у Загребу буде влада, ако не као некада, а оно да сви послови не иду у ј Беофад, него да се решавају у Загребу,

пашс сел^ачке органпоацпје, које ћс доказатн да 1умене к\тлпце могу впше него олоште.» На крају је г. Радпћ нарочпто захвалао пнтелпгенцнја н доказнвао потребу сарадље кзмеђу села п града. Свој говор завршио је Радпћ с*а поклпком сЖнвела ренублнка! Лшвела Хрв;\тска.» За тнм је тамбурашкн ^бор ол :пирао хр. ватску химпу, после чсга јо г. Радпћа поздравпо председннк крпгевачкв општнпе, бпвшп народнп послапнк д-р Хамзск. «Данас је, рекао је д-р Хамзсг., хрватскп народ свестаи свога суверенптета н поздравља Радпћа као носноца пдеје хрватскога парода н братског споразЈ*ма.» СПОРАЗУМ НА ОСНОВИ СУВЕРЕНИТЕТА НАРОДА У свомо одговору г. Радпћ је нстакао да ће

зали: то Је расуло државе и монархиЈе. Исто су рекли и радикали: ваља све оставити у Београду, и само Срби могу владати у овој држави, и то Срби монархисти. А они држе, да је монархиста само онај, ко је милитариста. Тако је неколико дана постојала нова влада и они су почели да говоре, да влада неће бити дугог века. ПОВОДОМ ОСТАВКЕ Г. ДАВИДОВИЋА То су говорили чиновници, који нису радили ништа, односно који су радили, против нове владе. Они кажу да су против владе, Дзор и Краљ. Ја сам на то

^ стварп, фактпчпо рекао г. Настасу Петровићу: од свега одоеотп победЈ-, ]ер вера п брда пгено.:п. За тим ' ™ рнп , р „ ' Х оЦете а и }е поменз-о пепозиаваље пзмеђу Срб>1 п Хрвата ога ' главна Ј е ствар дд ви хопете, а н н велпкн ;аз мећу љнма, чему је пајвише крпЕ Г,П! то хоћемо, да се као Л»уди споразуПрпбпћевић. сМп смо у једпом замаху, рекао ме.мо и да буде рада, поштења, правице је, саградплп мост нзмеђу Хрвата н Срба, на и потпуне слободе. Али молим вас, ти ваосновн суверепптета народа хрватског н наро-' Гп Д,, „ „ П1ПИ л дтг|на111М _ цгшпвнипи да с-рпског. На осповп тога суверенптета врло Р 1 наши оатинаши чиновници се лако може доћп до епоразума. Нзрод !с — кажу, влада ће бити од данас до сутра. прзи. и за нас републиканце ј ~едини фактор. *а Крал> је против те владе. То л>'даци го са династијом Хрсатн хоће искрец споразум.». воре по банкама, надлештвима и биргиОа лтдилпс 1д глтпг^ ттлолпг. т-. ! г ' г .

Са станппе је велпка поворка кочнја крепу»уград нраћена коњаппцнма. У сред варошн нз почетку Штросмајерове улкце бпо је подпгнут велпки сдаволук са Радпћевом слпком у сргдинн, уоквнреном хрватоким застаЕама. Пред славолуком Радпћа је поздравила једна лванзсстогодзшва се ,т >аЕчпца. Том прпликом Рздпћ је истакад потребу равнопрсвпости пз-

јама. Реците на Двору да ово не може бкти, реците да влада, која има већину у парламенту мора добити од Краља првом приликом, јаа!у и чисту изјаву, да је та влада једина законита и да Крал. у љу има поверења, јер мсра имати зато, што

међу Срба и Хрвата, п потребу победе мнра,' народ влада кроз парламенат и Крал> права н поштења. Дотакао се п односа нзмеђу друру владу не може поставити, него ону В рекао, ла јо селлк ко ј у ' одређује парла\!енат. (Повици: Жистабло, а пнтелпгенцпја грапа. Селлк може , жнветп бед шггелнтеЕције, као и стабло без ве0- Тако Ј е ") Може ли поп кад се изјуграна, алп гране не могу жпветп бсз стабла,|тра напије служити отужбу, питао је је-

па нн ннтелпгенцпја бе-з сел>апа. Од славолука крзнуо се пешке ка тргу, па коме је бпла подигнута говорпнца. Збор је почео нешто пре 11 чгсова. Првп је говорпо Раднћ. Бурно поздравл.ен, оп је одржао овај говор: Гсвор г. Радзћа »Браћо сељаци и радници, господо грађани, хваљен Бог, живела републнка! Ви сте сви чули, а многи читалн, да већ преко две недеље не.ма у Београду владе. Сви мн знаао да смо по луцости и

I дан поп свога сина који је учио теологију и овај му је одговорио: не може. Отац је на то рекао: како не може, кад се ја већ двадесет година напијам сваког јутра ракије и опет служи.м службу. Може Краљ исто тако и друге владе поставити, али је то незаконито, против-уставно, то је несрећа. Г. Настас Петрови"ћ обећао је да ће тако рећи и чујем да је рекао: »Величакство, ово што се сада ради води јавно у пропаст, не може бити друге владе осим оне коју постави народ погварености, већине своје господе, дош- п ре к ° парламента«. Међутим сам председји у тај положај да немамо своју н . шју ™ к вла Д е г - Давидовић није тако миу Уагребу, него нам се влада из Београдп. слио. Он је на један два позива из Дво-

Ов1 последЈ^а влада образована је и наШР.ч пристанко.м — пристанком хрзатског народног заступства. После шест година насиља, нашли су се код Срба честити људи — две целе странке — који су рекли: ово не ваља. Нашло се око 50 Срба послани1са, који су ступили у блок са хрватским народним заступстзом, словенскпм народним заступством и муслиманкма из Босне. Они су створили саборску или парламентарну већину. Та већина на крају крајева, под притиском изи^тра а и споља добила је владу, баш пре -три месеца. %ЕКЛАРАЦИЈА ВЈАДЕ Г. ЈАВИ.ЈОВИЂА Та коза влада прочитала је у Народној Скупштини своју језгровиту и јасну декларацију, у којој су биле ове три ствари: 1) Хоћемо у управи ред; 2) Хоћемо да више у држави не воле рлавну реч лопови, и зато људе, микистре. којима се може доказати да су крали, или помагали крађу, љих ће влада оптужити, а парламенат предати суду. Ми смо пошли у скупштину и одлучили да уђемо и у владу, да се један с другим почнемо упознавати па да се споразумемс- како ћемо ићи на изборе: да ли тако да већина има заједнички лрограм за изборе о уређењу ове државне заједнине, или да свако иде засебно, и да народ бира како зна, па да споразум дође после избора. Све је већ било чисто и бистро. Први пут за шест година добила је та владина декларација 169 гласова, против 125. Против ње гласали су радикали, једна српска господска странка и Прибићевићеви батинаши. ЈРЖАЊЕ ЈР. ГОЈКОВИЋА Кад је влада преузела управу, ми смо одмах казали: позовите све чинознике из Хрватске и питајте их — све српскс чиновнике из Хрватске, батинаше — може ли се даље ти.м путем, као и до сада; могу ли се од Загреба одстранити сви послови велики, средњи и мали и улућивати у Београд, где стоје, где се не решавају, или решавају лоповски и хајлучки. Они су то учинили, позвали су др. Гојковића, који је Србин — радикал и питали га, да ли ваља ово што се сада ради.

итд., пола његових права било му је одузето. Београдска скупштина међутим прави је парламенат и он чека хоће ли какав официр и каква господска, дворска дангуба одредити, ко ће бити председник и то чекају од 9 и по пре подне до С сати у вече и Хрвати. Скупштина је била празна, али су у њој били само Хрнати, неколико мусли.мана, два три поштена Словенца и неколико српских земљорадкика. Доста је 105 посланика, да парламенат изабере председника и да буде господар свему у држави, али се тих 105 није нашло. Нас је 70 од којих је било у Београду 59. Пуна ложа дипломата. Гу су били: енглески, румунски, француски и чехословачки посланик и питали, да то је то лудница или парламенат, и зашто ти људи не врше своју дужност. Нису се стидили народа ии Европе, него су преговарали са сабљашима како ће сплести парламенту штрик око врата. Дошла је порука из Двора, да треба бирати Љубу Јовановића, неког Бакића и неког Драговића. Демократи из Давидовићеве групе и разуме се наши били су се међутим договорили да само донекле послушају Двор и тако је изабран Љуба Јовановик, а поред њега др. Мачек и др. Хохњец. То је учињено против воље Двора. ОПТУЖБЕ ПРОТИВ МИНИСТАРА Није се даље тако продужило. Парламенат треба да даље ради. Они су се, међутим, разишли као школска деца, јер је председник рекао: идите кући, данас нема школе. Видите, у томе је криза, Како се то могло десити? Узмите данашње, јучерашње и сутрашње новине па ћете наћи: радикална странка не да да се оптуже њени министри. Данас је баш изашло да је оптужен и четврти, др. Сршкнћ, који је управљао шумама, те је крао и дао красти. Влада је саставила оптужбу. То су направили школовани људи, јуристи. То је четврти оптужени министар. Прзи је бивши Министар Правде др. Лаза Маркозић, други др. Велизар Јанковић и трећи др. Којић. Молим вас, радикална странка каже: не дамо својих министара. Нека не да, али мора зати лопове. Ми их не тужимо што су били министри, него што су били лопови, а ако ви мислите да нису били лопови, ми који их тужи.мо осрамотићемо се. Судови су ваши, они долазе пред српске судове, а не у Загреб. Ако их суд ослобози тим гсре по нас, јер исти ти посланици остаће осрамоћени пред целим светом. Ако су криви ви их сами требате предати сузу, ако нисте као и они (повици: Сви су као и они!) РАДИЋ КРИТИКУЈЕ ДРЖАЊЕ ДВОРА У тој ствари пико нема храбрости, ие~

ра попустио и поднео оставку, мислећи; л ,а ни Краљ храбрости рећи: ннсу лопови

да тако монархију и Краља спасава. То је погрешно- Један Француз рекао је, да погрешка у политици и економији може бити злочин. То и ви сами знате. Ко не оре кад је време орању, тај не чини са.мо грешку него и злочин. Тако је и у по литици. Кад је Краљ, тај двор, та камарила извршила пригисак на г. Давидовића да поднесе оставку, он је требао рећи: не могу поднети оставку, то је противно народној вољи, а ја представљам народну вољу. То је била прва ствар. Друго је ово: дошао је 20 октобра, тај устав, који су они градили против нас, њихов устав, одређује да се 20. октобра морају састати сви посланици и иза<5рати председника и потпредседника скупштине. Дошао је тај дан и замислите шта се десило! Демократа Пећић, министар одлази у Двор и каже: знате, ја гисли.м не мора се скупштина баш састати, не мора се бирати председништво. Г. Љуба Јовановић такође је дошао и рекао: већ су се све странке сложиле да то не мора бити. Онда је Краљ рекао: е, кад су се странке сложиле нека не буде избора. Иза тога долази у Двор Давидовић и каже: нису се сложиле странке, Хрвати веле да ће напустити Београд, ако нема п? рламента, ако нема ништа друго него самовол>а и сабља. После тога камарила тражи, а Краљ пристаје, да се у председништво бирају сва три радикала, иако радикали имају са.мо једну трећину плрламента. Ја нисам знао, ја сам мислио, Краљ хоће да Љуба Јозановић буде председник као Србин, др. Мачек као Хрват и Хохњец као Словенац. Краљ нема права то тражити, то је право парламента, он се не може у то никако мешати. Фраи»а Јосип ннје желео да др. Медаковић буде ггредседник хрватског сабора, јер га је сматрао велеиздајнико.м. На ја нисам био за Медаковића, не зато што је био Србин, него што је био мађарон. Хрватски сабор ипак је изабрао Србпна Медаковића и у сред рата, држао га на председничкој столкци и ако је знао, дд то нпје право Фрањи Јосипу; а наш хрватски сабор био је до душе, прави државни сабор,

за министре. Зато је криза, а криза значи болест, јер други уставни фактор неме одважности рећи: иису лопови за министре. Он каже мора се радити са радикалном странком. Ми смо рекли хоћемо, иако су они вршили над нама насиља, кад кажу да су од Павла постали Савле, да су за споразум. Добро, тај смо закључак донели и написали. Из Београда се међутим сваког дана одговара: ако не присганете да лопови одлучују у влади даћемо вам Пашића и Прибићевића. Дајте изборну владу крволоцима па ћете видети како ће проћи они сви који су с њима и за њкма. (Повици: Доле с њима!) сле искрено на споразум. Наш потпред-

хтев Краља. Кад народ и парламенат није ништа онда може бити свако зло и лудост — за нас мука који се од тога бранимо, а за њих сигурна пропаст. Трећа је ствар рад. Ви знате да се не ради и онда када је влада на своме месту, а помислите кад је влада у непрестаној кризи, недељама, па и по неколико месеци. Чииовници, који се само зову чиновниии, јер не раде ништа, иего дангубе, слабо плаћени, с њима поступају као што ви не поступате ни са отугама, разуме се да г.е раде, јер им се не дају ни најести. Носе капуте и одела од пре потопа. Од господе која копати не зна, а красти их је срамота, створи.ж су робове. Једни ништа не разе, друти раде, само што су поштени не раде зло, трећи примају мито, гњаве и даве. Мањина вели да )е тако добро, да се тако служи народу и држави. Та мањина мисли добити владу, а већина која је већ направила мало реда не сме добити владу. Који су разлози да та камарила, чак и Краљ неће већину, како одређује Устав, неће већЈгну мира и реда, него мањину рата и покоља, мањину дангубе, рећи ћу вам. Први су ти разлози: не мисле Радићевци поштено о споразуму, не мисле Хр вати поштено. Они су дошли у Београд само да нас минирају, лагумирају подкапају и дигну у ваздух, да нас растуре. Они би радо и у владу само да виде шта се ради и да нас помоћу Русије униште. РАДИЋЕВЕ ВЕЗЕ СА РУСИЈОМ Видите, чак и наши пријатељи Давидовићеви демократи, помало у то верују, па су ми саветовали да би било добро да прекине.м са Русијом, да немам са Русијом ништа и да прекинем везу, која је најјача заштита и наш највећи ослонац. (Повици: Живела Русија.) Сељачка Русија наша је и ми смо љени. Ми стојимо са сељачком Руснјом и нећемо пасти док је она с иама. То ми нећемо учинити. РАДИЋ ИЕ ВЕРУЈЕ СРБИМА Тражили су за признамо не само монархију него и Видовдански Устав, зд дођемо као јагањци, а они имају наоштрене ножеве, не да нас стрижу, него да нас кољу, а ми само да виче.чо: ме... Добро је! Нисмо курјаци, а нисмо ни јагањци. Ми смо Хрвати и републиканци. Разлог је и ово: не може се вероватн. а има и доказа за то. Ја сам узео нашу летошњу Божићницу и у њој нашао чланак нашега Робића «Крижни пут преко Албаније». Цео свет зна шта је претрпео српски народ за време повлачења кроз Албанију. То је калварија. Али нико није гтитао ни писао, шта је било са 60 хиљада аустријских заробљеника, од којих је већина била Хрвата и Чеха, који су се сами предали да се ие боре против Срба, против своје слободе, него, како су мислили, за своју слободу. И шта се десило? Оно што није пропало после болести и тифуса — то је била велиКа несрећа — кад су лежали око Ниша, а бнло их је двадесет хиљаза мање, свако јутро, за тринаест дана, место лекова и хране добијали су батине. Батинали су их мртве и нису веровали да су мртви. Терали су их да иду ровове копати, и Робић је био полумртав, свих тринаест дана су га тукли и он вели: нећу више описивати јер бн у срцу читатеља могла настати мржња, а ко у срцу носи мржњу то је пропаст. Кад смо дошли на Афинару било је још горе. То је био прави пакао. Међутим што је њему бивало горе, он је постајао бољи. Дошао је на море и знате шта је рекао? Рекао је: мислио сам на Хрватску и какав је злочин рат, па сам одлучио цео живот радити гфотив рата, најпре за слогу сељака, а онда за споразум са Србк.ма, јер ако се не споразумемо, то је рат. тада долази клање. И сада таквим љузима веле- да не ми-

Прилике су врло озбиљне и за то се мора паметно просуђивати. Не може напредовати кућа у којој нема мира, реза и поштења. То вреди и за државу. И оне странке које су с нама у већини за мир су споља и укутра. Ми смо већина. Али помислите, десило се да је већнна народа и посланика за мир, који нама најви« ше треба, а мањина за рат и покољ. Да је тако доказ је делење оружја, које ми и° ви тешко плаћамо. Војне власти само шетају, официри се коче, а друш уши хране. Једни су дангубе, друш мученици. У тој сеојо ) дангуби немају друга посла небранимо отаџбину — у Београду веле да бранимо отаџбину — У Београду веле да бране Краља — да то оружје де.те прзвославним сељацима. Ухваћени су на делу и доказано је да су хтели изазвати покољ или грађански рат. И.ма мањина која хоће рат, дакле покољ код куће и с њима се мора, тако поручују из Двора-. Међути.м то су они који се хвале да могу увек у двор. Те дворске улизице кажу: пе сме већкина на рладу, него мањина, која хоће рат, раздор и покољ код куће. Та мањина крала је на милијоне. За Раду Пашнћа кажу да је украо оса.м стотина милиона, не круна него динара — то су милијарде. Да се то узме и добије натраг не би се пугеви проваљивали и не би војници имали ноцепан тур. То је друга стЕар коју цео свет зна. Ја добпјам писма из Париза, Лондона, Женеве, у којима ме питају, зар ће ло-

али се ииЈе бавио питањем војске, пореза лош/ опет бнти мннистри, и то на за-

седник Драгутин Ковачевић имао је два имунитета, један Хрватског Сабора а други .београдског Привременог Представништва. За то су га два пута ланцима везали и батинали да ј *е изгубио свест и поседео. И тај човек долази међу министре и уверава их да је једини спас споразум. КРАЉ ИМА ДА БИРА ИЗМЕЂУ ПРИБИЋЕВИЋА И РАДИЋА! «Док сам био у затвору стално ми је лупао на врата један Србенда и викао: где си, да ти крв испијем. Пре сам у затвору био сигуран за живот, а ту нисам имао ни сигурности као курЈак у шуми. Да се наши редари нису сложлли и узели их на око, они би то и учинили. Доцније се променило и било је нешто Ооље. Оно пре урадио је Прибићевић. Срби из Хрватске имали су право учинити све Хрвате мањим од макова зрна. Сада се то променило. Сада већ кажу: нећемо питати Србе из Хрватске шта треба радити са Хрвати.ма, не требамо питати Прибићевића, него Радића. То је што пече ове лопуже и насилннке. «Сада треба Краљ Александар да схватн н одлучи, хоће ли са Прнбићевићем, крвпиком хрватског народа, илн са хрватским народом, са X. Р. С. С., са Радићем. «Док се тамо говори да у Београду може крвник Хрвата доћи на мпнистарску столицу, дот.те нека не траже да Стјепан Радић дође у Београ д. То су велике стварн. (НасШавак на чешошГ стоани)

Евеша анадшв!а у иазу [Јешг ића Универзитет и интелигенција у Београду одали су јуче побожно последњу пошту великом пољском писцу Хенрику Сјенкевићу. У великој и свечаној дворани старог уииверзитета одржана јс Академија, у присуству пољског посланика г. Окецког и свих осталих чланова пољског посланства, у присуству католичког прелата у нашој престоници, само без видног представииштпа наше владе. Академију је отворио у 5 часова по подне, у дупке пуној дворани, г. др. Радован Кошутић, професор универзитета, ђак пољски. Њему је пало у део да пред многобројним читаоцима »Огљелг и мачем", С^ио УасИз, Кроз пустлшу и прашуму, Хене и тако исто бројним читатељкама, прису гним у дворани, сбјасни Сјенкевића, као апостола слободне Пољске, поклоника сени витешког пољскогседамнаестог века, којим се највише инспирисао. Г. Кошутић је говорио и о Сјенкевићу као скрупулозном књижевнику, који се питао у тишини своје савести, чему ће служити његова дела.. Да препороде народ или да га наведу на рђаве путање. Он је хтео, да као писац буде сејач добрих ндеја, за његове књиге уроде добри.м плодом, да народ добије у њима здраву лектиру. Хтео је Сјенкевић пред собо?.1 да буде сигуран о својим делима, као што је онај сел>ак сигуран кад тера у колима шеницу Еарош да ће та шешлда постужити корисно људи-' ма. А то је Сјенкевић заиста и постигао. Данашњи дан глорификације, опште глорификације у целом словенству, у целом културном свету, долази због његове здраве и хришћанске етике, која је видљива у свима његовим делима. После кратке биографије и библиографије Сјенкевићеве, коју је прочитао г. Урош 1,1он1-;ћ, професор, узео је реч г. Лазар Кнежевић, најактивнији преводилац Сјенкевића код кас Срба. Он је у своме говору највише се задржавао на приказу седамнаестога ве!са пољске исто рије, из кога је Сјенкевић црпео грађу за своје ромаке; затим чита пасусе из појединих романа, ради илустрације. Спедећи говорник био је г. др. В. Витезица, који је се највише задржао на сликању Сјенкезићевог старог Рима и изградњи Рио Уа(1Јб-а. Најзад, г. У. Џонић, прочитао је о превођењу Сјенкевића у југословенлсој књижевностн и о \тицајима његовим на наше писце. »У српској књижевности, Сјенкевића су преводили: Данило Меднћ, Ђорђе Поповић-Даничар, СтоЈан Новаковић, Мита Ракић, Никола Манојловић-Рајко и доцније г.г. Радован Кошутић, Лазар Кнежевић, г-ђа Ружа Винавср, Милорад Јанковић. А међу првима који су преводилк Сјенкевића били су г. Никола Манојловић Рајко (1864—1807). Он је дао с пољског око 20 већих превода, нарочито »Хању«. »Цртице угљеном«. После овога Академнја је била закључена и прослав.ч>ање је настављено увече у Народном Позоришту. ПРОСЛАВА У НАРОДКОМ ПОЗОРИШТУ Сјенкијевнћова г.рослава прпкуппла је целу нашу п сграпу дппломацпју н партер Народ ног Посорншта са ложама представл.ао је прп. зор врло редак. Господа су бпла већпнои у фраку, а даме у балскпм тоалетама. Сам програм бко ;е врло разнолнк л одговарао је јелној велпкој ревнјн позског лгпвота н по.-вске уметпости. После речп г. Браннслава Нзтпића. којн је славно пољске велпване духа, датн су одломцн на позпате пољске опере Халке. Г-ђа Ртза Впнавзр свпрала >е Шопена н Падеревског, г. Томнћ певао је једпу од па,]лепшпх арпја нз Хал:че, а г-ђа РогоЕСка дала је велнкп рецптатпв п арпју пз првог чпна псте опере. У другоч делу дано је пеколнкс успеанх игпзпх слпка. пр^ма СјенкнЈеЕнћево! ромзну .Оио \'а а за тн-| јс Д.ТГ балет Смрт Петроппја. Цела прослава поспла је прнтодан карактер Прпотствовало је н впше мпннстара, мсђу којлмап Мшпктар Просвете г. д-Р ћорошсц.

зргаљешЕКбг песлзвака ? Бугарко! Софија, 26 октобра. — Јуче је пуште^ на слободу др. Никола Петрини зе.мљоделски посланик, који је почетком прошлог месеца ухапшен у Софији.

Мзрађзз јг У вда ааш жедашнв Нови Сад, 26. октобра. — Јуче је ) нозосадској фабрици Икарус заЕршен први наш хидроплан. Прсбно лете&е обавиће се *. новеубра у близини Београ® (Времс)

протиз Рзрћа Суботица, 26. октсбра. — ЗватннК орган бурћевачке странке Хроатске Новине Јднас оштро напада Раднћа и назива бољшевиком и рушиоцем државе. Буњевци V последње време врло оштро нападају Радића због његове акције у Б ојводинн. (Време) .

ЕИ0СК0П «ЛУКСС?». Програм за 27, 28. п 29. октобра. Велепна драха «БРАТ ЗЛСТБОг •>. Драма у 6 чпзова. Режија Холгер Мадсек. У гдавшгЈ улогама: Хани Вајс, Паул Хартман п Елизабгта 1еогн:р. Дода-, так шала <ФЛТИ ЈЕ ЗАЉУбЉЕН«. Ј главиој улозп позиати кошиар Фатм.