Време, 27. 10. 1924., стр. 4

Страна 4

Понедељак, 27. октобра 1924

ХИЉАДЕ ЗАНАТЛИЈА ОЧЕКУЈУ СПАС У КРЕДИТИМА ОД ДРЖАВЕ Конференција београдских занатлијских задруга Представнипи занатлија захваљују „Времену" за узимање учешћа у љиховим. проблемижа Чак на Чубурн, на крају Макепзијево узшце одрзвале су боог^адско зоеатзпјскв задруге своју конферсндпју. г.од гафане Топлица. Све људн темељпп, бргатп, сназ:пп. п видн се капо су после твшкога рада са 1гајвећоч брнжљи«ошћу обуклп чпст веш, стајаће одело, н дош лн озбнљно Д1 веиају о пнтаанма коЈа пх твште. У целој конференцпјп, чак п прн нај. гЈчннјнм крпгикама, вндела се ј-една леча парламептарно.т. од;уство сваке позе н вер. белнзма, стваран, стручан однос. према покрснутнм пнтањнча п велпка ,т.>л>а да св све сврђ1н у велнкој п братској слозн. Занатлнјаиа /в тешко. После рата псторпјскн процес, којп рушн нпокоспс занатлнјс ударно је свом онагом о љнт, и онн се могу одбранити с-амо орг&нпзацнјом, задругдма, сталешком свошћу а уз прнпомоћ државе. Иначе су пропали, н то без потребв друштва, којсму пису потребнн онјг погресп којн с« дају пзбећн. Сва ова и слнчна пнтап-а расправл>ана су јогп пре конференпнЈв, и вндело се да се запатлнјв буп прнбвгавају модерннм методпма. ИНТЕРВЈУ СА ПРЕЦСЕЦНИКОМ САВЕЗА Пргдседних Савеза г. Ђорђе РанојеЕић, из.тожио је у дужем интервју сараднкку Времена предисторијат Савеза Пре рата, на територији Србије било је мало задруга. Сада су оне постале по треба, нарочито после уништен>а алата Алат треба на<3авити, а затим сировину. То се лакше чини у заједници. После рата сам закон од 1921. предвидео је и захтева осж^вање цектралнога Савеза, као представника свих поједнначних задруга. Већина занатлија још није у задругама. Занатлија има само у Србији, као власника — мајстора око 60 хиљада. Неминовно они ће у задруге, само би| требало да им држава изађе на сусрет, што би повећало благостаље земље. Земљорадничких задр>та има 1600 и држава и.м излази на сусрет обилато. Међутим то излажење на сусрет треба да носи реалан карактер, а не да буде милостиња. Задруге дају бољи резултат у изради и допуштају малом занатлији да одмах почне рад. Њихова је будућност. Савез задруга интервенисао је често код надлежних у специалним питањима: ослобођења од такса, дажбина, у израђивању правила, упустава. Пре рата било је само 10 змлруга, даиас их на територији тој истој има око 100. Ту су столари, бравари, ковачи, лимари, обућари, кројачи, лакирери, молери, фарбари, хлебари, колари, инсталатери, тесачи, зидари, опанчари, месари, абаџије, ћурчије, каменоресци, механичари, терзије, фирмописци. ПРИЗНАЊЕ «ВРЕМЕНУа Председник, г. Ђорђе Ранојевић отвара конференцију. Пре реферата он поздравља срдачно «сарадника угледнога лрестоничкога листа Време, које се заинтересовало за невоље и проблеме занатлија». Сви присутни јако су задовољни овом пажњом штампе. ЗАЦАТСКА БАНКА Председник најпре, веома исцрпно, и саслушан са нагфегнутом пажњом, излаже питање Занатске Банке. Занатлије пате од немања кредита. Да купе сировину морају са задужити под зеленашки интерес од 30—50 од сто. Данас ради и Савез а и Занатска Комора да се иа сваки начин дође до кредита код Народне Бакке. Али народна Банка тражи да има с ким да ради: Зато је потребно, и у духу закона, да Савез Задруга образује од себе тело, правно лице, преко кога би ишли кредити појединим задругама. Питање Закатске Бан ке, изгледало је решеко, дошло је и пред Законодавни Одбор, али је застало због политичке кризе и ко зна кад ће се решити. У ту банку имали би занатдаје да уложе 10 милиона, а држава 10 милиона. У Немачкој где су занатске задруге организоване до савршенства, занатска 6а:жа је задружна до краја, то јест зајмови се могу давати само потребитим под организацијама а не прнватним капиталистима. Код нас је познат пут којим пропадају ове иннциативе. Велика риба поједе малу, и мали акционар бива прогутан од великог, који тражи само свој интерес. Мале удеонице губе се и улазе у велике реке. Треба се старати да буде као у Немачкој, и да се кредити дају задругама, а не акционарима. Савез Задруга примио би огромну одговорност на себе кад би он постао то саветодавно тело Народне Банке коме да се кредити дају. Зато ће улрава Савеза тражити накнадно овлаштење од конгреса свих задруга, да управа Савеза у ксто време буде и управа такве једне установе за кредит. То је фор.малност коју изискује закон. КРЕДИТИ НАРОДНЕ БАНКЕ Народна Банка не радн само са парама своЈих акапонере. Она нма нраво нздавања но-; ваца, тапо да на 100 уло^Кснга диЕара опа! узда 250 н Бпше длнара, п на тај начнн акци-ј онар Народне Банкв који је уложно 100 дн-|

кара вуче ннтерес од 250 п впше дппара. Из овога се видн да Народна Банка радн са креднтом целе зсмл>е, цсле државе, а не само својах акцпонера, и зз то она нма дужност да ш?ађо на сусрсг н осталпм класама. Међутпм Народна Банка помажс највпше трговце п индустријалце а запатлпје готово никако, а тај је ред н велнк и потребује кредпта да бп се разаило благостање земл>е. ОГРОМНО ПОЉЕ РАЛА САВЕЗП Народна Банка кад почне да прима у реесконт менице Савеза, овоме се пружа огром-но поље рада. Савез има помоћу ових кредита, кад дођу, да се бори са историјским процесом који ништи занатлијски ред. У Фра.чцуској нема тако рећи занат.тоја већ само крпача. Све пролази кроз фабрику, а само закрпе праве занатлије. Немци, пре 80 година предвидели су шта ће доћи и предузели су потребне мере да се прихвати и занатлија и да буде користан, као такав и поред процеса историјског. Самопомоћ је потребна. Потребно је да се ради у вези са Занатском Комором, како не би пред надлежне занатлије изашле раздвојени и поцепани. Председштк у своме зреломе говору тражи да му се даду одрешене руке за заједнички иступ са Комором, пред надлежне, у питању Занатске Банке, и да се у начелу (пре конгреса) прими тај модус: да управа Савеза постане Главна Кредитна Задруга. БОЈАЗАН ОЛ БАНКИ Члан оанатске Коморе Панта Генмћ нзеоси драстнчне примере како банке долазе у руке кашггалнста, н како треба отворнпг добро очн да то не буде случај са Згнатском Бапком. Он познва занат.тпје да не мољакзју, да не кукају, већ да се удруже, и да пазе шта п како раде. Задруге, после овнх креднта, ојачаће и даће пуну меру. Воја Јанковик, председпнк Земаљског Савеза Занатллја нзносн ове цпфре. Народна Банка| дола је креднте н то: нндустриалцима 207 мн-ј лнона, занатлнјама 11 милуона, новчакнм ве. лпкпм заводнма 625 милнона. Настаје жучна крнтпка таквог рада, коЈи чнни да св мали човек бесповратно задужн код волпког завода, а па рачЈТг ошптег државног кредита, тако рећи уз саучешће државе. ТЕШКО ЛОНЦУ Пуно је падало интересантних примедби и критика. Највише је истицана силна бојазан од банки и насушна потреба кредита. Говорено је о организацији нових задруга, о хаосу административном, те се не зна јесу ли или не задруге ослобођене од неких пореза и такса. Пожељно је да многе од тих функција узме сам Савез. Сви су говорници оштро нападали сами себе, то јест свој занатлијски менталитет који се састоји у томе да се увек кука и ка некога жали, а да се не приоњива организацији, која је од енглеских кооператива начинила господаре пијаце. Не треба се на Јфуге ослањати. «Тешко лонцу који чека запршку из села!» «У се и у своје кљусе». Читав ннз таквих постовица истицали су поједини говорници. Тражено је од управе да састанци буду чешћи, да би људи били што заједничнији, чак и да се отпочне са играккама, поселима, упознавањем породица. Оскм тога занимљиви су податци изнесени о инаџилуку, који мора да се прекине. Дошао је крај раштркат.ој акцији, побеђује само компактна целина. ЈЕЦНА ОЛ НАЈВЕЋИХ НЕВОЉА Миого је гозорено и о једној од највећих занатлијских невоља, која је донекле наш специјалитет, и дала би мислити једноме Пејру Хампу. На име, код нас занатлнје тешко наплаћују свој посао. Израде дрвенарију по зградама, прозоре, басамке — а после морају да чекају да добију не само зараду него бар новац који су уложнли. Толике су се куће подигле а није плаћено занатлијама, и то су стотине хиљада. Шта да се ради? Тужити Суду? Су дови су спори, и од њих нема наде да се ствар оконча брзо, да се наплата изврши. Или треба некако убрзати судски поступак или да се да право занатлији који је на пример саградио басамке, ако му то није плаћено, да однесе те басамке. А то му ннје дозвољено, јер се вели да у таквом случају руши кућу. Ово неплаћање и ова немоћ занатлија да изврше наплату јесте њихова ракрана у многим подручјима... Конференција је примила предлоге председника, само је тражила да састанци буду чешћи и контакт што живљи.

РИЦ БД.Р је откорез-1

ПРОСЈ1АВА ЈЕДНЕ ХУМАНЕ УСТАНОВЕ Вра кснгрвсз Јевдојшиж жеза Миккстар Прссзгте, гфсдседннк Општине и многобројни грсдставници поздрављају успешан рад јгзрзјских жена У нашем друштву има их миого који се росвећују хуманим и чултурЈгам пословима са великом пожртвованошћу. У Средњем Веку такви би и гакве мож да ишли у манастир, доцније, за време ратова, у болничарке. Данас они оснивају хумана друштва која често задивљај вају. Баснословни примери енглеских жена познати су широм света. У. Ј. Ж. Друштву скупило се много жена тога кова. Оне раде предано, готово мисионерски. Оне су напрегле 'све силе да поред осталих хуманих задатака спасу јеврејску пролетерску жену од пропадања, моралног и материјалног. У томе оне успевају. Треба видети те жене, њихову велику озбиљност, њихову скромност и њихову истинску бригу за напредак културних и педагошких установа којима се шири просвета и професионално образовање. Ј. Ж. Д. најстарије је женско друштво у Србији, а изгледа и на Балкану. Сви су говорници на првом дану конгреса Јеврејских Женскнх Друштава из целе земље истакли пионерске врлине Београдске матице. Свечаност је била скромна али дирљива. Сала Паласа била је препуна. Министар Просвете г. Корошец добио је реч одмах после поздравног говора председнице, г-ђе Демајо. Он је истакао значај рада Ј. Ж. Д. које је необично користило заједници својим плодним иницијативама, јер држава не може да доспе свуд. У име Београдске Општине г. Марјаповпћ истакао је рад јеврејских жена не само на пољу хуманостн већ и на националном. Оне су послале своје синове да пшу за отаџбину, кад је куцнуо час. Г. Мапјановић позива и остала друштва у нашој земљи да пођу тим путем. Г-ђа ДеЈфа Иваппћ председнииа Женског Савеза наше државе поздравља Б. Ј. Ж. које је први пионир било у нашој земљи на буђењу женске свести. Осим тога и она истиче жарки патриотизам Ј. Ж. Д. за пример осталима. У име савеза Јеврејских Општина поздравио је Ј. Ж. Д. доктор Попс, складним говором, г. Сојокоп АлкаЈај у име ложе «Бене Берит», врло узбуђено, јер је његова мати оснивачица друштва, затим доктор Леви, у име заслужне Сарајевске Бенезолетнје. Он је истакао самопрегоревање и љубав жена јеврејских, али је нарочито нагласио да су методе потпуно савремене. Врло лепо и са заносом говорила је г-ђа Илка Бем из Сарајева, која је одушевила оно хиљаду присутних, а затим је говорио др. Букић ПиЈале /грезвено, ск адно, аналишући суштину доброчинс гва, лепим песничким фигурама, једним говором који је долазио од срца. Госпођа Смиљаннћ поздравила је Ј. Ж. Д. у име друштва «Кнегиње Љубице» и истакла значај сарадње Ј. Ж. Д. на општим хуманим сврхама. Њен говор, врло срдачан, стално је подвлачио везу јеврејских и српских жена. Говорила је г-ђа Пстровпћ у име учитељица, и још многи представници и представнице. Делегата је било много из целе земље, Само две или три веома старе жене дошле су у старинској шпањолској ношњи и давала живописну ноту овом скупу озбиљних жена, већином у црном оделу. Вреди нагласити да су сви делегати јеврејских друштава говорили ванредно чистим језиком, без оног гађања са падежима, које се сматра као нека особина јеврејскога разговора. Најстрожији граматичар не би нашао шта да замери. СшшЕв-елоча иатуршнша из 1913-4 године Другови, свршени матурантп нз 1913—14 тодипе, последн>н којн су пормално завршнлп своје средљешколско образовање, сетнлн су се након 10 година, кад се рат иочео заборав .Багп поиало, свшс оних другова којп су као војпнцп изгипулн и умрли V рату. Таквих је било једанаест. Међу аима је бпо и Прока Јовкнћ, сНестор Жучпн», талентовани песнпк. бно је Стра.тнн>а-Бан Нушпћ, јединац снн уваженог кљнжевппка г. Брап. Нушића; бплп су загнм, још Богољуб Мпхајловић, Драгомир Гулсвнћ.ј Драгутнн ПетровиП, Илпја Поповпћ, Љубомир' Ружнћ, Марко Мпшковнћ, Радојнца "Вурпћ,; Танаспје Цвстковић, Драгомпр Апдрејевић. Готово сви палп су као војнпцн н као пдеалнстп. У ходпнку Друге Мушке Гнмназпје, у ходнику којпм су многп од п»их протрчалн и толпг.о пута прошлн, пспод папорзмнпх слпка Вптлејема, Рпма, Лтнпе, појзажа нз Цејлопа, ТУ. У иермсрпом ходнику, обавио се јуче у 11 часова про подне свечанн помен у прнсуству Мнннстра Просвете, г. Корошца и Мннпстра Иностраннх Дела г. В. Мг.рипповнћа, породнца изгннулнх матураната међу којима се прпметно н г. Нугапћ; затпм многпх другова а и мпогоброЈннх учепнка ДрЈТе Гимпаанје. После обреда сетио се другова и првп говорно побожно о њниовнм .-кртваиа г. д.р Драг. Јовановнћ, доцснт Универзитота Као љпхов друг, оп >е прпмио на себе да протумачн п н>пховв загробме мнслн. Г. ЈоЕаповнћ је говорно оно што Он можда и.егови мртвн друговн роклн, кад бп се поново јавнлн пн свдту, а то јс: да рата внше не сме бнти, да се то вдроарство отклопп за свагда; ваткм да буде једпиства иародпог и то што хнтипјег, што чвршћвг. и најзад па буде влала духа, да доце вл.чдавпиа ума, култ нителнгенцнјр, да омладнна буде Љ'боко пптелектуалпа. То су трн мислн, трп завета.

Збср X. Р. С. С. у Крнагвцнша

(Нпставак са ШреНе сШранс) «ИМАМО ПРАВА ЗАХТЕВАТИ ДА У ХрВАТСКОЈ БУДЕМО СВОЈИ ГОСПОДАРИ» Ми смо со кроз двадесет година слагали на одбрану сељачких права, борећи се за права сваког сталежа и поштовање поштене господе, за одбрану народа и отаџбине. Ми смо се организовали да имамо опет свој државни сабор у Загребу, са потпуно самосталном владом у Загребу. То није наш једини циљ. Ми знамо да у нашој отаџбини има неколико народа. У тој Југославији има свакаквог народа, али морамо знати да смо на земљи. Међу нама У Крижевцима има и магараца, па и у нашој отацбини има свакојакћ*. У Југославијп има разних народа и за то смо казали: ми не велимо, ви други нисте никакви људи. Ово што ми рахпгг,* хржимо ла је најбоље ца нмамо праг.о захтеватн, да у ХрватскоЈ будемо својп господари, а како ће бити уиутра о томе ћемо се договорити са свипа па и са радикаЈима, осил Јопова. То смо рекли и потписали. Прошла су већ три дана и гледајте, дошли су радикали, који су нама задгли доста јада, јер су арачили, батинали, кундачили, а ми смо све заборавили и рекли ту сте, народ вас је изабрао, нешто за гулаш и цигаре, а нешто из незнања, сада како било да било ту сте вас 107, оделтгге са мо од себе ту четворицу огттужених. И гледајте, озо што им предлажем?- «с вреди, јер се још надају, ово ће се у Хрватској распасти, нарочито ако Радића затворимо нли убијемо. А не знају несрећниии да ће то бити пламен, од кога ће сви изгорети. «НАС 167 ЈЕДАН ЈЕ ПАРТАМЕНТАРНИ КЛУБ, ЈЕДНА СТРАНКА* Наше народно представништво узело је задатак, који би био лак да смо у Екглеској или Француској. У села залазе људи и препоручују да се шума не сече него подиже и чува, да се стварају сељачке задруге, да се не иде Јеврејима, да се подиже гтросвета, па се то све не оствари. И у Енглеској и Француској тешко се ствара већина, али кад се нађе један глас већине, она добија владу. Ми смо сложили већину од 50 гласова, сложили смо све Словенце, Муслимане, и то оне босанске, Арнауте и Турке, сложили смо се са Швабама, ту смо и ми са 34 Давидовићевца и дванаест српских сељака. То смо сложили за мир, ред, поштсље и пра вицу а камарила је узела на се да нас разбије. Питају нас из Београда, јесмо ли за већину. Јесмо и остаћемо, али се ви не лакомите за лонце. Ми с.мо за то да цела већина као целина преговара са радикалима. Кад сам дознао за немере камариле, ја сам поручио Давидовићу: реците Пашићу и Краљу, нас 167, језаи је парЈаментарнп КЈуб, Једна странка. Реците то да нас не могу давити, јер они веле: демократи, Словенска Људска Странка, Југословенска Муслиманска Организација, мали су, а ми смо Краљевић Марко. «Сабљаши на Двору рију и веле: Радић се сложио с радикалима н сада то на Двору верују. Шта се све не говори тамо, таквог трућања нема ни на селу. Тамо се не може рећи истина, тамо дрхћу кад је неко био код Краља и шта је рекао. Они се боје, сутра ће доћи други и питају, шта ће рећи Краљу. Ми то нећемо, Парламенат је ту,посланици си ту, ^ина је ту и народ је ту. Зашто онда Скугпптина и избори? Зашто толико мука? Милиони тако хоће, а људи као Пера Живковић, који је командант Краљеве Гарде само зато што је отворио капију кад су ишли да убију краља Александра, тај који по мом мишљењу није вредан ни да буде метлач, он је први од камариле, која је као паучина, без главе, ногу и руку, само негде сабља вири. Што је више трпе, све је више има. Лице им се не види, само сабљом машу. То су они који могу у Двор и на мала и на велика врата. Он не би смео бити на томе месту. Ја држим, ко је био неверан ономе и погазио заклетву, тај може и овога издати. Што је данас учинио једном, може сутра учинити другом. Али Спалајковић? Шта је упропастило шпањолскуи руску царску поролицу, у којој је вредио више један луди фратар, него цео руски народ, и то фратар који је говорио да је видео Мајку Божнју. Знате како се свршило. РАДИЋ ТРАЖИ ИЗБОРЕ Ради се о томе, хоће ли остати ова скупштина, хоће ли у Београду парламенат говорити у име народа или ће говорни ко други. Ако Краљ мисли да овај парламенат није добар онда идемо на нзборе, али на слободне изборе. Радикали, се боје ако буде изборе проводио г. Давндовић, а давидовићевци се опет боје ако их буде проводио Пашић. Ми велимо да је на.ма све једно, иека их проводи враг и сотона, ми се не бојимо пи за једну куглицу. Сад смо изабрали три члана, који сачни>авају председништво скупштиине. Г. Јовановић је председник главног бира-жог одбора. Ту имају приступа г.г. Мачек и Хохнец. Имамо дакле гараицију да у Глагио.м Одбору неће бити лоповлука. Немии

и Арнаути мало су мирнији, јер се надају стободннм изборима. Ми захтевамо парЈаментарну ВЈаду, вЈаху већине; ијп ако пећете то, опда пам дајте СЈОбоЈне изборе. Ако то не урадите дОЈази јом и сјош, прПЈИКОм кога све ће се сјомити осим Хрватске. Она стоЈи као зид. Ми > ћемо сву нашу децу окупчти, ми ћемо се осЈОбодити. Мп ћемо прво покушати дз се споразумемо са Србима, ако се буде могјо . Ако се не буде могјо , идемо н беЗ њих. Радић је завршио са г.Живела Хрватска«. Друга гозојшацн После Радпћа говорило Је Још неколнко послапнка X. Р. С. С. Међу првпма био је Мар. тин Цркчић. којн је у првом реду исгидао хрватску борбу за слободу, наводећи да су Хрватн 600 годнна бнлн додуше под туђнном, алн да су нпак сачувалн хрватско држављанство. Он се обраћа Србима и калсе: «Ако сте нам браћа, поштујто наше, а мн смо ваше увен поштовалн*. За н>нм је говорпо Луна Медач, који се сећа скушптнне, коју је Хрватска Сел.ачка Странна одржала 1С ог.тобра прошле године у Крижевцпма. којом прпликом су се господа ругалн садапгљем послапнку Црнчнћу. Он каже како сј се сада прнлнке сасвим нзменпле. Говорнли су још бнвши заступнпци РИатко Црљенак н члан главног одбора Тома Ференчина. Онда је попова узео реч г. Раднћ, којн је ренао следеће: Рруги Ргднћез гогов «На растанку дузшост ми јс да вам кадкем да су будући Јгсборп пензбежнн. Не -ена се да ли ће опи бнти још овв јесени плн у пролеће, алп свакако хорају бити кроз пола године. Ако буду у јесен проћн ће нам као сватови, ако буду у пролеће као ораље.. Никако нас не могу изненадптп. По рачуну генерала, који је известно Краља о будућем резу.тгету пзбора, ми ћемо добитн 130 посланпка. Он је казао макар дошла и влада Пашић—Прнбнћевић мп знамо да ће X. Р. С. С. добитп целу Хрватску, Б осеу и Далмацију готово целу, а у Македоннји и другим кра'евнма непгго дирсктно, непгго инднректно половнну. Зашто се ово радн? Он је одговорио: јер се друкч ^нје не може. Наравно будала н? мо;ке радптн паметЕО нн лопов поштено. РАДИЋ 0 ПАЦИФИЗМУ Друга је ствар коју ћу Вам рећн оез : Француска која јс пре пола годпне била земља потпуно мнлптарнстнчка, постала је сада једнз пацпфистпчка држава. Најјача франпуска странка пре 10 дана закључила је да францускп народ мора воднти пацнфнстпчку полнтпку. У Француској су се слоашлн да скрше паснл.е, да прнзнаду совјвтску владу н да споразумно раде са енглеском владом на спровође. њу амернчкот предлога протнв офанзнвног рата.» Ту г. Радић опптирно тумачи сознатн амернчки предлог, о којем је већ више пута говорно. После тога г. Радпћ говори о нзборима у Енглеској н о нзборном прогласу радничксстранке, у коме се нарочнто говорн о странкама које ће доћн под контролу. Том приликом он калке да је Велнка Брнтанија прва великд контпнеЕТ. Она влада Пндиј-ом, Аустралнјом, Кападом н Јукпом Афрпком. То све чини Једну чствртпну земље плн једну трећину човечанства. Аео се сад проведу пачела радннчке странке, онда већ пмамо мнр на једној четвртннн земаљске куглс. Ако се Енгл&ска споразуме са Русијом, која нма једну шестину целв Земље, па онда нека зашгите мале народе н кажу нм да не купују пушке н топове, већ да грапе децу да бн нх до старостн дохранилд, све бп тада бпло друкчнје. Радничка ће стран. ка поново добптп Еладу у Енглеској. У Београду глупапп н глочннцн чекају да у Енглвску дође господска влада, па да онда нас кол>у. Међутнм заборавллју да је енглеска господа сасвпм друкчпја од наше. Чак п Лојд Џорџ пздао је проглас лнбералне странке у коме кдже да земља треба да припада сезаку а власнпцима репта. У Енглеској нма свега 200 хиљада сељака. Радннци међзгтим веле: ко сељака прогонн, нас прогонп; а ми велнмо ко код пас радппке прогонп, нас сељаке прогони. Господарп којп са радпицима постуиају као са робовпма, не верујемо пм у њихово хрватство, па макар се онп окнтпли са тнљаду хрватскнх тробојннца. Ко ннје човек ни]е нн Хрват. Код нас нма радннка свега два процента, алн нека буду снгурнн за своја праЕа.» После тога Раднћ велн да 7 децембрв Руснја славн селмогодншљпцу свога ослобођења кад је нестала тпранија, кад је човеку освану. ло сунце, најпре крваво, а онда чигто. Са ве лпком Русијом ослободнће се п 1рватски на. род. Сад ће скоро бнти н у Немачкој изборн Раднћ се нада да ће републпкапцн снгурн« добнтн већипу. Док су Аустрија. Нсмачна Фрзнцусна и Руснја рспубликв неће св укоре. нкти сабља ни бајонвт у Хрватској. Ми главу нећемо прнгпутн нн пред кнм, већ једпно пред Богом. Њему се једино молимо н за своје право боримо.* Тим је Раднћ завршно свој говор уз бурпо одобраваље. После заједннчког ручка, за време кога је пало внше здравпца, Радпћ се креиуо на станицу. Успут је бно свуда одушевљено акламнрап. На стапнпн су г. Радића дочекале масе свето, које су све једподушно клпцалв хрватској републицп. Радић је нз воза отпоздрављао клпчућп: Жпвела Хрватска. Жнвео српскн сељпчкн парод. Жпвео Љуба Давиловнћ! Жнссо Настас Петровнћ) Жнвео споразум између СрГ>а н Хрвата! Живела парламентарна већн. па'* (Време).

Турае Шткпског Позорвшта гз 6?ег<шачке| областа Свети Ннкола, 26. октобра. — Да:час је Штипско Позориште у селу Ерђели на Овчем Пољу давало под отвореним небом »Бој на Косову«. Представи је присуствовало неколико стотина сељака из једанаест села са Овчег Пол>а. После представе ерђелијска општина приредила је свечан ручак члановима позорншта. Из Ерђелије трупа је теретним аутомобилом продускила за Светог Николу, где је давала исти комад. Грађани Светог Николе сачекалн су долазак трупе на улазу у варош и свечано их 'допратиди до позоришне зграде. Представа је давака пред дупке пуком двораном, а поспе к»е свечано су угошћени чланови. С>тра ср позориште враћа у Штип. (Врехе)