Време, 24. 01. 1925., стр. 1

УБОТА, 24. Ј А Н У А Р Л 1925

"пгцтдпина плаЂена у готовом ОГРА1 » ГОДИНД V. ♦ ВРО| 1113

ПОЈРЛИНИ ВРО! 1— ДИНАР ИНОСТРАНСТВО 2,— ЛИНАРА ПРЕТПЛЛТА: МАН1А «.Ч>А 3 МНСРИА 90 ДИНАРА ИЖЈ1.ГРАНСТВО МНСНЦЛ 180 ИИНАРА огласи се иримају ;о утђрт>е110ј ТАРМФИ /ла- са тег'а ј п]а крал>а милама 30

X. Р. С. С. ПОД „ОБЗНАНОМ"

ПоЛ.ИЈДИЈа против суда. Шеф загребачГсе полициЈе оптузБсуЈе загребачКи Судбени Сто да се одметнуо од драћаве

К0Д Г. Д Р БЕДЕКОВИЋА Зафе<5, 23. јануара. — Оно што се ^ош од првога дана «Обзнане» с.тутило 1а ће доћи, догодило се. Судбгни Сто у Затргбу у вите махова потрудио се да се у свзјим миш.т>ењима, па чак н у поступцима. покаже сагласним баш са оном страном коју прокламована «06знана> прогони. Тај непојмлив, нечувени став једнога суда који је заузео непријатељско држање према држави у ммје име сули , довео је потпуно до сукоба између туда и државе. Тај сукоб је данас постао јаван.

Г. ар. Бед еко вић шеф загребачке пслиције Кад сам данас пре подне посетио шеФа загребачке полиције, г. др. Јанка Бе .ековића, затекао сам га у једном нео^ичном стању узбуђења. Веома слаб, ).1Р се тек јуче лигао из постеље, он је сав блед и дрхтао је од љутине. Пред њим је био раширен фој синоћлег Хрвата. Још са врата ме је дочекао ^ичкма: «Сво је нечувени скандал, гос Аодине. То је анархија која је овде код *ас настала. Телеграфисао сам данас Ми мктру Унутраш-Еих Де.гл г. Максимови^у нека спа.ти све законе и Устав, јер ее загребачки Судбени Сто одметнуо од Јржаве и почео да гази и руши оио што иу је била прва дужност да штити и бра ИИ. Зафебачки Судбени Сто ^ више не признаје државу и врховну државну еласт». Пошто је још неко време гов->рио узбуђеко, г. др. Белекгвић ме је замолио да не мислттм да је то само закључак пр -узрокован тренутним узбуђењем «Од синоћ једнако гледам ја овај број Хрвата ». По то.м је додао: «Седите, па Немо мирно правнички се уверити о нечувгним поступцима загребачког Судбеног Стола» Д-р БедекОвић пришао је својој малој библиотеци у дну канцеларије пуној правничких зЗорника и прописа, и извлдио је једну већу повезану књигу. Сто који је већ и онако био претрпан закогошима и законским одредбама српским и хрватским, садашњим и прошлим, почео је да чита: «Закон о заштити јавне безбедности и поретка у Држави. — Чл. 1: Као злочинство у смислу КазЈх«сг Закона сматраће св ово даљз: а) писгње, изла*ање, штампање. растурање »ћига, нсвина, плаиата и објава иојим се ИД9 иа то да се но потстреине на касиље 'фвма Јр ::?гвним влсстима предзи^еким Уставом илн уопште да се угрози јаени мир, »ли довгд? у ог.асност јакни порсдак». Чули сте шта каже закон — рекао ми Ј е лр. Бедековић — а сад чујте даље: •Министарски Савет од 23. депегбоз 1924. год. одлучио је да се растури X. Р С. С на темељу Закс«а о заштити јавче Зезбгдности и поретка у држави. 3-т свакога правнога, мисленога човека је |асио да кад се на ту странку има поименити Закон о заштити држзв?, да за н>У важи чл. 1. тога закона. Шта мећутим ради Судбгни Сто зафгбачки? Ево вилите». Д-р Бедековић ми је поужио сииоћчи Хрват где је под насловом: «СуЈ каже 1,Ј «С ј- бомпи Цс>мт> може излазнТ''». Об;ављени закл.учак Судбгног Стола Време већ у јучепаш>ем боо у дон «Јгсте ли П'-очитали?» — пмтао ;е_ др. Бедековић. «То је јединствени случај у историји судова. Ако је суд већ примио једн^ жалбу протиз решења у-

„ЗагрсбачКи Судбени Сто ввше ие иризиаје дрЉаву и прховну дрЉавну вллст" изјпвтаује г. лр. Бедећовић

правних в.тасти, која се позива на одлуку Министарског Савета, онда је суд морао ту жалбу послати Министарском Савету да Је он реши, односно суд је имао да изјави да је у овоме претресу ненадлежан, јер је одлуку издала управна власт, а не судска. Међутим зафебачки Судбени Сто је дао себи правз Државнога Савета да он руши одлуке Министарског Савета. Из овога се јасно види да Судбени Сто у Зафебу не признаје и одлуке врховне државне власти. Устав при знаје само кад њима конвенира, а кад се Устав треба тумачити у интересу државе онда он за њих не постоји. Суд се позива на члан 13. Устзва. а чл. 13. говори о већ готовим делима, о новинама и књигама које су већ спремне за продају, а не знају или неће да знају да постоји чл. 138. Устава који говори баш о трајним поступиимз управне власти, и каже: «Мо«!е се згбракити излажење, односно расгурање новина и штампаних списа који и-

загребачког судског затвора са два ма- У КАСАРНИ РЕДАРСТВЕНЕ СТРАЖЕ ла прозора високо постаагена. прегра-1 3 „ 23 ја _ у Влашкој ђена решеткама, ко,и глем ЈУ у пусто ' ци 74 вдвој 3 „ а кој ^ тамничко.лвориште по ко« шета ста.тно аб1а , Војарна краљевске Реларствене једа« стражар, ћелија г. Радића Је пред- Страже* нашао сам данас д р Мачека и

мет нарочите пажње, данас најзнаменитија тамничка одаја. Редар добровољац из Добруце стално чува впата ћелије бр. 44 и служи као лични стражар г. Радића. На вратима -је прикачена табла са речима: остале чланове интерниранога вођствд X. Р. С. С. Били су сва петорица у дворишту касарне у друштву надзорника страже капетана г. Стевана Мркобрада. Крај њих је стајао редар стражар са бајонетом на пушци. На зимско.м хладном ваз-

зКажњеник г- Стјепан Радић ради политике- Л У Х У подигиугих јака од капула стаЈали * г су у круг и гледали свој нови стан. Дво-

Кроз мали отвор на вратима, кроз који стражар погледа да види шта ради ухапшеник, види се г. Радић за столом у жутом дугом собном мантилу, нерасположен и сломљен. Пред самим очима држао је једне нсвине и читао је. По том је новине спустио и раширио их по столу. То је био београдски Бал<ап, нешто није било њему по вољи, те је г. Радић дуго климао главом. не примећујући јед-

Касарна редарсштене сшраже у којој су анШернарана др. Мачек а другова

зазивају мржњу прстиз дпжам као цглине. зерски или пгеменс:'и раздор, или чак посгедно позивају фађане да силом мењају Устав или земалсне заноне, само ако се из паписа очезмдно види да сз чиме идз на катео погиеањс фа*гна». Чл 138. Устава је прелазно наређгње за које се вгли у заглавном ставу: «кад престане нарочита потреба, ови се прописи могу укинути законо.м». За укинуће чл. 133. Уставз довољна је апсолутна већина у Парла менту (дакле пол^вина гласова више један). Пређашња Давид^вићева влада ко а је сад у опозицији, била је у Скуп штини у већини, па што није укинул* таЈ* члан, ако је сматрата и онда као сат та се о њеуу не треба водити рачуна Изгледа да је онда вчади и њеним савезмииима тај члан који данас не познају. фебао па га зато нису дирали. «То }ош није све — наставио Ј *е до БедековЈтћ. Извукао је нову књигу из своје библиотеке. По правном схватању више правника, па и код нас уваженог '•единог писца управнога (државнога* правп, г. Слободана ЈовановиНа стоји: ВЈаст управиа мпже забраиити изЈаже№ Јиста ппј 1 угЈ^вом ј а ту забпану о1обрн сул. Ла ји би биЈо боље забранпти само поЈелине бројеве уместо цеЈОга јиста, то ]е Јелно питање цеЈисхоцности у коЈе сал нећу уЈазити». Да се Судбени Сто држао једмнога пи сца државнога и уставнога права г. Слободана Јовзн^еића, не би се он упустио у решење предмета око забране излажења нсвина СЈОболнога Дома, већ бм пустио, као што је био дужан учинити, то на пресуђење управној, т. ј. поличијској власти. Ати загоебачки Суд^ени Сто се одметнуо од државе. Они су отишли у хајдуке — каже др. Бедековић На њихов поступак требало би да дође једна метла из Беофада да рашчисти у странци наслгђену аустријанштину. Не само ла би их тргбало рашчистити, већ и затв^рити, јер свако одметање од државе псдједнако је ка>: њиво». С. КРЛКОВ кл:<о жи-и рлд: јћ у тамници Загреб, 23. јануара. — На једном крају мрачнога ходника на здугоме спрату,

но иидискретно око на прозорчету врата пред ћелијом. Више стола је удесио електричну сијалицу и она је горела и дању кад је читао, јер је слаба свгтлост падала кроз она два уска тамничка прозорчића. Један кревет са постељним ствармма Јфнесеним од г.. Радићеве куће, сто претрпан књигама, столица, лавор за умивање и бокал пун цвећа били су једини намештај доста простране ћелије. По читав дан ту провзди увек једнолико г. Ралић. Једино кад кључар дође да га са стражарем повгде истражном судији г. др. Керблеру на саслушање,

риште је имало изглед фарме. Из штале коњичких редара, долазио је топал задах, крај зидова у високим гомила.ма била су наслагана Јрва, а троја товарна кола стајала су остављена на сред дворишта. Прилазсћи рекао сам им да сам дошао да видим како изгледа код њих и где су смештени. Г. Кошутић показао ми је на прозор који гледа на двориште на другом спрату. На моје питање да ли тај стан изгледа као затвор, г. Предавец је добацио: «Не изгледа као затвор, него је затвор.» У другом крају касарнске зграде на другоме спрату плех-музика састављена од редара, вежбала је под управом једног капелника који је долазио сваки дан да даје часове тим импровизованим музикантима, већином Ријечанима и Истранима, иначе одушевљеним Југословенима. Из собе где су музиканти вежбали, продирали су напоље звуци Шопеновог пофебног марша. Давали су јелан трагичан тон целој овој мрачној, магловитој и хлглноЈ* зичској атмосфери. По-сећало^ на пети чин трагедије кад се завереиичи во па им се на пању одсече глава. Ни И1 ^нранима звуци пофебнога марша ни- • : ти пријатни, и д -р Кошутић ме је пип : "А како се Вама свиђа овај по смртни марш?» Д-р Крњевић је упадао са лругии питањем: «Шта велите за овај милије? Свакако добар за сел>ачке за ступнике?» Кроз хладан вазлух почеле су да промичу прве пахуљице снега и сељачки заступници изгубили су нешто од своје горчине и I отово узвикивали: «Снег, снег». Под тим снежним пахуљицама д-р Мачек ми је рекао-' «Имаћете опет сутра да пишете о нама, јер ће.мо сутра предати уток код суда.» Рекао сам му да смо већ чули да неће подносити жалбу великом жупану, већ суду. «Да, да, то је било моје мишљење» — потврдио је д-р Мачек. «Жупан је у сагласности са Минмстро.м Унутрашњих Дела, па што би онда њему жалбу подносили, поднећемо је суду». Д-р Крњевић и д-р Кошутић веома су се интересовали новостима: «Шта пишу београдске новине? Да ли се много агитира по СрбиЈи? Какве су прогнозе за изборе у владини.м круговима? А код ипозици-

гтрекида се његов већ утврђени хчевни.^ —- оед занимања. У 8 часова у јутру г. Ра-|Ј е?,> у овоме је дошао и њихов бранилац дић устане. Таинички сфажар му је већ Д "Р Трумбић, па су с њиме заједно пошли

">чистио ципеле које су увек чисте пошто г. Ралић нигле не излази сем до истражног судије. Умива се и кључар му лоноси дзручак: пола литра чаја и комад хлеба. Уз то домоси и Јутарњи Јист. Не стрпљиво г Радић узима Јута^њи Лист ^з обзира што се чај хлади. Не почиње доручак пре него што целе новине не про чита. По доручку кључар почисти ћелију, проговори две три речи са г. Радићем, увек под присмотром сфажара који кроз отворена вратг све слуша и гледа, и онда г. Радић почиње читање. Неколико пута преко дана доносе му се новине, више пута адресоване на С јо 6 олни Дом, на његову књижару, а неке и на њега лично. Г. Радмћ прочмта дневно око 20 новина. Од зафебачких чита све сем РиЈечи. Од београдских чита Време, ПоЈИтнку, Бал<ан и Правлу. Прима субот. Бачмеђеи Напјо, сплитско Ћово Доба и осјечки Хрватски Лист и једне бугарске новкне. Кад прегледа новине г. Радић узима књиге од којих иг.а читаву ручку библиотеку у тамтпи. Око пддне доноси му се од куи »е ручак увек много салате и литар вмна. После ручка читање се опгт настав ља. Кад се умори од читања, г. Радић начи.чи малу шетњу у круг по соби, па по-ле 5—6 минута корачања у круг, опет городу>!'и чигање. После вечере чита све 10 0 часова, кад ле:- е у постел у ум^ран ->д тауничк п г впта који за њега нема мичега новога и коЈи је всћ цео ундпред лређен. С. КРАКОВ

у своју собу. На другоме спрату касарне у крилу са прозорима нз дворишта била је соба у којој су смештени интернирани заступници X. Р. С. ,С. Више улаза био је фаталан број 13, а на вратима је причврш ћена бела табла: Соба за момчал. У великој светлој соби, дугоЈ 14 а широкој 15 и по метара, становало је раније 18 момака редарствеге страже. Сад је соба уређена м очишћена и у њој је :тављено 5 кревета за коЈе су интернирани донели своје постељне ствари. Са паоке-

публика?« Овде је стражар дао израза своме незадовољству и огорчењу у читавом једном политичком говору: »Кажу да Срби неће споразум, да гоне Хрвате. А што Радић за време рата није се бунио кад су Србе вешали за штангле? Колико са.м пута висио по три сата везан за руке да ми је крв на нокте ударала. А онда је Радић хушкао Хрвате у рат на Србе. Не боли нас Србе из прека што смо патили кад и сад видимо да они који су нас и под Аустријом гонили Лле нам пропаст и сад. Али мас боли, господине, душа кад се и вм Срби из Беофада придружујете њима. Је ли Србин г. Даслиовић? Зна ли он да за вргме док је он био на влади ја исто као и под Аустријом нисам с.мео да кажем да сам Србин, јер би ме бацили напол>е из службе у коЈу су примљени само они коЈе је оваЈ исти др. Пернар препоручио и који и данас пишу кад их нико не види по зидовима касарне и затвора: Живео комунизам. живгла република. Је ли Србин г. Давидовић кад заједно са овим зафебачки.м бившим аустријски.м слугама у глас виче да су документа која доказују издајство Радићево фалсификат и ако су живи сби они који су били присутни каа су та документа вадили из џепа г. Радића? Ја сам баш био одређен при претресу да идем са капетаном Павловићем, па сам своји.м. очима гледао. Жалост смо дочекали ми од Вас Срба из Србије да сте се ухватили за руке са нашим крвници.ма«. Још је хтео да говори оваЈ увређени и понижени стражар који Је под АустриЈом висио везан за руке и био тучен кундацима, али из собг број 13 изишао јг загговсдинк, капетан г. Павловић и мо разговор са стражаром био је завршен. С. КРАКОВ .ЧЕКТИРА ИНТЕРНИРАНИХ Загреб, 23. јануара. — Данас су донете у касарну редарствгне страже у којој су интернирани др. Мачек- и другови њихове ствари и књиге које су имали са собом у судском затвору. Два Кошутића веома се интересује шахом, те су им поред две шаховске кутије донете и књиге Жана ди Френа: бсћасћаи$§ађе и друга: Мејп 1^ећгђисћ <1е$ 5сћасћбр1е1еб. Др. Стјепан Ко шутић студира још и казнени законик, тако су му донети: Казнени поступак са новелама од 1880. год. «Општи аустријски казнени законик» као и приручник за полицијску службу од Валке. Инжењер Аугуст Кошутић воли више лаку лектиру и чита Шаљивог Словенца: «3бирку наЈбољших краткочасниц из всех страни> Затим «Последњи дани људи» од Ка.милз Фламаријона, и »Три приповетке« од Гогоља. Д-р Крњевић има лектиру за сту лију и лектиру за разоноду. У прву долазе две књиге Живана Живановића «Политичка Историја Србије» и «Месечник Правничкога Друштва», док у другу која је ипак лектира, долазе »Море« од Калер мана, и «Флорентинске Новеле» од Мерешковског и »Повједница Ева« од ПЈера е Кулевена. Са собом као своЈу политичку историју носе и копије решења судског и полицијског к'ада су последњи* година били затворени и осуђени. С. КРАКОВ УГОВОР СА МАБАРСКОМ НИЈЕ ПРЕДАТ ИСТРАЖНОМ СУДИЈИ Загреб, 23. јануара. — ГСако ваш дописник сазнаје са поуздане стране Раанћев

Д\ЈПСЈЈП ЧЈ\_»ЈС 11ЦЧ1.ВПС V I киип. ... • .. тираним подом, пространа, без решетака уговор са Мађарском још ниј "Р на прозорима, соба није имала ничега истражном судији, а и неће би ре .

што би подсећало на затвор. Пре Је могла да личи на карантин или болницу. У целоЈ касарни влада ретка чистоћа. Подо2.и по ходници.ма гу од керамидских плочица, увек опрани. По собама су паркети, по ходницима су бели умивао-

ТаЈ је наиме уговор откуцан на маишнн и како Је данас изЈавио шеф зафебачке политичке полиције, др. Хорват, вашем дописнику, он је пун исправака учињ- нмм Ра и .ев г о . ати није ии од кога потписан. Услед тога не зна с<?

I < . » ^ 1 1 \ V. 1(1) И V ' • . * . М.. 1 1 .« •• Ј " 1 Ј ... |М ници за редаре, и пре даЈе изглед школе да ли Је тај акт одпослан на м е Ј или санаториЈума, а не касарне. Соба му Је намењено. Препис У Ј® интериирамих заступника тек се наме- са Радићевим потписом који ј шта. Данас су им донели из вароши куп- могао да буде предмет приЈа ЈУ љене нове беле умиваонике. ОбећађаЈу суд могао уважити није нигде ђ . ' п им све угодности. Док се још др. Трум- ди тога концепт тога уговора иије: ^

бић базио са њима у соби, стигла Је нова посета. ГоспО|>а Августа Кошутића, др. Перлар и отац др. Мачека. Још са врата др. Пернар громким гласом послао и.м је њихов уобичаЈени поздрав: »Хвал>ен Исус и Марија, живела република!« Редар, стражар пред вратима, Србин доброво.т>ац' сгорчено је протестовао: _»Кажу нема слободе, а цео дан вич> Жимета ргпублика. Што се под Фрањом Јосифом нису усу шли да вичу жиаела ре-

слан истражном судиЈИ, јер таЈ концет нма додуше велику полнтичку вс.жност али за суд ниЈе употребљив. Што се л^че госпође Валтер, данашњи Хрват донео је факсимил тога писма што га Је направила госпођа Радић на листовима папгра и омоту »Словенск:-. Км ижара-. Загребачкл полицијв са о вим писмом не.ма никакве везе, јер го она ннЈе нашла нитн га Је имала у руим (Времг)