Време, 24. 01. 1925., стр. 4

Б Е О Г Р А Д С

А

Од данас па до избора [ лушевна бојница посје рата бирачи ће да Дшве ћао | ^на бедом хлеб^ |3аши лудацн постшу Европљани Чј. 3. нзборпог законш До избора има још сау.о ззе недаоследње и најгрозничавије. То с>- доиста неаеле страдања за кандизате, јер у &има, нема им мирног и безбрижног сна. нема добре вечере и уживаља у диму цигара, нема седе.т>ки по клубовима и свеЧаним салама банака, и ћаскан>а о -лату, н^роду и Ници. То су неделе врло р >жних снова, трзања. веллких обгћања, неде .Ђе најшире и братске гестикулације, рукама се маше, прети, преклиг»е о^ зоре до поноћи, недеље кад грло иромукне, нос назебе од ветра пољског и ноге настрадају на трибинама а очи засијају од вина и ракије и братске, народске лубави. То су најтужније неделе за кандидате, нарочито за ове садање кандиддте, који са главом у торби излазе на изборе, не знајући рашта им одмичу дани, да ли ће све то народ позлатити, да ли ће се бар вратити у џеп оно лјто је из џепа изашло. Али док су кандидачи на таквој муци н / правој недељи страсти, дотле толики и толики бирачи почшву да уживају од сутра режим »белог х.теба«. Њима се угађа. Не само што им пада »част«, сваки час приватно, већ и држава, по члану 3. закона о избору народних посланика наређује, да се за време, »почев од петнаест лана пре избора па до трећег дана после избора не може никаква власт позивати бираче појединих општина ни на какве скупове, као: на заједнички рад. или кулук, или на војничке смотре и вежбе осим случаја преке опасности; а тако исто не може позивати ни поједине бираче осим у случајевима неодложне потребе или у случајевлма ислеђивања злочина и пргступа (праступака) ма које врсте као и иступа (пре»?ршаја) крађе и преваре. У општинама, у којима не би био извршен избор дана одргђенога указом, ово зргди и за друшх осам дана. Ако су бирачи били раније куд год позвани или искупљени мсраће се распустити најдале шеснаест дана пре изборц.» Вод

златара Стално се сви туже на оскудицу у новцу, н она стварно постоји , па ипак пуне су: пеликатесне радње, женски кројачки алони и златарнице. Нарочито за последњих неколико дан» у вези са скоком и падом и опет скојшм динара извесан део публике, који располаже са средстви>ш, упутио се у члатарске радње н купује где шта стигне. Овај чудни факат долази и од нечега Што је код нас још до пре мал.о времена Нзгледало као савршено немогуће. То је сумња у до;тар. Долар, тај селичанствени прекоморски владар, почео је да пала. И док су пре они, који се не усуђиваху да паре дају под интерес, због нагодби, слагали долар на долар и франак на франак, сад су увидели да је и то несигурно. За неколико дана с муком скупл>ене стране новчанице престајаху да имају стару вредност. И онда, опет, по балкански и по арнаутски: злато. Није благо чи долар ни франак, већ је благо сребро и злато. Ова је манија бсобито захватила Русеизбеглице. Сваки од нас познаје бар неколико тих Руса избегтша који, поучени својим северним искуством, вероваху сачо у племетату прекоекеанску валуту. Сваки заштеђени маријаш они претвараху у лоларе и центе. Пад долара (наспрам зинара) помутио је све њихове економске појмове. Они су у највећој забуни и смутњи. И решили су да је и та политика неверна, и почели су да претварају свој иметак у прави звук, у звучно злато. Златари се радују овим перипетијама. У целој овој динарској пертурбацији и они се показаше као ако не псбс^ици, а оно у неку руку добитниии..^ И задовољно трља : ући руке кад нико не види они, пред публиком, вајкају се и јадикују, како су времена тешка и како су морали да спусте цене.

(Антслзгија чгсог.:хз: Сотвочанстга) Пре рата знало се неколико обичних ствари о нашкм лудациуа. По неко би стшшо у лудницу', по прзтекциј« пријатеља-лекара, и смејао би се после у веселоме друштву како има људи који за себе држе да су Бог-отац, римски папа ити Наполеон. Можда, у осталом, и није било интересантних лудака пре рата. Рат и послератни потреси учинили су да и наши лудаци постану занимљиви, можда чак и евролски занимљиви. Г. Д )%Јан Матић, ђак Жанеа и Диме студира већ од лужег времена наше дзмаће лудаке, и први плод тога рада (уз сарадњу са др. Радославом ЛопашЈЛем) јесте један избор лудачке литературе из Београдске Душевне Болннце. Тај нзбор изашао је као 6. свеска часогтиса «Сзедочанства®. Ту су приказани наши лудаци у својим књнжевним покушајима. И вр.х> је занимљиво читати те списе, јер се из њих осећа пхебна, домаћа нота, оно што нормални људи услевају да сакрију маском друштвене учтивости, лицемерја и конвенција. Треба се тражити у свакоме огле^алу, па н лудачком. И то је једна значајна страна друштвенога кретања, и ту се огледа друштво, менталитет, тамни апетити. Све је прЈжазано јасно и са готово неумољивом логиком. Логика код лудака! Да, говор је о логици осећања. Лудак је у своме осећању логичан, он иде у њему до краја, и није способан на компромисе. Наши лудаци пре свега имају темперамента. Друга је црта народни примитивизам. Они пазају стално у десетерац, н у кешто далеко, прадалеко и епско, као да би хтели своје истинско биће да вађу и дозову из древне прошлости. Велики део њихсве душе као да је закопан у давнини, у старим расним успоменама. Затнм: код наших лудака осећа се за чудо концентрисан, једар и збијен стил. То је донекле, особина и целе расе, која је трезвена, пословна и конц*лзна. У неколико реченица наши лудаци исказују ствари за које би рускоме лудаку требало десет табака. Ширу публику може да занима из овога избора н нешто заповедничко што се види у овим написима. Један зауставља рат у свету и пише: «Моје је да обуставим рат и ја ћу га обуставити...® Има уметничких покушаја који концизношћу и језгровитошћу реченице просто заливљују. Дал>е објављиван>е оваквих докумената бациће оштру светлост на расну психологију... ГОДИШЊИ ЗЕОР ЧУИИВСКОГ колл ЈНХВЧН „КНЕЗ МВХНИЛО" Годишњи збор Дунавског Кола Јахача «Кнез Михаило» одржаће се на дан 8. фебруара опе године у просторијама Кол, Шалата Југословенске Банке) у 9 часова пре подне, са овим дневним редом: 1.) Бирање трн чллнв Кола за потпве мпн. сннка з^ора; 2.) Блпапе дво бројача глаовп; 8.^ Читаље нзвештпја Управпрг ОдЛора Ду. навп?ог Кола Јахач! «Кн^ Миханло* о ралу у 1924. год.; 4 ) Читпјм »»авештрЈ* Клу5ског Одсека Београдског Џогеј Клуба о раду у 1024^ год^ В ) Читаае нзвегатрјр Надзорпог Одбора Дупавског Кола Јахача «Кпеа Мпханчо* о благајнн за 1024. год ; в) Издаване разреш. ннпа поједнннм Одборнма Кола н Клуба; 7 ) Ретаваае о предлознма Упгаве Колв; 8.) Ре. шаваље о буоету Кола за 1925. год ; 0.) Реша. ван>е о ппсменнм предлознма подпетпм 15 депп пре овога збора; 10.) Бнрап .о седам чланора за Управу Кола н пет чланова за Над. зорпн Одбор Кола; .11.) Бирање осам чланова аа Клубскн Од^ек. Ако према чл. 32 друштвених Правила на збор, заказан за овај дан, не буде дошао потребан број чланова, идући збор ће се одржати на дан 15. фебрулра у исто време и са истим дневним редом.

Скок т лађе ? Саву Међу путницима последњег брода који је претпрошле ноћи полазио за Земун, налазила се и једна у црно обучена жена средЈћих година. Њено чудновато држање пало је одмах у очи капетану тађе, нарочито кад су, ^след хладног ветра. сви путници ушли у кабине а она остала и даље на крову посматрајући једнако . таласе. Кад је брод дошао до градских зидина баш на месту где се Сава улива у Дунав, аепозната жена, која је дотле стајала чепомична, одједиом се исправи и баци пре офаде, П[л него што је капетан ишо вргмена и да се макне. Лађа је одчах застала, а три снажна и вешта морнара скочила су одмах за њом, но, како| М Н** лска Р и с У с *

1шу аОсг кидзоплгба Друштво Јункерс са својим хиЈропланом, кој'и већ неколико дана вози бесплатно бесграћане, не занима више само чаш Аеро Клуб, него је за њега почела да се интересује и београдска полиција. Јуче око четири часа по подне спуштала су се низбрдицом поред Калемегдача Једна војничка кола натоварена сеном. Како се у истом тренутку и хидроппан почео дизати с воде правећи својим пропелером ужасну хуку, коњи се поплашише и полетеше право царинарнини. Војник који је терао ко/и није мсгао да заустави поплашене коње јер су му се узае прекинуле, те су кола налетела баш код сам иаринарнице на фијакер број 2 Судар је био јак, тако да су и кола и фијакер оштећени, а војник који је при судару био одбачен мало даље, сломио је руку. Увиђај је одмах извршен а војник је упућен у болницу.

је на ушћу вода веома брза, са пуно матица, сви напори остали су узалудии, Цаељеницу нису могли наћи. Читав сат пссле тога крстарио је <5род

пехом препоручују: ЕМУЈ1СИЈУ против туберкулозе плућа, Ч<остију, жлезда и свих врста катара, ПАСТУ за слабуњаву'

око места трагедије, па је тек онда на-1 малокрвну, скрофулозну, рахнтичну ггавио пут. Тражења у току целог Ју- децу и у опште за ослабљене организме рашљег дана остала су без усг.-еха, | ЛАБОРАТОРИЈУМ ВЕДОМИН ■ Бсогоад. Ђурђево ћрдо ВајЛсртом 62

Самозгбиство Милдна Нешића Познати београдски адвокат, велт<и боививан и стални посетилац ноћних локала Милан П. Нешић, извршио је јуче по подне самоубиство. Још прексиноћ покојни Нешнћ био је врлз нерзспотожен и, седсћи за својим сталним столом код »Балкана«, трудио се да разговара са пријател-има весепо, ма да му то није успееало. Пио Је само кафу па )е, преко свога обичаја, отииао из кафане у девет сати изшњавајући се да Је уморан. Не рекавши никоме ни речи, Нешић Је отишгц) Јуче у И.чђиЧ' и узео собу у хотелу ВсЈнка Србнја. По подне, кад у кафани није било готово никога из Иешићеве собе зачуло се пуцање и док Је послуга дотрчала он Је већ био мртав. Самоубиство Је извршио револвером тако да му Је Један метак прошао кроз срце. На столу су лежата лва писма: Језно адресовано његовом брату ЈБуби, а друго властима. Леш је иеле ноћи остао у истоЈ соби. Данас ће бити поведена нстрага и писма отгорена. Проносе се гласови т Је Нешића иа овај корак нагнала грижа савести због рђавог поступања са женом, затим неуспеси у политини, а највише због тога што га је г-ђа Косићка тужила Градском Суду што јој Је упропастио кћер.

ИЗ СУДА

Збзг болести у сирт Самоубиство једног епклептичапа Претпрошле ноћи око 10 часова, када се низ Макензијеву улицу спуштао великом брзином трамваЈ броЈ 64 бацио се на Ш1ше неки непознати младић. Не могући да се у месту заустави, трамваЈ Је несрећног младића вукао читавих лесет метара, тако да је он још под точковима, сав унакажен и издахнуо. Како се на лииу места ни ; е могло уТБрдити, ко Је таЈ младић, леш је одиах пренет у просектуру Опште Државне Болнице. Из његових хартија утврђено | Је да се зове Симеун Петровић а био је' пекарски помоћник у хотелу Москвн. У |;епном ка.*ндару за 1925. голину ко : и је код самоубице нађен, на стр?ни бележа-' ка за Јануар, стоји оловком написано:! »Признашша којом гтизнајем да сам се! убио и никога...« Ове речи Је покоЈни Пе-1 тровић писао свакако у мсчиенту кад се трамоаЈ приближавао па иије имао кад да заврши оно што је хтео да остави заб а л** Истрага која Је поведеиа у том правцу ловоди д-> закључ^а ла те узрок -амоубиству свакако епилелсија од које Је Пгтровић стално патио и да Је он рзее изабрао смрт него муке од ужасне болести. КРОНИ^А

Опасно ј« ики и у позориште Мплорвд МплнвоЈевпћ. чнновпнк с а ст&аом У Делнггадској улнцн броЈ в|. прнјавно јв г.варту врачарском краћу поју му је претпрошле ноћн непознатн крвдљнвап нзвршно у затвоЈ^еном стану. Г. Мцлипојсвнћ је са желом бно у позорншту. Око 11 н по часовл. када се вратпо зућн, ватекао је стан отвор^н; у спа. воћо1 собн горела јв светлост. Крад.-внвлп је. нзгледа. бно узпсмпрен. н н^мав лн кад да угпсн светлост, ишчезао Је пе оставнвшн нн. каква трага. Вредност покраденог одела и рублл нзаоон око 6.500 дннара. Унрадвн ам Станнслав Прокић. раг.аџија, жалн св полн. аијп да му јв у току претпрошле ноћи непозпатн лопов нз затворенр штале, у Далматнн. ској улнци број 11, украо |едап пов ам у вред. постн 2.600 дннара. Осумњнчно јв свсг бнв. шег мом.ча Пантелпју Станковнћа. протнв кога Је поведепа крнвнчва нстрага.

ГОгДИ СМО сзоЈим успехом: за по зпатпо нижој цспи пролајеио обућу «Пеко» од страпе обуће коју «Пгко» у свецу падмашујс. П. КОЗИНА и Ко. Кнп Мкхаилова 44 Бзоград

УтаЗз I ЗВШЧ305 дуааагти Бор»«оје Борисав .Ђевић, писар кварта палилулског, одговарао је Јуче пред поротом варошког суда за једно од најтежих дела које предвиђа наш кривични закон, за утаЈу у званичноЈ дужности БоривоЈе је као писар кварта наплаћи-, вао многе новчане казне и уз њих и др-1 жавне таксе, па место да све то преда ј лржавној каси, он Је новац залржавао и! трошио га. Тако Је са ситним утајама ол ј по 10—100 динара, дотерао је до високе суме од 33.913 динара. Поред тога није извршавао и неке пресуде, те су застареле, и на тај начин себи створио кривицу нз § 128. На претресу Боривоје' признаје прно дело, а за друго се брани ла није могао отправл»ати сав посао на време, јер Је био једини писар у кварту, те услед преоптерећености није имао времена и за та извршења. Порота га је огласила кривим за прво, а некривим за друго дело, па га је држовни суд, на основу таквог мишл>ења пороте, осудио за прво дело на десет година робије, а за друго лело пустио испод суђења. Осим тога имаће ла накнали држави штету и ла поднесе све трошкопе. Рз Тпгокшзг С?да Јуче су у Трговачком Сулу олржана 1ва рочишта: нагодбено, Рудолфу Рајсу часовничару и стецишно рочиште Михајлу Павловићу бившем професору и трговцу. РаЈсова нагода Је примљена једногласно од стране повериоиа. СтечаЈ Михајла Павловића који се повлачн Још ол селмог августа пгошле голине. када му је на тражење Чеге Јаћимовића отворен, ни на' рочишту ниЈе био окончан. Дужник је активан, Јер му пасива износи свега 1,201,720, према ачтиви од 5,180.000 динара, само није ликвидан. На јучерашњем рочишту постигнут Је извесан споразум између лужника и поверилаца. Повериоце до 20.000 линзра, | чија потраживања износе свега 149.600 динапа, примио је ла исплати лр. Јован Клисић, али ће зато Павловић њему да уступи трећину имања у СтишкоЈ улици на коме се зида санаторијум Ава.'а, *пошто су лве трећиче тога имања иначе својина лр. Клисића и његове жене. Исплата се има извишити ло првог фебруара. За повериоие са потражива>има преко 20.00 динара стецшшш поступак ће и пал>е трајати .али ће они своју реч дати тек кад се први услов буде испунио. Ссшцз П>тп?тчнгн:пг МбПЗ Прва седнииа одбора Београлске Општине у 1925. години, коЈа Је била заказана за синоћ, није одржана Јер ниЈе било кворума. Како су на дневном реду и лва изборна питања, друга селнииа заказана Је за данас у 11 часова пре подне. ПОЗОРИШГЕ

П0СЛЕДЊИ П0КУ1ПАЈИ ЗАГРЕБАЧКОГ ТЕАТРА Загребачко Поаорнште нчаслало је свога оекретара г. Славка Батутнћз. којн је јтчв стн. гао у Београд. да вззе^стнуЈе зод падл^жних суЛвенпп|у аа ЗагреЛачко Позорнште, коЈв ће нпаче лоћн у б»лизлпаан положај Загреб јв у овој сеаонн дао масу премијера. алн сада је све стало, Јер очекавана помоћ нпЈе иобввепа. Г. Батушић св ттада у успех своје мп<*ије. Огнм тога. г. Батутнћ је дон^ ч огромпе хрпе аката аа разврставаље загребапких глумапа Та акта ј\-че су претрппла цео Један ве. лпкн сто у Уметничком Олелељу ГХА ЧАЛЕТСНА КАО РАХЕЛА У «ЈЕЗРЕЈЦИ» Даиас, у суботу, прикачује се у НовоЈ Згра. ди Халевнјева опера Јссројка. Рихелу пева г-ђа Чплетова. Остате глпвн« 1 парти|е има^у г-ђ Драусалч г г. Зиновјев. Писаревнћ. Л. Петроннћ Балет спремнла н соло иг|»а г-ђв Пол»азом Днригеит г М П«\анћ. У Мпнежу се даје позвата Нушнћева шала Нчродни посланин.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ С-едница Удружеља Студгктниља Улружење Студеиткиња одржаће у не дел>у 25. о м. своју 6. редовну седн>шу са рсфератом г-це Полексије Стошић о песмама Десанке Максимов^А. Седница ће бити на старом Универзитету. собв број 62. За сироте и не:(Јркиуге жене Другарско вече члашша Женскг 1Цм вредне Зздруге биће 24. јануара, Космај ска 53, први спрат. Улазница добровољни прилог, у корист фонда за гтомагање сиротних и незбринутих женски • По четак у 8 и по часова увече. Мзтике у Жснском Клубу У просторијама Женског Клуба одржаће се данас у 5 часова по подне у-»Личдјено матине са игранком. Матинз Аеро-Клуба у Ззмуну Месни Одбор Аеро-Клуба за фад Београд приређуЈе сутра 25. о. м. свој матине у Земуну, у сали Гранл Хотелп. Почетак у 15 часова. Прскавање у X. 3. Н. Љ. У недељу 25. јануара о. г.,.у сали X. 3. М. Љ. Позоришна 2, одржаће јавно предавање од 5.30 часова по подне г. Ђорђе Аранђеловић. гл. секретар X. 3. М. ЈБ. са темом: Хрнстос, човек бОЈова. Приступ бесплатан и сваком слободан. Оргакигозање Баљеваца Ваљевци позивају се на састанак у недељу 25. јануара т. г. код Хотел «Импери]ала» у 3 часа по подне ради оа«геања удруженл. ЗАБАВЕ ПАЛАС ХОТЕЛ Друго интимно вече (суботинк) биће 34. итчрч Суделуј^ г.ћа Валани н г. Мнлора* Јовановнћ, чласови Опере, са арнјама и дтетима раачих франпуских и италиЈанских опви ра. Почетак концерта тачно V 9 п по час. После конперта итрапка п Литгл Лом^ама. Свир« повн тгвепн вркестар Тодо нк Мерана. Улазтнцж 50 днн. од особе. Серввр* о# а 1 з саг!е. СУБОТНИК * У РускоЈ Неми1и. Двопска 11, у суботт 74 Јануара. од 11 часова. Сил>ва Гграл>нпа чар. лаша) оперета пд Кал~манч т два чппа са фи. налом. уз еуделовањв члаповл Народног Позоришта. Улаз 50 шшара ЕКСЦЕЛЗИОР У хот ^ лу Лсспелппору сваке греде v субот* Ојпст сЈапаап! V 20 чгсова. По могућиоспг столови св р<*зервишу.

КОЛ О С ЕУМ НИБЕЛУНГЕН

НИВЕЛУНГЕН. СјаЈна епопеја Германа, бопба Сигфрида са аждајом, рат и> међу Нибелунга и Хунз, сннмљени у крају где су се по презању догађаЈи де сили. Више десетина хиљала учесника, за време од три године непг<стзног снимања под вештом руком поз^атог нсто ричара и уметника Фрица .Панга, учинилн су да овај филм постане на ^грзнднознији фнлм досааа познат у свету. Целокупна штампа света признала Је филм Ннбелунген као највеличз-; ствепији филм сад^шњости и вероватно булгћчости.

(Насшавак са друге стране) Јадница се паде трссти, као да Је прошла језа, алн му ништа не одговори. — То је твој Алберто! — поче тата. Она поче још јаче дрхтати. — Зар ме не познајеш? — промуца младнћ, не знајући шта друго да каже и надносећи се над њу. — Отпутсвала је!.. — рече Адела тако слабим гласићем да се једва чуо и са таквим на«7шском да се младићево срце раздирало. — Шта Је то казала? — упита тата. — Нисам разумео... — одговори Алберто оборивши очи под њеним погледом. XIX Прође тако неколико дана у нади н у страху по девојчицин живот. Алберто се није усуђивао да јој изађе впше на очи и тражио је о њој вести, узнемирен, узбуђен. Патио је више него и она сама Кад би она нешто умрла изгледало би му као да је извршио убиство. Најзад Адела пође на бол>е; али уколико се више опоравл>ала, била је све хладиија према њему, све се више уздржавала, трудила се да пронађе хил.адама изговора само да избегне његову посету, да му што мање одговара и да. га не гледа у лице И, једног лепог дана рупи у његсву собу уЈак Бартоломео па, пошто му је најпре говорио о киши и лепом еремену. не зкајући готово одакле лоче-

ти, рече му најзад, изговоривши уз то читава кола речи да би доказао колико он то жали, да од њиховог венчања ништа не може бити, бар за неко време. — Адела неће ни ла чује о томе. То Је само ћудљивост болеснице која се опоравља, шта да му радиш? Благо оном ко зна читати на лииу Волела те Је силно, па и сад те воли. Али шта Јој се до врага, то сад ново увртило у памет? Шта пешг Мени Је Још више жао но теби, јер сам желео да те двапут назовем сином!.. Али то ће проћи!... Ах, проћи ће! § Алберто Је разумео више него ли сам ујак и увиле колико је ситан пред том племенитом жртвом девојчином; али себичан као и сваки љубавник, није могао знати колико Је стало суза и кодико Је задала бола ЈадноЈ Адели та ћуд што се јавља код болесница при опорављању. Мало потом он прими од ње писмо. «Све зналг. Опрости ми, Алберто, али срце ми се цепало. Бог ми Је дао довољно снаге да се не издам и иико никада неће дознатр повод који ме је нагнао на ту одлуку. Али треба да теби кажем, како и сам не би помислно да то није друго до обична ћуд... да те моје одбијан*е не би понизило... и да ти речем да те још волим. Појмићеш да ово што ти сад пишеп значи да никад нећу бити твоја, никада се више нећемо вилети.. и молим

али да се не видимо.

те да отпутујеш, Збогом!» Брат отпутова за Фиренцу крадом, као лопов, не удостојивши ни Једнич погледом онај прозор на коме су капц» стајали упорно спуштени већ од дуже времена. X* А"15?рто је стигао у Фиренцу обузеп неким чудним осећањима у души дећи се самога себе, тражећи Велегу и бојећи се у исти мах да је поново »и п .И| а пред очи би му се често појавило сестрино бледо лнце са очима зажарен.ш од грозниие, а он се опијао, и не примећујући, чарима оне друге и тако различите лепоте која га Је зааела у раздуху коЈи Је удисаб и чинило му се дз Је ве ' тар са брда доносио мирис њене плаве косе, да је сваки градски угао, свака от мена помодна трговина, сјај екипажа, осмех лепих жена, младост коју Је осећао како. му буЈно струЈи кроз жнле да Је све то, чинило му се, имало у себи нечега што га потсећа на грофицу Манфредини. Мати и кћи становале су у јепној дражесноЈ, малој и укусноЈ вили, у присоју приЈатног брежуљка Бе.>згвардо. Врт је био врло пажљиво обрађен, копља гвозденој огради беху тако сјајна кјо да су била јуче позлаћена. (Наставиће сеЈ

I и/11 II1-К1- \! МТН IV