Време, 23. 02. 1925., стр. 4

Страна 4

Понепељак, 23. фебруара 19'!п

Т&рифНИ ОТЛО^ЗЗу^Х ФриджашоБО средство противу туберкудозе

са

.М.

ТеКсх заЉЈСБзгченог Протоћола и Приврехеног Аравжхапа ЗДКЉГЧНИ ПР0Т0КШ1 уз сгоразтг" кој* сг оцнос* на аетектас тарифе на робу захључен нзтеђу Краљевине Србо, Хрвата и Сдсвенаца н Краљееинг Упфош Потпис> : ј>4ш поре спо*енути споразул. дрезстзвдаци Високих Уговарачких Стра на еззоразу.меће се како сдедује: ас1 Чл. 2. Посусти поменуп« у чл. 2. биће ори«ењени на следећи начга: 1.) Постотни попусти који буду с.тужили као основ при изграли пр-звизорног арсшжзсана о коие је реч у чл. 7. и који су у њеиу утарђеии биће одлучујући при утврђдаању тарифних попуста2.) ЗаЈ^нтересоване железничке администрације овлашћене су да при ојређивању тахса директних тарифа споразумно утврде поп>сте који ће бити гаски или Б!ШЈИ од поп\'ста поменутих V чл. 2. водећи рачуна о став>* нормалс1х лака.тних тарифа, о реалнизи ћотреба.ма транзитнога промета, о транспортима еп ^гапЗе ша$зе, о конкуренцији као и о искугтву стече?»м тф»меажгш>ем пс-менутог прЈшреме:-лн- аторазума. ас1 Чл. 6. Влада Кра-Ђевике С. X- С. позваће ад•тикистрације приватних жедезница које се налазе на 1веној територији а које су у таквом пложају да о.мог>-ћавају важне везе из.меоу двеју држава, да даду исте п-зпусте. а<1 Чл. 7. и 9. Делегације двеју влада узајамио се обавезују дд ће код својих влада интервенисати: а.) Да овај спораз\л! буде ратифжован што пре и то независно од других аранлолаж који су предмет садашк>их преговарања између Високих Уговарачких Страна. 6-) Да провизорни аранжман који ће да се закључи између заинтересованих ада*аш*страци}а у смисту одредбе чл. 7. овсч' споразу.ма буде у што краће.м року одо<€>ен од стране кожпетентних власти. Оаај закључнн протокол сачи-вава №1тефални део споразума и и.маће исту снаг>- н исто трајање као и сам споразум. Потзрђује се-.. ПРИВРЕМЕНИ АРАНЖМАН У очекиваљу ратифккације и ступања ка снаг>- споразу.ма о .зфектки.ч тарифау г . за робу 1?змеђу Крал>евине С. X. С. и }фал>евине Угарске закљученог у Беог' г.ду.-. закључује се аранжмал о тарифиим попустима који се дају у директном крашитном гфомету који иде преко ^раљевике С. X. С и Кра;Ђевине Угарске. Чл. 1 ЗаЈитерессваке мађарске железничке упргве дају стедеће постотне попусте на транспортној цени њихозих локалних таЈнгфа за комплетио натоварене транспорте из Кра .Ђевине С. X- С. у транзиту на својим прутама: Брзовозиа роба Класа а и в 40 од сто. Класа с у <1, и V 20 од сто. Споровозна роба Класа 1 40 од сто. Класа 2—6 30 од стоКласа'7—14 (изузимајући цереалије и брашно) 30 од сто. Цереалије и брашно класа 10 20 од сто.

Класа 19 а и в (изузев свиње) 20 од сто. Свиње класа 19 в експедооане у вагонима на 1 спрат 25 од сто. На два спрата 35 од стоКласа 20 20 од стоЧл. 2Заинтересоване железничке управе Крал>евине С. X. С. дају, за комплетно натоварене транспорте експедоване из Кра.ЂевЈ5не Угарске у транзиту на својим линијама стедеће попусте на транспортним ценама својих лоссалних нормалма тарифа: Брзовозна роба са обичном тарифом 40 од сто, са смањеном тарифом 20 од сто- Споровозна роба Класа I, П, Ш/а и ШД> 35 од сто. А изузетна тарифа 1У/а, ђ, с, 25 од сто. В 15 од сто. Специјална тарифа 1 20 од сто. Ови попусти моћи 1»е по потреби да се регулишу споразумом међу Заинтересованим управама. Чл. 3 Железничке управе Кра.Ђев1»не С X. С. дају стедеће попусте на транспортним ценама својих локалних тарифа за комплетно натоварене транспорте упућене у Кра.Ђевин>' Угарску, а у транзиту на својим прутама: Брзовозна роба А обичне тарифе 40 од сто. А редуциране тарифе 20 од сго. Споровозна роба Класа I, II, Ш/а и 111/5 Зо од сто. Класа А 25 од сто. Класа В 15 од стоЧлан 4. Попусти поменути у члану 1 снће примењени на робу означеку у анексу А; оии који се помињу у чл. 2, на робу назначену у анексу В а они поменути у чл. 3 примеЂизаће се на робу назначену у анексу С који су саставни део овог аранжмана. Заинтересоване железничке управе моћи ће споразумно модифицирати и комплетирати пописе робе набројане у горепоменутим анексима. Члан 6. Овај ће провизорни аранжман ступити на снагу дефинитивних директних тарифа предвиђених у чл. 2 споразума о директним робкил тарифама зак .Ђученог . . . . у ... који ће га замеН1ГТИ. У сваком случају управе задржавају право да га откажу годину дана по његовом ступању на снагу и у том ће стучају његова важносг престати на три месеца по отказу. Тарифне публикације утврђене на осно ву принципа утврђених у овом аранжману ступиће на счагу, исто тако у року од 15 дана, рачунајући од датума када је овај аранжман потписан. Овај провизорни аранжман подлежи татификацији уговарачких влада. Рађено у Беофаду .... Стедује списак заинтересованих железничких дирекција.

ПРОТИВ ДЕБЉАЊА делује са 1млосзлннн успехом једипо «ВИЛФАН08 ЧАЈ». То прнзнају сви стручн>аии. Добива се у овјпј апотекама и зрогерпјама. Пролзвађа: Лабораторнј Мр. Д. Вилфан, Загреб, Прила:! 71.

Полемика у дневним листовима о Фридмановом средству изазвала Је у последње време разумљиво интересовање у Јавности. нарочито код ош1.\ који су директно или индиректно заинтересовани туберкулозом. Познато је да су туберкулозни болесници у погледу болести као и изгледа на оздравл>ен>е, ве.-лке опт»»м'.кте, толике да и пред саму смрт сматрају, да њихова болесг Ш1је тешке природе и да се могу излечиги. Но штак та њихова равнодушносе није искрена, као што говори њихово понашање у то.м погледу. Постоји ли и најмањи зрачак наде, то од њих не.ма ревкоснијих, да мисте на спас. Ново какво средство, као што је то у своје време био Кохов туберкулин, са усхићењем поздравл>ају. Пре.ма томе је јасно да су овом полемиком јако узнемирени туберкулозни болесници као и њихова најближа окодгеи. Има лекова које болесници сами уносе у своје тело или им даје њихова најблЈгжа околина. Такве лекове-специјалитете, рекламирају произвођачи и продавци, што је у већкни С1учајева без велике опасности. Други је начин давања лекова убризгавањем у тело болесшгка.. које треба да вршн сам лекар. Ову другу врсту лекова употребљава лекар само кад је јтично искуством убеђен у дејство лека, или ако је то средство опробано од научника на клиника.ма и болница.ма и као добро од њих прпоручено. Фридааново је средство употребљиво само помоћу лекара, те је и његова употреба требала да се препоручи преко самих лекара. Међутим, полемиком преко дкевних листова експоненти др. Фридмана утичу преко болгскика и његове околине на лекаре, да их лекари лече и против своје воље тим средством и ако још није примљено ни од стране наших ни страних лекара. И то се дешава. Болесници често сада прикуђавају лекаре да их тим средством лече. Још ако је какав случај код кога је Фридманово средстзо коктраиндитдкрано, може се лако замислити у какој се снгуацији лекар налази кад мора да одбија \Л10требу његову. Све што је ново у медецини и доказано, као добро, ми врло брзо иримамо, те се не може нашим лекарима приметити, да ил1 Јсаква кова ствар кије позната. Како је Фридман још 1903. године почео да износи своје опите са бацили.ма туберкулозе код корн>аче и како је стручна полемика дуго трајала и траје још и данас, а ни до данас није донела коначан резултат, то је потпуно разум.ђиво , што су се нашн лгкари држали пасивно и чекали да једном буде каквог дефкнитнвног решења по томе питању. Познато је, да смо одмах по објави почели да употребљавамо салварзан и неосалварзан. па зашто се не би користили н другим још жељенијим леком као што је то свакб средство противу туберкулозе? Код нас не-ма санаторија ни фабрика лекова, које би биле противне лечењу и сузбијању туберкулозе а не може се наши.м лекарима порећи хуманост и жеља да ближњнма помогну. Па и сам немачки народ и дражава и други народи не би се могли завести са неколико санаторијумских лекара и фабриканата леков#. ако је средство добро; јер борба за и против њега не траје годину две дана зећ 20 гозша. Ниједна комисија није дала позитиван одговор, већ је околишним одговорима одуговлачила решење. Да једно средство буде као добро признато, потребко је да се врше д>'га испитивања на великом броју болесника. Др. Милер и други 'износе нам поједине болеснике са кратким посматраи>ем. *

Фридман тврди да н>егово средство има двојаку моН: да спречи оболен.е од туберкулозе и да је лечи. Пре но што пређемо на процену тачности горњег тврђења, да се упознамо са тим средством. Кад је Кох пронашао т>беркулозну клицу почео је да врши опите да помоћу ње лечи и спречи туберкулозу. М сада се поред осталога највише лечи туберкулоза са тубсркулино.м, емулзијом туберкулозних клица човечијег типа. Доцније је први Тер почео да ради туберкулозшЈм клицама — не човечијег типа, већ са клицама, које је нашао код спбнтане туберкулозе шарана. Али кад је те клице убризгао заморчадма, потом их заразио туберкулозом, није могао да отклони оболење од туберкулозе, но су је они, само нешто доцније, ипак добили. 1903 године је Фридман објавио, да је одгајио једну врсту туберкулозних клица код спонтане туберкулозе корњаче и да је тај бацил нешкодљкв за заморчад, псе, питоме зечеве и т. д. и да му је пошло за руком само једним убризгавањем. у крв, да имукизира (учини отпорним) заморчад, да не оболе од туберкулозе и поднесу без опасности дозу човечиЈе културе, од које би иначе за три недеље заморче угин>-ло. Међутим су испитавања научника друго доказала. Либерц и Рупел су доказали да Фридманово средство није безопасно за топлокрвне животитве. Рабиновић вели, да се горња тврди>а Фридманова «показала као апСолутно нетачна». Он још констатује да Фридман за испитивање није давао културу бацила зећ само од њега пелцован>' заморчад, да се дејство средства испита. Кад је Рабиновић ипак издвојио те Фридманове бациле показало се, да су то прилично опасни сапрофити и да не треба њима вршити пелцовање, нарочиго не деце. Он сматра да није немогуће, да Фридман поред тих сапрофита меће и туберкулозе човечијег типа. То исто у погледу имунизирања тврди и Коле, Клопшток, Ланге, Шлозбергер и др. По Е. Милеру Фридманово средство код деце не даЈ"е никакву заштиту. То исто сматра и Мелер. Друго тврђење Фридманово је: да се туберкулоза лечи његовим средством, но само случајеви, што је могуће свежији, потпуно активни, чак и тежи, али без уништеног органског ткива. Туберкулоза је једна болест, која има сасвим различити ток код разних лица, те је и вома тешко дати тачан суд за једно средство против ње. Као и код сваког другог туберкулозног средства и тог Фридмановог, само дугогодишње тачно пос.матрање може доказати истинску лековиту федност, никако кратко клиничко посматрање чак и великог броја бо лесника. Сем тога за оцену дејства једког туберкулозног средства, морају се асептички узети подаци о добром дејтсву код болесника без увећаке температуре. Да би се дејство видело, треба лечити болеснике, који стално имају по мало увећану температуру. Фромолт је употребио Фридманово средство код 143 стучаја хируршке туберкулозе без успеха. Велики број показао је јасно склоност ка метастази и уве Нању смртности од туберкулозног запален>а мозга, али и да има по неког побољшаног случаја. Клоншток сматра да лечење Фридмановим средством нема изгледа на успех. Хеш је лечио 53 случајева плуНне туберкулозе и вели, да је посте пелцовања

|са Фридмановим средством имао р^.кцију туберкулозног огњишта код више случајева; код неких јачи кашаљ и испљувавање; код једне пациејнткиње иедељама псбољшање катаралних појлва, Код неких болесника запазио је пролазно побољшатве а по том враЈлање на првобитно стање пре убризгавања. Он долази до закључка да Фридманозо средство није без извесне вредности, јер и.ма код извесног броја извесно побољшање плућног стан>а, као и код неких случајева привремено побољшање, али да све то није разлог да се сматра, да је Фр <1дмаково средство специфично протнву туберкулозе, већ је оно исто као и свако друго, које се оснива на лечењу убризгава:веи протеинскик тела. Проф. Ортнер у својој књизи «Спе1>ијална тераш!ја» вели: «Питање о »кеговој (Фридмановог средства) користи је још и сувише у току, а да би се могла препоручити и>егова употреба за пр^ксу. Индикације и контраиндикације изгледа, да још нису довољно разрађене.* Важно је напоменути да код тешких деструктивних стучајева са великом Еатром момсе наступити пад температчре, а посче неколико дана смрт, што је посматрао Дејш код једке болеснице, којој је убризгао Фридманово средство изрично на њену жељу. Из тога се јико да разумеги, какве последице могу наступити, ако се лече неподесни случајеви, то јест ако сами такви болесници будУ нагонили ле1саре под импресијом рекламе са Фридма новим средством, да их њим лече. Има извесан број лекара који сматрају да су имали неке успехе, неки чак и одличне, али је број тах случајева ле-т чења и дужина трајања посматрања без доказног ауторитета. Уз то су то вероватио били афебрилни, суспектни стучајеви, који не улазе у обзир. Пре кратког сам времена употребљавао Фридманово средство, те Ну изиета једаи случај. Ј. Л. из Ч. 12 година стара, има инфИЈТграцију десног врха пл>1\а. Температ>ра између 37—38 степени С, кашаљ сув, чест, апетит приличан. После убризгавања са дозом «са свим стаба», наступило је погоршање свију појава. Те.мпература до 40 степени С, кашаљ и мала^ салост велика; влажни шушњеви у јакој мери, опште субјективно и објект.шко погоршање, апетит потпуно изгубљен. Случај је био такав, да испуњава све захтеве Фридмана, но без успеха. Веома је деликатан рад са емулзија.ма туберкулозних клица било ког порекла, и захтева велику пажњу и индивидуалисање у дозирању, што је заједничка одлика труберкулина Јј Фридмановог средства, те је за сада Фридманово средство овако какво је неупотребљиво, опаснс код извесних случајева и не заштаћава од туберкулозе, већ чак може каково прикривено закречено огњиште да разбукта. Према томе га у приватној пракси још не треба употребљавати, већ само по болницама и кликикама и тек ако се буде показало у извесној модифика цији и при тачно одређени.м индикацијама и контраиндикацијама, да се оно може са успехом употребити, онда га пу* стити у обичну праксу. Што се тиче тачног објашњења, шта је управо тај Фридманов бацил и да ли у Фридмановом средству нема и туберкулозних клица човечијег типа, ту има реч лекар који код нас врши надзор над справљањем истог. Др. Ар. Стојановнћ.

Књиз&езпост Д-р Пгггр Марксзнћ П0ЛИТИКА <Т Оз УгтаК1 до Влад" Ф л дераЈНстичга»г Блока; 11 Вдада г. Љубе Давпдовпћа) Беогрггд, 1925. Цена 30 днпара Као што је г. Нинчић, чије су смишљености и осећања ситуација и струја европске политике, такт и инстинкт реалности врло потребнн нашој спољној попитици, добро урадио што је г.ублнковао своје говоре и експозее у Народној Скупштики*, тако је и г. др. Марковић дигао ниш на-ше пубглшистике кад је скупио своје чланке. Ти, прегледно писани и логични, чланци одличног правника и вредног публициста обухватају значајан и дубоко ннтересантан период од 28. јуна 1924 до 5. новембра 1924. Публицист, активан полнтачар, партичовек и један из оног незнатног броја наших људи који је своје осећаи>е државе разрадио студијом правних наука, Марковић је дао једну добру књигу. Она има и своју моменталну вредност и онз ће добро доНи доцнијем историчару формирања државе Срба, Хрвата и Словенаца. Марковић је стваран, види јасно, зна шта |е држава и зна да је оза држава дзојако потребна, јер проистиче из имакентних тежња историје и јер само вслнка зржлна има услове за развитак. И он уверено брани главне ликије политтже Радикалне Странке. Он се залаже за политику :транке сав али без демагошких бусања ') Д-р М. Ншпи к Слољна Политика Крзљс_ 5ине Срба. Хрвата и Слогонзца у год. 1022Ш2А. у груди и без, што је врло важно, разметања са знањем. С те стране он представља један прогрес у односу на, иначе борбеног и јаког, полемичара Стојана Протића. Марковић говори о предмету, говори као човек који хоће да каже свој суд о њему и нема разлога да га поткреп.!>ује многим цитатима из дела која је читао, јер је тај суд за њега кристално јасан. Он јасно гледа а то је једна од најпозитивнијих одлика правога публициста. Књига Марковићева је прожета осећањем државе и она о држави не фразира. Држава хоће да живи инстинктом самоодржања и хоће да се брани и, као ретко која наша публицистичка књига, Полнтика Маркозићева је надахнута оним што је истинито у делу Макиавелија, непролазног теоретичара државе. Марковић види да г. Стјепан Радић не осећа државу и да не чује ход историје. Марковић се буни на Радића и као човек који зна шта је држава и као човек који осећа да,ће тек у великој држави велике, али латентне способности нашега народа лобити замаха. И зато је књига Марковићева углавном обарање концегпдија политике која се везује за Радића. И ако је ту и тамо у МарковиНу наглашен партиски човек, он правилно осећа да Ј 'е Рад!кална Странка у свом антирадићевиз ••.у дпжаЕотворна и верна оно .че што је било најбоље у њеном првом елану. У свој оној мешавини између једког ставјанског де.магога и једног житеља, од Аустрије деградоване, провинције, подређене и кварене, Радић је носилац једие обореие прошлоСти. То је прошлост где ,се један лрегажени бунт на енога који >е 'т&овао и импсжоса Ј гсворио на уљ. То

је прошлост, где су прогЈташени националним )уна1?има два човека, који су сл>-жбу Аустријн заменили службом непријатељу Аустрије. То вероло.мништво вероломннка не бгше ради народа. И у сво јој мржњи на Србију, на дух Србије Радић носи ту прошлост лод Аустри]ом, а у својој сељачкој и интернациона .1ној републици он је изчирио једног унакаженог и заосталог богомила са другостепеном средином.чији је кнстинкт своје и суверене државе закржљао и оболео у историји и где је вјтздзо д> г шама перверзни космополЈггизам католичке цркве. Ра дићевизам неће јаку и велику државу зато што се плаши да ће се у таквој држави Србија афирмовати, али и зато што ои уопште неће једну јаку и велику државу ни кад би она била «хрватска». Недржавник, Стјепан Радић је и нереволуционар у бићу. Тај ситни човек из једне провинције, где је тзв. Бан био деградован до једног чиновника из Пеште и где су, супротно процесу на западу, пле мићима постајали они који су свој ражаловани патриотазам дозодили у ск^тад са службом туђину-угњетачу, Стјепан РадиН је, кад га је уздигла прошлост, која се последњом снагом опире, изгубио сваку равнотежу. И кад је почео да кокетује с Москвом и када је Москва, не упознавши га, почела на њега да се осмејкује тај човек је ностао потпун саботер државе. Он није дао ки људима из своје странке да се којтико-толико прибл^же Београду и, поздрављен од једне заостале масе, он, нереволуционар и чопек у чијој су се глави зпгрлили и Бан Хрватски и Матија Губец и «Естерајх» и Црвена Интернационала, постаје немогућ.

МаркоЕић је осетио Радића, као што је у чланку Отпорука на поруку нашао тачних реченица за г. Корошца. Корошец је државно-правни кубист. Трн народне суверености урециће, ио њему, путем међусобне кооперације свој заједнички живот. Маркозић се с разлогом побунио на ту очиту пометеност, на све то сколабрушеније појмова, мешање народне суверености и сувереноста државе, на све те очајно нејасне представе о заједничком животу. У књизи Марковићевој је нарочито заиимљив његов одговор на један чланак г. Слободана Јовановића о раслуштању Скупштине. Јовановић је наводио мншљење професора Поларда. По Поларду би влада могла захтевати распуштање Скупштине само у случају да то жели скупштинска већина. Питање је, дакле, у овоме да ли мишљење Полардово произилази из духа парламентаризма, јер се то што Полард тражи не практикује. Полардово се мишљење, изгледа нам, не може примити, не зато што, како МаркоЕић мисли, «оставити парламенту да он решава о распуштању значи практички онемогућити распуштање скупштане», него зато што влада, ако се правилно схвати парламентаризам, не сме бити ропски зависна од скупштинске већиие. Она проистиче из већине, њу већина може оборити, али би значило уништати битност баш енглеског парламентаризма кад би и распуштање скупштине; зависпло од с:»:упштанске већиие. Тиме се једино да објаснита зашто круна може дати мандат за изборе мањини. Ако би оаспуштање скупштине зави-

сијто само и искључиво од већине онда је логично да се изборна влада не може поверити мањини. Марковић је тачно при.метао да се Јовановићев култ Поларду коси са оним што је он у једној другој прилици писао. Јовановић се тада сложио са ПротиНем који је резоновао: «Краљ не ради никада из властите иницијативе него по предлогу министара. Према томе мандаг за изборе може дати мањини само окда ако га министри из веНине сами на то упуте давањем оставке». На страну то да је Прогић супротно г. Живојину Перићу, који је увек склон ка претеривању, одузео круни, у ово.м случају неосновано, једно несумњиво право. На страну и то да баш реченица: «ако га министри сами на го упуте даваљем оставке » не поништава то право круне и не деградује круиу до нечега што нема никакве иницијативе, јер се из те реченице види да краљ, ако нађе у том случају за сходно може поверити владу мањини, — јасно је да све то што је писао Јовановић, иде против мишљења Полардовог. Ту су министри, ту је ВЈада која даје оставку, а не парламент који хоће распуштање скупштине и Марковић је то јасно осетио. На мишљењу Јовановићевом о представништву професионалних организација требало се дуже задржати, али су примедбе МарковиНеве тачне, јер ЈовановиН није дао никакве конкреткије предлоге.' Књига Марковићева је једна добит за нашу још неразвијену, публицисткчку књижевиост. Душан С. НнкоЈОјсвнћ