Време, 23. 02. 1925., стр. 5

БЕОГРААСКА КРОНИКА

АФРИЧКИ ЉУБАВНИК У УПРАВИ 1РАДА Трагедија. маро&анског продавца паштета ЧоаеК ^оЈи Јс обпшпо с»е тротоаре ггред ћратииа европски вариетса

Гогоео ј€ гкугпуно неразумљив за да нашљу љубаекичху генераднју Мухамед Демборги, м.тади Маро:санац, кога је неизлерна лубав отерала из његове леле и топле домовине, из вароиж Казаблан ке са кровов1*«а равним и усијаним од сунца, са непрестаном чежБОм топлих летњих ноКи по^ сенкама високих и џиновских лепеза урминог зрвета- препуног слатких набубредах плодоеа, који тамо ки мало не личе на оне смежуране ушеКерене урие без сока, у шареним кутијама, по излозима ботрадских колонијз.ттгх трговина. Марокански л>убаомк Мухамед Демборги није ч>Ђен као Казакова. Он је неписмен; шта ш«ше, не говори ни један језтс сем арапског- И Мухамед Демборги остао би поттгуно нетознат, да га није случајно, као миоге незнане велике љубавнике, откршв Улраеа Града Београда. Сумњиви Мароканац пред вариетеом Нашли су га полицијски агенти пред Пзјзс вариетеом. Не унутра- Мухамед Демборп1 је стајао налољу, пред вратима, јер није нмао ноеаца да плати улазниц>', а бојао се оне отмене госпоае у фраков!*ма са златни>\ порубима и жутим сја>ним дугметима, који су га тако презр;шо одмеравали од главе до пете, док је он дрхтао од зиме на тротоару. Јер. у његовој домовини пао је снег свега једанп>т: у Бизерти, када су тамо дошли Срби- А сам Мухамед није тада успео да вкзи снег, јер је он увек живео у Казабланки, куда Срби нису никада долази.ти. Неколико ноћи Мухамед је ч«<ао пред варнјетеом: све до зоре, цвокоћући од хладноће. Кога је чекао, к»жо није могао закл>учити> Али, био је савршено сумњив. Јер, тек што би изашла нека вариететска играчииа, готово увек са неким пратиоцем, он би без обзира на пратиоца потрчао за њом и загледао јој у лсие тако безочно, да је изазивао саблазан. А дал>е није ишгга предузимао Ерло би тужно разрогачио своје велике, мрке очи и вратио би се опет пред улаз. Овакво понашање непознатог Марокакца (да је Мароканац виле.х) се одмах по »мжој боји његове коже) изазвало је опрацдану сумњу- Или тражи неку жену да >»-ј се афрички крваво освети. или је лопо«, или је агент белог роб.т>а — то су прет.кхтав .Ђа .1и келнери вариетеа. У остч .ом, главно је било то, што Марокакшд на захтев агената није могао да покаже пасош и доведоше га у Управу Гр*за. Спссазуиевање на пет језккг

ких и страсних Мароканки. И лепа Рахама је страдала. То јест, она у ствари није страдала, јер је сама хтела да постане љубазница једног младог. плавог поручника, али је страдао несрећни Мухамед- И једног дана Рахама је напустила Казабланку. Отишла је са плавим поручником у Париз. Као избезумљен, Мухамед је лутао месец дана по усијан»»м улицама вароши. А затим мераклије су узалуд тражили пастете од пржених мува и птичијих џигерима. Мухамед је нестао и: зароши. Отишао је и он за Париз, да тра жи Рахаму. Дуго је лутао по Паризу. Онза једног дана, срео је на улици оног плаеог поручшжа- Ноге су му, клецале, а кро киптала оз мржње и лубоморе. Али, уздржао се. Пришао му је и питао га шта је са Рахау.ом. Поручник се лежерно насмејао и казао је, да је Рахама отииЈ.та као арап:ка играчица у вариете. Био је чак толико љубазан, да му објасни шта је то вариете. Мухамед, који би у том моменту најЛ!је удаеио поручтгка, броо се окре'0"° и одјурио — да тражи Рахаму по вариетеима. Тражио је, и ако без ккаквог резултата. све дотле, док га полиција јед;к)г да-на није ухватила и пошто се није могла са њим објаснити, протерала га гтреко границе у Немачку. Мухамед је дошао у Берлин- И ту је почео обилазити вариетее, док га и немачка полииија није бацила преко границе у Аустрију. Страшан с>'срет У Бечу се десио најстрашнији догађај у његовзм жтгвоту. ЧекаЈући пред једним вариетео.м, вкдео је Рахаму. Она је излазила у једној сасвим жутој европској хал>ини, са цреешет шеширом на глави, урка и лепа као никада- Држала је под пуку »едаог дебе.лог господина са великим златним лакцима и прстењем. Мухамед је пао пред њене ноге, обгрлио је и почео да плаче. А она га је одгурнула и .адала такву вику, да је дотрчала полинија и ухапа!ла Мухамеда. Пошто није имао исправа, пребацила га је у ИталијуАли, Мухамеду је садз било све сасвим свеједно и пол^улЈја га је пребацивала ао лопту, 1!з једне европске земље у • гу. Из Италије протерали су га у Грчку, из Грчке опет у Италију. из Италије још једзнпут у нашу земљу. из наше зе.мЈБе у Мађарску, из Мађарске у Румунију,- а из Румуније опет код нас. Иајзад, ни сам не зна како, дошао је у Сарајево. Ту је постао момак код једног г- Јовано- ј хоџе, док га полиција опет није гтронавић К'>|И га је сас-Јушавао, имао је много, шла и спровела за Београд У путу успео

Чин^ник општег оделења

муке . >ер у целоЈ вароши није могао пронапи ни једно лице које би знало аралску и које би могј ТО послужити као тума т Најзад, г. Јованоеић се решио да к/пи аралски речник. Није ни то било т %ко лако у Београду. Обишао је све ивнжаре и наЈзад, пошто је 6 пуних са*и претурао једну антикварнииу, изеукао Је оно што му је требало: арапско-фран^уски речникНикад оригиналнијег саслушавања није било у Управи Града. Мухамед Демборги, у свом потуцању по Европи, научио је неколико француских, немачких и италијанских ^ечи. Са њима је оперисао како је умео. а тамо где није умео, уметао је арапске речи и реченице. Помоћу речника, од све те мешавине, г. Јовано&ић морао Је изводити чисто српске реченице и уводити их у записникМучно је било оео саслушавање на пет језЈ»ка (арапски, француски, немачки, ита ."В !]ански и српски), а,ти је за то открило необично интересантна лутања, авантуре и једну дубоку љубае младог Марокакца (Мухамед има свега 26 година) која га је у те пустоловине отерала. Прсдавац паштета Пре три голше Мухамед Демборги био је у Казабланки обични продавац пастеТа. 1е пастете нису биле ш са месом ни са сирам, као што их ми обично једе.мо уз пиео, него нарочити мар^кански слецијалитет. Мухамед их је правио са.м од у,-линог теста, неких нарочитих испржених водених мува и птичијих џигерицаЊегове пастете су биле много тражене и од урођеника и од Евролљана у Казаблакки и посао му је ишао доста лепо. Али, ове пастете немају у ствари никакве везе са његовим доживљаЈПма. Г ;1аену улогу у његовом животу жрала је Нахама. Једна од наЈЈтепших девојака у Казабланки, ћерка Куакана, најбољес кувара кафе у целом округу. Мухамед је био у њу заљубљен, а и она у њега- Били 6и се бесумње узели и њихов живот би лепо протекао под секкама урминих лепеза, уз мирисе печених пастета, да није дошла у Казабланку једна француска експеджЈија. Плави поручиин Када су Арапи дошли у Европу, починили су чуда у срцима белих девојака, хти, када су Европљани дошли у Мароко, д очјмшм су, ^шј већа ч^да у срцима лц>-

је да побегне и дошао ;е у Нови Сад, а из Ноеог Сада, сасвим слободан, у Београд. Надајући се да ће опет наћи Рахаму и поидобити њену љубав, чекао је пред ва;петеом. али су га опет ухватили агенти. Мухамед Демберги прекјуче је опет аротеран и пребачен на грчку теритозиЈУ. Руска кзОеглнца ко!а !е поЈБГаО и дш дгцг Један необичан случај деаи> се прекјуче у једном сиротињском стану на 1 опчидерском Брду. Ту су становале руске избеглице Арсеније Мистулов и његов брат Дзончек са женом и двоје дечице: Елбертом и Мурзом. У последње време Дзончек је био врло нервозан и растројен. Често је изостајао из куће и говорио је да ће бесумње учинити нешто страшно. Прекјуче око 11 часова пре подне Дзончек је изашао из куће и повео собом децу. Рекао је брату и жени да иде мало у шетњу. Али, узалуд су га чекали да се врати, и најзад је Арсеније сав очајан дотрчао у комесаријат топчидерске полиције и пријавио ствар. Жандарми комесаријата, тражећи по парку, нашли су једно дете, које је плачуки лутало међу дрвећем. Дете ниЈе умело да каже куда је отишао отац, те Је враћено мајци, а полиција и даље траза Дзончеком и другнм дететом.

Ггдиццл дмш ш Друштво Књижевника одржало је своЈу седницу у Уметничкол! Оделењу. Изражена Је жеља да се отпочне енергична акција ради побољшања животних услова домаћих књижевника. Изнесени су поражавајући примери. Говорено је о плагијатима књижевника, и о случају са преводом Хамлета. ДискусиЈа Је била жива. Присуствовала су прва имена наше књижевности. Сви су се сложили да је ситуација тешка, а рад преко потребан. Досадањи одбор допуњен је са пет чланова, и то са г. г.: Андрићем, Св. Петровићем, Винавером, Црн>анским и Милом Павловићем. Од новог, овако допуњеног одбора, очекује се интензиван рад. Пали су многи пред лози.

Београдски дан Београд ое меил па пашо очк. Пв само да пичу 1г«5олерн, пе само ла с<> ота»рају С.арови и ла спе нопо п попс куће добпјају фируу каг.пс ^апке илн каксога нпд.тчптва. 'Мен>а со нз огнова дпце улнце. покрет улнце, динлипка престоппце. Вал>а погледпти са глпво вп. соке куће Београд недељом. Ва.тл видетн опе ужурЛане поворк* л»удп које парошп дају пе. сухњпв нзглед престонпце. По шпрокјјм улнцпма паших паланако иде со лењо, погу нред Погу Љули се повпају, п ниоу рвдозппли. Прођу једпо крај друтога, јаве се, али се н пе погледоЈу у оти, аиа!у један другоме чак крапагпу, и боју п шаре па кошуљи. Бооград Је. пре спега, Јипнмљив. 1Сао цептар Лугсмлавије оп предстаплл сусрет људн из сннт углоса пашо отоџЛине. А као скупа варога оп прнсплујв људе да своје послове оЛапе Прзо, да потрошп гамо ополпко времспа колпко нм С1»елстпа, оЛпчпо скт>омна, допу«те. Н тако сктпоКа Ч1пги да П*оград жнви убрзапо п пословно. Пре се долазнло у Београд н лагапо чекало Данас се пословн н внђсња мораЈу св1>шавати јодпнм скоком. Метавииа покраЈппа, а у нсто времс п на_ глн уС.роопп тнвот покрајнпскпх л»уди Онн чепају по беогрлдскнм кулоарима и припућвпи су дд мпсле језгровито а да се нзражавају кратко и јасно. Опо што ни }едпа школа пије могла учипнтн, чипн потр«У>а опгатења- л>уди се павнкаваЈт мнслптн, итЈралаватн То нм долалп тегако, нарочпто старннскнм палапчанима Али пужда мен>а патрпархалпост. Крај свег уроћеног јаватодука београдске капцеларпје доби|а : у послован внх Ј}-че Је био дап г.ојп се зове па Језпку про. стога света «спротип>скн дан» — а то значн недеља и лппо време. Снротпња јв могла да се пашста улппама. Калимегдан је бно заузет од деце, и од снромашппјега света који се радовао сунцу. По улнцамз су сс внђаде чудие прнлчке. То су депЈтацнје. Ве.ћ су почеле да долазе, После нзбора, да опомену господу мипистре на Обећаља. Недеља је: жнвопноне групе пз Роке, Црпе Горе, Хрватске, Јужне Србије, са пашега ссла, шетају н посматрају нзлоге Улпцама јурп аутомобнл са 32 Мароканца који праве рскдаму неком варнјетеу. Центром варошн лете свадбе. То су оне код којнх на позивппцама пише: «Ићн ће се на колпма.» Пуно кола, аутомобпла. Неколако пернфернјских вспчаша упосе чЈ'дпу ноту. Капред: барјактар па коњу, а нза њега аутомо«!)ил нлч фнјакер, н дугн пнз кола са сватознма н свпра. чниа. Цвеће од хартиЈе. УзвнцН. Породична одела која се нзвлаче нз пафтолипа. Лнца достоЈапствено вамишљена. Сви шетачи стају, посматрају нх, пога!>ају којн су. Всћипом пе_ риферпв. којн су решпли да продефнлују Кнез Михајловом Гордн су. Као да је цело пре подне прошло у знаку вспчања. Корзо крајње жпвописан. Стотинр тотнца, слушкињица, са таревим упггирканим сукњама, држс се за руке, смвју се и прнчајз - . Посл е подпе, око Шишка н Парнза настаје слушкнњско-лшндармски корзо, са ндењем у бноскоп, из;авама љубавн, добапиван-пма. Колнко их има! Велика сепзанија пред Временом. Чевају се резултчти спортске утахмнце. Младеа аакрчнла пролаз Н чудо! Око трнссгак жапдарма] Алн опн пе спречавају какве д-^монстрацнје, всћ се и самн гурају: онн су спортнсте п же. де да сазнаду резултат. Београд развија смнсао за спорт код паганх државотворпих жандарма. После подпе у Офнпврскоме Дому, концерт друппва за запгтнту жнвотпња н растнља. II растнња. Све пуно. Учествуј-.' паши прославл>ени уметницн. Али тек кад се конпврт завршво вастала јв вавала. Настала је нгранка. II зар није паметпнје прнреднти нграпку са коппертом. но концервт са нграпком? Лутрнја је бнла дражеспа. Београдскн трговпн послалн су курнозуме нз својнх радњн. Једпа је дама добила барометар — држн го у руцн н ие зпа гата ће с њим... Јурн свет ка некомс чнчп у чнјем су цилиндеру згужване хартијице са бројевнма, згодптпнма. Пред вече друштво књплсевпигл држн скуп. Наган најпрппљгта!« ГЛ.В1Г.РВН1Ш1 с*в«ТЈ)т « пгп» да чине. Ко данас још чнта књнге< Ко нздаје књнге? А нпак књнжевпицп су савест и душа парода. Некада ое У листовима пмсдло о хњпжевпим догсђа;има, о свакој књпзн. Књнжевннци бн хтелн да се п сад то поповп. цастави. Ла се, »реко повнпа, аапнтересузе опет публика за књнгу. Неки песппци очекују гпас од опе акдн1е. Ложв се лепн говори Бира се акциони одбор. Господо! ЧитаЈте ићиге! Нначв ћете се душевно изгубити. нестаће вас у утнсцнма, све ће у вашој душм битн случајно н без дубокога значаја ЧнтаЈтс| Двјте св на шћнге! Зар вом ннје досвднла вечнта полнтпка! Та вн ћете, ако овако потраје ваборавнти п вага Језнк, остаћете без фнноће израза, и исказнваћоте ваше мисла само псовком, узвнком н сокачкнм речпнком. Не. гујте ваш душевнп жнвот као пгго гге почвлн да манигпрате нокте и перете аубе праптом плн пастом.. Господо пздавачп! Пазнтв гата радитв! Господо из фопдова! На вашем расположењу сто^е милиони некпх добрнх старнх жетт у тепелупима, пеких старннскпх чнча у фрсовима хоЈп су се по смртноме часу бринули о цветању домаће ку.тгуре. Отворите ДУбровачку браву тих фондова?.. Канжевницн днскутују, надају се, очајавају Нспол проаора Уметпичког Одељвља где происходи већање, јуре гомилс иа вечсрље ииво, у биоскоп, у шетњу. Гомнле ко|е ие чнтају никакве књиге... у вече још једиа повост: оперета. Сад имамо и оперету. Дајв се: МамЈел Нитуш. Београд јв почсо да жнва и сувише интензивао и то на штету најсветијега дала, па штсту недеље. Сто цредавања, зСк«рова, читања песама, седннца фемнвиста. Свс нсдсј.ом. Место да* то буде вбиља одмор, н сви да се крспемо ј Топчидер илн Кијево, или још даље. Или као паланчапи: код куће да останемо... , _ Ннгде недеља пнјс та^о бурпа кдо у г>еограду Београд ]е дан узрујаае недсље. Оп не иоШтуЈе УЈеек -епИ. И 1име Сс0.1, с.:акако, скраћује век.. Београд. обратпо другнм пресгоиицама, т«к у иодељу почиње да живн цајстрасније, највећма напрегпуто...

НЕЗАПАМЋЕНА НАВАЛА У БИОСКОПУ КАСИКИ Јучо БИОСНОП КАСИНА био јо без простанка опседиут од огронпо масе београђаиа који су со готово борилп да би дошли до у•азипце за биоскоп Касилу. 11ако огромап >рој обожавалаца Глорије Сиаисои пије упоо да се диии њепом пајлепшем н иајуспе1ијом филму «ЗАЗА» или «Кћи ВАЈ-ИЈЕбиосиоп Касина на спеопшти захтов публнке играће овај извапродан новитет још само пеколпко дапа, пошто је даље п[»отужпшње .:бог утврђеног распореда сасинм нохЈвучеш)-

Јучерашња свечаност 37"београдсКој општини Јуче пре подне, у свечаноЈ сали београдске општине одржана је јубнларна свечаност у част општинских служитеља, ветерана. У свечаном оделу, са ордењем, медал»ама и ратним споменицама, седи слављецици поређани један поред другог, слу шали су јуче ду1е и многе говоре изговорене у њихову част. Чисто им је било криво, што их толико хвале, и обасипају лепим речима. А лепе речи су се низале једна за другом. Истииао се рад слављеника у миру као и у ратовима и цео тај рад је чист и светао. Славл>еници су седи, али веома крепки, и како рече потпредседник г. Бобић, Општина од к»их очекује још много ползе. Они сами пружају зато гарантије, јер им је воља за ралом, као и пре педесет година, још увек у напону. Потпредседник је у свом говору саопштио слављеницима да је признање за њихов рад дошло и са највишег места. Мнннстар Унутрашњих Дела г. Божа Максимовић преможио је слављенике Крал»у за одликовање и одликовања су им јуче предата. Чика Миша Милосављевић, командЈф пожарне чете одликован је орленом Св. Саве четзртог степена, а остали слављеници истим орденом петог степена. Свечаности је поред општинског одбора и кметова присуствовало мноштво гостију представника министарстава и командант дунавске Јишизије ђенерал г. Мијат Филиповић, под чијом су командом некада били оба погинула чика Мишина сина. Око 11 часова гости су прешли у хотел Асторију где је у част славленика приређен банкет. Здравице, песма и свирка испуњавале су готово до угече дворану. Као и у општинској сдли, само овога пута много дискретније, хвалио се живот осморице слављеника преко чијих је лица прелазио с времена на време по један тужан осмех, тужан као и увек кад се осврне и баци поглед на дугу бразду прохујалог живота.

БЕ О ГР АД на дан 22. фебруара КРШТЕЉД:

Љубнца н Лесапка, кћери Олге н Мн. ливоја Ннколића обалског (мдннка; Олнвера, кћн Катиту и Богдана Нпколића, служнтеља; Светислава, кћн Косаре и Јооифа Бојаннћа трговца; Љубнца, кћи Ју. лнјане н "Вуре Зорић чнновника Окруж ног Уреда за осигураае раднпка; Већа, 1±и Булпмнра Рнстнћа; Отанка кћн Илн. је Ко}нћа столарв; Одга, кћн Борнвоја Крстнћа; Анкл, кћн Радослава Павлови. ћа тежака; Јелепа. кћп Селнмира Јанковића бравара; Лобрнла, зћи Десанке Јакова Крмпотића чипоизика Окружног Уреда за оонгураае ралнши. Мнодраг, син Зорке н Драгослава Радуловића мрханичара; Владимир, син Вуко. саве н Милапа "Ворђевића трговца; Милорад, син Лепосаве а Мнлапа Јоваповнћа кафеџнје; Алсксандар, сип Радована Дранпћанипа; Добривој, син Милутнна Ди_ митријевића кочнјаша; Вељко, снн Богдапа Мнјатовића; Раднша. спн Благоја Петровнћа; Душан, снн Станислава Тодоро. внћа радншта; Алексапдар, спп Загорке п Есидора Јампнћа послужптеља; Бопгко снн Десапке н Радомира Павлићевпћа службепнка; Мнлан, сип Милеве н Благоја Мнлосављевића келнера: Днмнтрије, гин Перснде н Стевапа Лазаровића чн. повпика: Душан, спл Смиље н Недељка Позића келнера; Рихард, син Каролпне н Јохана Бауера тнпографа; Раднвој снн Аделе н Фраље Грегорића зидара; Јосиф, спн Ане Фрпдрнх куварпцс; Стеван. спп 1{атнце .\Гаркс, доиаћице; Павлс, син На. талнје и Фрап>е Ајзепхамера. месара: Фнлнп. снн Илонке н Фраље Фајлора тппографа. ВЕНЧАЊА:

Јелвна Алекспћ н Днмнтрнј- Николајевпћ, адмпнттстратпвлн мајор; Драга Жнваповнћ и Љубомир Шампћ, матпиннста; Љубнца Тодоровнћ ц Секула Томгипевнћ, механпчар: Зорка и Александар Томић, обућар; Смиља и Живојпн Нлијашевнћ, обућар; Ружа Бурмазовић п Милан Гагнћ Данпца Сгојковпћ п Благоје Милошевнћ; Мнлоснја СтоасовЛ н Велнјамнн Веселиповић: Даппца "Вурић п Душан Чолаковнћ: Милсва "Ворђевић н Илија Поповнћ; Лепосава Кипаревнћ п Светнслав Гајнћ; Загорка Антоиовнћ и Љубомир Обрадовић; Младеп Трпковнћ н Марн)а Радосав.гевпћ. Ч ИТУЉА:

Мнддднн Марковић 43 година; Коста Пантнћ земљорадннк из Гроцке 84 годннд; Жнваи Митровић 18 мессцн; Жнвко Крстнћ-Ноповић 43 годнна; Сокол АранЈ^ловнћ 43 годипа; Тодор Тешановнћ 8 дана. Осим тога пријављено је за сахрану 1 кенско н 2 мушка целрштенд детета.

ПОЗОРИШ ј Г Е

СЛОБОДКО ПОЗОРИШТЕ Далас у понедељак Слободио Позорнште је затворено. У уторак и у среду дије се врдо успела оперети «ћнтуш» са г-)д>м Нолић. 11дш драмокн првак г Сава Тодоровнћ, гостује у СлоОодпом Иозоришту као марр од Шахожибуса. Г. Тодоровић у овој улозн ииа једну од саојих најОољпх улога. Остале улоге ииај.\' г.г. Дивуловић, Турицскн и т. д. Улазнице се продају иа касн, Јакшнћева 11, сваког дана од 10—12.

Власннк за друштво .ВРЕМЕ" КОСТА М. ЛУКОВИЋ Одговорш! уредник САВА И. ЈОВАНОВИЋ ' оалканскд улица 5.

БеогралсЈсе вести Прецамњв У корист Јеорејског Женског Друштва г- др. Цезар Кајон одржаће предавање у сали Онег Шабат у среду 25. о. м. у 5 часова по подке. Тема-' О спречавању и лечењу телесних нодостатака, са пројекцијама- Упис ноеих учонина иа Београдскои Универзитету Од 1. до 5. марта извршиће се упис ноиих ученика на свима факултетилт Београдског Универзитета. Седиица Историјског Друштва Историјско Друштво одржаће свој састанак у уторак 24. о- м. у 6 часоеа по подне у соби бр. 2 зграде Старог Универзитета. На састанку држаКе предава*. е г. др- М. Костић: Српски бакрорези у 18. веку, и г. В. Ћоровић: Босанска властела у средљем векуСко подизања католичке пцкве у кЗсограду Јуче по подпе одржана је у дворанп католпчке црзве пета годишља скупштина ДрушТЕа за грађеље Катоаипке Пркве. Поред мпогобројннх члапова, скупштнни су прнсуствовалп и г г Ивап Роднћ београдскл.смедеревски плдбискуп, Папин нунције Пелегркнсти, "Борђе Вајферт н Тугомар Алауповнћ, потпредседп.1к Држлвпог Савета. Из нлвештаја којн је скупштннн поднет вн_ ди Сл; да Друшгво располаже нмовнном од 1,000.296 75 лпнара Актнвност друштва св нарочито осећа од кад Је у Београд дошпо надбнскуп Ро1нћ, јер су у то време прнходн бплн највећн. Најг.арактеристнчпнја тачка нз_ вештаја Је пнтаље земљигата па коме • би се подигла каг-\личка катедрола. Управа је бнла игабрала Т о 6 цијску Пијацу за место на кома бн се храм имао поднћн. Београдска Општпна пвје то место могла уступнтн. јер ј? генералним плапои предвићепо да оно остап^ празно алп је обећала зеиљнште на Каленнћа гувну које домнпнра Београду н на коме би Католичка Катедрала чкпила леп пандан храму Светог Сав'*. Међутнм то земљипгге у ошпте и није општипско пего легат Мипистарству Про ссете, којн нн оно још ннје прнмнло, јер јв Каленић^ва удовица још жнва в она се прптивн подизап.у католипке цркве на њеном кмаљу. Управа је пекллнхо пута покушавала и код Општине и у Мннистгрству Грађсвнна да за храм добнје пеко згодно земљнште али га ни ло данас ннје добнла.

Ковцерт Лсуштвз за Заштиту Жнвотиња Веома је обилата бил посе-га ксжиерта овога друштва Концерт је био у Официрскоме Дому, и био је посећен од елите београдскога друштва. Много отмених дама, мно|-о офишфа. Кра .1 >ицу ]е застугила њена проа дворска дама г-ђа Дунђерски. После концертиог дела била је лутрија и игранка. У концертноме делу учествовали су: г-ђа Вииавер, која јг пожљела велике аплаузе у својој дубокој интерпретациЈИ Шопена; г-ђа Бинички која је мајсторски отпевала низ песама, од Р. Штрауса и од С Биничкога; за ти.м г. Ђорђевић, флаутиста лепога тона и исправнога стила.

Са забаве друштга „Роткве" У пространој дворанн Хотела Србије прн_ реднло је претпрошле вечери познато београд ско друштво «Ротква> внтимну вечеру н игранку аа ^ланове н љихове породице, пе ■снључујућН ни прнјатеље друштва. Прнсутно је бнло око седамдесет званнца, распоређеннх за четнрн дугачка стола, на којима --е поред Јела, ликера н разннх вина примећивало око двадесет таљира пуннх ротквн. Поред оннх ротквн у тањпрнма, дале су се впдетн и три моловане роткве, кој? у внснле у прочељу стола председннка друпгтва Моловане роткве престављале су друштвепн амблем, необпчпо драг члановнма н чланпцама другатва «Роткве». После вечере, прешло се на забавни део програма. Овај део програма отворно је говором г. Милојко Богдановнћ, пошто Је трубом дат знак «мнрно», н попгго се предсвдник друштва г. Светнслав Петровпћ извј^.пио , да пе може говоритн, а да се не знојн, па пе жели, да с обзпром на доба годнне, 1Х)вор буде несезопскн. По гавршеном говору г. Богдановнћа. музнка је засвнрала Србмјанку. Коло је повео г. Петровић са г-ђом Пешт^риц. А затим се ређало коло за колом до рвпе зоре, ка_ да се друпггво разпшло, посећн прнјатпе утнске са још прпјатпнје забаве. Друпгтво «Ротква» основапо је 1906 годнне, најпре са цнљем, да члановн, улажућн незпатие суме у друштвени фонд, увек нмацг већу колпчину ротквн за мезе, а допниј^, да о Врбнцн обуку по пеколико сиротне деце, шго друпггво сваке годнне п чнпн. Али. поред овог цпља, друпгтво се брнне и за то да у пријатннм иптииннм вечерама проведе за}едничкн по коју поћ па свој начнн. МАЛА КРОНИКА Крађа у купатмлу 11 днј » Ианић. цремр, сл спшо* у Гробллвско) уаиди број 4. доставно ]е шлнлу«скои кварту, да МУ Ј°. ча . 24 часова пре подне, пепозиати лопов одаео из шбнле купатила у ВндннскО! улнцн броЈ 1». један златан сат н лашш у вредностн 1-00 дннара. Лонов је ;;рађу нзвршно, отворишин врата 1^0нде калаузон. ПолндЦЈа, обавештх.на о краћн нзвршнла је прстрес, алн ]е лонов остао не пропађен. Водн се далл нстрвга, Крађа иапута Мплан Вучковнћ, чиповинк Мииисгаротва Фииаисија, доставио је цалилулском па му је 21 о. м. несгао из Трпезе ВоЈвођанских Студецата јбдаи зимски капут у вредности 150о дииа!»а. Иолнција је позела истрагу. Изгубљен буђелар Трнфчн Цве! коваћ, овд. трговац, аг стаиом у Сомборској ср. ђ. доставио је квавту да је јуне 22 о. м. око 9 часова ире цодне изгубио у Коларчевој улнци свој уђслар, у коме се палазило 1300 дннара у 6аши:опкма и 10.000 двпари У мекнцама.