Време, 23. 06. 1925., стр. 2
Страна -
Уторак, 23. |уна 1935
Данас: НАРОДНО П030РИШТЕ: •Члт>ц?т<-,. МАНЕЖ: 16, .Кирлом тсттл». НОВИ УНИВЕРЗИТЕТ: «хч.а Лр. 5^ 1б, Ирвтаван* г. Шарла Переа, пуч-кЈм-сора СорЛоно. нрстч&ааас швота у мору». РЕАЛКА IУлун Миррова чб»- ИалохОа ђата« ралом. САЛА «СТАНКОВИЋ> (Мнлош« Велавог 5): ИзложОа с.Јвка г. Лраг. Мн\. Каидвћа. ИУЋА КРСМАНОВИЋА (Кралл Мглап« 40). Изложба слика г. Всљка Стано >«внћа •ЛАЛАС ХОТЕЛ. 21 н по: Вараетскш ј^вскж програм. •ГРАНД ХОТЕЛ», ЗЕМУН (»гворена је »ајлспшв башта у Земтну. БАШТА -МОНМАРТР^: 'Хплгнларска (>), 20, Дннс лансан. Јдгг ђапсЈ. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА (Когвнчићп Венр.п 14): Отворена ~ваколне»но ол 8— 11 часова. ЧИТАОНИЦА АЕРО КЛУБА (Милоша Веллког 17): отзорена је сваксг лана ол 15 до 20 часова. ЧИТАОНИЦА С Т. М (Зелевн Вевап 17). 0твореЕа је ралним ланом од 15—15. ж неде.гом ол 9—12 часова. 6И5ЛИ0ТЕКА аЗЕМГОР* Шалитв Извозне Банке). отворена је преко пелог дапа. НАРОДНИ МУЗЕЈ (Мнлогпа Врликог улипа 55): Отвсрен недељом в празпнкок од 912; за страапе н посетвопе вг унутрагаљостп свакн дан. ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ (угао Бнрчанвнове к Милоша Велнког улппе): Отвор^н чтвртком од 0—12 в од 15—18, недељом од 9—12: •'л страппе и посетвопе из тнутрагањост* свекн дан. КАСИНА: 16. еМодерна млалех*. ВИТАСКОП: 16. «Уклетн Холандез» ПАРИЗ: 16, сТајанствена кућа.» ДЕЖУРНЕ АПОТЕНЕ Селак^нћ. Кнез Мнханлова 4": Протпћ. Ку>ал>а Миланс 37: Мрцајловнћ. Краља Мнлапа 7: Нрепдић. Краља Алег.слпдра 64: ТалиИ. Кнез Мнлетнна
УТОРАК, 23. ЈЈ*НА 1925. ГОД.
Штм у тшт гоздиеству Штелзва код нас. у државном газдинству, објављивана је небројено гтута до зд. Зато није било ништа чудно што сви нису могли примити за готово она размишљања, која је Министар Финансија изкео у познатом писму Финансијском Одбору. Али, ако не сви, а оно јача већина увидела је озбиљност напомена министра прихода и дала онај значај писму, које оно заслужујо по времену у коме се јавља и по ауторитету писца. И већина се није преварила у уверењу да се штедн>а озби љн о замислила. Министар Финансија апеловао је на Финансијски Одбор да помогне влади у спровођењу најстроже штедњс у расходима. Пре него што је дошла прилика за одбор да покаже 1сако ће се одазвати. ресорни министри су започели рад у истом правну. То се мора поздравити, и владу треба што више помоћи у томе. На крају крајева, влада може много више да уради. него што су приликом састављања нових дванаестина учинили поједини министри. Они ће свакако најбоље знати без којих се кредита може и добро је да се прво они чују, кад је реч о штедњи. Али они никад нису без извесне пристрасности кад се издаци тичу гвиховог ресора, на који морају бити љубоморни. И стога је неопходно да цела влада заједнички зме у претр^с какп се штедња може одмах изводити. Наћи ће с^, после детаљније и озбиљније студиЈе. ла се без некојих цетх министарстава може. Нико не може псрећи значај и важност сва ког министарстза које данас постоји коз
ПОЛЈ1ИС1АК „ВРЕМЕНА• 23-У1 —3
П о жу д е в о1Е: е Марсел Прево — Више него икад! Зашто?.. Нешто си започела? — Можда, одговори Мод. Он јако пребледе и за тренутак ућута. Затим претварајући се да је миран: — Можете ли. .. да ми кажете... о чему :е радк? — Даболе, одговири Мод Јтагано, очи у очи. Св? ћу вам испоичати ако пристајеге да будете... оно што ја има.м права захтевати да будете. Жилијен даде знак да слуша. Обоје се беху, као без напора, вратили тону, држању монд<жа између којих нема ничег нарочитог. — Па лепо! рече Мод, ево, у две речи: Прошлог месеца јула (видите да је то поодавно) упознали смо се, у баљи СентАмал, са једном дамом из унутраиш.ости, г-ђом 1е Шантел, која је тамо издржавала лечење. Би;га је сг- својом ћерком Жаном, детето.м од саојих петнаест Ј одина, *оста лепим, али нотпуно безначајним, Н>ен син Максим дошао је да послздње оане њеног лечења провеле са и>ом... Она застаде: — Неко је звонио, чини ми се? — Да, р?че Сиберсо; чуо сам звоњење. 2во, отварају врата. Већ носете. — Не. то Је једна мала... Али, заиста,
М1с, понаособ. али се морз лопустити да' има доста и веНих земаља у којима се управЋЗ и са мање министарстава, него што је код нас случај. Уштеде би биле пгчпичне пкп би се неколико министарстава укинуло, али се можда штшта мање нг би постигло. када би се то исто учјгнило и са неким сувишним и.т.т неопходно непотребним олел"њима. којих по свима министарствима имп доста. Има већ оснора веровати ла је намера пладе озбиљма и тоеба очекивати аа,Ђе мере Једна већ тл Владп јеЧггала на гледиште да сс у последње вреуме у велико врши изигравање закона тиме што се понзионери по старом закону враћају у с.тужбу да ге »гоново ставе у пензи'у по ковом. То велика ствар кал со с те стране признаје јодна недопуштена рала. и кал се нагсвештава намора да с<' стане на пут злоупотребтма у пензиони :ању Само то још није све што се може :а пензиокерима да учини и лржавној каси олакша Нзша зомл>а данас постала ге.мл>а млалих пензиочера. Јелном се мо"а рашчистити и ово питање. кад се хођ? штед*1>а Не може се ■ гги да то:и број младих и способких људи остаЕан државке службе и са пензијом. ко; а можда по. : единачно не значи много, -;т које. узете укупно. за држзву пред"тавл»ају знатни и непотребни издатак. Кал-тад влала мора доћи на р?визију пвнзионера. Редукцнји чиновника и лржавних служ' л ника намсће се такође До сала. у колич*о је било тога, морало је бити толазно : моментано. Отпуштали су се једни да се одмах после тога направило мосто ругима. У корон проблема још ниједча ^ада није улазила. У колико га је делимично и на моменте решавала, то је било пађено често само са партијског глелишта А ла би се ваљана редукција могла спровести ови и слични моменти морају се изоставити. С редукцијом чиновништва тесно је у вези и реформа целокупно администраци; о. Није истина да се мора трпети данас онај исти начин отправљања послова, који је важио пре толико година. Толико је много учињено у овом правцу у приватном газдинству. па се још и више .е да учини у државном. Треба тражити разумнију поделу рада и рационални1у употребу модерних техничких средстава за убрзавање и упрошћавање администрације, која код нас гута толико чиновника, а може да се поправи баш уштедом у људским снагама. О штедњи се може говорити, она се може и примењивати, али код нас она никад неће бити потпуна све док се не кађе пута да држава подмирује своје потре6в на једноставнији и зато јефтинији начин, него што је то данас. Већи део државних прихода троиш се на материјалне издатке, а позната пракса са државни.м набавкама даје врло рђаву слику газдовања. Не зато што контрола нијс предвиђена, веН баш стога што се и сувиче Јсонтроле продви^ја. само што су сред:тва за контролу тако изифана да вишо • опште немају никакве важности. Као и много друго шта код нас, и овај систем :снтроле само је фОрмалан. Задржава и -псрава рад, али не само да не спречава злоупотребо, већ их храни и подстиче. 1епо би пошло ма којем приватном газ1инству кад би нешто усвојило систем тобожње контроле блажене државне адчинистрације. ДПЕВНИК 23. јуна 1925. год. В Р Е М Е Изаешта' Опссрватсри ч на Врачару од 22. јуна 1925. год. 7 часова пре подке Београд. ''аромртар 758; температура 17.3: макгвмум 24.1: миннмум 11.2; ветар тлшина; оГ.лалност 0; релатнв^а вложкоот 66 од сто.
ви мора да је познајете, то је мала Цироа... Етијенега Дироа. — Кћи Матилде Дироа? — И сестра Сузане ди Роа, ваше негдашње страсне љубави. — Ох! страсне љубави! — Не? Говорило се да сте јој ви били први учител.. — Зар се то зна са таквим девојкама! одговори Сиберсо. Никад човек није први, чини ми се... Свеједно, ако дозволите, ја бих више волео да се не састанем са сестром. Зашто је, врага, примате? — Била је у Пикпису са мном, и говоре да са својом мајком живи потпуно поштено. У осталом, не знам шта хоће Али биле смо добре другарице и пријатно ми је да се састанем са њом. Подмукло лице Жозефово појави се нЈ вратима од салона: — Госпођице... То је она госпођицп. — Ја вас остачљам, рече Сиберсо. — Прођите кроз велики салон... До в>иђења вечерас, је л' ге? Вратите се око пет и по сатн. И мама ће бити... Уведите г-цу Дироа право из галерије Жозсфе. И, пратећи замишљеног Си6.'рсоа до вра га од великог салона, Мод му рече: — Дођите... Ои Не блти овде... Ја же1им да ви дођете. Затим тихо, када већ беше прешао праг, она му понови кроз отшкринута врата: — Волим те!
Ниш бар. 759. темп. 19: Скопљо: бар. 759, гомп. 21; Сорајсоо: бар. 754. тгмп. 14: Мо-тар: тгмп. 20: Загреб: бар. 755, темп. 14: Љубл^на,- Лар. 758. темп. 15 Пвтрооорадин: Лар. 75«, тсмп. 22; Прзг. С>ор. 757, темп. 12: Бвч: С>ар. 758, т^мп. 13: Пешта. Оар. 757, темп. 16: Рим: |\т. 757. т^мп. 22: Атинв: Лар. 758. темп. 22: Алсксандрмја: Лар. 754. темп. 24; Петроград Лар. 757, темп. 16. 2 часа по подне Београд,- Оарометар 750; темпе^пгл-тмЈ 27.8; макс-имум 27.8: ветар југ 1; облачност 0; релатнвла влажпоет 36 ол сто. Општи прсглед вромен^. Стап.е времена ннје сг- гшатно промепнлп. Манастир Високи Дечани У М»гнистарству Вера одобрени су кретити за рсстауранк_'у цркве у манастиру Вјкоки Дечаки. Истсрремено извршићо се и оправка манастирских конака. Соколски Д2М у Прилепу Соколско Друштво у Прилппу приступа кроз који дан подизању свога дома. Пошто не располаже са довољно материјалних средстава, лруштво је развило жиоу акиију ради прикупљања лобровољних прилога за полттзање свог лома. Сзвсз Хрватсхих Пвзаччих Дчуштава У Загребу ће се 25 октобра прославии подесетогодишњица од оснивања Саво•л Хрватских Певачких Друштава. На "•вој прослави узоће учешћа делегати свих хрватс^их певачких дпуштава. Овим деллгатима Министарство Саобраћаја ообрило је пов1астиму вожње у половину нене на државчим железницама. Кснгрес ватрогасдца у Осзку У Осеку Не се олржати 1. и 2. авгу ста кокгпес долегата ватрогасних лоуитава Учесницима на овом конфесу Мигстарство Саобраћаја одобрило је почластипе за вожњу у пола цене на лржавним жолознипама Антналнохолни кокгрес Министарство СаобраНаја одобрило је повластицу за вожи>у у поповину цсне на лржавним жолезницама свима делетатима антиалкохолних организација. који буду ^чествовали на конгресу Југословенског Савеза Трозвености, који Не се одржати 7 * и 9 јула у Београду. Нова сонолсна друштва Последњих дана основана су нова соколока друштва у Лужанима код Нове Капеле и Слаковцима код Винковаца. ; Наград*. 5РЕМЕНА од ЗОО динара : из 1238. броја од 22. Јупа ■ Ј исплатиће се оном читаоау, ко)и ! је купио и сачувао примзрак, на ј ксме )е ударен штамбил> „Адмиј нистрација Време" са сво)еруч- ј : ним потписотљ два чиновника. : • "ВРРЛЧЕ" свакога дана да!е • : својим читаоцима награду : од ЗОО динара.
Кародна и међународна излсжба у Филаделфији Америчка влада упутила је позив нашој дожави, да суделује на великој на° ч дној и међународној изложби у Филаделфији, која Не се приредити у 1926. години, приликом прославе 150-тодш1њице независности Сједињених Америчких Држава. Слава Славим Св. Ап. Вартоломеја 24. о. м. Војводе Анђелка 13 — Стари Смедеревски Ђорам. М. Ј. Путниковић, парох београдоки. Веридба Г-ца Лепосава Милосављсвићева учи тељица, сестра Методија и Боре Милосавл евиНа верила се са г. Драг. Јовићем, директором грађанске школе у Кули, Бачка. Венчања Лоти Кастнер рођена Голдман и Антон Кастнер, јувелир овд., венчани 21. јуна. — Драга. сестра Саве ПавловиНа, адволта и Нића Војиновић. капетан инвалид, >\кчали се 11. јуна.
II Пооета беше веН уведена у мали салон; љупка једна блондина, мало пуначка, си-, вих очију, облих и финих црта, косе жуте као класје, шНућурена као тичица у перје свог оковратника, свог муфа и Свог шешира. Видевши Мод где јој прилази, тако велика, тако сјајна, тако савршена «дама»>, она прошапуга Љјажљиво: — Добар ддн, госпођице... Хтела сам да вас... Али Мод је радосно загрли. — Госпођице!.. Ви! Одмах да си тргла те ружне речи, Тијенета, и да си ми говорила као у заводу! Етијенета, зајапурених образа услед наглог задовол>ства, врати пољупце. — Ох! то је лепо, рече она, што се сећаш... А ја сам се још ломила да ли ла дођем... — А зашто, за Бога? одговори Мод, •понудивши своју стару пријате к п>ицу да седне и седајући и сама. — Зато.... Боже мој!... Манастир је стара једна успомена... Више од четири године! то је многима довол>но да забораве. А затим, додаде спуштајуНи глас, претпоставл>ала сам да, познаваЈући сада мој положај... Мод се осмехну; — Мислиш да Ја у манастиру нисам познавала «твој положај», како ти кажсш? — Како. били су ти рекли?.. Али ко?..
Пскгн Породица пок. Ђорђа П. Крстића, ко1>ичког пуковника, давлНе своме незаболављеном покојнику годишњи помен у четвртак 25. о. м у 10 часова пре подне ; цркви Светог Марка.
Еерза Бчоград V Циоиху поп^штв — 8.875. Дин?р V Њу орку 173.25. Све дрпизо су У скочу. Иеоолиа Баикв пол«ирила тражњу. Ппомет 18 милиона. Ратиа штета снвчв — 209 Према тенпјепнм« ол петка. 19 ор . м-па •'ве девтгае гу у порпсту за пепотико по"па. Тако су: ЈЈотгдоп с гупл-и за 380: 0.«0: ТТ>тјорк 0.00; Жепова 14 поепв- Мплапс 0: Ппаг 3.70; Дм^терлем о.зо: Бврлпн 0.15; Ррч 8: Б*курепгт 1 п Пептта 10. Јелино 'е Париз пеапатпо гкочио. уелед тпга птто према о<*талкм валутама у палу. Тапо 'е у Пприхг ^уче пре полпе бпо пгтп тепа' за Парпз и Брисел. Мнлапо ткто тако попгшта. Иитервенци^а Народне Баика ЈТа ^е у попетку сагтапха лржага пије ; авила као продавап. готово све левип г Ли Лиле још зд пеколикл поепа сктпл>е. Опа је свпјом иптервеппи'ом успела га спречи лал>е скакап>е левп^а и то полмнптјући кол Жечеве пко 300.000 (^гапака по 1127 п 112«: за тпм Њу'орга 37.000 по 57.10— Л7.12Л и Прега 100.000 по 172.7Л, а кпл •отшитт п^пилч гпмо пппјављеппм извопппт.нм тгч»ћинама. И пор *Д иптпрвепшпе тппжтм ппје Лплч гва потмир^па, и то кол Женев». Пагшза и Мплана. Закт.^чпп су оЛавлд"н иа Леаи швлјц. франка 8.86 ло 3.8В аа 100 лппара. Промгт преко 18 мипиоиа Јучерашљи обрт Је био нешто зкивљп од последл пт лана, преко 15 мил. На промпт по-' слове оада око 14 н по мнлиона: па термине преко 1 мплиона и на ефекте 3 милиона. Поједнначно девиае су рађ*пе: Букурешта 175.000: Лондона 7.600; Њу.'орка 67.000; Мнлаиа 620 .000; Прага 925.000: Берлипа 800; Амстерлама 31.000: Софнјо 10.000; Парнза 150 хилала; Беча 80.000: Женеве 330 000; Пеште зо милнона, У Загрвбу је владала пста снтуација само су тамо прел крат берзе девизе јако пале; то се исто осетило н па овд. берзи, само у ман>ој мери. У току берзе левизе су ишле: Женева 1127 — 1130; Амстердам 23.275—23.80; Берлин 13.80 -13.85; Беч 8.16—8.19; Лопдоп 282.40—252.50; Мплапо 220—221; Њујорк 58.10—58.15; Парпз 271.50—272; ПраГ 172—172.75. Термиии Термнни су слабпје обаат>ени. Сри закључцн су захључени испод днсвпог течаја н то што [е термин дал>е све је јефгиније. Ло томе се види да ће ^инар растн Лопдон за 30 јупп по 282.40 (800), зд 1? јули по 282 .25 (1.500); Милано за ;уна по 221 (25.000) а за јули по 220—218 (175.000); к0д осталих девиза ннЈе пишта рчђено. По подн.) девиЈз >ако пале Изненадно су по подче :ве деви.те јако пале; то је дошло услед гога лго .е Беч иотирго дннар чвршће, лок је пре позне у Бечу бнло двнара нџ базп швајп. Фршш дотлс је по подне дипар тражен па Очза 6.00. Го : е утицало да све девизе тадду. Нарочим зе у паду Иарнз и Малано, »>.и н на осталим тржиштима нонова падају. Њихов пад н скок долази нз Њујорка. Промета ннје бпдо, воћ су све девизе остале У јакој понуди. Рађено 1е 'еднно Милана по 214—215 и Женеве 1123 -1124. Охо 5 ч. по подне деви»е « - у остале овако. Женева 1124; ЈЈондон 281.60; Милано 214.50; Њујорк 57.90; Праг 172; Парнг 269; Беч 815; Пешта 8.17; Букурсшт 27; Берлин 13.78 (р<-<5нн курсевн). Ратна штета скаче — 206 —211 Штета јс понова кренула напред. Тражља је била нешто жнвлл. Као купац се нарочлто нстакао један овд. мешетар, којн је хуповао за рачЈ*н свог комнтента, н т<> поред промтгг, за ултпмо јунн. Укупнн промет је био преко 11 милиона. На промпт зак-гучке ппда 4 мил., док па терминокс 7 мил. У Загребу штета 216 Првн течај код штете је забеле-чспо 206; алп је одмах за твм скочнла на 208, па св постепсно пела до 210.50 п остала н у тражњп 210. Одмах после 8вопа тражн>а је била код 211. По подне пггета је и даље пслкала те је остала у тражан код 214—214.60, а Загрсб >е већ на састапку подпгпо код 216. У опште Загреб подиже већп течај свима лржавннм папиримо. ТермЈгпскн пггета је ншла за улгпмо јуни по 211—212 (5 И ПО МИЛ.) Н га јули ПО 214215 (1 п по мил.). 7 од сто зајам остао је у тражши 62.75 а 4 од сто аграрне обвезнице 34: лутрискп лоз понуда 165.
— Па... Ле Тесијеови.. старији, Пол, онај што је сенатор од прошле године, био је пријател> са тим народним послаником из Оде, са господином.. како веН беше? — Г. Лскен? упита Етијенета. И, на потврдни знак Модин, она додаде, поцрвеневши мало, али не афектирајуНи никакву нелагодност: — То ми је био отац. Изгубили смо га пре две године. — Ах! то ти је био огац? То нисам знала. Знала сам само да је он... одлазио твојој мајци, са двојицом Ле Тесије и г. де Сиберсом. — Г. де Сиберсо је био татип секретар... Он... Она одЈедном застаде, поново обузета својим малопређашњим снебивањем. Мод де Рувр је узе за руку: — Али молим те, Тијенета, имај поверења. Кад ти кажем да ми је све познато... Знам такође и доживљај Жилијенов са твојом сестЈ>ом Сузаном. — Ох! па наравно, одврати Етијенета отируНи очи, о томе је цео Париз знао... Моја сестра је таква једна луда! Афиширала се са Сиберсоом као што је од тог доба чинила са другима.. Све једно, рече она после крагког Нутања, Жилијен није лепо поступио према нама. Мој отац га је много волео, мама га је примала као нашег брата. Требао је да остави Гузану на миру. А да ли Неш веровати да од свог оаскида са н>ом није ни
Акције: Једпип аакључак код Клалпттор Лруштнп по Н4 (20 комада). Врачарск« п, та 303—300; Врачарска Штедноинца 550 —450. У Цириху Почетпи течај за дипар јс бпо 8.96; око ц чагп 6.926: у закључку 8,оо; по подце у з ч. 8.85 * завршнн 8.875: Парнз потирао 24.101.95; 23.026 Н 23.9(1; Миллно 19.60: 19.30: 19 ј <) I 19.02V Лонлоп гтаЛНО 25.03 Н ЊуЈорк 5.15. БЕОГРАД. 22 ЈУНА (ЦиФрс у гагради озпачују течаЈеве од п >. следљег састаика). Домаће бсрзо Бооград, (зваппчвн куроеви). — Валут*: пемнчке Рајхс марке 13.70 п фрапнуски фрац! ци 2"2. Дсвизо; Лопдоп 282.40 (279); Париз 271.60 (271): Н ујорк 55 .11 (57.225); Жеп^в* 1127 (15 (1114)-. Милапо 220.85 (211.30); ПрЛ! 172.70 (170). Ам^тердам 23.28 (23); БерлИН 13.44 (13 69»; Беч 8.1; (8.0875); БјпУР^ШТ 27.75 (26.76): Софи ! а 42 (—) Пептта 0.0820 (0.0910). Загрсб, (закључак). — Дови»е; Бгч 8.198.17; Берлии 13.60: Пешта 8.175: Милано 223 —219- Лондон 283.50—291- ПаГИЗ 272, Пр« 172.50—172.25: Женева 1130-1-26.50. ЕсЈвнти: ратна штета ?16: 7 од ст^ заја* 63.50: 4 сл сто агравне об»еанни° 35: Хрв.1тгка Хипотекарпа Бапкд 50.50- 56. Хрватск* Крвдитпа Банка 105; Љубљапска Крслитна Банка 250: Југооловечспа Бапка 100: Сллпенска Бапка 70: Прва Хрватгка Штелиопипа ^оо: Срп^ка Бачка (Загреб) 130: Дртштво аИано 62.50: Слапоннја 33.50—40; Народна Млинска ИпдустрпЈа 15—14. Странв бсрзе Цирих. (.16.45 по подле). — Београд 8.876; Пагиз 23.00: Лопдоп 25.03; Љујорк 5.15; Бед. гпЈа 23.60: Италија 19.025; Холандпја 200.60; Берлнн 122.55; Беч 72 55; Штокхолм 137.75; ХрнстијаииЈа 87.50: Копопхагеп 98.75; Софнја 3.75; Праг 15.25: Будимпешта 72.40; Грчка 8.40; Нарнград 275; Букурешт 2.35. Њујорк. (10.45 пре подпе). — Београд 173.25 Берлип 23 81: Лопдоп пабл 4.86 в једна ч&твртппа: Парпз 4.64; Швајцарска 10.42: Италпја 370.60; Холнпдпја 40.11: Беч 1412: Бу« димпешта 1412: Праг 296.25; Варшава 19.25. Лоидон, (15.30 по подне), — Београд 291; Бсрлнп 2042 и по; Парнв 105; Брисел 105.50; Амстердам 12.11; Италпја 130.50; Шпапија 32.95; Швајцарска 25.03; Штоктолм 18 .16 Праг 163 80: Њ ујорк 4.8618; Беч 3450; Румупнја 1051; Булпмпешта 346. Београд у Бочу 1226; у Жекеви 8.85; у Трсту 46; у Прзгу 59; у Паризу 37.25; у Г1» шти 1228. ПРОДУКТИ. ЊуЈорн, 22 јупа. — Црвепа пшепнца 197 н по; тврда пшенпца 172 н трн четвртнне; кукуђуа 117 н по; брашно б«Ј промене. Чикаго, 22 Јуна. — Пшеннпа за јулн 158 н трн четпгтние: за септембар 152 н трп четвртнне; миксед 153 н трн четвртпне; тенденција слаба. Раж за јули 107; аа септембар 109 н једна осмнна; за децембар^Ш п јодпа четвртипа; тепденпија лака. Кукуруз за 1улн 106 п по; за соптомбар 107 п једпа четвртнна повн 89 н једна четвртина; тенденцнја слаба. СОЛУНСКО ТРЖИШТ^ Солун, 16 јуна. — Пшепида прнма 15 и по Фунти тона; кукуруз 9: пасуљ крупан 19: кочапскн пиринач 100 ока 650 драхми; црн« лук 250; волови и краве 11 драхмн ока живо; овце н овновп 10; козе н јарцп 11. кашкаваљ 3.600 драхми 100 ока; овче коже туце 10— 11 долара, козје 8—9, јагљсће 5— 12. Повосадска Продућгна Берза Новн Сад, 22 јупа. — Кукуруз бачкн (2 вагопа) 182.50; бачки, лађа Дупав Р. К (35 вагопа) 185; сремски к. д. (1 вагон) 185; брашно за куваве бр. 2 (1 вагои) 610. Тепдепција непромељена. Од среде, 24 ов. м-ца, просторнје Новосадске Продуктпе Берзе биће пресељепе у нову палату Српске Задоужне Бапке, Дунавека ул. 4 (улаз са Рибне ПнЈаце). ГВреме).
СПОРХ -АПИ- ?ПСНИ ГРДТ,Д НСКИ 3.4 Скопље. 22. јуна. — Јучерашн.а утакмпца пзмеђу прилопског лоптачког клуба Омладппа п Скопског Гга!>апског аавршена је са резултатом 3:4 за Г^аћапски. (Време). НАГРАДНО ГАЂАЊЕ Београдска Савезпа Стрељачта Друаигпа о држала је 21 о. м. прво наградно гпђаље па своме стрелпшту код Цареве ЋуприЈе. Резултатп су: Д. Стојаповнћ 228; Д. Јовић 201; Лаза Јоваповпћ 201: Ј. Поп-Драговић 197; Ч. Стаћојловић 165; Б. Кратохвнл 166; Св. Срећковнћ 165; В. Јовановић 160: Мил. Стојпћ 146; М. Ђосић 109. Утакмипа је била врло лобро посећена.
долазио к нама? Он међутим зна да је мама болесна, а она је била тако добра према њему! Г-ца де Рувр озбиљно одговори: — Немој да говориш зло о њему, Т» јекета, Жилијен је наш пријатељ. Једним од оних детии>астих и мазних покрета који су је чинили тако дражесном Етијенета обви руке својој пријатељици око вра га и скоро клечеНи: — 0x1 опрости ми, рече, нисам знала.. Он је твој пријател>? Ето! вређам т« први пут што смо се поново састали.. Је ли да се не љутиш на мене? — Не љутим се, одврати Мод, љубећи је у чело. А сад, реци ми зашто си дошла. Надам се да имаш какву услугу л: ми затражиш. Етијенета поцрвене: — Да.. Морала си заиста лшо! ■ .ш ми требаш па да се усудим.. В^ћ сам толико срамоте претрпела због маме и Сузане. Али ти си добра и ја сам ти захвална. Ево дакле шта ме доводи. Ја нисам много стара ,али сам живот видела довољно изблиза да могу бити сигурна у једну ствар: да је ужасно за жену кад зависи од људи. Можеш неН замислити д;» су ми се удварали у средини у којој сам живела.. — Верујем, лепа као шго си. Знаш ли да си постала право анђелче. Ома захвали једним осмехом, али су јој комплименти, очигледно, били равнолушли. (Наставиће се)