Време, 23. 06. 1925., стр. 3
Уторак, 23. г /па 1925
Страна 3
СКУПШ7ИНА И ОДБОРИ Експозе Мипистра Фипансија Јуче је одрЉана ћратћа седнида Скупштиие, на Ко1ој опозицнгја пте правида опструБтију У Законодавиом Одбору ггретресен 1е у начелу Закон о Др&авном ТуЉиоштву У ФинансшсКом Одбору Министар Финансија дао ;е еКспоЗе о буџетсКим дванаестинпма и финансијс&О) политини Седница Народне Снупштине
У пет часова после подне одржала је јуче седница Народне Скупштине Нарочггог интересовања за ову седницу није било, пошто је опозиција одустала од дале опструкције због веркфицирања манзата анкетираних посланика X. С. С Председавао је г. др. Никола СубстЖ. На »алерија.ма мало публике. ПРЕДЛОГ Г. СМОДЕЈА Записник прошле седнице примљен је без пр^тедаба, а затим је С кјттштини прочитан предлог г. Смодеја ц другова о давању помоћи пострадалим од поплаве у словеначким долинама ЖириШкофјалока и Жири—Ровте, за који тражи хитност. — Нипгга не разулемо! првклда г. Тома ПопоЕић севретара, којп чнта предаог на словеначгоу — Тебн ћемо на турскн превестн! олговара лупЕго г. Корошец. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПР5ДЛ0ГА Предлагач г. Смодеј изложио је укратко даје 18. јуна ове године провала обдака нанела офомне штете у долинама Жири—Шкофјалока и Жири—Ровпг. — А где су молитве? обрпћа се нронично г. Т. Половић члановнма југословенског клуба. — Вожпја казна за ваше грехе* пецка г. В. ПрибмћевиК г. Коропша. (Смех). ИГЈА8А Г. МИНМСТРА ФИНАНСИјА У \9ле владе изјавио је г. др. Стојадановић: Част ми је саопштити Народној Скупштини да је и Крал>евска Влада извештена од својих подручних органа, а и преко реферата г. др. Жерјава на министарској седници о несрећи која је задесила тамошње становништво у Словенији и да је Краљевска Влада одредила ванредни хитни кредит од пола милиона динара, да се укаже прва помоћ пострадалима. Што се тиче овог законског предлога ја би молио да се он упути Финансијском Одбору који већ проучава кредите буџетских дванаестина које су такође оглашене за хитне, па ће према томе и овај законски предлог као хитан решавати. — Вто »м, н још впчете на владу! ДоОацуЈе опознпшји г. Мајнић. Скупштина је једногласно прихватила "»вај предлог. ПРЕСТАНАК ОПСТРУКЦИЈЕ — Да би се дало могућности одборима који су заказали своје седнице за данас после подне а у првом реду Верификационом Одбору, да сврше своје послове, ја сам слободан по пристанку који су дали и шефови група да вам предложим, да данашњу седницу закључимо а да наредну закажемо за сутра у 10 часова пре подне са старим дневним редом; изјавио је после гласања г. председавајући. И овај предлог једногласно је прихваНен од стране Скупштине. — Што то нвсмо зналп прекјуче, па да се ве гн.авимо! вајка сс пзлазећн ип дворане г. Т. Поповић. — Да је свакоме датн по мшпјјон линЈра, лс 6н онн опструнралп! одговара му с врата г. ћЈојг.ић.
Г. др. Мијовнк, демократа, налази да је г. Министар Правде грубо повредио своје дужности и посланичка права, не дајући ни у секцнји ни у пленуму Законодавног Одбора никаква обавештења, на којим принциш^ма миои да заснује Закон о Државном Тужиоштву. Нико није упознат са основним појмовима о државном тужиоштву. Предложени законски пројекат представља само један празан оквир и не даје никакав одговор на најважнија и основна питања о надлежности државних тужилаца. Код закона који не треба да буду политички, не би се смело овако поступати. На крају предлаже да се доношење Закона о Државном Тужиоштву одложи. Последњи пријавл>ени говорник г. др. Лорковић, спречен радом Финансијског Одбора, није говорио. Опозииија је протествовала што неколико одбора ради у ксто време. Покушао је да се јави за реч и г. Бехмен, али му је г. председник олговорио да се по постовнику требао јавити у почетку претреса. — Онда се јввљам за реч као иавестплац маљине! — зути се г. Хоџар.
Занонодавни Одбор
Цело пре подне радио је јуче Законодавни Олбор. Завршена је у лачелу дискусија о државном тужиоштву. Говорила су свега три говорника, од којих најпуже и нлјисцрпније г. др. Кумануди. Пред крај седнице дошло је _до инцмдената, и рад је због тога морао бити прекинут за краће време. Први је говорио ^мократа г * -Ф- Ку/панули. Законски пројекат о државном тужиоштву, рекао је он, не представља никакву реформу, нити какав прогрес судског правосуђа код нас. То је један обичан политички закон, отвара серију рђавих закона, који ће се Један за другим у Скупштини низати. Оваквим једним законом грађани су лишени потпуно правне заштите на кривичном пољу, тиме што је државни тужилац један лрост орган, управо екзекутор воље Министра Правде. Грађани могу услед тога доћи у положај да не буду никако правно заштић^ни, кад је у пмтању њихова имовина, а може бити и жквот. Јер, правна заштита на пољу кривичног права једна је од најпотребнијих заштита које је држава дужна дати својим грађанима. Овим законом ми се враћамо из правног режима, који треба да постоји у једној уређеној држави, у времеиа грубе аме. Овим Законом о Судијама Министар Прав .1е постаје највиша власт, који сво ју иољу може да испољи и који по својој вољи може да управља. Како ту нема праиа, а где нема права нема н»1 државе, г. Кумануди налази да је овај закон јеЖШ иелики корак уназад и зато ће г/ч сали поотив.
ИЗЈАВА Г. ШШИСТРА ПРАБДЕ Осврћући се на приговоре у начелној дискусији, заступник Министра Правде, Министар Шума и Рудника г. др. Грегор Жерјав дао је следећу изјаву: «У генералној дебати чула се критика о појединостима овога законског пројекта, ја нећу данас да одговарам, него ми ћемо у спецкјалној дебати моћи да се тим бавимо. Признајем да је била у неким ствари ма критика успеижа, и биће дата у специјалној дебати могућност да се једна и друга ствар поправи. Али главно што се чуло у генерално дебати, као неки црвени конац, који се вио у целој дебати, кроз све говоре, било је потраживање и захтев да се оства()и поред судске независности још и једна друга слична с>'дска независност: независност државних тужиоца. Ту идеју прихватити не могу. Ни у једној земљи нису државни тужиоци независни као судије, не уживају чак ни сличну независност коју уживају судије. То је у свима западним државама спроведено. На све оне прилчедбе као да је и државни тужилац некакав судија или слично, ја одговарам, да је акт оптужбе и све што сперма тај акт, да је то аду .инистративни акт. То је управни акт, није акт судски, за то је државни тужилац у административном апарату, и стога је немогуће дати му такав атрибут независности као што га ужива судија. Молим да се закон у начелу прими сжако како је предложен.» ОДГОЗОР Г. И38ЕСТИСЦА БЕЋИНЕ Известилац г. Гјишз Тадић одговара на све важније замерке опозиције V току начеже дискусијге. Констатује аа^ предложени пројекат није закои који нормира право и дужност државног тужиоца по кривичном поступку и.-м код лругих поступака, где ће им то пр:.во бити дато, него је ово организаторнл закон, којим се само оргамизује институг државног тужиоштза као једче гране правосудне упраае и ништа пише. Ог.озииија је пуцала нарочито на то, као да би Министар Правде мо.гао читав пиз злочина да оставл>а »икажњиве — Тако ]е! копстатује опоанцнја. Г. Тадић: Министар Правде, као заступник државе мора свакако да се руководи законским прописима који постоје о прогону и кажњавању кривичних делв. Јасно је да државнн тужилац и.ма м / руци органа држа<вних власти, јер има киших интереса друштвених и подигичкиг. —- И партпјскнх! — добацује I. Жанић. Г. Таџћ: Често је корисно, гозоримо огворено, да се један политички или дру атвеии интерес, ако је повређен, не прогони, неда се прогони. — Л, ту ли сзА>! лижује опознциЈа. Г. Та Л ић: Тако је свуда у свету. По овом закону државни тужиоци нису нишга тошије постављени од осталих адмишЈстративних ч1шовника. Разуме да их ни Миаистар не може самовољно премештати, него ће то свакако интерес службе на.тагати. — Партијски нитерес! Совјетн радикалоки! прекпда г. Бехиен. Г, Таднћ: Што се тиче § 5., где се гоеори о предметима јавног прзва, државни тужилац греба да даде своје мишљеи>е о јазноправнон интересу; он може сојки час да добије мишљеи »е од надлежног минисгра, од оних ко)и представл,ају држачу и њене интересе. То није ништа необично и ново.
— А да ли ви зн% гр шго Је Јаино пра»ј. илга иоонвчпо г. Жаиић.
— Може неко и да није прааник или доктор права, али кад се са овога места даје објашњење, то објаћлоење добија обавезну снагу за оне који буду заЈ<он примењивали! упозорава г. председник г. др. Жанића. Г. Тадић: Овај закон ни у чему ни)е реакционарнији од постојећих закона у држави, који уређују ово питање. У време кад су ти исти државни тужиоци по закон>- који постоји у Хрватској почшили у туђем интересу страшне злочине, онда се није против тога дизала бура и лармало. Кад је у тамницу 1908.-г. за време велеиздајничког продаса бачено 53 Србина ни крива ни дужна... — II такав закон хоћете код нас да увед<пе! довикује г. Бехмен, док остала опознцпја бурпо протествује. — За двадесет годнна Куенове владе пијетан СК 'ип ннје бно у опооипнји. То стојл! Ђутнто внче г. Жзнић. — То зе мотнвација новом закотуЈ не смирује се онозппнја. — Тадић није дигао оптужбу клд је педавно оп.т>а'тана н порЈТпена Костатннпа! Ви сте кргап, да јс порушена Костајнпцп! страшчо Узрујан довикујо поново г. Жанић г. Тадићу. — Костајница никада није опл>ачкана. ниједна игла никоме ннје одузета, а г. Жанић је обичан новинарски кракелер (провокатор) кад то тврди! нервира ое и г. Тадић. — Шта, ја сам кракелер? Ја кра-ке-лер! пзбезумно се г. Жанић, пе служп га од љлтвпе вшпе пн глас. Разргеп прилеће говоршпкој трибинн за којом стоји г. Тадпћ. алн ^ у последљем часу зазржава г. Гр. БоЈковић и спречава туту. Долали до а;учног објашг-тваља н г. председшп: прекпда грдннцу. За време паЈ'зе остају послапнцн у дворатг. Долазн поново до свађе ппмећу г. Г>угарског и опсчпције. П онјто је седница настављена, замо|лио је г. председник да г.г. чланови не и•'зазивају непарламентартш упадииама !један лругогаз.-ГГос.тг тога завршио је г. јТадић свој говор са изјавом да ће мање оправдане измене у специјалној дебати бнти прихваћене. Оедница је закључена у 1 сат после подне. Идућа ће се одржати данас после подне с том изменом што ће као прва тачка дневнога реда доћи: претрес извештаја секције о законском предтогу о шталши и као друш претрес у појединостима закон о лржавном тужиоштву. Финансијсни Одбор Јуче ггре подне одржана је седница финансискога одбора, која је трајала од 11 до 12 часова и коју је отворио председник одбора г. Радонић. На овој седници Министар Финансија г. др. Стојадиновић дао је опширан експозе о лванаестинама и о општој финанатјској аггуацији. ЕКСП03Е МИНИСТРА ФИНАНСИЈА Г. Министар је одмах нагласио, да оае дванаестине према оним за месеце април-јули значе једну уштеду од 85,000.000.— динара. Док су прошле дванаестине износиле 4,101.000.000 динара дотле ове износе 4,015.000.000 дин. Значи да се водило р>ачуна о апелу Министра Финансија за штедњу. Кредити су штедљивије тражени, па и ако је на једној страни нешто ново унето, на другој страни опет учињена је уштеда. У погледу личних издатака констатовало се, да нов закон о чиновницима кошта више него што се предвнђало. Чиновнкчке плате су повећане, али ое с тога повећавају и кредити, и то у овим дванаестинама за четрдесет и пет милиона динара. Велшсо је повећање и^код пензионера, око 70 милиона. Против многобројних младих пензионера морамо предузети извесне.мере, да б«! се кредити смањили, а они вратили у државну стужбу. Против оних пак који се само реактивирају да би добнлм пензију по новом закону предложене су већ ефикасне мере још у овим дванаестинама. У погледу удовичкт^х пензија мораћемо се изгледа опет вратити на особени чиновнички фонд, како је раније у Србији било. На инвалиде остаје и даље ванредни кредит од 100 милиона. Што се тиче материјалних расхода нарочито је г»аж1ва обраћена кредитима за рађен>е железн1ша, опра^ путева н за обиову ратом упорпашћене и уништене спреме наше војске. У погл-зду железница, сем пруга, које ое већ граде, предвиђа се подизање пруге Славонска Рача—Сава и тунеле испод Иван Пла.-шне. На путеве су ркоро свуда позећани кредити, а особито за главни пут Београд—Крагујевац—Пећ—Котор, где је подећано 20 мнлиона само за ове дванаестине. Уштеде су ггастигнуте за суму од 142 'милиона за 4 месеца Попра-ка динара |омог\ћила та се иашши на државни
дуг \ иностранству смање за 100 милиона годишње. Летсћи дуг није велики и он се поступно отплаћује и смањује. На дан 31 марта ове године државних бонова у оптицају блио је свега 96 милиона. Сви се ти бонови уредно о року исплаћују. Нема бонова, који би циркулисали, а да нису на време исплаћени. Највећи дугови су код Министарства Саобраћаја. Они износе данас 237 милиона, а износили су марта месеца око 300 милиона. Дакле и ти се дугови сада у јачој мери отплаћују. Вести да наш летећи дуг достиже 2 милијарде — потпуно су фантастичне и не одЈ-оварају истиш. Покриће за ове дванаестине налази се у редовним држгвним приходима, који скоро на целој линији показују леп напредак. За првих 11 меоеци буџетске 1924-25 године нап-таћено је 307 милиона динара више него што је у буџету било предвиђено. Уштеде за исто време у расходима износе 101 милион. Према томе не може се тврдити да тај буџет није реално био саставл*ен. Вишкови прихода и уштеде омогућ^е покриће дванаестина. Сем тога коморски прмрез, увећани шгвалидски порез и повећана цена соли даће 220 милиона годиииве нових прихода. Најзад нова царинска тарифа учит^ће, да ни приходи од царина у будуће не подбацују. Ват>'тна поли,тнка остаје иста, као и до сада — анти инфлациона. Динар показује јаку^ тенденцију ка поправци, али ми не смемо фаворизирати нагли скок .;инара, јер би то било штетно за Народиу Привреду На крај>- је г. Министар дао обавештења о новој царинској тарифи, о прего* ворима за трговинске уговоре и о стању лржавштх дугова и утрошку 7 од сто и 8 од сто зајма. Цео експозе је био прожет подвлачењем потребе, да се штеди, али с вером у стални напредак и поправку финансија државшгх. После овога експозеа, који је тра»јао скоро цео сат, представници опозиције у финансиском одбору г.г. Шећеров, Марков;?ћ и Најдорфер поднели су овај предлог за измену пореских одредаба V лванаеспшама: а) На територн>н Баната, Бачке, Бараше, Хрватске и Славоније укидају се 60 од сто ратнн прирез са свнм накнадним прирезнма. Од 19-20 год. уплаћени 60 од схо ратнп прирез гљс н 30 од сто ванрсднн прирео нма се као пре^ујам у име осталих пореза урачунатн. б) Углда се на територпјн Баната, Бачке Барање, Хрватске и Славоније 15 од сто болпичкн прнрез од дана ступања на снаг>* овог закона. в) Укида се порез на нмовину, адјн вредн на тернторији Баната, Бачке, Бараље, Хрвзтске и Олавоннје, — са свнм редовним и ван1-едпнм прнрезима. г) На тег.нторнјјн Баната, Бачке, Барање, Хрватске и Славоннје укупни порески теретп заједпо са ^вјгм држ. н самоуправннм прире31сма и дажбипама не могу премаппгги 50 од сго пореске оспове. Ова одредба важн од по•:егка 1023 ГОД. Следећа седница финансијског одбора заказана је за данас у 5 часова по подне. На дневно.м реду је претрес закона о дванаестинама Сшнн лекаои у Загребу Загреб, 22. јуна. — Овамо је стигла лекарска комисија као делегат друштва народа. Ле^сари су јутрос посетили Инспекторат Министарства Народног Здравља, великог жупана и градоначелника. После тога прегледали су Маркову цркву и Горњи град, затим државни диспанзер за децу и градски амбулаторијум за децу и државну поликлинику, градски амбулаторијум за школску децу и дечју колевку у Радничком Дому. По подне прегледали су Материнство Лигина дома на Селској цести, Државно Сиротиште на Јосиповцу, Завод за глувонеме и Народну Зашгиту. Вечерас у хотелу Еспланаде приређује у њихову част вечеру инспектор Министарства Народног Здравља. Комиснја завршава свој рад у недељу, али ће у Загребу остати све до 3. јула. Комисија ће правити излете у Пролог, Вараждин, Вараждинске Топлице, Новн Мароф, а такођо и у Лепоглаву, где ће преглсддти Казнени Завод. У овој Комисији налази се 15 лекара, од којих је већина дошла са госпођама. У Комисији је заступљено 17 држава. (Врете)
, БОРБИ СА КОМИТЛМА ПзгбацкззЕгг „атевш троји" Уг.ад кс«ита у села Р усинјес к Ратоео Огсрчене борбг сељана са комитама Берово, 22 јуна. — После унмштења јачих комитскјгх чета на левој обали Нардара, Македонски Комитет успео је, да на нашу теритприју пребапи више ман>их комитских атентаторских ггупица, састав.1>ених од по 3—4 комите. Ове мако.митске групице, користвАи с ноћу и веома густим шумама, успевају без великих тешксЉа да се увуку дубље у уну:рашњост наше територије и да се при•<'тиже селима. Како собом редовно носе пексимита и конзерзе обично за 10 дана, 10 немају потребу, да долазе у додир са планинским становништвом. Намера озим !\Омитским фупицама је да изврше неколико атентата на угледниј? наше сељаке, који су се истакли у послед»ви.м борбама са комитским четама, не би ли тако понова застрашили нг,ш плашшски живаљ и омог>-ћили нову акциј\' коју Комитет спрема да започне још овога лета. Једна или две овакве комитске фупице пре неколико ддна, упутиле су се из бугарске Македоније из села Добрилака, округа петричког и успела је,» да се између планине Малеш и Офажден пребаци на нашу територију, у намери, да у срезу малешком изврши неколико атентата, па да се брзо воати у Бугарску. Напад на кућу к*«ета Ти*»е И поред свих могућих мера предострожности од стране наших власти, ове атентаторске тројке успеле су да се приближе селу Русинову и да ноћу из густе шуме упадну у село и довуку се до куће сеоског кмета Тиме Курсановића који се одавно истакао у гоњењу бугарских чета и ометању бугарске пропаганд? у срезу малешком. Тима се надао комитском упаду и зато је увек имао у кући приправ .Ђено оружје. Чим су бугарски атентатори упали у авлију, бацили су неколико бомби у кућ^ Тимину. Тима је дочепао пушку и борио се са комитама све док нису почели сел>аци дотрчавати у помоћ нападнутом кмету. Испред сеоске потере комите су се ноКу поеукле у густу шуму, дочепали се Малеш планине и још исте ноћи успели, да се пребаце у Бугарску. Комите су бомбаша убиле једно Тимино дете а жеиу му твшкв ранили. Борба с комита»ла у седу Ратову Друга комитска атентаторска тројка упутила се 17. о. м. из Бугарске из свла јакова округа петричког и кроз шуме Малеш планине прешла на нашу територију и угала у малешки срез. Ноћу су се приближили пограничном сел>- Ратову у намери да убију Јосифа Грбовића, угледног сељака и истакнутог борца против комитске акције. Атентатори су успели да се ноћу приближе ку*ш Јоси<ћовој и да у кућу убаце неколтсо бо»ои. На прасак бомби, скочило је цело село и најурило ко.мите преко фанице. ћом те ноћи у Јосифовој кући није било никога, јер је Јосиф склонио породицу код пријатеља у село, а он је био у потери за комитама. Македонски Ко.митет и овога легга, без обзира на велике жртве и неуспехе, наставља крваву акцију на нашој терЈ^торији и, како се сазнаје из тачних обавештења, упућене су нове !оомитске атентаторске тројке да изврше још неко:о атентата на левој обали Вардара. Наше власти уз припомоћ ста^овништва предузеле су све могуће мере предострож ности да спрече атентаторе у њиховим намерама. (Врепе)
Јапзн ви:г озт Киаа Лондон, 22. јуна. (Ралиограм) — Према вестима из јапанског званичног извора, вести о објави рата Кини од сфаке Јапана потпуно су неистините. Могуће је међути.м да је Јапан учшшо представк»- поводом убиства благајника јапанске . чис ^ Кантону. У томе месту сигуајција је и даље несигурна. (Врсме)
4