Време, 23. 06. 1925., стр. 4

Страна 4

Уторак, 23. јуна 1925

ИСКУСТВА У И31НАНСТВ\

РУСИ У ПРАГУ У Чсској сс ствара 1сдан нов руски мснтаАитст

Изложба совјешске књиге ? Прагу: Лењинов кутак

Праг, јуна. Словенска орионтација јесте нешто од највећега значаја. за разумевање Чехословачке. Врло често тешко је ухватити ту словенску црту у чешком карактеру, животу и култури. Борбзна особина ч&шне културе Има много немачкога' баш онле где се највише са Немпима боре. Изгледа че сто, да се, нарочито на пољу културе Чех са Нвмцо.м бнје баш немачким оружјем. У тој борби често побеђује Чех Немца јер је умео бнти више Немац од Немца. Насупрот свакој немачкој теорији иставља се теорија чешка, истоветна у суштини, обратна у правцу. Често сам имао утисак да је то обратно ориентисана немачка идеја. Као да је словенство нешто не разлнчно од германства, већ супротно германству. Као да су то исте количине са обратним алгебарским знаиима. Руска снага за чешки развој О Русији се пише и говори у Ческој :тално. Русија има да дадне снаге и полета и дефинитивне важности, преваге свему што се иставља насупрот германству. Али многи Чеси још увек се нскрено надају, да Не они, Чеси, дати свима, па и Русима словенске културе, а Русима да је задатак да својом масом и сило.м омогуће Чесмма тај рад, то стварање за све Словене словенских вредности... Њихови успеси према Не.мцима дају им поуздања. Ако ће Чеси моћи остати као противу

ме и за то што долази из заостале Русије, за коју Маркс и Енгелс не имађаху довол>но презривих речи дотле Чесима комунистима комунизам је привлачан баш за то што му је јемац пространа словенска Русија. Импонује им исто онако као што је Чеху Крамаржу импонсвао чак и цариза.м, јер је био руски. Сада Совјети праве пропаганду на нов начин. Хоће да покажу да су не само јаки. не само народни, не само раднички и сељачки, већ и културки. Приреднли су изложбу књига издатих за последњих неколико година у Русији. Хоће да покажу свету колико су писмени и културни. У листовима истичу резултате борбе са неписменошћу. Изложба је велика. Књиге су ипак већинрм социалне, економске и пропагаџдистичке. Литературе мање. много. Шарених, изразитих, у стиховима, у крепкој очигледности. лозинки. Иначе има ствлри које поражавају. Нсеи књижевни језици Тако пре свега поражава обиље књига на руским наречјима. Сов,ети издају литсратуру на белоруском, на малоруско.м. Буде се руски диалекти на нов плахи, свежи, неснивани живот. И хоће да се учине независни од великоруског. Појава грандиозна. Она користи

русккх избеглица, аванична Чешка ослонила се на /есере. Они су почели скромно, развијали се, расли, данас су они створили дела сјајна, значајна. Они раде дан и ноћ, са жаром, са љубављу. На себе ти људи никад не помишљају. Заборавили су се, у револуцији. Они су само поседници на своме дел>', и ништа в*ше. У својим рукама имају техш<чке школе, гимназију, библиотеку, санаторијум. На раду су фанатични, у организацији изврсни, гговерење су оправдали. Народии университет има многе њихове лекторе. Гимназија Посетао сам шмназију где се васпитавају мушкарци и девојке. Има нешто дирљшо и весело ту. Уче вредно, теорију, спортове, у свакој учионици амка озбиљног Масарика. То је као нека опомена: будите* вредни и озбиљге!, време велгке млитаве и лење Русије прошло је. Нова Русија мора се стварати на начелима која доведоше Чешку до значаја: на вредноћи и истрајности, на темељности и пажњи. Али има и нешто топлије, но код Чеха. То је она другарска заједкица изгнаних, то су многобројни уметничси рздови ђака који висе по хладним, туђинским зидовима учионица и општих спаваћих соба. Нешто крвни:«, присније, одређеније код тих Руса, но код Чеха Жеља. за сном, бол за даљином, весе.Ђе и раздраганост од контраста. И све је то V скромним цртежнма, у шареним и наивним сликама малих дечака и девојчица. Аутомобилска школа Најбољн руски инжињер предаје у аутомобилској малој школи. Пре је био капацитет. Сада је професор малога круга. Предаје са љубДвљу. Шофера излази много из школе. Спремају се и за Плаката [Русију. Возају Чехе, полгжу испит за Праг, а мисле како ће то бити после, у Ворс-нешкој губернији. И изучили су и склоп машина, и све машннске детаље који су непотребни овде, а које ће морати знати у Русију где нема много мајстора. И тракторе праве. И ору тракторима... Све је то мало. Али некако »ако и ново. И толики други покушаји. Библиотека, архив Библиотека-је огромна. Кол»жо ти Руси читају! Читају целим данима. Озбнљ-

МАЈР.Р ЈЕДНОГ ХОЦОЧАСНИКА Оттнца Једне сплитске лепотице у Рииу Римска полиција трага за непознатим откмачииа Сплит, 22. јуна. — Као што је некада извршона отмица сабињанки, тако је и ових дана у Риму отета једна млада Далматинка, која је у друштву свога мужа г. Кезића дошла са осгалнм нашим ходочасницима да се поклони Папи. Пошто су неколико дана провели у Риму и видели све његове знаменитости и пошто су учествовали у свима верским прославама, примивши благослов од Папе, г. Кезић је оешио да се врати у Сплит. Када је све било спремљено за пут, г. Кезић је износио свој пртљаг из хотела, док је у колима која су пред хотело.м стајала седела г-ђа Кезићка и чекала на свога мужа. Када је г. Кезић ушао у ресторацију по последњи комад пртљага, кочијаш је ошинуо коње и у дивљем касу одјурио. Г-ђа Кезићка почела је да виче и да пла че свраћајући се на пажњу римске публи ке, али су пролазници били потпуно равнодушни пре.ма њеном плачу. Г. Кезић је о све.му обавестио римску полицију, која је повела истрагу, но још увек без ус пеха. Г-ђа Кезићка позната је као прва лепотица у Сплиту. Стара је око 25 годи на, црно.мањаста, висока, врло елегант-*а. дивне бујне косе. густих обрва, црних великих очију, малена носа и уста, На прстима је носила много прстења украшених дијамантима а на ушима миноуше такође са дијамантима. Још се не зна да ли је отмица г-ђе Кезићке извршена ради лепоте или дијаманта. Муж г-ђе Кезићке налази се још увек у Риму очекујући резултат истраге. (Време)

ИЗ НАШИХ КРАЈЕВА

бољшевицима у пропаганди. Користи им, када се просто.че човеку обраћају на ње-ј ни > утонули у књиге. Од свих Ск>ве»р гово.м локално .м диалекту. Али јачају ти -!руски интелигенат највише »и<та. Читају ме једну нову струју о којој и не мисле. и много стгучних књига. Сгл'дет«ти ^е са зебњом, буде нешто ново перифериј- јспремају. Научници кују тоорије приГи-

тежа германству, као радници на култур- ско — ново цепање језика. ствзрање но- рају податке, спремгју дебелг томове. .

номе насипу противу германства, онда је потребно — числе они — да се руска маса и сила стави у покрет. да паралише германство. Уверен сам да већина Чеха држи да је цужност Русије да се ухвати у коштац са Германством да би се дало могућности и времена Чесима да они, у миру, изграде велику културу за све Словзне. Ја лично верујем да је досадања чешка култура већма идеални продукат. идеално оруђе 5орбе са германством, али не нешто незајисно од те борбе, нешто и за нас остале шачајно и примамљиво. Наравно. тако је морало бити, досада. Нада у Русију Данас је Русија, било по својој државној структури, било по идеологији оних чоји и.чају власт далеко од тога да се сва истави, испречи испред германства. Али Чеси се надају да ће тај моменат ускоро цоћи и њима допустити да на миру изграђују своју духовну и материалну културу и дограђују започето своје благостање. Садашња званична спољна политика не наглашава дозољно ту наду и то очекивање. Али рад појединих партија, установа и целога друштва подвлачи ову чињеницу: Чека се Русија Русија противница германства, Руснја бранитељка. Помажу се руске партије, школују се руски сту:емт:;, хвата се веза са свима руским логорима. У међувремену тргује се и са садашМ>м Русијом, делимично се и признаје. Али све су наде у једну другу Русију. И много новаца троше на ону другу, чисто демократску Русију. И све то ради се практично, пажљиво и стално. И све је то, у главно.м, на пољу практнчнога рада, технике и на културно.че пољу. А готово ништа се не даје за јалову агитапчЈу и фразу. • Изложба руске књиге Званична, Совјетска Русија има јаке еезе са Чехословачком. Купује тракторе, пољопривредне справе, нада се бити скоро призната. Чеха има много, врло муого комуниста. Разговарао сам са њи.ма. Они су ко.мунисти дели.миие за то што је хомуниззм изразито пролетерска тежтва а Чешка је зомља индусфијска. многобројних пролетера — а делом и из симлгтија и поштовања пре.ча Русији. Докле у појелиним индустријски.м несловенским земл.ама кочунизам пучи

вих литература. Сада се научници и књи-|У јевтиној трпези мало се пр 1К'МП, па жевници труде да разраде бзлоруски, ма-.опет грезну у штампана сло !1 лоруски језик и потпуно усаврше, оспо- Створили с^у и архив. Ту су скуп.пЈени собе за све ф;шоће научног и уметничког, податци о руској револуиии. II ту је 1«зраза. Огроман труд. који се можда много научника, скупљачз, тгоррпгоара, дао боље употрсбитн који се можда дао јрадозналаца... И све то Ј«*и, Чец«ка Ке :асвич избећи. Белоруска наука? Право-1 сигурно преобразити многе Русе }1епе зерни Руси љуте се и слежу раменима... их учинити Чесима, али ће их учи.ппи И чак псују. Антндржавно. Како ће Ру- већма и дубл>е Русима, натерапши ик да сија, кад сви почну бежати од центра? се концентришу и удубе у своје рођене Маслсв ЦР"^. радом, мишљу, вољом, пажњом истрајним трудом.... Маслов ме прима у своме скромно.ме. кабинету за рад. Он је Ј^дан од на^ве- 1 Слсвенске вреднссти ћих руских економиста. Његове су књи-ј Веоув је велњси број русчих студенаге дебеле, теорије многобројне, успеси та у Чешкој. Студирају сзугде.. Сретао у прошлости значајнн. Ипак, обрго се у сам их по свима градовима, разгоиарао с Прлгу са стотинак присталица, — не јњима, чудио се и радовао прт>м*мн . Чевише. Издаје оељачки орган, у коме до-]си им дају сп.пенлје, кажу дз су радили. казује да је Русију обухватио силни дух Да: у Русији се израђују нове впедиости. економске здргве обнове, али & ће сов јМожда не само словенске, в-зН и св^чојети ипак — или баш за то — пропасти.. вечанске. Свакако. А Чеси су прегли да Излажте ми своје идеје, надахнуто и убе-, израде нсве вредност*! словечске. ! Јрегли ђено. су одлучно и снажно. У осталом и невоОи је страховито гневан он је горко | Л>а им Ј е - ^ ни морају бити Слопе! и пећ срдит због свих тих нових језика и. и 33 70 да не ПССТ2ЛИ Немци. Избсра културица, због свих тих речнца које !,ема - ^ли не оч-кивани резу.тгат прилиодвајају воду у своја корита. Он се бо- ^ к ^ е ла ^ та словенска култура у и за Русију, за велику Русију. Како ћ? то бити кад Украјина, која би говорила малоруски, захте да отпадне од Великорусије! Овај мирни теоретичар био би кадар да са оружјем у руци забрани ру

Велнки Бечхерек ће нгсати на'л2пши спзшеник Кра!И_Петра НаЈЈНжије дело г. Рудолфа Валдеца Загреб, 22. јуна. — Загребачки скулптор г. Рудолф Валдец израдио је велики споменик Краљу Петру, који ће бити постављен у Великом Бечкереку. Споменик представља Краља Петра на коњу који је у трку. Кра ,ђ Петар став' ља мач у корице. Споменик је замишљен на идеји: «Свршио сам посао, ослободио сам свој народ и враћам мач у корице» Тај 4 м. високи споменик стоји на фундаменту, кој'и је такође висок 4. м. У атељеу г. Валдеца у Босанској Дубици молел споменика сасвим је довршен у величини, какву ће ичати спо.меник у Велико.м Бечкереку. Споменик ће бити изливен у бронзи, према овом моделу од земље. Ових дана била је нарочита комисија бечкеречког одбора за подизање споменика Краљу Петру у ател>еу г. Валдеца, прегледала модел споменика и рад г, ТСалдеца, па ј 'е изразила потпуно задово.ђство . Г. Валдец радио је на томе споменику 18 месеци. (Време)

ским племенима самоопределење. Русија је — каже он — дутм економскпм живото.м постигла то да постане органска целина, која се не сме чер^чити. Цитира Кључевскога, законе историје, пада у ватру... У једном моменту сасвим заборавља да он.ните на челу Русије и историје, н да се и Русија и историја у-

ЧешкоЈ једним делом, једним можла ооликим делом, потећи од Руса, од Руса чија широка расплинута душа у практи<п-ом свету чешких напора има да добије једну нову, радну, једру и снажну племенитост. СтанисЈов Винлнер

Избор сшседвика општине у Пожаревцу Пожаревац, 22. јуна. — На јучерашњем избору за председника општине пожаревачке изабран је г. Димитрије Проправљају по законима који од нас не зави' тић, трговац и резервни официр. Г. Просе и које не можемо унапред одредити. | Чудни руски идеолог, мешавина крајн^е, 'егзактне науке и племенитог, магловитог мистицизма. Слушам га са задовољством, и опет ћу к њему... Есери — земгсревци Есери, партија која .уе најб.тижа сељачкој де.мократијн, руска сељачка , п емократија, уживају многе' симпатије у званичној Чешкој. Те снмпатије оправдали су своји.м организаинјама, културни.м радом, своји.м стварним творевинама на пољу рада и кут-урс, Када у Јл.моме

Ез скн еукоби у Глгзгев? Пгриз, 22. јуна.— Јављају из Глазгова да )е у току манифестација ирскич ј протестаната дошло до сукоба између почетку, искрсло тих протестанатл и католика. Полиција оролетерске масе неповерењем у многл. ;;;;т а ње. коме ш се повеои организација је ухапсила С лица.

тић је био кандидат званнчне радикалне листе. Поред Јвтсте г. Протића биле су истакнуте листе радикалског дисидента г. Ђоке Бавинића и демократска г. Крстића. Протић је добио 734 гласова, радикалски дисидент 401 глас; а г. Крстић 456.

ЧИНОВНИЧХИ СТЛНОВИ У СХОПЉУ Скопље, 22. јуна — Један став закона о буцетским дванаестинама предвиђа суму од 1,ООО.ОСО Динара која би се употрсбила за подизање чичовничких станова у Скопљу. Да би чиновници што пре решили то питање. управа овдашњег Чиновничког Удружења спремила је план на који би се начин полизање кућа извршило, а у исто време упутила је Мнни стру Финансија г. др. Стојадиновићу мочбу, којом се тражи да се новчана помоћ предвиђена буџетом стави Удружењу на расположење, како би се одмах отпочело са куповином турских имања М оправком безвласничких кућа у које би се чиновници уселили. Оним чиновницима који би желели да зидају^сами куће, Улружење би купило плацеве, дало би им тапије на основу којих би се могло вршити зазужење код Државне Хипотекарне Банке, док би их, с друге стране. обавезало да плацеве отплаћују у ратама. Чиновницима који већ имају плацеве помогло би се на тај начнн што бн им Удружење давало јевтиније материјал и што би се за зидање употребили и робијаши. Исти план са молбом предат је и Краљу приликом његовог боравка у Скопљу. Управа тврди, да би се на тај начин обезбедили још у току ове године многи здрави станови чиновницима и њиховим породицама у Скопљу. Рад Удружења контролисао би одбор у коме би били велики жупан, председници Апелације и Првостеленог суда и директор грађевинске секције. Ревизија устзвз у Пчлау Лондон, 22. јуна. (Ралиогрзм). — Према вестима из Сантијага, председник чи-ијске републике је одлучио да питање ревизије устава не подноси парламенту на решење него да га изнесе на гласање у народу На тај начин председник миели да нзбегне опасност од револуције. С обзиром на комунистичку опасност влаје забранила приступ бат>шевичким ■^ађама у читојска пристаништа. (Време)

ЈУЖНА СРБИЈА Отварање и затвзрзње радњи у Скопљу. Скошве, 22 јупа: Комиспја, у којој се нааадв предгтавннпп пнспепппје рада, радннпадЈ синдпката. трговапа, кафеџнја н занлтлпјз. а која ниа ла донесе одлукт о отваран>у н аатварању радна. одозкала је јуче пре подне сед. нппу, алн ннјв дефнннтпвно решила то пнтад.е. Пррдставнппп инспекције рада и р^д. ничких спндиката тражили су за св * радч,в нзуаев кафане, да буду отворепе од 3 до ц и по пре, и од 2 до 6 и по сата по подне, ц дд радпо врвме буде од 8 до 1? и од 2 до в. П^дставници тргоЕаиа, занатлнја н кафеџијл бнли су одлучпо протнвнп томе захтеву десеточасовног радног времсна. Онн намерана^у да код жупана уложе протест против одлуке пн« спекцнје рада н представнпка радничкпх снадиката. Турне чланова скоп;ког позоришта. — Ско. пље 22 јуна: Сутра изјутра једна грЈ-па чл.и нова Скопског Народвог Позорншта одлази на краћн турне. Група ће датн неколико представа у Прнштинн где ће се нв Внпов -Даз игратн Бој на Косову. а за тпм ће отнћч у Митровиц.у, где ће провестп 7 до 8 дапа. Рв. пертоар је прећелшо националан. (Време) Криминалитет у округу скопском. — Скопј л>е, 22 јуна: Према з&:ничпвм подацима стац.е кримнналитетд у округу скопском у мају ове годнне бпло је следеће: У Скопљу д опасних крађа, чнји су нзвршиоцн скоро свн похватапп н једна прост* крађа. У срезу скопском једпо убн-тво са предгмишљаје}! н два самоубнгтва. У срезу велешком једно самоубиство н једно детеубиство. У срезу качаннч^ом једна кривица по закоиу о заштити државе по којој су ухваћенн јатацн саучеспнпи Ђамнла Бајрама којн е 1922 годнне убио среског писара Божовпћа н председпика оипггине Генералл -Јанковзћа. Начад била је једна увреда Краза и два убнства с предумншзајем. (Времс) Изгорсло жито. — Скопље. 22 јуна: Данас по подне у блнзини ппваре код Скопља нзгорело на површини од два хтггара све жнто. Ватру је проузроковала варница из лозо^ мотнве која је пала у жнто засејано уза саму пругу. (Вроме). В0ЈВ0ДИНА Све због паприка. — Новн Сад. 22 јуна: Ју. трос је у среском сухт одржан п^етрес у коме су главне лнчпостп бнле један сТдпја н ?едан кафеџнја обојица старн и познатп Београђанн. Г. Милоје Радуловић. суднја, седео је једно вече код газда Тасе Максимовића, кафеџнје код сБоснеа. Поручно је пуњене папрнке и када му је момак донео вечеру, он је поднгао тањнр н омирнсао паприке. — Носп пх натраг твоме газдн! Ове папрнке смрде, — рекао је суднја, а момак нт је однео натраг. Ускоро после тога, дошао је п газда Таса, обавегатрн да је г. Радуловнћ вратпо папрнке н запптао га зашто је вратпо папрпке. Суднја му је одговорно да нх је вратпо зато пгго смрде. Газда Таса уврећен што му се гостноннца зудн на овај начнн, рекао је г. Радуловнћт: «3а тебе нпсу пуњене папрнке, него качдмлк п пасуљ* н опсовао га. На данашњем нги^^ресу суд је осудво да газда Таса за напетт увредт суднјн платн 1000 лннара напме казне. (Време). Рокла казала. — Новн Сад, 22 јуна; На пу. стаои Кара^орђе потукле су Магдалепа Марлог са Јеленом Дамњановнћ н њепом снахом Кооаном због тога пгго су свекрвз и снаха пропоснле вести да Магззлена жнви са непгсм Алексом Живковићем. Разуме се да је Магдалена сама пзвукла дебљп крај н лоЛнла тешке повреде пошто је удртжеча протпвничка страна Лила 'ача, алн је зато срески суд у Бачкој Палаппн победнике казнпо са по трн дана затвора. (Време). Нестапа «ој тсрбица. — Новп Сад. 22 јуна,: Шарлота Гп-уач, са станом у Футопгкој у .тнцн бр. б пт>н : авпла ;е полнппјн да јој : е данас пре подне на шгапн, пеки непозчатп лопов украо пг чну тогбнцу у ко ! ој је бнло 200 днчара готовог новца п непгго сигннне. Торбипа вредп 400 дннара. Полнцнја је повела нстрагу. ГВреме). БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Подизање станова у Сарајеву. — Сарајево, 22 јуна: Како смо нзвештенн сарајевска општзца намерава још ове гбднне да огпочне са зндањем двадесет нових кућа на своме земљншгу преко пута музеума. За 7 кућа са 28 танова употребнће се свота нз бЈ"џетске уштеде а за градњу осталнх потражнће се зајам од Држлвне Хипотекарне Банке. Радн тога сазваће се анкета у општннн ко.а ће доаетн дефишггнван закључах Сем тога баве се »,еродавнн мишљу, да се н поједнннм прнватннм лпцнма дају јевтинн хнпотекарпн за мовн за зндање новнх кућа. Како смо ннформиранн једдн део јемства за ове зајмове прнправна је општнна сама да прпмн. (Време). НесреКан случај. — Сарајево. 22 јуна Синоћ око 5 часова срдило је едцо веће друдггво пред кафапом Напредан У друпгтву је бно I железпнчкн чнновннк Едо П врли. Н. У часу кдд је пиво прнносно устнма пвде једно дебезо стакло ;а ^чутог спрата ц шлодл Еду у главу из које ударн крв. Стакло је пало са једног прозора којег је разбпло нграјући се неко дете. Едо је одведеп у болннцу. (Време). Бањалучка катедрала. — Бања Л\тса, 22 јуна: На молбу грађана Мпннстар Вера одобрно је поднзлње цркде у Бања Луцн у којој се осећао пегостатак једне нмпсзантније прав> славне цркве. Бањал}-чко православно грађанство сар\-пнло је већ досада пре^о 4,000.000 дннара за подпзање свога храма. (Време/. Леш Миће Говедгрице. — Мостар, 22 јуаа: Јуче после петомесечног узалудног трагања пронађена је лешина днректора дуван-ке творнице Миће Говедарнце којн се пре 6 месецн ради матерпјдлннх веуредностн у творннци б^-по у Неретву. Леш је случајно пронашла Мара Пушулуша, ко^а Ј-е прала рубљв па Нег-етви. Пна је ^им Је леш видела, сл^чај одмах прнјавпла V Мостар, одакле је послата нарочнта компснја до реке Буне и установнла идептитет покојног Миће Говедарнце. Карактернстнчно је то. да је леш п после петомессчпог боравка у водн, још увек очуван. Попгто је пренет у Мостар у дуванску творннцу, дапас V 5 и по часова сахрањен је по коЈзп Мићо Говедарнца, до;в је V уотарскш круговнма бно веома популаран. ГВрема). ДАЛМАЦИЈА Обилић у Дубрзвнику. — Дубровннк, 23 'гна. — У првој прловини јула долази у Ду- _ бровпнк Академско Певачко Друштво 05нлнћ из Београда. Образован је нарочнти одбор којн ће руксводитн прнпремама за дочек го гнју, (Вд^ме).