Време, 02. 07. 1925., стр. 2

Страна 2

Четвртак, г. Јула 1925

Данас:

НАРОДКО ПОЗОРИШТЕ

«Л а Г »удово

ИАНЕЖ: IV. Коид-рг у и>рмст Удруже&а родицд аогниулих и умрли офнцари; 21, сОкамполо* (последам представ.г>. ИГРАЛИШТЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: 17, Упишим новандрн—глумци. ДРУГА МУШКА ГИМНАЗИЈА: Иаложба гјп : радоаа. ПАЛАС ХОТЕЛ: 21 н по, Варнетскн јулскн програм. ИАРОДНА БИБЛИОТЕКА (Косажчнћев Венап 14): Отворена свакодневно од 8—13 чаоова. ЧИТАОНИЦА АЕРО КЛУБА (Мнлошл ВеЈаког 17): отворева је сваког дана од 16 до 20 часова. ЧИТАОНИЦА С. Т. М.. (Зеленн В^нац 17). 0творена је рвцним даном од 15—16. а неделлм од 9—12 часова. 5ИБЛИ0ТЕКА «ЗЕМГ0Р» (Палата Извозне Банке). отворена је преко пелог дана. ЧАРОДНИ МУЗЕЈ (Мнлоша Велнког улнца 56): Отворен недељом ■ празннком од 912; за странпе ■ посетноае иа \нутрашв>остн свакн дан. ЕТНОГРАОСКИ МУЗЕЈ (угао Бирчанннове * Мнлоша Велпког улнце): Отворен четвртком ол 9—12 н од 15—18, недељом од в—12; - л; нпе н посеткопе из л-нутрашњости сиапи дан. КАСИНА: 16. «0рлаков»? руке». ВИТАСКОП; 16, «Роман једне цграчиде*. ПАРИЗ: 16, <На рубу попора*. ЦЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Панић, Крал»а Петра 77; Внкторопкћ. Теразнје 28; Јанковић, >тао Сарајенске н Немаљнне у.типе. Ннколнћ. Битољт.а 2; "Ваја. Шумаднјска 27.

ЧЕТВРТАК, 2. ЈУЛА 1Р25. ГОД.

Жи ш Гр чка Влади генерала Пангалоса изгласано је ј>"че изјутра поверење парламента. Тиме је завршена револуција извршена у прошли четвртак у јутро. Без веће лару.е и без крви, рево;туш*ја са ћор-Фишецима није узбудила лухове. Од 208 присутних посланика у парламенту против нове владе гласало је само 14. Гласаљу нису присуствовали напредни либерали и консервативци, дзе најјаче групе. Михалакопулос, бивши шеф владе, вођа консерзативаца, шгје се очигледно могао помирити с шефоеима револуције, који су га бацили из седла. Кафандарис, сођа напредних либерала и шеф владе од 6 фебруара до 10 марта 1924, која није пристала да гтрогна династију како су то војска и флота захтевале, кије такође дошао на седницу Кова влада прошла је онако, како се предвиђало. Нехи су допуштали и могућност да генерал Пангалос не добије ве ћину у парлаленту. Он је прошао боље и од неких 350 постаника, којвжо укупно броји пагрламенат, добио је за себе 185, а то је више од половине. Генерал Панга.тос одложио је парламенат за 15 октобар, а рок нашем саве зу са Грчком. који је отказан пре годину дана, истиче пре тога, 23 септембра Гледиште бивше владе на савез са нама познато је. С обзиром на значај овога тмтања у вези са нашом солунском зоном, од кеопходне је важности знати гледиште нове владе о томе. У декларацији, коју је проксиноћ пред парламентом прочитао генерал Пангалос. влада је изјавила да је «свес на великих тешкоћа у спољној политици». За тим је изразила наду да «повол>но реши проблеме спољне политике». Најближе о савезу с нама говори можда овај став из декларације: «Влада се таI:ође надд да Не успети да реорганизује одоранбену снагу народну на суву и на мору и на тај начин учинити да Грчку пошту}у нелријатељи и да н>ена помоћ буде драгоцена за њене пријатеље». Непосрвдно о савезу с нама влада није казала ни речи. Ат је дан пре састанка парламе.чта генерал Пангалос био одрс-ђекнји. Нашем дописнику изјавиз је да је саБОЗ из-леђу нас и Грчке потребан ради балканске равнотеже. лРеоргакизоваћомо војску и флоту да би постали народ достојан вашег савеза», додао је шеф владе, који је мало пре тога рекао да су његови осећаји према Србији познати, али да «у политици не воде осећаји него интереси». Истом приликам адмирал Хаџикириакос, министар морнарЈ.цо и привремени министар спољних послова додао је : «Ми сматрамо да је савез са Србијом неопходан и желимо да се преговори што пре обнове». Нова иладз жели савез с нама исто тахо као и стара. И жели да се преговори што пре обнове. На који начин мисли нова влада да то учини, о томе се може само да нагађа. Прошли преговори завршили су се без резултата и са одлагањем зЈпе с1Је. Запели су, у главном на^ једном питању: на питању обезбеђења п.руге Ђевђелија—Солун за потребе наше трговике, и ради искоришћења наше слсбодне зоне у Солуну. С наше страке постављен је захтев да овај део пругг Беогрзд—Солун пређе у иаше руке, у нашу експлоатаиију. Томе су се Грци прочивили, тврдећи да се-то коси са сув-:гг-.:гп:том њихове држзве. Јасно је који су наши и-тереси захт?вали да у поглел' тражења гаракција не попу-

штамо. Нскуство нас је научило, а и важни интереси наше трговине и значај гзлаза. 1а Сол>н, куда се једино може 1'аћи канал за економску експанзију јужне Србије Избегавајући и одбијајуда пр;; .е наш захтев о експлоатацији, Грци нису негира.тл специјалне интересе које ми имамо за Солун. И ставили су против преддог: јецну конвенцију између нас и њих, којом би се регулисала гштања тракслорта, саобраћаја и та.рифа на прузи Ђерђелија—Солун. На нашу ексллоатацију нису пристајали изговарај>"ћи со да би то била повреда з>жавног интефитета и да би наше управљање стварало сталне могућ ности спорова, које треба избегавати. Међутим, ти изговори су без основа, пошто случајно Грци сами управљају пруго.м Кенали— БитаЂ, на нашој територији. Разлог за непристанак Грчко можда би требало тражити и у интршима неких држава. којима не иае у рачун, и које се могуће гтрибојавају осигурања нашег др>тог излаза на море. Те интриге нису биле бео >тицаја негде у Атини, као што сс внде-ло. Јгр, некима је наша експлоатација пр\те изгледала опасност. У том су ввдели намеру на 'Ј1ег продирања на Солун и што-шта друго. Избила јо нека бојазан и неки страх, који се не може разумсти. Ми склапамо савез са Грчком. који треба да гарантује и интегоитет Грчке, а Грци се боје да им не узмемо Солун. То се не да објаснити, а показује да је страх, у најмању руку, неоснован и убачон интригама, којима је боље да ни мало није подлегала Грчка. Очекујемо да ће нова влада схватити боље и имати више разумевања за наше интересе. Нама требају јаке гаранције и стварно обезбеђење излаза на Солун. Хоће ли се нова влада показати увиђавШЈЈа, и да ли ће она моћи ваљано да обавоже сем себе и Грчку, то ће нам скори догађаји показати.

ДНЕВНИК 2. јули 1925. год. В Р Е М Е Извештај Опсерваторије на Вранару од 1. јула 1925. год. 7 часова пре подне Београд: барометар 757; температура 13.4; макснмум 17.4; мнннмум 12.9; ветар запад 2; облачност четнрн четвртнне; релатнвна влажност 99 од сто. Крагујеаац: бар. 757, темп. 1:?; Ниш- бар. 758, трмп. 14: Скопље: бар. 758, тсмп. 17; Сарајово: бар. 760, темп. 11; Мостар: бар. 758, темп. 16; Загреб: бар. 758, темп. 19; Црхзеница: бар. 759, темп. 20; Петровараднн: бар. 56, темп. 15; Праг,- бар. 758, теми. 15; Беч: бар. 759, темп. 15; Пешта: бар. 755, темп. 15; Берлин: бар. 761. темп. 19; Атина: бар. 750, темп. 22; Крф. бар. 759, темп. 22; Александрија: бар. 757, темп. 24: Варшава: С'ар. 757, темп. 17. 2 часа по подне Београд: барометар 756; температура 14.1; макснмум 16.3; ветар северо-запад 2: облачнсст четнри четвртнне; релатнвна влажност 95 од сто. Бекералштаопо путовање Дим4зиски ђенорал г. Петар Марковић отпутовао је на ђенералштабно путовање са ђснералштабним пуковником г. Бодијем, ђенералштабним потпуковником г. Арачићем и слушаоцима вишег курса. За подизање сресне болнице у Белој Паланци У вароши Белој Паланци, у округу г.иротском основан јо одбор за прикупл,ање приутога ради подиза.ва среске болнице у Белој Паланци. У тај одбг>о ушла су г. г. Сретен Гк>повић, Јован Тошић, Крста Соколовић. Рад. Гозедарица, Јован ПетровиИ, Александар Ћирић, Вукашин Појић, Дим. ИлиИ, Мих. Живић, Танасије Тошић и по један делегат из сваке политичке општине срез.ч белопалакачког. По општинама среза белопаланачког основани су меснл нододбори. Овај одбор са својим пододбприма ставио је себи у задатак М прикунљањем прилога у срезу и ван њега омогући што скоријо подизагве сроске б-олниие. С обзиром на нсминовност ове потребе, одбор овим апелује на сваког пријатеља народног здрав.г>а да својим ма и најмањим прилогом притекне у помоћ подизању среске болницс у Белој Палании. Улог за утемељача ове болнице износи 1000 динара а за добротвора 2000 динара. Прилогс треба слатн на адресу: Одбору за прикупл»ање прилога и подизање среске болнице, Бела Паланка. Једна гфомоција У уторак 30. о. м. промовисан је на Прашком Универзитету за доктора филозофије — одсек музичких наука — г. Милоје Милојевић. Дисертацију «Сметанин хармонаси стил» сјајно је бранио пред чувеним сиетанистима про<1>есорима Ноједлием и Зихом.

Нечграла БРЕМЕНА од ЗОО динара из 1267. броја од 1. јула исплатиПе се оаохл. читаоцу, који }е купио и сачуЕ*ао примерак, на когле је уларен штамбиљ „Адми* нистрапиЈа Време" са ссојеруч« ни/л потписо/љ л»а чиносника. "ВР/2МЕ" сиаГсога дапа да)е С.Т.ОЈШ1Л »иагаоци^та награду од 500 дипара.

Дирснција за Поллпривредни Кредит Према одлуци Министарског Ствета образована је Дирекција за Пол>олривредни Кредит. Истовремено имен^вани су за чланове те ДЈфекције г. г. Влада МатијевЈгћ, члан управо одбора Народне Банко; Анзра Потровић, државми саветник; Михаило Протић, члан Главне Контроле; Сава Вукановић, државни саветник и члан Државне Хипотекарне Банке; Сре1шо Тешић, помоћник Мигнистра ФинансиЈарСава Кукић, дироктор Царина у пенз-1ји; др. Велимир Стојковић качелник Мкнистарства Пољопруирае и Вода; Милорад НедољковЈгћ, директор Поштанске Штедионице, Ловро Петовар, члан глаеног одбора Кметијске Дружбе у Љубљани; Јурај Гашпар, председник Савезс Аграрних Заједнииа у пензији; др. Недељко Прохаска, члан Главног Задрухког Савеза у Београд\- и др. Јоже Батаја, пословни Ј-гректор Задружне Свезе > Љубљаки. Задатак је ово Дирекције лели новац из ттол>опривредког кредата по постојећим законнма. Вбнчањг У недељу 5. јула венчаће се у овдаш1М )ј сичагози »Бст Исраел» у 4 часа по подне г-ца Сгринз ћерка г-ђе Дудо и Аврама Пијаде трг. из Пловдива са г. РафајЈом, сиком .ток. Рејне и Јахијела Пијаде овдашњ. Скуп сватова у 3 и по часа по подие у Дубровачкој ул. 26 и Солунској ул. 7. Честитање у цркви. Нарочитих п>зивннца нећс бити. По:-лен?г Д-р Демостен Николајевић са породицом, синовцима и сиж)вдаама дапаће годишњи помен своме сииовиу односко брату Јови 75. Никозајевићу, апотекару, у суботу у 11 час.. у цркви на Новом Г робљу. — Дим. Ј. Соколовић, учитељ у пензији, са породицо.м даваће трогодишњи помен своме незаборављеном сину Милораху у суботу 4. о. м. у 11 часова пре подне у Вазнесенској Цркви. БЕЛЕШКЕ Зубно-лекарска ординација Д-р Поповића од 1. јула прнмп>1е болеснпке од 9—12 п2—7. Нворска 3, тел. 797.

Берза

Кроз министарства министарство правде Последњпм Краљевнм уШгаом постављају се у Апелацноном Суду V Веогпаду за судије г. г. Душап Днмнтрнјевнћ н Алекснје Попопић. судије Апелапноног Сула у С-копљу; Мнлош Јовичић. апеллпиони еулнја нз Скопља, по молбн: Мтсанло Бркић, председник Првостепеног Суда у Ужицу: Трајко Стамепковић, судпја Првостепеног Суда за варош Београд. У Апелацноном Суду у Счопљг постављенп су за судије г. г. Драгомно Савић, предссдннк Првостепоног Суда V Велесу; Александар Аидрнјевнћ, председпнк Првостепсног Суда у Врањн; Лрагутии АрнаУтовић, ппедседннк Првостепеног Суда у Косовској Митровици : Рала Спасић. суднја Београдског Трговачког Оуда: 'Ворће Чохацић. судија Првострп<»ног Суда за огруг Београдскн; Момчнло Марипковић : г.екретар Ка^адиопог Суда V Беоггалу. За суди1'у Великог Суда У Полгорици постављеп је г. Стева Греговнћ, председннк 0- г^жног Суда на Пет1ш>у. Пензионисзчи су- г. г . Тоша К^змановић. пач>шовоћа ЈТома Малолетннка у Београду н Лавослав Иванчевић, судија Првостепеног Сула у Битољу.

ЕКОНОМСКИ живот млинари траже увозну царину на брашно У Централи Ппдустријских Корпорацпја одржана је јуче пре полне конференнија млинара из целе земље. На конферепцији претресало се пнтаље увозне паоиие на брапшо. Јодногласно, п одмат после реферата о овом питан.у, закључила је конферснпнја да се кол влпде предузму кораци, лако би се увела увозпа царнна на брашно и на тај пачин омогућило млнновпма да раде. Донета је и релолушма у овом смислу, коју ће председни"ттво поеллти влали.

Дннар у Циригу 9.08 (1101-32Ј. Динзр у Њујорму 1.76 (06.81 I. Девизе лабавс према динару. Милако 195; Парнз 235. Народна Банна иупац за давмзв. Промет — 26 и по милиона. Ратна штета 236—226. За децембар 250. На овд. берзк девиае н даљс попуштају, јер снажеше дппара па свнма берзама и даље траје. Тако су прсма нретходном дану јевтипнје: Берлин за 0.10; Беч 4 посна; Букуретат 0.25; Женева 4; Л ондри 0.С0: Милано 7; Њујорк 0.20; Парнз 3 н Праг 0.50: а одмах пооде састанка све су бнле )евтинн1е 1ош за 2— 3 поена. Понуда код девнза је бпла врро јака, нарочито је фнл. једпог беп^ог завол« пудио пелпке количнпс девнза. У почетку пад нп!е Чио јак, алн пред крај састапка а нарочито после звопа дсвнле су пагло попустиле, јер Је Загпеб т?дио побу ^евтичнје. У ток\- берзе ложпва је јелппо узела Љујоркп 5.000 по 57.05 и 200.000 Мнлана по 19г>—196. а одмпх после берзе купила је око 300.000 Пириха по 1107 (нп гг»гтанку ишао ол 1103— 1П0У п Њ^'орка 40.000 по 56.95. А продалп 1е 400.000 Бткурошта по 26 п гфезтнвних Франака *0 хпљала по 253. Алн н^ке банке су се покрппал»> у јачој мерн Злгпеб је пла^нрао у почетку већу кплнчпну Мнлана по 196—195. Заглучци гу код промпт девиаа обзвл.апн ип бали 9.025. Промет 26 и по милиона Јучерашљи обрт био је врло жив: кол промпт левпза бно 22 мплнопа; код термипа 2 п по мнлиоур, а тол ефеката 2 мнлионп. Всћи послови нод Лондона. Њујорна н Цириха Јача тра/К1оа бнла нарочнто код Лондона, док за Кнрнх •: Њујорк глпвни купац 'е бпла др.тава. Пошто је плнуда била обнлнп, то је сва тражља лако бнта полмирона. Поједпначно девпзе су рађеке: Беолпла 400; Прага 000.000; Мнлана 1 мнлпон: Пг,.рн/и 560 хпљада: Бечл 65.000: Ж^н^в« 1 675.000; Буг.уре- ( П1та 225.000; Лондоиа 10.500: Њујоркп 85.000. ' На самом сагтачку девпзе су сс влгиљале паду: Беч 8.05—8.04; Букутошт 26 2^—20;' Жснева 1110—1108 (после б«рче 1К>7 к Лт-. дои 277.60—277.70; Милзно 199— 1 95; Н> .. 57.075—57.05 Гпосле звона 56 96); Париз 259 ло 255 ?после брр^р 254.50): Праг 170—169.50. ј Париз за август 250 И за термнне промет је био жнвљн од прет-1 ходпих дана. Сви обављени послови су дати испод дневног течаја: тако Париз за ултпмо ' август по 250 (50.000): Жснева за август по ( 1109 (50.000), за септембар по 1106 (50,000); | Лондоп за 30. јули по 277.25 (4.000)' Милано за јулн Н0 199.50 (30.000), за август по 200.75 (30.000). На састанну штета сночипа за 10 поена (226—236) Кол штете пословн су бнлн жнрн . Понуда све слабнја; док тражња врло јака. Промет јс био ћа промпт закључке 7 милнона. на .ормнпске 2 милпона. Промпт штета почела је са течајем који је бно последн>п претходног састанка 226, па је одмах отншла 229, 230, 232 и на крају састанка 234, а одмах после берзе дат је 1 милноп по 236. Као главни продавап бнла је једна овд. банка која је продала преко 4 мнлиона; док је купаца бнло неколико. По подне штета је тражепа по 236.50. Термннскн рађена за 30. јулн по 240 (750 хнљада); за август у почетку берзе 500.000 по 240, а за децембар по 250 (500.000). 7 од сто зајам по 64 (н остала тражња 64). Промет мипималан. 4 од сто аграрне обвезннне по 35 (48 комада). Акци'*.- За папнре слабо интересовап.е. Једнни закључак је јуче бно учињен од 50 комада Извозне Банхе по 730: Народна Банка 3370 (понуда); Врачарска ПТтедионица 530; Земаљска Банка 68; Чачапска Штедионнца 525. Све почуда. Космајска Задруга 180 п Бродарско Друштво 380 (тражшО. По подне Милано 187.50 Пошто је дпнар у Цириху скочио до 9.08, то су све девизе за 5 до 6 поена ниже од састанка. Нарочито талнјанска лнра нагло нада н даље. Понуда је била још знатно јача, док тражље у.опште није било, ссм државе која је нешто куповала. Лнра је била рађена по 190, алн је после Загреб нудио по 187.50: нешто Женеве је ишло по 1105—1104 и Париза по 252. У Бечу је динар тражен на базн птвајц. франка 908. Пирих се могао добнтп у Б^чу по 1102. Око 6 часова по подне онтуација је била следећа: Женевл 1104: Њујорк 56.50; Мнлано 187.50; Праг 168.75: Беч 8.01; Лондон 276.2г>; Париз 253: Букурешт 26; Берлкп 13.55. Све роба. Термипскн је рађен Њујорк за ултнмо август по 56.75 већа количнна. Продавац је био Загреб.

У Цириху Дппар је почео са течпјем 9, у закгучкЈ био је 0.025, а по подне 9.05, и лавршпо са 0.08. А Мплано почетпн точчј I« .075. а заврдЈч НН 17,15; Нарнз 23.125—22.05: ЛОНДОН н Њујорк су лтабилнн, док Солун покааује скок. 5Е0ГРАД, 1. ЈУЛА (Цифре у заградн означују течајово од нретходног дана). Домзће борзе Београд, (зваплчии течајеви). — Валутв; францускн франак 258 (200); пемачко рајхсмаркс 13.40 (—). Дсвизо: Лопдон 277.60—277.70 (27^.30); ПарНЗ 250—255 1267.76); Њујорк 51.075—57.05 (67.25); Женева 1110—1108 (1112); Мнлано 199 до 195: Праг 170—109.50 (170); Берлнн 13.00 (—); Беч, 8.05—8.04 (8.072); Букурсшт 26.25 до 26 (26.25). Ефеити. рента ратне штете 234—220 (224ј; 7 од сто зајам 64 (—): 4 од сто аграрне обвеаннце 35 (—). Напоисна: Према решоц>у управе Београдске Бсрзе, почев од данас, 1. јула нсће бнтн внше срсдан курс, већ највишн в најннжн закључак, а у заградн ће бнтн последшн закључнп течај од претходног састанка. Ззгреб, (^акључцн). — Девизо Беч 8.07 н !!о до 3.05; Берлнп' 13.02—13.60; Пешта 0.0810; Мнлано 201 —196: Лондоп 279.25—277.75; Њујорк 57.25—56.00; Парнз 258—257.50; Праг 100.60—160; Жеиевв 1109— ЦОК Ефскти: ратна штета 235 (новац); 7 од сто зајам 64; 4 од сто аграрне обвеаовце 35: Тргобанка 8; Хрватска Ескоптна Баши 103.5С Л0 103; Хрватска Аграрпа Банка 16; Хрват!'кд Крмнтпа Бпнка 104; Југословенбанка 100—95; Славнсм Банка 66—64; Српска Г»анк« (Загреб) 130: Друштво за експлоатанн ју дрва 2?: Фабрика Шећсра (Оснјек) 475; «Изис» лруштво 63—60: Славоннја 40: Народна Шннспа Ипдустрија 12; Прва Хрват^к Штодионпца 800. Стране берзс Цирих, (17 по подне>. — Беогрлд 0.08 (9); Парпз 22.95; Лопдон 25.04 и пс. Њујорк 5.15 и јодпа осмнпа; Белтнја 22.60. Италнја 1715; Шпанија 74.60; Холандија 206.25; Берлнн 122.60; Беч 72.45; Штокхолм 139 05: Крнстнјанија 92; Копенхаген 103.90; Софим 3.70; Праг 15,27; Будимпешта 72.35; Грчка 8.80; Цариград 2.60; Букурешт 2.37; Варшава 9.25. Њујорк, (10.45 пре подпе). — Бооград 1.76 ' 1.75.25): Берлип 23.81; Лондон 466.18; Пари; 4.46; Цнрих ,19.42; Мнлано 336. Праг 296.25; Брпсел 444; Беч 14.12; Пепгга 14.10: Амстерлам 4005. Лсндон. (15. по подне). _ Београд 277 (279) Берлин 2042: Париз 10690; Брпсел 10950; Амгтераам 121375; Италнја 145.50; Шпанпја ЗЗЈО Швајцарска 2504; Њујорк 486.12; Беч 3455; Праг 164. Београд у Бечу 1251 н једна четвртпна (1240 н једна осмина); у Женеви 9.02 и по (9); У Трсту 54 (49.26): У Паризу 40 (38.75); Т Прагу 59.50 (59); у Пешти 1256 (1242). Продукти Буенос Ајрес, 1. јула. — Пшоница за Јулн 13; за септембар 13.35; кукуруз за јулн 6.75; за септембар 9.05. Њујорк, 1. јула. — Црвена пшеннца 183 н једна четвртина: тврда тпеннца 164 и трн четвртнне; кукуруз 114 н по; брашно беа промене. Чинаго. 1. јула. — Пшепнца за јули 145 н једна четвртина; за септембар 145 н трн четвртине; миксед 147. н по. Тендепцпја чврста. Раж ва јулн 97 н трн четвртнне; за септембар 100 н једна четвртнна; за децембар 103 н но. Тенденција чврста. Кукуруз за јулн 100 п по; за септембар 103 нови 86. Тенденција чврста.

СПОРТ

данашња утакмица новинара и глумаца Футбалска утакмнца између чланова драмв Београдског Народног Позорншта и београдских новннара, заказапа за 30. пр. м. одј>жаће се данас у 5 часова по подце. Дапапгњн сусрет је ненпбежан. јер су и глумци и новннарц одлучнлп ди нграју н у случају рђавог врсмена, ма1сар н киша падала, Прогноза београдоке Опссрваторнје је доста утешна. Предсказујс се ветар, н ако га унстини буде било, терен ће битп доста сув н омогућнће ссмишљепу« пгру п фвр. Поставе оба тнма остале су исте. Судпја је професор г В. Росић. У улозн једног аутрпхтера појавић« се глуман г. Михајло Ковачевић -- као гост. Интересоваље за ову иеобичпу п јединствену утакмицу. је огромно. Прекјуче је па игра лншту Југославијс бнло преко хнљаду фут« балскпх аматера н ревносннх посетнлаца Талнјина храма. Публнка, не анајући да је утакмица одложена, желела је ла прнсуствује н ако ]е цело то по подне нвпрестапо палал* кншп... Утакмица почннл тачно у пет часова.

ПОДЛИС1АК „ВРЕМЕНА" 2-VII —/21сведока, нарочито када је у литању каква девојка. Она уе неће открити, зар

П олуде за о! Бсе Марсел Прево — Г-ца Мод де Рувр, настави он лагано док су ишли ка Опери кроз Шосе-д' Антен и улицом Мејербер, лепа је са сув »1ше блеска и морала је изазвати тавлст и клевету. Ви ћете чути да је оговлрају, то сам унапред кажем; наоружајге се стрпљењем и ставите оклоп на срце. Није, сигурно, потребно да вам дајем разло1е због којих треба да верујете у жену која вас је... која вам се јако допала, зар ниуе тако?... А ево, међути.м, две моје важне опаске које износим пр. Ј д сас: немојте реНи за њих ра су гпуне ире «к> ипо добро размислите. Приа је аа нема девојке из беспосличарског *париског света којој нису приписивали, ако ме л .убавнике, а оно друтове у гу/кпим забзкл»ап»има То је тако често мстинита ствлр да трсба извинити оговарања. Хз.кине «/д типа, беле, ружичасте, плаве или љубичзсте које Иете видети за који час одевају тако уало сасвим нетакиутич гела! Ј1ма толико полудевојака ме!)у тим аевојкама! Моја друга је опаска -за: ако Је V мондснском Паризу скоро чемс»г\!но '.лзнати да ли је једна девојка пошгена исто је толико немогућно сазнати да ли је озбмљно гто,фнула. Авантура се об^чно одиграва без

нијс тако? Значи да Је учеспик који Је одаје љубавник или... полуљубавни.ч, а кол:4КО он неповереи*е заслужује! У ствари нишла ое не зна; чедна или перверзнл, :к>вучена или изазивачка, девојка, нарочито за јног који је воли, остаје сфинкс. Беху стигли до полукружног дворишта Опере које граниче улице Глик и Халевк; шетали су лагано тим усамљлним крајем чији је мир одбијао од нестрпљиеог светлуцан>а екипажа, од бесних запрега, веК приведеним уз тротоар. «Да ме >е Мод могла чути, мислио је Хектор, верујем да би била задовољна. У осталом ја ништа нисам рекао против своје савести«. Максим прошапу га више за себе: — Али какве му)меве могу наНи те које ви називате полудевојкама? — Полудевојке? Оне се удају за лажне бароне, за велике индустријат;е којима прети опасност, за дивне л>уде нагрижене смртним болестма, за све моЈуће мужеве са фасадом која се руши месец или два дана по венчзњу, јер то Је чудна казна тих малих варалица дд су оне скоро неизбежно преварене браком од кога су хтеле да изврдају, А како >е Провиђење веома весео шаљивчина по неке од њих се такође удају за којег пошт;ног човек- и бмналу примерне супруге, & уз

|то (за њиховсм мужа) веште мегрсс:. Свеједно! Ризик је сувише велики, ја се никад не бих оноенио у Паризу Лудост је тражити белу врану : сувише црних малих врана, бојадишу се белом бојом.. Ја бих се задовољио каквол! мање ретком птицом, чија је боја постојаниЈа. — А која је то? — Каква бела гускица, рођена и одгајена у каквом скровитоМ месту у унутрашњости. И, спазивши да се лице Макслмово опет болно грчило, он додаде: — Сем ако се »*е нађе каква саврменија девојка, као г-ца Мод де Рувр, једад карактер ретке чврстне, изнад свију могућих клевета. Хектор је у награду за ову речечицу видео где се Максимово лице одмах озари; он спази чак и један покрет, брзо обуздан, да га ухвати за руку и :*ахва ли му. «Да ли је непоштено, помисли он, шт< са овим млвдићем поступам као лекар са болесником? Када бих му рекао истину он би убио или себе или кога дру^ог. > осталом он са «вом може бити срећан, нако варан, а зар, као што вели Вертер, и сама срећа није варање?* Двории^те се пунило живошћу која наступа са одмором између чинова. ( Наставак на чешрто; сшрани)