Време, 02. 07. 1925., стр. 3

Четвртак, 2. јула 1925

ЗАКОНОДАВНИ ОДБОР

Страна 3

Прегрес Закона о Штажпи завршен је 37" начелу Г. др. Лаза МарБсовић брани заћонсћи пројеКт од приговора опозици1е Преко целога дана Јуче је вођена и.полишчки терен, а било је и жеље за завршена дискусија у начелу о Закону о јкарикирањем. То је већину која и сама Штампи. Данас Не говорити још само | можда сматра да у предлогу има нешто, што се може гтоправити, довело у тежак положај. Објективан део крип-гке од стране опозиције мисли да може да по

Мтистар г. др. Сршкић и извесп»лац ма«>ине, па ће се приступити гласању. ПРИГ0ВШ>И Г. д.р КУМАНУДИЈА П.рви говорник г. др. Кумаиуди исти«е да је увек Закон о Штампи сматран као мерило за одређиваље степена појмтичких слобода у предратној Србији. И данашн>и наш Устав убраја слободу штампе у основна грађанска права и став л>а та права на прво место међу политичким правима грађана. Слобода исказивања мисли показује не само један виши степен културе, него политичку развијеност једаог народа. Подношењем оваквог реакционарног предлога о штал! пи в.тада наоушта једну од оних традиција које се сматрају као саставни део наше расе. Нови закон назаднији је од кајназаднијег закона у Србији пре рата. Муке Дантеовог Па-кла изгледају ман>е од о«их које је овако вешто пронашао и камбиновао проналазач овога закона. Он је морао имати једну инквизиторску машту. — Овај је предлог израђеи за време радикалскодемократске коалицнјеЈ констатује Мичнстар г. Сршкић. — Ннко се за ову славу не грабн па нн СршкнМ добацује опозиција.

ГЛАВНЕ ЗАМЕРКЕ Г. Д-р ПОЛИЋА Г. П оји И констатује да у Бнглеској нема ни слободе штампе, ни слободе збора и договора, нема свега онога што се на континенту обично зове грађанским политичким слободама, али има једно, а то је слобода. 'Го значи да је сваки Енглез слободан чинити све оно што није законом забрањено. И само с тога гледишта могао је Министар г. Сршкић имати празо, што је указивао у сво.ме експозеу на енглески систем одговсрности по општем кривичном праву. Слобода штампе у Енглеској значи дакле да је сваки Енглез слободан штампати све оно што дванаест његових суграђана мисле да се не противи закону. И г. Полић задржава се на кр^гтици појединих чланова новог пројекта подвлачећи да је највећи део тих одредаба противно Уставу унет у нови закон. Опширније ће говорити у специјалној дебати. Налази да је пројекат рђав и да би га и; основа — тако да од пројекта не оста не ни камен на камену — требало прерадити, ако се у опште мисли доносити Закон о Штамтги. Г. Д-р ШУМЕНКОВИЋ Соследњи преподневни говорни* Шуменковић подвлачи поред бруталности као другу опасну особину овага закона његову прикривеност и подмуклосг. Нови закон тешко је средство рукама владе и режима за нападе штачпу. Он је у исто време један фини икквизиторски инструменат помоћу кога може индискретна полицијска рука да се завуче у најдубље дубине пишчеве мисли, да тамо барата и тражи не само оно што писац није хтео да каже него и оно што није ни помислио да каже. Као доказ цитира поједине одредбе новог закона. Код нас не постоји више онаква штампа каква је била пре двадесет подина. И је ли овај закон оправдан с погледом на нашу данашњу велику информативну штампу, која није неуљудна? А није неуљудна ради контроле капитала који подржава ту штампу, јер капитал не улази у нервнтабилна прецузећа, и ради контроле читалаца, јер сваки динар који добије из широких слојева народа добро је дошао предузећу. , Нема опасности ни од политичких екстрем.них идеја, јер капитал*.никада неће заступати крајњу тезу у политици ни на једној ни на другој страни. Закон ваа је гтун клопки и курјачких рупа. Напада револверску штампу за коју каже да је сва у рукама режима. Строгости овога закона уперене су на првом месту прел^а трећој, идејној штамгти у овој земљи ПО ПОДНЕ Први је посла подне говорио члаи Југословенског Клуба г. Госар. Зћ разлику од осталих другова није говорио словеначки. Пројекат не може послужити ни као основа за један Закон о Штампи који би бар у принципу признавао слободу штампе. г ""Демократа г. Драгутиц Ранковић каже да је у традицијама радикалне странке, да ради рђаво сгвари, али да не доноси рђаве законе. Ако овај Закон о Штампи не одо у кош, радикална сфанка спрема се да изађе из своје резерве, «јер јест неш го што је напред креће» у коначну демократоку пропаст, у амбтгс ггајгорег и најцрњег реакционарства. ГОВСР Г. Д-р ЛАЗЕ МАРКОЗИЋА Своје гледишге о новом закону јгзнсо је и г. др. Лаза Маркоиић. Одмах у почетку констатује да је дискусија вођена објективно, мирко и донекле из убођења. Прелазило се по кадкад и на

служи корисно приликом критике у појединсстима. да се законске одредбе јасно и прецизно стилизују и редитују и закон буде добар. Закон не иде за спутавањем слободе штампе, он није ни партијска ни режимска ствар. С обзиром на крупну и значајну улогу штампе у данашњем друштвеном развитку и у животу, добар Закон о Штампи неопходно је потребан нашој земљи. Ми верујемо да овај закон значи извођење Устава, чије су одредбе о штампи савремене и слободоумне, и да представља један напредак. 0 слободи штампе — Слобода штампе има својих фаница. — То смо и ми казали, н У став то каже, само сте ви метнулн окове штампн! прекнда г. Жанић. Г. Марковић: У својој књизи о слободи шта.мпе одличан правник и професор пок. Гргур Миловановић вели: «Границе слободне штампе не престају све дотле докле се не почне вређати или туђе ма какво озакоњено право, или друго какво стањо законом освештано условима нужним за одржање и напредак заједнице». Проблем је у томе да се између ова два захтева нађе права срздина. Ми смо ту средину тражили и нашли је у овоме законском предлогу. Цитира затим мишљењо познатог француског мислиоца Фујеа о приликама у Француокој, који каже да се тамо још увек брка поја.м мисли са продуктом модерне штампе. Г. Фује каже да су за савремену штампу у Фракцуској — а она је свакако боља него наша — потребне мере које би обезбедиле баш саму слободу штампе и које би у исто време утврдиле одговорност. Он тражи један добар закон који би регулисао поред осталих ствари и брзу судску истрагу и одлуку. — Али објектпван, којн нде за матернјалном истином, а ви то ннсте далнј прекнда поново г. Жанић. Г. Марковић: Полако, одговорићу вам. Нордау о штампи Цитира још и мишљење о штампи модерног и духовитог писца Макса Нордау, који каже: вНовннар је у стању да упроласти част имање једног грађаннна, чак да га сасвнм уннштн. Он можс н љегову лнчну слободу да сузн, чниећи му немогућннм бављеае на одређеном месту. Новннар вршн ону судску Еласт кажшаваља, н зко га нико није постабио за то, не дајућн ннкакве доказе о својнм претходним студпјама, не примајућл нн јемство за непрнступачност н савесно истражнНстина, тврди се да штампа лечн ране које напоси, н грађаннн је начелно заштићен од новинира законом о штпмпн. То тврђењс н ови паводи стоје на слабнм ногама. Све нсправке н опознвавц ннсу у стању да грађанину даду потпупо задовол.ење. јер многн ће чпталац прочнтати напад, а неће му доћн до руку одбраиа, која ће изаћи у другом броју тога листа. а по неки при површпом прелиставашу иеће је ни опазитн. У сваком случају остаје нападиуто лицс прн мањем или већем делу публике, пред којом је унпжепа његова част н љегов углед, трајно и без наде оцрњено*. Један Француз каже за клевете у штампи-* «ако је рана залечена, одатљак рек остаје». Улога штампе Модерна штампа има на првом месту задатак да обавести, да информише јавно донење. Такве информације о једно.м догађају, једној чињеници или о једном човеку стварају један трајан утисак. Према томе видтгге Како је осетљиво питање на који ће се начин постићи објектквна и. лојална информација. Друга је улога штампе да поучи, и трећа: контрола јавног рада. Та улога контроле јавног рада, јавних радника, државних представника и уопште свих појава у друштву толико је значајна да она већ сама по себи захтева, да држава обрати велику пажњу на њу и да једним солидним и сигурним законом то питање тако регулише, да се не повреде најкрупнији општи интереси. — Има ннтерсса којнма ;а контрола шкоди! добацује г. Грол. — Зато воћина н гуши контролу! додајс г. Хохњец. Одговори на примедбе опозиције Једна ствар може да изгледа сграшна, а може да буде и наивна, све зависи од тога како се на њу гледа и са каквом се објективношћу процењује. Овај законски пројекат представља један напредак Нећс више бити лажних уредника, који су за новац пристајали да носе кривичну одговорност за другога. То је велики напредак у политичком, управном и моралном погледу. Разу.чљиво је кад један лист донесе позив на буну, или вређа Коал>а — сво случајево у којима Устав

допушта забрану листа — да се такав напис мора забранити — То је само теорнја, а како св днтерцретнра? бунн се г. Хохњец. Г. Марковнћ: Замерено је што је у законски прецлог унето да је допуштен апел код вишег суда. То јо учињено баш ради зашгито штампе, ако нижи суд пофеши, да може наћи заштите код вишет суоа. Слобода штампе боље се ш гити кад постоје две судоко инстанције него једна. Што се тиче одговорности, ми смо сга ли на гледиште да одговорност треба што више приближити принципима редовног казненог права и установити по могућности, где год је то могуће, правог кривца. Зашто онемогућавати да ј&дан прави уредник, ко}и се крије иза подметнутог уредника, не дође прад суд? Штампар одговара за један напис у новинама, где није назначен ни уредник ни писац. — Хоћете ннтеле:гг>алце у апс, прнзнајте! прекида г. Хохњец. — Крнвце, кривце! одговара већнна. — А ако је штампар под пантофлом (папучом), онда одговара његова жена! додаје иропично г. Хохњец. Г. Марковић: Издавач одговара тек, ако му се докаже да је активно суделовао у објављивању једког написа. Растурач или про давац одговара, ако растури нешто што је написано, не означујући ни штампара, ни издавача, ни писца, ни уредника, или ако растура нешто, знајући да је то већ забрањено. Дакле и та одговорност није страшна, као што сте је ви из опозиције оцртали. П»итање исправке, која је значајно средство да се спрече злоупохребе шта.мпе, лепо је ретулткано овим законом и у то.м погледу није било притовора. — 0 томе је Жапић пола сата говорио! коистатујс г. Полић. — То ћемо, г. Жанићу, прнмнти! изјављује мнннстар г. д-р Сршккић. —' Примнте све па да 6е веселимо! смеје се расположено г. Жанић. Г. Марковцђг При истраживању и кажњавању шта.мпарских кривица закон обезбеђује оно што је најглавније, а то је брзину судске одлуке. То ће задржати многога да не чини оно што би иначе путе.ч штампе био склон да учини. Што се тиче казни сматрам лично да су. претгране. Молићемо г. министра да то још једанпут у клубу претресемо и да се казне које би биле у несразмери са учињеном кривицом ублаже. Значај члана 138. Устава Члан 138. Устава није пропис Устава, него један пропис који је добио # места у прелазним наређењима, и који је изрично обележен као пропис који се може путем закона уклнути и променути. — Не може се променптн.' Није тачноЈ прскила г. Жанић. Г. Марковић: То је ствар схватања а ви између себе нисте сагласни у томе. Кад се делимично укида, то је промена. — Вп га мењате на горе! поново прекнда г. Жанић. Г. Марковић: Ствар је политике и схватањадалитај законски члан треба укинути потпуно или делимично. Мњстојимо на гледишту да они разлози који су дик товали да се донесе овакова једна одредба, да се један лист може забранити из разлога који су наведени у члану 138., да ти разлози постоје још и данас. То је наше чисто политичко уверење. Појавило се спорно питање да ли члан 138. предвиђа само случајеве забране појединачног броја, или даје могућности да се може једном листу потпуно забранита излажење. Моје је уверење а то ћу уверење браннти и тамо где има да се одлучи о чл. 23. новог закона, да члан 138. Устава не допушта могућност за гготпуну забрану излажења једног листа и да тај члан предвиђа само извесне изузетне случајеве забране појединих бројева. Кад би опозиција своју критику свела да правичну меру могли би заједнички донети један добар закон о штампи. Крајности нису добре. За то је моје скромно мишљење да се при дискусији у појединостима задржимо на још објективниЈем расматрању појединих одредаба, и ако чо же нешто да се поправи, да поправичо. Верујем да и код мојих другова у радикалном н демократском клубу постоји добра воља, да оно што се покаже у истину сасвим рђаво и претерано да то изменимо. У своје име гласаће за предлог. ЗАВРШНА РЕЧ ИЗВЕСТИОЦА ВЕЋИНЕ Известилац већине г. др. Веља Поповић осврће со опширно на све примедбе предговорника и објашњава детаљније поједино одредбе новог закона. На крају изјављује да воћггна жели узајампо гговерење и искрену сарадњу свих посланика при доношењу закона и радо |1е у специјалној дебати прихватита сваки предлог, који ће дати добар з;жоп штампи. Тимо ^ завршена дискусија у начелу. Идућа седница одржаћо се данас у 9 часова пре подне.

ПОЉСКА И МИ

ТрговинсКи односи између Пољсће Републике и Краљевине С. X. С.

Настављајућн серију чланка о зблмжењу нзмеђу нашо државе н Пол>ске, «Време» је сретно да објави чланак г. КлАрнера, пољског министра Трговине и Нидустрије. Кра .Ђевина СХС данас је важан политички и економски фактор на блиском истоку. Као првенствено пољоприврелна земља извози Краљевина СХС пре свега сировине: дрво, цереалије, стоку, свиње, брашно ит.д. А сама ДОбра је потрошачка пијаца за индустријск« предмепге. Однос између # Пољске и Краљевине СХС треба да се дакле створи на тај начин, да Пољска снабдева у Краљевини СХС са оировинама, које јој недостају, а сама би извозила у Краљ^вину СХС многе производе своје индустрије. Трговински уговор који смо склопили 23.-Х. 1922 године допринео је много оживљавању узајамне измене робе. Односи непресгано се развијају и расту, али не можемо рећи на задово .-Баваџући начин. У статистици Краљевине СХС Пол>ска заузима једно од најзаднијих лђеста. Према појбској статистици узаја/мна измена робе представља се следеће: 1922 1923 1924 УВОЗ 317.424 ЗЛОТИХ 1,077.980 ЗЛ. 3,378.000 ЗЛ. ИЗВОЗ 999.787 » 1,297.176 » 3,115.000 Из тога видимо да се у току последње три године извоз и увоз знатно појачао, али трговина са Краљевином СХС у општом пољском трговачком билансу у процентима заузима једва 0.2 до 0.3 од сто. То је врло мало за две такве државе, које се узајамно економски допуњују и које не деле никакве политичке противности. До сада увозили смо из Краљевине СХС пре свега сухо воће, жито и брашно, боје за штављење коже и дуван. А извозимо угаљ, производе нафте, парафин и металне продукте. Од наших двају експортких артикала у Југославију, т. ј. продуката) нафте и угља, извоз првог непрестацо опада, а другог расте. Продуката нафте извезли смо 1923 г. 1458 тона, 1924 год. 1208 тона, а у првој четврти ове год. 217 тона (а у првој четвртини године 1924 277 тона;). Ову појаву можемо објаснити тешко.м конкуренцијом са Румунијом, са којом треба да се боримо на пијаци Краљевине СХС. Због тога извозимо тамо највише машинско ул>е и пара,фин. Противно повећава се извоз угља у Краљевину СХС. 1923 год. извезли смо 21.187 тона, 1924 год. 59.739 тона, а У првој четвртини године 15.352 тона, месеца марта 9.998 тона, априла 8232 тона. Посгоји дакле нада, да ће у идућој години ова количина достићи 100.000 тона. Али ако узмемо у обзир целокупан наш извоз угља (12 милиона тона годишње) и ова могућна количина врло је мала.

Смрт Боре Поповића Јуче у 2 часа по подне преминуо је после четворомесечног боловања од проширења срца Боривоје Поповић, професор и дугогодишњи народни посланик. Покојни Поповић рођен је 1868. године у Београду. Као син једне од првих београдских породица Јанићија Поповића професора Богословије, он је још из куће понео у живот висок морал и лепо сртско породично васпитање. Гимназију је свршио у Београду као одличан ђак, затим је студнрао пршродне науке и математику на Великој Школ1г, а провео је и неколико семестра на једном немачко.м универзитету. Као професор гимназије служио ј,е у Врању и Нишу, а најдуже у Београду. За тридесет година преданога школског рада однеговао је многе генерације улевајући у душу младежи, која се спрема за живот поштовање према науци и љубав према отаџбини. Поред школског рада покојни Боривоје Поповић бавио се интензивно и политиком. Двана^ест година био је народни поланик и председник клуба Националне Странке којој је био један од главних стубова. Као политичар схватао је ствари са пуно морала и обЈзривости, тако да је за све време гнеговога рада на том пољу, његова реч увек имала ауторитета. Најмилије поље рада Поповићевсн- била је литерарна критика. Његови прикази и позоришне критике које су излазиле у ДеЈу, Књижевном ГЈаснику и другим београдским часописима и дневним листовима спадају у најбоље радове те врстте у нас. У своје критике он је уносио дубоко познавање ствари и племениту тежњу да критика буде од користи оном« коме је намењена. И политички и друштвени живот н све оно на чему је он радио изгубили су у Боривоју Поповићу једнога отменога и савесног сарадника. Спровод се креће данас у 2 и по часа по подне из стана у Крунској улици бр. 21.

Због тога треба да оба народа ве&\ пажгву посвете овој ствари. Треба да се развије шира пропагандисгичка акција која би имала за г^иљ културно и економско зближоње. П ојбски купци и индустријалци не смеју пропустити прилику да изложе и рекЈ »мирају се на међународном вашару у Загребу, исто тако као и купци и индусгријалци Краљевине С. X. С. треба да се интересују и посећују наше источне са>мове у Лавову и сајмове у Познагву. Морамо нагласити, да гај заједнички рад већ постоји, да смо имали више пута прилику поздравити на нашим сајмовима госте из Краљевине С. X. С. и обратно, да се наш индустријалац интересује за југословеиску пијаиу. али тај рад треба сматрати тек као узајамно испитивање терена. Пољски индустријалац по природи ствари трсба да има своју извовну оријентацију према истоку и југоистоку. Краљевина С. X. С. представља за нас добру и корисму пијацу, познавање ове пијаце, гвежих потреба и потрошње треба да је једно питање наших извозних организација. Од предмета, које би могла Краљевина С. X. С. код нас добивати, треба по■менути: сваковрсне прерађевине гвожђа. и метала, конструкаде, мостови, фабричне иисталације, машине сваког типа и пољопривредне машине, текстилнн производи, стакло, фајанс, хемијски производи, боје, грађевински материјал, прерађевине из нафте и т. д. Неке од ових индустрија у Краљевини С. X. С. не постоје и.ти су тек у почепп*ма, као на гтр. текстилна индустрија. Нарочито на том пољу можемо задовољити све пог требе Краљевине, јер јој можемо дава ти не само првоврсне текстилне производе него и маижне за уређивање текстилних фабрика светског гласа. Али пођск « извооничар не сме да се ограничи само на пошиљање проспеката и склапање случајносних трвисакција, него треба да дође са својом робом ш место и да иа .^есту трвжи кЈтеда. Стадаи контакт са клијентижа, со«даост робе и тачност испор>%<е и поеољни кредктни услови створиће атмосферу уза ^аиног по©ерења. Треба само жалпн, да ДРба са-нације у Пољској јом »Јје закључено и због тога често ие можеш> давати тако повољне услове за истмрЈв«у, као наши конкурегги, адн прилке се стално гтоправљају, тако да ће брзо доћи време, кад ће со мо*гм постмћи гадеал заједничког тешњег рада. Али зато »е потребна такође добра вола са обе стране у коју не сме да се с>*ш>а. 14 онда трговински биланс преставља&е св много повољније него сада. Инж. Ч. Кларн&р

Баикет Дењнкину Бер.-вш, 1. јула. — Синоћ су у Паризу приредили банкет Дењикину руски конхчаоеиолуционари. Изпеае у евглеској келеин]алво1 упрам Лондон, 1. јула. — Ових дана у ммнистарству за колоније извршене су знатне измене. Приликом реорганизације овога министарства наименовани су за сталне државне подсекретаре, бригадни генерал сер Самуел Вилсон, који >е последњих 15 година провео на разним високим државним положајима у колонијама, и сер Жилберт Гриндел, који је последњих 10 година био први помоћник државног подаекретара. Коментаришући ове измене «Тајмс се стаже са владином одлуком и напомиње да су се до сада послови између лондонске владе и влада доминија обављали дипломатским пупем. Питање ратних дугое. Лондон, 1. јула. — Одговарајући на питање односно преговора са Француском и Италијом о регулисању питања ратнр дугова Великој Британији, Черчил је одговорио да ничим не може попунити своју ранију изјаву односно Француске. Италијанска влада пак већ је обавестила британску владу да је спремна да отпочне преговоре ради гтријатељског решења питања својих ратних дугова у Великој Британији.

Од данас у биоскопу К А С И Н И иајвећи креат-ор карактерних улога КОНРАД ФАЈТ у своме ремек д«лу ОРЈ1АКОВЕ РУКЕ