Време, 02. 07. 1925., стр. 5

ЈЕЈАН ЗАБОРАВЉЕН 3.10ЧИН бостур у кааш на Бгњаци Трагкчна скрт зусгфијског поручника Јозефа Рајхнгра Радници који су прекјуче ископавали канал на Бањици, крај ограде стрелишта 18 пука и -тогора 1. батаљона Краљевс Гарде, наишли су на дубинн од једног метра на једну чозечју кост. Отпочели су пажливије откопавање и мало доцније пред њима је стајао потпун човечији костур, коме је само недостајало стопала певе ноге. Ту стопалу узалуд су тражили, те је било јасно да је човеку био најпре одсечен део леве ноге и да је тек доиније закопан. Према очуваности костура могло се видети, да није прошло много времена како је ту закопан. Извештена је о случају полиција, која је дошла да направи увиђај. Поред костура нађена је једна лула и једна кожна табакера. Име Јозефа Рајхнера, записано у табакери, открило је идентитет костура и истовремено осветлило један мистериозни злочин који се десио у Београду за време аустријске окупације. У мају месецу 1918. године, убијен је на тајанствен начин аустријски поручник Јозеф Рајхнер. Његов леш није се могао пронаћи. Како су војне иследне власти успеле да утврде убиство су извршили неки војници, који су одмах после злочина дезертирали. Поручник Рајхнер налазио се тада у Београду као реконвалесцент. Млад и леп човек, он је уживао глас великог љубавника, а једна љубавна авант>'ра коју је тада предузео у Београду, стала га је главе. У Балканској улици, у авлији куће преко пута Луксора, која сада постоји као рушевина, живела је нека Марица Јевђевић. Марица је за време окупаиије дошла из Киша. Њено порекло није нико знао, јер је дошла са једним бугарским потпоручником, који ју је овде оставио. Она се представљала као жгна једног пуковника, који је погинуо на фронту, али је то вероватно била неистина. У главном, Марнца је била врло лепа млада жена од 28 година. У почетку је подржавала везу са неким капетаном, а доцније, када је капетан отишао, спала је на подофицире и нареднике. У београдском гарнизону била је врло чувена. Неки подофицири били су чак, како се тврдило, у њу зал>убл>ени. Али, нису били .Ђубоморни. У њеном стану окупл>али су се сзако вече сви обожаваоци и водиле су се оргије до неко доба ноћи. Кад би јој комшије нешто пребацили, она би их просто пријавила и интернирала. Око те Марице почео је да облеће и поручник Рајхнер. Наравно да је брзо успео да задобије њену л>убав. Али, пошто Рајхнер није трпео да дели л>убав са подофицирима, Мгрица јг свима отказала гостопримство. Рајхнер је Марицу изводио у друштво својих колега. Она, наравно, није била неосет .Ђива према њиховим ласкавим удварањима. Због тога су између ње и Рајхнера настале извесне несугласкце. Кратко време посте тога Рајхнер је изнен-да нестао. Али, истовргмено је неста-то неколико подофицира. Како је истрага утврдила, ти подофицири су дезертнрали, а сви су раније имали везе са Маријом. У куфгру Рајхнеровом нађено је једно анонимно пксмо, у коме му иззесна лица прете да ће га због Марице појести помрчина. Из тога се закл>учило да је над Рајхнеро.\[ извршен злочин из освете и да су га извршили они дезертери. Међутим, леш није никако могао бити пронађен. Прекјучерашње откопаваи>е канала открило је његов костур и подсетило на овај случај, који је-већ давно бачен у изгубљена акта бивше воЈне команде, а чији су извршиоци остали и остаће за увек непознати. Марица Јевђевић, која је била бесумње узрок Рајхнерове смрти такође је већ давно нестала. Тек што су Аустри јанц^Ј побегли, она је отишла незнано где и о њој нико није више чуо.

Позоришхе

сЛАБУДОБО ЈЕЗЕРО* (последњна првдстава) Као последша представа, у овој сезоии, прииазЈје се у четсрхак 2. јула Лабудово језоро, вглики фантастични балет У 4 чина, ио музнци »X Чајковског. Учествујс цео балетнн ансамОл (преко 100 лнда. Главне улоге нграЈУ г-ђа, Карсанова (Одилија;, По.гакови (ОдеI-) и г. г. Форгунато (Прииц). Стрешњев (Дворј&нни) заиш г-ђс и г-це Бошковић, БодогоЕсч;а, Живанови]!. Јурењева, Олењниа, г. г. ^ологовскн, Шуасан, Мар1сов, Мариш;ов;1ћ, С. Милутнновић. Јекори и костнми од г. Жедрнпсг.ог. Техинчки ридови од ниж. В. Јоваиовића. Кореографи;а и режлја од г. Фортуиата. Лиригенг г. Хрнстић. «СКАМП0Л0» У Манежу се, као последња представа у јсзо:;ј , ла г; духоиита ИикодеииЈева комедија Снампспо, са г-цом Бобић у насловиој улозм. Остзле главие улоге нмаЈу г-ђе НарЈиос, Ји^ноннћ, г. г. Богић, Сотировић. Филиповић, Маринковић, Илић. Редите .ћ г. Ракитнп. Предстипа је у корнст учепика Глуисие Школе. ПоЈет.и; изузстно у 9 часова.

ЈЕДНА ОРИГИНАЈНА КРАЂА Фаталве цокре Док жена пере веш, а муж спавз као топ у отиреној кући Као што је Време већ објавнло један оришналан случај крађ^ десио се пре не'ки дан у Студеничкој улици бр. 111. Г-ђа Марија Спасојевић прала је веш у авлији. Н>ен муж спавао је у соби. Кућа је била отворена, јер г-ђа Спасојевић ниЈе могла ни помиш.Ђати на иеку лоповску провалу, тим више што њена авлија никад није пуста и комшије непрестано излазе » долазе. Па ипак, док је она била заузета пра њем веша, ушао је један човек у њену кућу. Био је у старом војничком с-делу, са шајкачом на глави, са које је била скинута кокарда. Г-ђа Станојеник приметила га је тек када је изашао из куће. Из»2нађена, она му је пришла и упитзла га шта жели. Човек се није ни мало збунио. Напротив, одговорио је одмах, журећи се: — Госпођо, ја тражим господина доктора. — Каквог доктора? — зачудила се г-ђа Спасојевић. — Доктора за болести гуше. Мо)е дете добило је јако запалење гуше и хоће умре. — Ви сте се преварили. Овде не станује никакав доктор, објаснила му г-ђа Спгсојевић. Човек се на то извини.о и отишао. На томе би се ствар завршила да г-ђа Спасојевић, када мало доцније ушла у кућу, није приметила нестанак од 4000 динара Пошто нико није знао где су ге паре, било је јасно да их је одкео онај непознати у војничком оделу. Док је њен муж спавао, непознати је тихо претурао по соби, извршио крађу и отишао. Г-ђи Станојевић преостајало је још једино то да дође у полицију и да пријави ствар. Управа Града ју је саслушала али, великих нада у успех није било. Једини податци које је г-ђа Спасојевић могла да да био Је лични опис непознатога. Псред војничког одела упамтила је још и то, да је на ногама носио цокулг. Ипак, упућени су агенги и са тим опијСом на трагање по Београду. Прекјуче, у :Кра.Ђа Петра улици, баш пред 1{злазом код ПеЈивана, један агент је приметио човека сличне спо.Ђашности, који је са задово .ЂСтвом посматрао брегове ћетене и црне алве, и мозаике од шо .Ђица са сутлијашом. — Ко сте ви, молим вас? — упитао га је агент. — Ја? — зачу;ло се непознати. Ја сгм будући служител> Првостепеног Суда. — А шта сада радите? — Моментално не радим ништа. Да би из ближе проверио његову будућу службу, агент га је привео у Управу Града. Пошто је тамо још једанпут утврђена његова апсолутна стичкост са описом г-ђе Спасојевић, позвата је у полицију и г-ђа Спасојевић, на суочење. — Па то је тај. Да.га видим у пола ноћи, познала бих гџ, казала је одмах г-ђа Спасојевић. Ипак, непознати, за кога је утврђено да се зове Лазар Марјановић, по занимању бивши финансијски стражар, у ствари сада 6?з занимања, није хтео да призна. А једна ствар није се збила слагала са описом. Марјановић је сада имао на ногама ципеле, а не цокуле. — Бога ми, господине шефе, ја сам у момЈ^нту када је та крађа извршена се део у кафани. — А шта си радио? — Скинуо сам цокуле и послао по дечку да се закуцају два јексера. Сада је већ било јасно да полиција има посла са правим лоповом. Када је Марјановић видео да су га цокуле издале, решио се да најзад призна ствар. Полиција га је јуче упутила Градскоме Суду на дал>у надлежност.

«ЗВЕЗЈЕ У ПРАШУМИ» Чукарички тигар Ка«о се једаи н:п(шнати песнин осветио својим крнтичарнма Ми-тан Јеротијевкћ, бравар са Чукарице оправл>ао је котлове, намоштао шрафове, удешавао зарђало шлепове и т. д. Али, он за то нијо био рођен. Његов је позив био много виши и песничка жкиа бречала је у њему свом снагом. И Милан, у часовима одмора. седећи међу густим врбама Аде Циганлије и посматрајући кроз грање звезде, гтисао је песме. Написао је читаву књ1!гу у рукопису и назвао је ЗвезЈе у прашуми. Свако вече Милан је долазио у бродзрску кантину и читао свима гостима сдломке Звезла у прашумн. Неки су мислили да се те звезде односе на праве звезде, док су други тврдили да се све звезае односе на једну циганчицу, која је такође воле.та да узече лута по Ади Циганлији. Међу ткм звезда.ма налазило се по каткад и чађаво небо као на пример у стиховима: «Чађаво небо уирише на тл>е, Рапаво дрече првенн спткали. Акцетплени глупо у звезде бу.ге Вентнли на пећн шнрои су зјалн». А о звездама изражава се овако: «Што су ноћне звезде Жаркоме сунашцу, То су твоје очн Мојему срдапшу. Да није л>убави Не бн света бнло Нн мене нн тебе Моја днвна вило». Док су се звезде из његових песама могле тумачити овако и онако, прашуме се нису могле разумети никако. И његови др>тови, који нису нмали смисла за песничке фа .нтазЈ :је, почели су терати шегу, док га нису прсзвали чукаричкн тигар, јер, ко веле, где постоје прашуме, морају постојати и тигрови, а лошто је Милан пронашао прашуме на Чукарици, преостаје он једини да изиггзва тигра. Надимак чукарички тигар огјтно је нерв!фао песника Али, у колико се он втие нервирао, у толико су га друтсви В1дле дираЛИ. — Ако је тако, викнуо је најзад Милан ја ћу вам показати да могу бити грави ткгар! Засукао је рукаве и почео је да бије :ве од реда по Чукарици. У једанаест сати у ноћи избио је и избацио н.апол>е из кантине лађарског момка Милоша Кордића, у дванаест сати истукао је бравара Саву Шучжаловића, а у два сата у ноћи испребнјао лађаре на шлепу Венцела Братоша и Лајоша Ракоциа. Сутрадан је продужио и истукао још два млзаића. Али, прекјуче је нмао опасан с>"срет. — Шта радиш, тигре ч>-карички? ословио га је тишлер Марко Милојевић. зваки Курјак. — Ако "сам тигар, осетићеш ме, викну Милан и опали му ша1.мар. — Је л' то оз 6 и.ђно ? — упитао ј* зачуђени Марко. Милан се већ спремио да му опали и други шамар, али Марко му благовремено ухвати руку и савије прсте, да су по чели прскати. Милан, сав б.чед, изађе у ћевабЈЛТНицу, наоружан једним кујјгн ским ноже,м и једно.м снкирицом, те со врати, спреман да навхпи на Марка. Али, Мзрко га предухитри. Ударио га је у лактове тако, да му је сво оружје на мах испало. А онда, видећи га онако бесног, ухвагише га и спроведоше у полицију. Поигто су сви другози тврдили да у последње време грказује знакове прашумског беснила, Милан је спуштен у затвор да се мало расхлади.

Брачне невоље једног БеоГраДСКе веСТИ певао1?И1е

У комесаријат желе-зничке полнцнје ушао је јуче ио подне један средовечкн човек. обучен у сел>ачко одело н обратно се дежурном чнновннку речнма: — Ј& сам Сава Стефановић, уредник Саиоуправе. — Уредник Самоуправе? — нзненадио се чнновник. — Знате... све јвдно... Ја сам бившп одговорни у|еднн::!.. А затнм је одмах додао: — Сад сам ћевабџија код Цветкове Механе на Смедеревсвом "Верму, пошто мн је нозинарство досадило, а и ннје рентабнлно™ Па још може н да се пође у хапс, а ја сам човећ већ у годннама™ Пошто га је писар саслушао упнтао га је ппа га је нагпало да дође у комесарнјат. Тада је овај нспричао своју тужну нсторију. Пре шест годнна зал>убио се у осампаестогодишау девојчпцу Мнленнју Мптровић из Гроцке. Између н>их се убрзо развнла љубав н онн су ступнлн у брак. Једно време жнвелн су срећно н задовољно у Београду, где је нмао једну малу ћевабџиннцу. Међ>тнм, како му је пз Скоп.га јавио једап прнјател., да је тамо бо.га зарада, он се једнога дана решн н отпуттје у Скопље. У Скопљу се Мнленпја упозна са једнни млалнћем и почне да се са њиме за6авл>а. Неколпко путз због тога је долагило нзме1у7 супруга до свађе, која се често завршавала тучрм. Најзад видећи. да свн прекори нншта не помажу. он се најзад одлучи да напустн Скопље н отпутуЈв у Београд. У Београду је понова отворио своју радн>у, н отпочео је Јгзмеђу н>их много бољн живот, него у Скопљу. Уверен да је Мнленија заборавила свога драгана, он јој је понова поклонио пл г но поверење. Алн од неког времена приметпо је неко ^дпо нерасположење на Мнленнјн. Бојећн ге да се ннје појавно новн супарннк почео је нздаље да мотрн на Мнленпју. Алн ннје могао шшла да прнмети. Међутнм, пре неколнно дана пало му :е у очл, да Мнленија често остајс сама у соби и чита нека писма, п он се реши да дозна од кога су та пасма. Када Мнленпја једног дана ннје бнла код куће, он отворн фијоху где је она држала писма, и на своје велпко нзненађеае нађе писмд од аеног драгана нз Скопља, у којима је овај позива да дође к њему у Скопље. Због овнх пнс-ама дошло је нзмеђу н>нх понова до туче и она му Је тада запретила да ће побећи. Клда је јуче Сава легао после подне сппва, Мнленија је непгто радила у кухињп.

Фонд Учитељске Сирочади Г-ђица Нада и др. Живко Ћирховић уписали су свога оца пок. Стевана Ћирковића. бив. >-чите .Ђа за добротвора овогт' фонда, са 500 дин. — у место годилл1.ег помена. Управа фонда у име учител>ске ирочади захва .Ђује благодарној деци на овој пажњи. Укетнички Павиллн Радови конкурса за Уметгегчки ПаВИ.ЂОН изложени су у сали Удружења Инжињера и Архитекта — Кнеза Ми 4 Ј-гоша бр. 9. — Приступ слободан. Уместо помена поч. Стеви Тодорсвићу Г-ђа Полексија и г-ца Љубада ткж. Стеве Тодоровића, акаде.мског слккара и академичара уместо четрдесетодневног помена приложили су у^»>"жењу пријате .Ђа уметеости «Цвијета 3>"зорић» 1000 дин., уписавши га за члана добротвора. Истовр-меко су преко управе Уметничке Школе у Београду подарили 1000 дин. сиро.машним дипломираним ученици.ма те школе. Удружење «Цвијета Зузори* им изјзвл>ује своју кајтоплију захвалност.

МАЛА КРОНИКА

Проналазак крадених ствари Хпнко Бентнер, члан фпрме Врховац н ЛрЈТ, доставно је теразнјском кварту, да је прекјуче пронашао у једном суседном магацнну све стварп, хоје су му 16. пр. м. однетв нз радње. За крађу је осумњнчно свог момка Мплана Трајковнћа, који је јединн улазио у магацнн где су украдене стварн пронађене. Полнцнја је повела нстрагу.

Књига са таксении маркама Душан Шокорац, сопственик луванџнннце у Балканској ул. бр. 30. доставно је тс-разнјском кварту, да му је јуче пре подне непода знатн лопов, док се у радњн налазила његова матн однео са тезге књигу са таксеним ј Међутнм, сат доцннје кад се пробудио, ње | маркама. Прнчнњена пггета пзносп 3.000 дн! внше ннје бнло код куће. ] нара. Полнцнја трага. I Пошто је покуннлј најпотребннје сгвари, улела је нз закључане фијоке цео дводневни пазар н побегла. Како он сумња да је отишла

I свом драгану у Скопље, замолно Је несрећнн ћевабџнја, да се Јави свома станнцама да је ухгате н врате у Београд. Поигго му је пнсар о^ећао да ће наредитн нстрагу за одбеглои Мнленнјом Сава је напустио комесарнјат речпма: — Тако ми и треба кад тражим погаче преко хлеба.

I

ИЗ ТРГОВАЧКОГ СУЈА Браћа Д. Ристнћ Поводом наше јучерашње вести поз горњим насловом редакција је примила од г. Р. Финца овд. адвоката следеће писмо: Урелннштву «Времена» Београд «Ваша белешка у данашњем броју аВремена» под насловом Браћа Д. Ристић у којој се говори о стечају по моме захтеву, преврс-.мена је и нетачна у толико, што је дуг ван суда регулисан тс пре.ма томе нема места никаквом даЂем поступку код суда. Примите и т. д. Раф. Финц.

ПР0ТИВ КАШЉА. туберкулозе иа/лл>в СИРО, гН !!П1:ј *2г» лпи Аппт-јкл »И јјм •*.'1 та» Шимић, нр1'ђе КЈШак-лшо, 1»еоПЈах ПРЕТПААЋУЈТЕ СЕ НА "ВРЕМЕ"! рд1Ш 1ш трпш ^а;и!Ш^)1Ш1Ј1ШШЈШЕД|П1№аацМ1ШМ ПРЕТПЛАТА 3А ЈЕДАН МЕСЕЦ: Наша земља 23 дин. Заједноса .Всчерњнм Временом* 45 днн. Иностранство ЗО дин. Заједно са .Вечсрњим Временом* 75 дин. ИВШИШ1ШШОиШГ |ШШ1!1!Ш(ШШШ1Ш'!Ш01!Ш1Ш!1ШШ1!1!Ш1 !1 Ове цене претплати важе од 1. Јула о. г. Претплатницима, који I су претплату платили по досацашњој (вишој) тарифи за време и после 1. јула, — разлика у цени урачунаће се за даље слање листа. _ | Сваки случ а но иепримљени број § : сла1>с се~накналнр на захтсв 11 нретнлатника одмах н Оесплатно шј ј .1|ШШШШШ1!ШШ1|1и11ШНШ!Ш|1ШН11!Ш11|1Ј1Ш1ЈШШШ11(1!Ј|Ш!1Ш11ЈШ1

Поћуша! самоубиства због неизлечиве болести У једној малој и тескобној соби, тавану куће г-ђе Ружице Андрејевић у Поп Лухиној у.г бр. 22, гкжушала је јуче око 1 час по подае, да изврши самоу биство Ивка Пиижер, невенчана жена Василија Ђорђевића, ге1л>ара, пресекавши себи ножем жиле на левој руци изнад ша-ке Већ д>оке вре.мена Ивка је била болесна од рака у грудима. Пре двадесет дана отпуштена је из болнице, пошто се њеној болести није могло помоћи. Видећи да живот за њу више нема смксла, она се најзад одлучила да изврши самоубијство. Јуче, када је и>ен муж (Зио одсутан од куће, сжа је улучила прилику и дограбивши кухињски нож пркекла је вене на левој р>-ци изнад шаке. Када је један сат доцније ушао у собу ЂорђевиН је застао изненађен пред призором, који се указао пред њим. На кревету у несвести лежала је Ивка, са опуштеном лево.м руком, док јој се низ шаку на под текла топла крв. Извештена је одмах полиција и Општинска А.мбуланта и убрзо су стигли на место несреће општикски лекар и писар г. Ђорђевић, који је извршио увиђај. Утврђено је да је Ивка хтела да одузме себи живот због неизлечиве болести. Пренета у Државну Болницу где јој јо указана лекарска помоћ. Према изјави лекара очајница, услед ве.игког г>битка крви, лебди између жтгвота и смрти.

КШИГЕ и листови Српскн Књижевни Гласник, у свесцн за 1. јулн, доносн приповетке Ст. В. Жнваднновнћа н "Вованн Папипна; четнрн песме Божпдара Ковачевнћа; члачке Катарнне Богдановнћ (0 снобизму код нас

Тровање содом Јуче око 1 часа нзјутра, покушала је а с« отрује у сзом стану у Војводе Анђелка ул. бр. 46 Дарннка Пецнћ, нспнвшн нзвесну колнчнну камене соде. Узрок покушају самоубнс-тва ннје се могао утврднтн. Очајнпца је пренета у Општу Државну Болницу, где јој јв указана лекарска помоћ. Повреде су лакш? црнроде. Покрадеи радник Радојко Драгојевнћ, раднпк, са стзном 5 Славујској ул. 142, доставно је палнлулском кварту, да му је јуче непознатн лопов, док је он" бпо одсутан, провалпо у стан н однео разних стварн у вредностн 2.000 дннара. Полнцпја је повела нстрагу. ЈЕДНА ИЗЈАВА У хахар истине Последњнх дана почео ]е које пош1ом, којв лнчно а прегл свог повереника г. Чеда Днмнтрнјевнћ разашнљатн штампано једно отв> рено посмо, како га је он нзволео крстнтн н све то нз никаквнх другнх разлога, већ само, како он велп, у снтересу његове Раднкалн? Партнје? Ово тако звано отворено писмо адреснрано је на мене као председннка Месног Одбора. У поменутом ппсму нзлаже напвнн «Чнка Чеда» своју теорнју у погледу Једнога пнсма, којс је менн у своје време пнсао г. д-р Вллдпмпр Николпћ председник општине земунске, па велп како ;а нпсам смео нли хтео ту. житн поменутог господнна, и ако ј? њему срло добро познато, да сам ја протпн г. д-р Вдад. Нпколнћа. чнм мц је пружена могућност за тужбу, а у законитом року тужбу н поднео, па ће пматп п Чнка Чеда прплнке да код Суда погврдн да је збнљд г. д-р Влад. Ннколнћ расгуривао н дао у јавност препис онога пнсма, које је. своједобно менп лнчно, преко попгге упутнс. Самоованп «Чнка Чеда» Н"-ћс мићн нн «с порећи да Је пре неколнко дана рекао: «Да сам знао да ,'е Жпка тужно начелнша ја не бнх штампао нп разашил>ао отворено пнсмо». Алн му та његова нзјава ннје сметала да још на Видовдан 25. о. м. 16 дана после предате моје тужбе разашнље поменуто својв пнсмо н то трп примерка једној особн. 11з овога се јасно вндн, колпко је Чпка Чедн стало до праве нстнне. Ја сам после његовог отвореног пнсма, које мн је послао по своме спну, сазвао Месни Одбор, да му дам прнлнке да лнчно нзнесе своје мпшл>ење у стварн пнсма д-р Владе Нпколнћа, по па ту седнпцу није нн дошас п ако је нста бнла одлнчно посећена. На крају свог отвореног пнсма вели Чика Чеда, да лнчно са мном ннје нмао нншта место да је лојално прнзнао, да са мном не говорн много п Р е тога - него што председннк општпне страни;, -Јована м. уенн ПНСЛо П03НаТ0 пнсмо , ЕО је је њега до-

Јоаановхћа (Одг.«р Н .с, м , ат) , ^ опстТна^ РаднкЈа. Кипетв Паркл (Иван Мештрови* сиупптор- архитккт); Позорншнн преглед од Огјепана! * р -

преглед од Пармачевнћа; уметннчкн преглед од Јова.ча Зорка; полптичке прегледе ол Пностраног п Бохндара Влајнћа; оцепе н прнказн од Александра Арнаутовића и разноврсне бедешке

НОСЕТИТЕ СТОЗАР.ЈШТЕ НАМЕШТАЈА тапетарско дскоратерскс радњс Лсома Пинто, Краља Петра 70. Увсрнћстс сс о солпдпости изрлдс и најан.чим иснама. Ол"-ш::це у плаћању.

||ПО СЕТИО ЦИМА БАЊА Ћебад, летњих јоргана од 70 дин. на више. Трговци.ма и сопственицима вила и хотела нарочите цене. Пиикас и Ко. Београд, Кнез Михаилова 8.

На крају напомињем да по мом уверењу ннје нп лепо, а нн достојно, кад неко пншв отворено пнсмо, да се сакрнва иза туђнх леђа, него бн бно дужан да нзнесе о особн којој пише све што зна, па да зато прнмн н личпу одговорност. Ово не чиним због објашњења са Чнка Чедом. него због мојнх прпјатеља н честнтв јавностн. 29. јуиа 1925. ЖИВКО Ј0ВАН0ВИЂ у Земуну нндустрајалац.

Отво р ен

ЦРИКВЕЈЈИЦН

Прворазре/ цслу годину 148 дан са^идан С-ФИЦ. БЕЛЕ НАПЕ 70 двп. са [►езеропом Сд 15> звгуС та соба са обскрбом цд днн. 90м >:!.с се доОпти у радњи Б .1. Сте- ј Морско купање од маја до октобра !бвића, % 11илаиа 90. I АУобанси