Време, 02. 07. 1925., стр. 6

Стр^аа

Чствртак 1- јула 1925

ЛЕПОТЕ НАШЕТ ЈАДРАНА

СПЛИТ—СОЛИН—МИРЈАН

•".Т1 на ки иигтог

грађератних - » Солепом таде и ги 313

■ !ЈЗИ0 го мор.-.а. Зк■ | а;н с>' по ко-

да»

ас г.тар

ове дго

\-.ј\ золеи цара Диоклеција| . • с с . ср-.. «;ни лежао слгкофзг н»г; сг - / о сто:« црква сј литска. С - . ага неста.тз је најкаскије кон '■ :;лл пс ?тком леветог века. и:т-!рн сфинге, донесене из Египта с .е кра 1 а Тутмеса из XV* века г \-иста остата ј » још једнс. дп чуза ! '"КВу СП.ТЈ1Т*СЈСу и да нас сеНа на п .• •■• >: : •• Vле ое \оач палате, п сгеЧ . н Јупитр>- или Ескулапу — Богу 1-с - ;н . 3 — по некчм.. Данас је ту *рс: - *." ч::.: :- лт, Трачани, Илнри, ста•Г '^-ле-цм Далма;глје, полангши нли роОош 1:ар? шкжлецнјана пслдизалц су зву налвту 10 годнна Хамен су доа вчн и «а острва Бр&ча. мрамор. гранит !Птае»»1, смеђ н ирвенкаст из Асуана. Како су довтачиди ове стубове, високе и т&и&е, :0 је тај!и старе хултуре. О.оло 615. године, кад наваллше Лса ри можда са непим слоеенским претцима у друштву нз Далмацију. порушн::,-.* С'олин, оп ? ачкаше палату иарску. \\ данас ће вам показивати Монсињор 5у шћ < таре сар1-:о<Ј)аге. ко е огл>ачкаше гагпдпн тога лоба. А."»т ни ови варварн мису к«арили украсе саркофага, уклесане у камену. Они су отварали са страие длегом чамене санду »се мртвачке те се унугрз увлачити и кулнли драгоцеиости. Онда су наишли и наши претци » а о^з* Јадрвгл. Можда сл и они .:-.ати

295 ЈО Ју овим п.г>ачкама са Аварнма. Староседеоо.-зтња-Јци побегоше по отоцнл;а испр-п с V- варј Кад се најезда вдрвара смва^.а, Стоио ни, пптоми и мирни, почеше се 'зсе.Бав^јти у околнни Солина, обрађујућм зеалу и у самој па.-атн. Староседеопи • е такођг (Почеше враћати. И тако оснпвапе г;* а д А5ра!а1ћоз—Сплит, које име долази од неке траае 1917. године Ли ;о ; е у Дноклецијановој палатн 263 -:уНа :а 3 Г .?3 д>тие. И тако данлс у старим дворозч - а рнмскнх царева, у величаЈЈСтзел.чм зидинама прсшлостн, > крешеним ;ош и сад разноликим предметима старе скулпт>'ре поди>у се >• уским уличицама камете ;! г ра»е :а д>ћанима и радионЈНЈама. 3;итнд, среСрна, же.1>езна и чедеиа врата, названа тако почетком XVI века. ма мггнри ст|>ане свгти постав .Ђена. посред одговарајућег зита и ^анас се још виде, где су Оила. А.и њихов зе-т^чл не по.-л';и И сви су ккови удешава.ти по свчме укусу ову стару палату. Онда. изгледа ми, сви ти улепшавачи и нови носиоди ку.тгуре, уништава-упи старо, ла би напдавили нешто ново, ;:ису ништа мање варвазти посао вршил -1 ол Ар«ра из селмог п^ка И док је Дноклецијанова палата зачетак и језгро Сплита дотле стари.(ск»1 град Салоиа — дач^с Солпн предст^ђ^а да <а.' један музеј, кога проучав* и чува ">т.ени ар.хеолог југос.товекски др. Будић. Алн нн ланашњи Сплит не сгоји. Дмвни Марјан дело |е игнашњиЧ Сп.т л!ка. Ово полуострво које се од Сплита пр> -ка дугЗоко у море билл је у Диоклецијанозо зреме густом шу-лом ношумљено, а насе .Ђсно фазани.ма, дивљим вепровима и другом дивл»ачи. Доцнији завојевачи исекоше члме и оголкше ово ливно ':есго. За нешто више од 20. година свр је полуострво постало рај сплитски. Дивнн степени од брачког камена воде са обале чорске преко целог полуострва °ак на лрупт крдј. Расконша субтропска ф.тора, дрвеће, цвгће, трава. По шуми се налазе фазани и срне. Марјан је збиља један дичотан г.утак. Али кад се говори о Марјану, не сме се пзоставити име др. Рачића, одличног лекара н -\чфурга сплитс^ог. Године свсга лекарског делања, хиладе своје Г1ј-1Т%агке зараде-овај добри човек косисно јс употребио ралећи на полизању и лепша^а-

њу Марјана. Це.т>г свог живота он }е за своје ггкарске и хируршке усл>ге од пациената тражко само, да прило^е ?а у.тепшавање Шрјана. Ове годлне, поштован »Ј со.Ђен од целог Сплита н све Дал* маипје, слдвећи 25 годша од своје промоције на част доктора меднцнне, др. Рачић сигурно ће осетити, да Че Марјан, његово дгло, и после њега за ве <азе остати потомцнма као опоравнлиште и одмормште. Марјаном ће др. Рачпћ кековнма лечити, полизати здравл>е, крепити с.тдбе. И онда кад већ његова хируршка вешттна и научка спрема буду заборавл^.не, .'Ларјан ће подсећати својом лепотом, својим ваздухо.м, сзојим вилтком и.,а"коши »и свога творца. скромног радНЈПта :.р Рачића. Др. Ст 3. Ивзцић

Поводом излоЉбе у Другој ЖенсТсој ГимназиЈи

Взвожба за»вг8 у Фнзевци Мусолини < Нарсдчоме Делу» Прелседник италијанске владе г. Беш1то Мусолини изручио је своје и своје ладе пријате.ЂСКе поздраве нашем «Народном Делу» уз нзразе своје симпатије и уважења за рад овог културног друштва на просвгтно-националној пропаганди. На светској Изложби Књиге у Фиренци Народно Дело» је представило и дела италијанских шјсаца у нашој књижевности, која се у најновије време богати Дантсовом «Божансвено.м Комедијом» у српск'1м терцина.ма поч. д-р Драгише Станојевића, у издању Савремене Бнблиотеке, а нарочито је мокографијама наших крал>ева и наиионалним публикацијама у нарочитој опреми привукло општу пажњу тако да се и италијански краљ Емануел дуго задржао са похвалама у кашем пави.Ђону, код г. Пере М. Петровића, управника «Народиога Дела >, што је симпатично пропрзтнла италијанска штампа. Овај накнадни поздрав и указивање почасти г. Мусолинија и Крал>евске Италијанске Владе, коЈе је г. Бодреро, италијански пссланик, и овде у Беофаду изручио г. Петровићу, долази као накнадно признање «Народноме Делу», чија успешна акција лоноси значајне резултате и у иностранству.

Бечерње "Време'

.V ово доЛа народнога препорођлја када гл погт&аља теме.г за нзграђиваше будуКностн; када се трахе нови п}тевн којп вод л напрегху н формпраљт нацпона-тнс снагс; вада све тцноналне вредлогтв треба чуватп, пдржавати, ноговати н развнјати впше но икад, похпална је појава што се у жснсенј * '-рсдњим и ггручниу школама попнае да обраћа пажља па наше нглико југорловеиско Ллаг« 4 -г народну орнаментику. Нокушајн да се она модерно прнмени н свесно рагапрн успевају свс впгав. П непријател., за време о^упације, осетно је лепоту пашнх ве?ова п ћплимов.ч: он те стварн нарочнто тражпо н носно Нлше даме после рата купују радо косовске всзове. Каио је рат много однео, варош доста накуповала а страиа пронзводља потела да продирс у ссло н потнскује народну пошшу, претп опасност да та дивна грана народне уметпозга псстане н пропадие. Тако бн сс могло десити да оно шгго је народ под најтежнм околностима, у ропству, неговао п траднцпонално чувао, несгане сада V слободн н повоч.нпм околностнм«. Срећом, наше свеспе жене нз варошп почеле су да раде па репродуковаљу п стллнзован-у народннх мотнва. Г-ђа Јулка Јовановнћ-Петрнчковић, вредна и пстрајна настанпица у Новом Саду, прикупл»а народне шаре са Косова већ внше од две деценије. Пошто није нмала срестава да нзда албум. почела је у жеиским школама да предаје рад у народном духу. И друге наставннцс прпхватнле су и раширнле овај правац рада. То нам показује ових дапа н нзложбл Друге Жепске Гнмназије, о чему је већ бнло помена по лневннм лнстовпма. Карактерпстнчпо је да су ученице показале велпку заннтересованост за косовски вез. И изван школе нптерес је рашнрен и пробуђен. Млада девојка, права <ппгмп» госпођнца, лаћа сс сада са одушевл.ењем овога рала. Стара госпођа, којој се везе хал.нна са пародшш шарама, жнво желн да је бар јсдапнута обуче пре но што умре. Пнтслектуалке, којс пнсу стпзале нлн ннсу марнле да раде «глупе н дапгубне* жепске радове, сада са велпкнм задоволлтвом боцкају грубо кудел>но платно. Зпачн да је овај рад у народном стнлу у складу са народном душом свш нарзштаја: и старих п младих, п простпх н образованнх. Он палазн одјека п код оннх које је туђннштина занела п код оних чнја је срца кљпга псушнла. Значн дд се пошло добрнм н правим путем. Значн да је у овом случају школа одлнчан чувар н расадппк пародне мнслн п права днрекгпва у социјалпом, прпвредпом н нацноналном жпвоту. И зар сад да се укпне ручнн рад по женсјснм средњнм школама? И да нпје пр^шредно практнчне, матернјалне корпстн од ручног рада уопште, корнстн која је сваком лако схватљнвл н коју нпје потребпо нарочито доказиватн. његова васпнтна вредпост бпла бн сама по себн довољан разлог који бн говорно да се ручпи рад задржи. Радећп ручне радове Дгвојчпца стнче масу женскнх врлпна: смпсао за тачпост, ред, стрпљење, пстрајност, осећање лепоте. Јер женска школа треба да формира жепу која схвата своје дужностп н уме у њнма снгурно да се држи, како у познву жене н мајке, тап у прнвредном н јавпом жнвоту. И ако

.-с тежи томе ла се 8А жепску и мушку двцу гтворе подједнаке могућпоств за оЛрааовање, и за дарошпе исти пут :са унивсрзнтету. инак жснска гакола требд Д<* ииа своју атмос■'вој ДЗ'Х п своје методе рада. Свако трс-ц да се радвнја V правц.У свохе природе, спога пола, својнх физичких особнпа н психнчкнх способвости. Школа уопште треба да се прнблнжи практичном жнвоту. Начело рада је бала модерног 1исшп-аил; тп начелб трсб^ спровсстн кров све гаколе. На сулрот рашцем механЈпком памћењу н неконкктнзованом учењу. внАње сс сада стнче, појмовн сгварају. гпособпости рл оцјаЈу само помоћу руко коЈа радд н чула кЈјја нспптују. Јасннје се схватанбол>е се пам тн опо гато се својом руком нацрта н нзрадн. ЗГ.ог тога пе само женска него и мугак* пш> ла трсба дп буде гакола рада као гато је У другим напредннм земл»ама. В^пггине в код нао треба да добнју ону важност коју иамј) главнн прсдмети. Мп, Србн. Хрвати н Словенцк нмамо још јелап' разлог внгае. свој националмм рвалог за коговање ручпог рада у смнслу прнмењене пародпе орнаментнке. Искуство г. Ишгаострнја би нам добро дошло. Ову врсту рада треба нарочнто упетн у наставнп плап. Васпнта&е Ппше депе треба да јв у свпма гаколама у пацноналном духу. па темсљу нацнонадве културе. Народпи орнаментн нз свнју крајевл добро проучепн н примењенн са сшггезом допркпелн би јачању пародпе мнслн и сла*ењу народног једнпства. Шта вреди кад из шкллс нзнђе млада учнтељица свесна да у селу тргба спречнти пропадањ е нз родне орнамептпке н да децн треС.,1 даввга да раае народпе шаре! Нама, васпнтачпма, ма којој струцн ннате припалалп, пнје свеједно појнм ће се правцрм упутнтн васпптање нзтпе омладнне, да ли ће оно поћп путем који јс д * шуко оддграктичпога п нацнопалнога жнвот^ плн путеи глгпвога, природнога и пракгнчнога оспоооба за жнвот и познв. Народна будућпост од тога завнсн. Наш народ, за кога је традиција имала зпачај релнгнје, не треба н» сад да је одбаци н зетемарн. Ова. пзложба Друге Женске Гимпазнје која поклзује почетке рада на прнмењгаању и стшшзовању мотнва народпе орнаментнке, решто говорп колпко за нас још значн народн# траднцнја н да је у њој нагаа национална ( спага. Дивни мотивн са г.руне Душаноие; мирно ведре шаре које показују срећно време пре Косова: исто тако као н они дубоко трагнчнн тампп тоновн са Косовоке гробннце обрасле црвсним божурпма н посуте крвавнм сузама Косовке девочке, не могу н« паг данас да оставе хладне п равнодушне. И то сј плше песме бола и поноса. Љубица С. Јанковмк, проф.

Н о в а

и г а

Момар Нпколаћ Г. Војислав Маринкови1г противу спољне политике државне Цена 5 дан.

|Свакоме је позниго

да је наша радња призната као најјефтинија и најбоље сортирана са добром робом зато препоручујемо п. п. да се прво код нас осведочи пр и к У п овини, и ако Ј 'е нова царина знатно повећана ипак пуштамо од данас у продају велику нову партију следеће робе п0 знатно спуштеним це® нама те не треба нико да пропусти прилику да се јефтино снабде и то: ^ Ж °НСКИХ КЗНЧ8ННХ чарапа у свим бојама по цени дин. 18. 20, 25, 28, 30 па до | МјјнШ чар-ЗПЕ ванредне пздржљиве у лепим бојама од дин, 15„ 20, 25, 28, 30, најфивнјих. I , 35, па до најфинији. у ЖСВСКВк СпИЛгвкх чзрапа свима бојама по дин. 44, 60, 78, 88 па до најфинији | ЖевСКу Н шушлу белу Обућу продајемо по цени коштања. ,,Трзма" свилени. 1 Најлепши избор жен;:шз драп ЦИПСЛЗ у свим модерним фазонима. □ Му!иК? кошуае \ Г боји и беле од дин. 80, 90, 100, 110, 130, 140 па до најфи- 1 Огроман избор лзкованнх и ЗВТИЛОП женских ципела. нијих свилени. ј За купгњг коиква. шгвтловг, капа и пкпела. ; Хужан ШЕК;фа Жчвздо а Панапз као и најновијих штофаних марка „Кгђјд" ГПидера И ДЕЈЗНОГ жевског рчЈаа ОД батистл руком израђеио нарочито окасион V- Загћ;5Ј&". ј гарнитуре од три дела дин. 440 до 490 најфиније. 11347,1-2 И све остале помодне робе препоручује Помодна Галантеријска Радња Павковић ш НиКолајевић, КнвЗ ИИХОЈИОВС 5.

ЈЕДИНО ОВЛАШЋЕКО ПРЕДУЗЕЋЕ

СВЕ РЕКЛАМЕ

:

\а

и

ВЕОГМД ж Ж2Л8388ЧК8М СТПНИЦОИО, I ШШШ11 ЕбШЗ |р_ |[Јр| ц Ви морате да стакнете Ваше плакате-рекламе на железн. станицама у вагонима ер кроз сваку гл. станицу пролази дневно око 8000 путника, а годишње преко 1.200.000. Реклама на железничким станицама ради непрекидно 24 сата — дању и ноћу. Дакле је: трајна, јефтина и сигурна. Тражите понуде и план рекламирања Вашег предузећа. Има модерне рекламе свих врста. Кинореклама. Плакатирање, трамвајске рекламе. Израда плаката — клише од дин. 20, диапозитива од дин. 40. Оригиналне транспоренте, рекламна-чачкалица, сандвиче — жива реклама и т. д. Намештање табла на железничким станицама и ходницима, чекаоницама и ресторацијама: на 100 станица за 100 плаката на хартији размер 63X95 за годину дана дин. 4.700.Афиширање реклама, плаката и табла увагонима 1, II и III реда. Ценаза год. дана дин. 20-50 по ком. Афиширање плаката на поштанско-телеграфским станицама. Цена за 100 плаката на харгији у размеру 63X95 за годину дана динара 2.000.— Ц Заступнипи у свима већим варошима. Тражим агенте. Зарада добра. Сви представници предузећа „Бат" имају легитимације од 1925. год. са потписом баронице А.. Таубе власнице предузећа и директора „Ват" г. Павла НаЕОЈева, 11227,2-3 ^нининвннииинншнздшнннниншнк)

1а