Време, 13. 01. 1926., стр. 3

Среда, 13. јануара 10?в.

ПОЛИТПЧкИ ДНЕВПИк

Г. Узуновић о стабилности владе Г. Н. Узуновић демантује одлучно све гласове о несугласицдма између владиних страиака -0—

ФинансиЈски Одбор је примио будет у начелу Цео политички живот свео се опет на рад Финаксијског Одбора. Влада је посвршавала иајхитније послове и настало је опет извесно затишје, које је испуњено само ра-

аом појединих министара у својим ресорима. Фикансијски Одбор приступио је генералној лебати буџета иа бази експозеа г. Узуновића заменика Министра Финансија и примио је синоН буџет у начелу. У тој аебати било је и политичких моме*ната , јер се опозиција није огракичила строго на критику буџета, него је долиривала и Целокугтну владину политику. Критикован је много нерал владе и истицане несугласице између радикала и радићеваца, коЈе коче владин рах Г. Узуновић је олговорио на све те приговоре, тврлећи одлучно да нема никаквих несугласица нзмеђу влалиних странака. Та изјава г. Уз>'новића свакако је аајважнији политички догађај јучерашн>ег дана, јер је опозиција споиињала увек г. Узуновића као чове!СД који устаје одлучно против испада г. С. Ралића и протнв претераних захтева радићеваца. Зато ће н»егова изјава о сагласности влад ,1иих странака допринети много верују влалини кругови — да се сузбију сви гласови о нестабилности влале и да се олузме свака основа комбинацијама које се праве на рачун те влалине нестабилности . [вши Мшгтариог (аша Јуче по полне, између 5 н 6 сати, адржана је кратка седн1ша Министарског Савета, на којој су посвршавани ситнијн ресорни послови за ко]е је потребан и пристанак г. М. Ђ>т>ит?ћа као заменика Председкика Влале, поиЈто се г. Ђуричић спрема ла отпутује у Вал.еао на један дана да провеле Нову Годину. ИЧИНП58 1М НЗШ После министарске селкице, око в и по сатн, отишао је у аудијенциЈу кол Крал>а г. Божа Максимоз!1ћ, а после њега Крат> је примио Министра Иностраких Дела г- др. Момчила Нинчића. В зчелрз лебгта о (твпу Јуче је Финансијски Одбор прекинуо специја.тну дискусију о буџету и прешао на начелну дебату, коЈУ је морао олложити зато што Министар Ф»*лансија није поднео експозе. На преполневној седници јуче заменик Министра ФинансиЈа г. Никола Узуновић поднео је крагак експозе о буџету и тиме лао подлогу за вођење начелне лебате. Експсзе г. Н. Узуиовића Према ијвештају који су дали всвинарима чланови ФинансиЈс»чиг Одбора, г. Узуновић је н^Јпре наломенуо, ла з(мјг тога што ннЈе с улеВонио у израли овог пројента не мо*е ни ла ла нарочито стручан и нсцрпан енспозе о њепу. НагЈасно је посјс да Је бууетска основа рађена у д уху штелње, јер је првоби/на ј цмфра лостизша суму ол 17 мији Л 1арли. Смањењем ове су.не постиг- 1 нута је равнотежа у буџету, нојн се потпуно поНЈипа са прошЈоголишњнм. Прнхолима, који Ле се Ја*о остваритн Јер #е преЈазе границе наше пореске моћн, покрмке се сви оорески расходи. Наравно, ако се иапЈата порезе буле вршиЈа 1гз препрека. ЕвентуаЈне вишкове расхола покрнће прихоли ол разних такса, ол вишкова саобрићаја н монопоЈа. ПоЈовина расхола прелвиђених у Јуџету отпала на Министарства ВоЈске, ФинансиЈа н СаобраНаЈа. «И ге Ае утрошке правлати компетентннји ол мене, каже г. Узуновић. Ја само нагЈашавам ла расхоли на воЈску проистичу из опште лш/ашње међунаролне ситуацијеџ. Права цифра расхола лостиле тек суму ој 8 мнЈИЈарли. Остагак отпала на крелте приврелним установама. И то се, разуме се, опет чраћа лрхавној каси. Висина прнхола зависи у главном од пореске организацнје. А јн нема разЈога за сумњу ла Ае прихохи полбацити. ВЈала воли рачуна о штелњи аЈн се без реорганизацнје законолавства и лржавне алминистрациЈе та намера не може успеш• ио ла спроволи. ВЈала је због 10/а решиЈа ла оммах по прнјему буџ^та ФннансиЈски Олбор полсји у секције и стави им у лужност, ла темељно проуче лосалашњу организа• циЈу рала у миннстарствнма и полнесу преллоге о евентуаЈним изпенама у циљу смањења лржавннх излатака на непотоебно чнновништво ији устаиове.

Крктика опозиције I прелвиђене прихоле. Критикује рад Пошто је Министар завршио свој ! ВЛЈДе уопигте и тражи ла се посвеекспозе, приступа се генералмој лг- ти што ве ћа паипиа решавању екобати о буџету на оснпву минмстро- номске кризе у земл.и. Каже да бувог експозеа. Први говори г. ШеНе- 1 У ет ниЈе у^атсотежен нмти је саров, који тврди да је буџет ставармо гтавл>ен у знаку штедње. Финансију дефмциту за 1 и по милијарду, за ски Олбор и влала врше неозбмл>ну колико су подбаиили прнходи ол . штедњу. ДосадашЈва политика ишла прошле године. Велики излаци за ' је само на поскупљивање жмвота и војне набавке још су повећали тај, на снижавање приврелне моћи про-

дефицнт. Зато Ммнистар и крије биланс о приходима и расходима. ФинансијСка полнтика води се у тами. Прелвиђени приходи никад се ке могу потпуно прикупити. Позива г. Узуновмћа да објави биланс.о приходима и расходима и да спреми завршне рачуне. После њега говори г. Пушењак (клерикал) који критикуЈ "е целокупку влздину ф|шансијску политику. Седница се затим прекида и наставак заказује за после полне. Примедбв г. Демгтровића После подне Финансијски Одбор пролужио је генералну лебату. Говорио је први г. Јура) ЈепетровнЛ. Рекао је ла је наша лржава унику.м, јер се у њој воли буџетска дискусија без завршних рачуна, без преглела прихола и расхола. без целокупког буџета и без Ммнистра Финансија. Од кад се у нашој земљи измислио парламентаризам енглеског типа дошао је у опасност и сам

извођача-се.т.ака. Држава не исплаћује своје дугове ни инвалидима ки чиновницима, нити исплаћује летеће дугоое, зато јој је лако уравкотежити буџет. После тога говори г. ПолиН, кој г и протестује што се чиновништво прогања из партизанских разлога и релукиија се врши по партнјским мерилима. Каже да је центратистичко уређеЈве државе сувише скупо и због тога и јесу овако велики расходи. Каже да је потребно вршити разумну штедњу, тако да ол те штедн»е ке буде никакве штете по државне и наролне интересе. Истиче да се у овом буџету не види никакав нови дух сел>ачке влале, па ни у пољопрмвредној политици. А најмање се вчди пацмфистички дух у изјави г. Узуновића, у којој се оправлаваЈ*у војни крелити старом формулом: «Ако хоћеш мир, спрема ; ге за опт!» Као послелттп говорпттк гопорп г. Куловец, којн критпкује буџет

Размирицеизмеђу радикала ирадићеваца у Далмацији Сарајево, 12. јануара. — У последи.е врсме дои:ло је у многим општимским одборима у Дал.мацији до размирииа између раликала и радићеваца. Поводом тога оллучили су, радикали да од сада вмше не ко-' оперишу са радићевиима ни у једкој општини. Због сукоба између радикала и ралићеваца у сињском општинском олбору од недеље 6. о. м. распуштен је тај отшински одбор и уведен комесаријат. У Шибенику су се мећу радићевцима појавиле ^твг струје, три радићевска члана општинског одбора предали су остапке, и очекује се, да ће и ова општинска управа бити распуштена и уведек комесаријат. У Дрнишу је још комесаријат. Радићевци су тражили, да се нанменује општикски одбор, али како и тамо.међу радићевци.ма постоје две струје, од којих је свака предложила засебну листу својмх .Ђуди великом жупану, нема изгледа да ће се укинути комесаријат. Покушаји, да се на скупштини X С.С у С^аеиама измире лве струјеостао је без успеха. Вођство Х.С.С. у Загребу, на траже11>е великог жупака ла се изјасни за коју Је струју, ннје могло да се одлучи и још није одговорнло, и ако је одговор очекиван ло 5. о. м. (Време)

Страна 3

1111А СЕ ДЕШАВА > Д\БИНИ ЗЕМЉЕ? е I » Везув избацује реке ужарене лаве

У Итолн/н еоби земљотреснрушекуће, с гсшоиилипп о бежн у поља, а везузз прети, нзазнза/уЛн паннку

Везув у ерупцијн

парламентаризам, јер Парламенпт га словеначког стаповпшта, проке може да потп\-но искоришћује тествујућн што се штеди на расвоЈ 'е право контроле нал буџетира- чуп Словепачке- Он тврли ла влањем лржгве. Мчнистар Финансија да ппје компактна п ла погтојв !е упрзво побегао у Америку, а узсо сукоби нзмеђу ралнкала п ралпје са собом г. Кежмана као квар- ћеплиа. којп копе гвакп озбиљпи тир.мајстора. |рад. Влала пе рали ппшта, тако Констатуме да Краљевска Влаза ла је због тога пео лрЈкавни апана уста г. Узуновића изјављује ка- рат умртвљен. Г. Пашмћ је пепреко сматра иЈтелњом буџет од 13 стапо болестап и због своје стзмилијардн и како тај б^џет олгова- ростп нпје сиособап за рад, а пн ра фикансијској моћи нашег нарола, остатп мннпгтрв не показују мпоТо стоји у противкости са из<авом го активности. Стојалиновића ланом 27. новем-

бра, који је прелвмлео тала мању суму расхола, али је то остало само обећање. Сви ови говори о штелњм имају за иил, ла умире савест чланова Финансијског Олбора,. како

Г- Узуновић о стабилности владе При сврше^иу дискусије узима реч г. Н. Узуновић и осзрће се на политичке моменте у говорима о-

БРОДОЈОМ НА ДУНАВУ Брод „Ђура" потонуо са посадом? Спмбор, 12. јпгтуара. — Вечерас јв стигла езст из Бе.-д-на, да је лађа «Ђура» коЈ*а припада г. Шолцу бргдзслб >з *ку кз Панчева потоиуга са цблом пос?дом. Нз лгђи се нглазила и царинска стгажа, тако да се мисли да !е сна заједно са лос?дгм псстргдзла. До вечггас оедгшн«им властима још кнЈе нншта звгнично јазљено, те в?ст о прспкстк озог брсдч остгје још н»потвр^ека. Зка се само толмко, да ]в рађа јутпсс поч»ла из Бе?дзна и да су Ј*е не"огико нилометзра од тога иеста ^удепи кени сељ?'«и, на!«) је у срсд Дукава твнула. (Зрзме)

би лакше гласали за буџет. Сам Фи- позиције, а нарочито на гласоае; нансијски Олбор рали ка смањењу да садашњз влада нестабилна. ј крелчта за личне расхоле и на из- Демантује све те гласове. Крити* ј бациеању свмх крелмта за иквестм- к УЈ е нсвине иоје има«'у сталн^ руционе ралове из буџета. То је в ?ћ б Р'' н У о политичној ситуацији и у супротности са мзјавом г. Узуно- ка Д немају ништа у њу да унесу вића, како је овај буџет израђен у он Д а измишљају вести о нестазнаку штелње. % I билности владе- Данашња влада Тачна је мисао г. Узукозића да Р а ^ и Довољио експедитивно; не* је штелња могућа само у везм са ма никз «вог неспоразума између реорганизацијо.м државне управе. Али баш то што се у том правцу досад није ништа учикило најбољи је стгбилна А с обзиром на

владиних група кего посто|и пуна сагпасност. Влада је потпуно

локаз ла се на штедњу не мисли.

пригсворе да

Главно тежиште положио је г. Узу- вла Д а не може Р адити » е РЈ е п Р ед ;

новмћ на прикупљање прихода, јер сматра ла је равнотежа зависна ол тога. Међутим равнотеже не.ма

седнии впаде ушао у дубоиу старост, изјав^ује да из искуства, нао министар од 1921 године у ка-

баш то је узрок што кмје полнесен бинету г. Пашића, зна да нема преглед прмхола и расхола. Детећм радљивијег и на послу истрајнидугови повећавају буџетски дефм- Ј ег човека од г - Пашића- Он долацит а регулмсање ратних дугова мо- зи У н 2бинет пре попне измгђу 8 ра да повећа суму расхола још за и 9 а послз подне взћ око 3 сата, барем 750 милиона. I и цео дан ради. Министар Трговмне г. Крајач - Призпаје да је л^ата бпла врло каже г. Деметровић — келавно је у лепа п ноапва млапове одбора да загребачком «Банкарству» написао { п Р име буџет у намелу. чланак у коме признаје да кол нас > Буџет је изгласан у начелу постоји имфлација, објашњавајући | После тога се прнстуна гласачл. 14. и 15. дванаестнна. Он ка-ке, њу п буџет је примљен у напелу како су под именом новчанмиа На- са 15 п рот»в 7 гласова. Даиас у родке Банке пуштене у промет др- јо сатп пре полпе пастанља се I жавне новчанице, којмма се купују прекинута спепијалпа дискуспја стране девизе^ а те опет служе као и продужава се ПЈн»трег буџета подлога за излавање три пута већег Мпнцстарстна Пошта. Влалнна! броја банчиних ковчанмца V релов- пе ^ ппа „ ма ћ е сво ј у конферспннју ном контингенту. Да.1>е г. Деме- пе ^ у 8 сатп П рд полне. ла се ло-' тровић говори о економској кризи ГОВО р П 0 релукцпјама кредита у земље и о рђавмм последииама неЈеднаког пореза. Нејелнакост пореза појачава аутономмстичке и федералистичке тежње. Због оваког наопаког рала — каже г. Деметровић, постоји огромно незаловолство у земљи. Не треба мислити ла ће Закон о Заштити Државе* уннштити комунисте, него ће то учикити само социјалне реформе и добра кањунктура. Сала су комунистичке тенденције у порасту, јер беда тера народ да тражи кривце, па је питање у ком ће се странака пропалпли. Како мзглела у правцу мамифестовати то наролмо главно.м због немоглћности договопа незадовол>ст во. Код нас је парла-1 у питању портфе.Ђа унутрашњих ментарни режим у опасности кри- 1 де ла, у будућој и.тлли коју би зајелвицом људи који га представд>ају. А ничка опозмција образов.:ли и земља је наша у омасности, јер; Последм.их длна пре^овори су креимамо данас неспособну олигархиј- 1 ну х , нз :, е , и има изпедд ла Ке ску диктатуру. | уС коро бити постжкут споразум После тога говори г. Агатоновнћ, по свмма питањима између обе

СОЦИЈАЈИСТИЧКИ КОНГРЕС У ПЛРИЗУ Изјаве Леонч Блума и П?ла Фора Париз, 12. јануара. — На данаш1К)ј седкиии сошЈЈалистичкос конгреса. г. Блум се декларирао као приста-пша противзаконитости што се тиче освајања власти, али олносно спровођеи>а власти, као присталица законитости. Сл1атра као законито сва срехтва која могу ла ловелу на власт радничку странку. Олкосно уласка прехтавч1«а социјалистичке странке V садашњу втаду, г. Бтум је изјавио, ла је ззједничко учешће у втади аеју странака које и>1ају супротне програме немог\ће, али соцмја.-»гсти који нису приста.тиче систематске опозиције, трул т тће се да људе из левице одрже на вчасти. Г. Пол Фоо је изложио да се ралика.ти и соимјалисти неће моћи споразумети о ззјелкичком програму, ако разикаи устају пролтв соиијалиста. тволећи ла ће социјатислтчка странка б'сгц олговогжз У»ог онемопћења законолавчог рала. Пол Фор је позеао сопијалисте да одустану оз иле : е учествовач^а V втади. већ да се спроводи по.титика помаган^а. Конгрес ће ззселати и ноћас.

томе буџетуПредфузијом земг,орадни^а и нацмоналисга у Рум.нчји Букурешт, 12. Јануара. — Већ од дужег времена воле се преговмри између двеју румунских очозиимо>жх странака: зем.1>орад»гичке и нзцнонаие, ради фузије. До сала су сви покушаји о фузнји ових двеју

На^ми односи са Ватиканом Наш отппавник послова при Ватикану г. Милан Ј^ваноеић отпутовао је јуче за Рим. Истиче се помир .ЋИвост цаше владе у питан.у преговора са Ватиканом и жел>а за се дође до пријате»-сгих олноса Г. лр В Јањић. који такође и\;а мисију кој Ватнкана, путује Ја Рим крајем ове нелеље.

Ри.м. Јануара. — Јед1К) чудно, узнемиреио кретан>е ваздушиих ч подземних сила, које је ове крајеве, у грекидкма. пратило кпоз ие.ту прошлу годину, кзазиваЈући ви*ие | тешких катастрофа, продужило се | и у овој години. И ако до сала није бмло катастрофа, овч немиои земље и неба залају све више страха, јер показуЈу, ла се V зубичл јземље лешавају нека огромна померана и рушен.а, која ништа добро н« предсказују. ВЕЗУВ РАДИ ! Њрочито је зазлалао з«тичи I страх у Италији, наЈвулканскиЈОЈ јзсмљи у Европи, где свака подзс-мна катастрофа изазива страх«шитс | последиие. Вулкани Етна и Везуз са својим ерупциЈама гута.ти су без: бројне људске животе, ч затрпавали 1 вароши и мењали географску каргу , Италије. Бесумње као последица ду, боких подземнмх катастрофа„ Везув је поновз проралио. То није случај, кош може да се схвати тако олако. Они који нису били у Ита.тији поЗгмвју, истина, Везув улепшан увек једним пза.меном дима, као што се в^ђа чз свима итустрованим дописнипама. Али тај прамен дима је само при!атна и нзивна илузија за странча, док пра.мен правога дима нал Везувом прелставл>з за Напуљ ве.тики страх и панику. У ствари Везгв је изглелао потпуно мртав ол последЈђе велике ерупције 1905. голине. Само прошле године у мају месецу показао је мали знак живота, који се брзо утасио. дзе реке ужарене лаве Сала је Везув понова прорадио и ради већ неколико дана, иабацујући лаву. Лава, која извире из еруптивног конуса, дели се у два рука-. ва и ствара две ужарене реке, од којих Једна тече у правцу Југа, а друга у правцу северозапада. Већи део ужарене материје иде у правцу старог корита лаае, која је прогута.та Помпеју. Услед провале централни конус је порушен у виснни од 30 метара. Лава је већ преш.та дужину од преко 300 метара у западном делу кра| тера. Изгледа да ће се зауставити ; на северној бази конуса. Али, ту 1 се отворила друта ерултивна провалија, из које такође куља лава. Ужарена материја још ннје прешла врхове кратерз, али је већ сасвим б.тизу. Ако се ерупција проаужи још неколико дана лава ће се пазлити и појурити низбрло, рушећи и уништавајући пред собом све шго јој се нађе на путу. Велики део становништва, наоочнто по ноћи. не усуђује се ла оле у своје к\ће. већ пссматра страшан и величанствен призор, какав се зећ пуних 20 голипа није вићао. Кратер личи на јелан ирки. џиновски котао, пун мора у пламену, из кога

који истиче потребу релукције виших чиновника и штедње оаозго. Каже да је наг/од порески прео

странке. Овај споразу.м значмо би јелку одтучнч чии.емиму у полигмчком ж тоту Р м\иије и појачао би

Немачна плаћа репаоације Берлип, 12- јапуара. — Према I деи«'мбарском пзвоштају гепсрал1 пог агента за репараимје, Немачка ' је платила панме реилрпија на четири прошла месепа, т ј ло спршетка голине. као лруги ануитет суму од 44! ј ммлмомн марока, ол које је ИЈ7 милпопа млнтила иа месси деиемГшр. Генералнн аи нт је одлучио да аакл.учи го.п.ну са илаћин см у готипом миццу у Ц) ми уд 64 милиона марака-

жути и црвени рефлекси фантастично обасјавају глћ^-х) небо. ПРЕТИ ЛИ ОПАСНОСТ7 ГЈрофесор г. Маладра, ва.1>да да ( би утешио Налодатанце, из,авио је како се то појавл >уЈу страмболијански си-мптоми н а Везуву (повремено умиривање и буђење), али да нема озбиљне опасности. Ову изјаву довео је међутим у сумњу, бар међу фађанством, јучерашњм земљотрес у провиниији Тоскаки, ко)и је 6*10 врло јак, са •пицгнтром у Сан Салваторг. У вароши је шго I порушено, што оштећено око сто| тину кућа. а три чозека су теже ! рањеиа Народ је у страху напустио варош и спава у околики, под ведрнм небом, бојећи се поновктх потреса. Исто тако земљотрес се јако осетио у Радикофани, Пнав Кастањоло, Са.чта Фиора, Кастеа лел Пиано, Сад Кашиаио де Бањи к Арчидосо, гле су стаксвници такође напустили куће. Свг ове појединачне појаве доводг се у везу са јелки.м огроммчк метеоротоЈпким и геодинамич-сим циклусом феномека, који се појавио над цет>м земљином кутлом, а то су: 1. циклокм; они се крећу у правмлиом релу. јелан за другим. ол Северче Амеркке, поеко Ев^лпе, ло хрв'њег огжјента. 2. зем."вотреси, који се крећу у супротиом правцу. из Азије према Ев-хпи; 3. ерупци1е умиремнх ву.ткана. У овом моменту цгктар Једнл* вел»пч'ог и зубоког ттчлона иролази иумеђу Шкотске и Исланда. обухаатајући својмм .Кткким делосм Енглеску. северку Француску, Бе.тпгЈу, Холанди 5 у и Данску, гле ]е спустио страховчте кшие. изазивајући катастрофатне поплаве. катастрофе ' псд нашим ногама Зем.-котреси пак крећу се последњих лана од Персије. у прлвцу Белгије. Последка ерч^тција Везл-ва локазује ла се бзш на том сектору, дакле под нашим ногама, одЈтграва нешто велмко у дубикм земље. Ову пг>етпоставку илуструје на ; боље таб.тша зе\т.ЋОТреса за послетмтх 1С лана, која показује очигледку везу мећУ њмма: 30.—31. децекбпа. — ТТрве ттл<ача зем&отпем и ллкшгт потпеса у ПепспЈн. 1. јануаоа. — Зеулотпес са внгле еттчпетглрл т ]улп ! скпм Алппма. Потрвс* су се пео и п снвжчо осетнлп нп Рп-епн, г Трсту. ЉуЛл-апп, Улпппмч. Вепеопјн. 5 ._б. Јануапа. — Катастрофллпп по> треги у КсрасАНУ 'источпа Перснја): внп!е села порушепо; много жртава. 6. јануапа. — Јпкн потресн у ра|нс*пј "о.»п-*п, до ЛуксемГурги и Белгнјв. 6. 1ан^апа. — Пгс-нала Везуг*. 6 јануага. — Осреањн зем.потрес у >ужпом лмт Италијб. 7. Јануапа. — Јак земл>отреа у Бедгијп. иаооптГгп у пргкппипт Намнр. 7. Јануара. — Осрелљн потресн пптемчом грмљавкном у средшем делу НталнЈв. 8 јануаоа. — Јаг. зем.готрес у про вннцпјп Тоспанн, Нталпја.

сећен и да Је немоиће поикуниги шансе опозицмје.

Почушај ш"роке коалици!е V Мемаччој Верлпн, 12. Јануара. — Хпнлепбург је због лржапа странака. одлучно ла покуша ла образује кабинет в» лпке коалппмје. У том пиљу он је полпло г .г Ференбата н Коха ла испнта терен м ла видп ла ли бп се таква впада могла образоватн. Опн су обећали ла ће датн Хиидепбургу одговор у четвптак. Ирелселник пруског сапета г. Ото Брауи иубликоило је члннак (а уичнће соимјллнсшчке иаргије у в.1.али велике конлнције, ла 6н се, 11 |>е свсча, оснгурало лојллно нзнршеи е локарнских гноразума и гарантонато рапниј.чне ренубликаиске цемачке државе-

Тгговач-и споразум између Фг >гнцуске и Нелпчке Пармз, 12. јак>ара. — Пти ЖурнаЈ сазнаје ла је постмгнут полтуи грговачкн споразум нзмеђу Француске и Немачке. „БУБИ" фризуру пери само са „Рћ-гта" слпуно.м, он спрсчаза перуг и опалање косе. У свим апотскама и лрогернјама стаје комад 1о днн. Глаони Деио: Мораторија „Л Д М И К 0" Бео! рад, — Кондина 15.