Време, 17. 07. 1926., стр. 6

Страна 6

Оубота, 17. Јула 1926.

БЕОГРАДСКА КРОНИКА

6. јула 1926. год. јВреме Петроварадин: бар: 756.8, ветар, север, потпуно облачно, темп. 19.03. Београд: Оар. 758.3, ветар северозапад 4, облачно, темп. 20.03. Сремска Митровица; бар. 755.3, ве тар север 2, облачно, темп. 18. Загреб: бар. 758.6, ветар југ, облачно, темп. 22. Марибор: бар. 157.9, ветар северозапад 4, облачно трн четвртпне, темп. 21. Љубљана: бар. 758, тпшнна, облачпост трп четвртнне, темп. 20. Црквеница: бар. 757.8, ветар запад 4, облачност трп четвртнне, тем пература 23. ГоспиН; бар. 669, ветар север 3, облачност трн четвртнне, темп. 18. Сарајево: бар. 757.7, тнхо, облачно темп. 17. Мостар: бар. 756.1, тнхо, облачно. томп. 17. Мостар: бар. 756.1, облачност једна четвртнна, темп. 20. Котор: бар. 756.9, ветар југо-нсток, облачпост 3, темп. 22. Груж; бар. 760, запад 1, ведро, темп. 23. Велика Лука: бар. 756,2, запад 5, магла. темп. 21. Скопље: темп. 755,6, северо-запад 4, облачно, темп. 21. пад. 4. Косовска Митровица: бар. 757 тнхо, облачно, темп. 13,2. Ниш: бар. 758, запад 4, облачно, темп. 19.7. Крагујевац: бар. 758, тнхо, облачно, темп. 19. Бања Ковиљача; бар. 757, југо-запад 4, облачпо, темп. 19. В. Градиште: бар. 756, северо-запад 1, облачно, темп. 23,36. Атина: бар. 762, тнхо, ведро, температура 19. Софија: бар. 754, северо-запад 4, облачно, темп. 18. Букурешт: бар. 754, југ 3. облачно. темп. 26. Варшгва: бар. 736, север 4, облачно, темп. 14. Будимпешта; бар. 755, север 4, облачно, темп. 23.2. Беч: бар 757, ссмеро запад 6, облачно, темг 20. Цирих: 1..р. 762, југ 1 , облачно, темн. 18. Минхен: бар. 768, југо-зацад 3, г.шпа, темп. 16.1. Берлин: бар. 759, север 3, облачно 1една четвртнна, темп. 22. Хамбург: бар. 768, север 3, облачао једна четвртнна, темп, 17. Коаенхаген; бар. 761, истоб 8, ведро, темп. 18. Штокхолм: бар. 762, север 3, облач но, темп. 20. Лондон: бар. 766, нстов 6, облачно темп. 16. Брест: бар. 762. нсток 3, облачно, темп. 18. Париз: бар. 763, север 2, облачно, темп. 18. Лион: бар. 761, тихо, ведро. темп. 21. Бордо; бар. 763, запад 4, ведро, темп. 17. Перпињан: бар. 760, запад 6, облачно, темп. 27. Барцелона: Оар. 761, нсток 4, облачно, темп. 25. Мадрид: бар. 763, тнхо, облачно, темп. 20. Махон: бар. 760, тнхо, ведро, температура ?. Ђенова: бар. 759, тнхо, облачно, темп. 18. Милано; бар. 759, тпхо, облачно, темп. 20. Фиренца: бар. 757, тнхо, облачно, темп. 21. Задар: бар. 757, северо-запад 3, ведро, темп. 22.2. Рим: бар. 758, север 4, ведро, температура 21. Ајачио: бар. 757, југо-нсток 3, облачпо једна четвртнпа, темп. 23. Прптнсак ће н даЈе слабити. Време Не бнти промен.гнво са малим талогом ндућих на северо-запад. Ве тровн ће се појачати на северо-западу н добнће северни правап. Топлота" ће опасти од севера према 1угу.

БЕОГРДДСКЕ ВЕСТИ Топчидерски вашар Топчпдерски вашар продужује се у недељу 18- о. м., попгго нлје обављен на Петровдан, услед рђавог времена. Ставља се грађанству ради акања. Игранке Аутомовилског Клуба Аутомобилскн Ктуб пзвештава своју т.г. чланове да се уобичајена играпка недељом после подне укида до јесени. Предавање о гатању У суботу 17. јула држаће г. Б. Херцл, предавање о Гатању. Садржај предаваља: Разни начини гатања, неколико примера тачних пророчанства, како даг нас можемо објаснити ове појаве. Предавање биће у великој сали „Универсум" Јакшићева 11 (преко пута Академије Наука). Почетак тачно у шест и четврт после подна.

Поздрави г. Брани Народ и Брана. — Опште одушевљење. — Велика радост. Огварање Браниног Позоришта није само радост Београда. У целој држави одушевљено је дочекана та вест. Многобројне честитке стижу сваког дана г. Брани. Унутрашњост Србије појаву г. Бране сматра као победу предратног доброг времена. Из Срема, Бачке, Банал, Хрватске, Босне и Херцеговине најлепше жеље обасипљу почетак Браниног рада. Све даје утисак неког нарочнтог народног »молебствнја«, за победу здравог хумора и лековите сатире. А ти искрени поздрави доказ су јаког народног морала н свести. Јер у колико човек уме да буде весео у толико је јак. То подмлађује. Човек је у ствари млад, док је осетљив за радост н младосг. Задовољан, весео старац увек је маторо дете... Ово једаодушно клицање г. Брани, даје нам веру, да наш народ није заведен послератним странпутицама грубога материјализма. Он је снажан да се одупре многим заблудама. А снагу једнога народа треба одмеравати по количини ведрине његове душе. Где је дубока озбиљност, ту је п ропство. Увек се веселоме радије поверовало, но замишљеноме и натмурноме, јер весели су способннји за жнвот... Појава г. Бране и ово спонтано народно одушевљење очити су доказ, да је г- Брану понова изнело само време и саме данашње прилике. Оно што маса мислн и жели, до добнја вечити израз кроз Брапнна уста, духовитпм стпховима. скечевима н сатирама. Он је био једна велика народна потреба и није чудо, што свако вече хиљада посетилаца пуни највећу и најпрпјатнију београдску башту ресторана »Клариџеса«. И није чудо, што бурни поздрави свако вече дочекују Бранину појаву и непрекидно смејање црати њагову ненсцрпну духовитост. И тај радосни свет нема кад да зажали за изумпрање осталих београдских етаблисмана, нити стиже да поклони пажњу биоскопскнм рекламама. Јер све је то постало обично, мртво, од када је понова оживео Брана. И као нека огппта молитва чује се из свих уста свих београђана: »Хвала Богу, кад је Брана почео«Кошдерти КОНЦЕРТ У КОРИСТ ПОПЛАВЉЕНИХ Главнн Одбор Српкнња Друаггва »Кнлгнње Зорке» услед рђавог времена бно је иринуђен да одложн свој концерат у Офнцнрском Дому, пошто је Друштво узело бнло само башту, а сада је н павиљон н трпезарнју тако да у случају рђавог времена идућн концерат одржаћв се ндуће недеље 18. о. м. у 8 н по часова у вече. Пена 20 динара од особе. добровољнн прилог прнма се са загвалношћу. На концертном делу. добровољно суделују г-ца Вука Марковнћ н г. Драг. Изранљевнћ. Друпггво ће прнредитн још два конперта за поплављене у Офнцарском Дому. Друпггво апелује на племеннте људе које је несрећа попггедела од ове ужасне пропастн да нзврше своју човечанску дузкност н упуте добровољне прнлоге преко друпггвене блапшпте госпо^>е Хрнсандре А. Пурнћ, Краља Петра улица бр. 15а.

Дрзак лопов, који краде наслоњаче На један запста дрзак начин извршио је крађу претпрошле п прошле ноћн непознатн лопов У стану г-ђе Љубице Поповнћ, у Краљице Наталнје улици број 92. Претпрошле вечери, између 8 и 9 часова, крадљивац је ушао у двориште зграде број 92 у Кра љице Наталије улици и испред стана г-ђе Поповпћ украо једну столицу (наслоњачу) за одмор у вредности 300 дин^ра. То вече г-ђа Поповић није прпјављивала крађу полвцнјн, надајући се да је како је доцнаје изјавила, да је наслоњачу узео ко од њених комшија на послугу и да ће је сутра изјутра вратитп. Међутим, те ик-те ноћи, вероватно исти лопов, ушао је у шупу г-ђе Поповнћ и оданде покупио разне стварп у вредности впше хнљада дпнара. Све ствари лопов је лепо спаковао у једну веш-корпу н оставпо нх на сред авлије. Како се мисли, крадљивац је, плашећи се да не буде изненађен на самоме делу, оставио ствари које је понео и побегао. Кварт теразијски повео је истрагу и наредио трагање за крад љивцем.

Обијен стан Г-ђа Катарина Крстић, певзиоиерка са станом у Краљице Наталнје улицн број 82, пријавила је кварту теразпјском да јој је пепознатн лопов прошле ноКи обно сзан и однео разнр ствари у вредности више хиљада дпнара. Крадвнвац је прво обно шупу стана г-ђе Крстпћ. Не нашав ништа од веће вредностп, крадљивац је разбно прозор на кухнњн и на тај начин ушао у сам стан. Из кујне и предсобља покупно је ствари а затим побегао истим путем. Наређено је трагање за непознатпм крадљивцем.

Вешерни понрали веш Јуче по подне непознати лопов покупио је веш са конопца из дворишта зграде број 4, у Србобранској улици. Веш је оставила на конопцу ради сушења Марија Банебоја, вешерка. Вредност веша ценн се до хиљаду динара. Покрадена вешерка осумњичила је за крађу једну лнчност против које је кварт палилулски повео истрагу.

Обијена радња у Кнез Милетиној улици Драгољуб Отојавовић, обућар са радњом у Кпез Мнлетивој улици број 28, пријавио је кварту палнлулском да му је претпрошле ноћи непознати крадљивац обио радњук однео разне робе у вредности од више .хиљада динараг

ИЗ ВОЈНОГ СУ.ЈА Осуђен због лажног оптуживања Пешадиски потпоручник г. Живојин Н. Ристић из Књажевца, водник 2 чете 30 пешадиског пука одговарао је јуче пред Војни.м Судом за официре због лажног оптуживап>а свога претпостављеног. 1924 године потпоручник Ристић био је с мајором, сада потпуковником, г. Миливоје.м БогићевиНем у комисији за набавку материјала и нзраду клупа и столова за војнике из 30. пешадијском пука. Једном у разговору с мајором, Ристић дозна да се клупе и столови веН раде, пошто је материјал набављен по једном рачуну од 20.000 динара. То га је запрепастило нарочито кад је чуо, да је на том рачуну потписан и он као треНи члан комисије. РистиН је одмах порекао свој потпис и 14. јуна 1924 године поднео је тужбу противу мајора г. БогиНевиНа, да је на рачуну ол 20.000 динара фалсификовао његов нотпис. Ради лажном оптужења против потпоручника РистиНа поведена је истра га. На своја прва два изјашњења он остаје при тврђењу, да му је потпис фалсификовао мајор г. БогиНевиН, док на треНем саслушању потпис признаје за свој; али се, вели, никако не може да сети кад се потписао. Вештачењем је пак доказано, да потпис на рачуну није фалсификован, веН да је баш РистиНев. ПредвиђајуНи, да може бити врло оштро кажњен и да Не тако две године изгубити у унапређењу, потпоручник РистиН је априла о. г. упутио акт команданту Призренског Војног Округа, у кОме вели да се за лажно оптуживање извинио г. БогиНевиНу и да му је он опростио, те с тога моли, да се не изводи пред војни суд. Међутим потпуковник г. БогиНевиН то одриче. Суд је г. РистиНа казнио с четири месеца затвора и да плати по 100 динара вештацима.

ПРИЧЕ „ВРЕМЕНА*

Читајте „Време"

СВАКИДАШ ЊЕ СЛИКЕ СА УЛИЦЕ Г. Бобићева: два вола

ВоЈОвска кола која односе земљу из Кнез МихаиЈове уЈиице

Истпна споро, али пожртвовано н истрајно, струже се, већ недељама, оштрим ашовима лепљиви катран са нове дрвене кал дрме у Крал>а Милана улици, чију је опасност за престоничке житеље тако сликовито опевао наш духовити Брана у једном од својих последљих реперто►а. Отруже се и односи да се, кажу, не понбви опет слична непријатност, која се десила баш госпођи једног општинског ч<асника, која је, пошто јој се десило да јој остане неколико пута пипелида у лепљивом општинском специјалитету имала после грдне муке да одвоји стопало од своје свилене чарапе од поставе у ципелп. Али упоредо оа овим пожртвованим напорима општинске управе, прегло се одано и на посао око уређења Кнез Мнхајлове улиде, разривене и раскопане горе него први борбенн форови на Соми. И да оада овако у невреме, баш пред општинским изборима, сред агитационих бојева, не клону верни бирачи, општина се пожурила да им пружи, и на овој страни, доказе о својој бризи и умешности. И ево већ две пуне недеље, два радника прионула су на посао да врате дрвене коцке на њихова стара мес^ и омосућ&

пролазпицима бар у неколпко, слободније кретање. Алп труднп посао два убога радника и не одмиче. Оба добра човека изгледају као два добра пријатеља који смишљено играју партију домпна, док пролазниди или обигравају споредним сокачићима и прилазима, око главне улице, нли као гусенпце, слепљени грчевито уз фасаде палата, миле несигурни за сваки нов корак. А на другом крају и друга посла. Два, као вејке мршава вола, истегнутим вратовима тегле безазлено расточена рабаџијска кола препуњена земљом, остатцпма великих општинских канализационих радова. И док је њиховом газди, доброћудном Јужносрбнјаипу, уз добру напојнипу стављено у дужност да превуче читава брда ископане земље пз центра града, дотлв се између растрешених дасака његових кола, лагано цеди улицама земља и правп нове послове п сврхе нових кредита. Страпци, првих дана запањени, сада налазе романтпку у овим призорима. Романтику истока и прашљиви Београђанп, већ навикпути, траже у том но уе равоноде. Читаве групице беспосленог света, са бескрајном радовналошћу сатнма прагк^алгп^хгд. УЛ ча

Освета одбијенога

ОсеНајуНи се и сувише усамљен у свету, шест месеци после смрти своје жене, г. Торнадје је одлучио да се поново ожени. — Коју бих могао узети? питао се једно вече. Те ноНи није могао да спава али му је од једном као са неба дошао један савет: — Ожени се са г-ђом Милотен, гласио је та; савет. — Како то згодно долази, помислио је г. Торнадје, баш сам и ја намеравао то да учиним. Г-ђа Милотен је била удовица ни лепа ни ружна. Имала је четрдесет и две године, а то је таман приличило уз четрдесет осму годину г. Торнадјеа. Осим тога била је богата, а за то је имала да благодари вредноНи свога покојног мужа који је трговао са хартијом. Њено богатство је било само нешто мало веНе од иметка г. Торнадјеа и зато је овај могао без гриже савести да пристане на фузионирање респективник доходата. Најзад, постојао је још један врло важан разлог за г. Торнадјеа, који никад није био веома предузимљив према женама, а то је да је г-ђа Милотен била у своје време пријател>ица његове жене. То му је у више махова дало прилике да осети притисак њене ноге под столом, за време вечере, и из тога је он закључивао да Не уводно удзарШБе бити знатно скраНено. Г. Торнадје је почео да обраНа мало веНу пажњу на себе и једног дана је отишао у посету код г-ђе Милотен коју није био видео још од смрти своје жене јер је неко време провела код своје сестре у другом месту. Тај први додир био је за г. Торнадјеа прилично непријатан из тога разлога што је г-ђа Милотен мислила да је он увек дубоко ожалошНен и примила га је са изјавама најсрдачнијег саучешНа. Пошто је дошао да запроси њену руку, управо да покојници учини највеНу бламажу, последњу која се може учинити после смрти, он је био јако збуњен кад му је она пружила обе руке и рекла кроз сузе: — Сиромах! Сиромах г. Торналје! Често сам мислила на вас док сам била код сестре у гостима... Ваша је жена била тако добра! Тако сте лепо живели, тако сте се слагали!... Удовац је повукао руке, климнуо неколико *пута главом уз тужни израз лица да не би морао да да одговор који би још више заплео ствари и упутио је сву своју оштроумност на изналажење неког згодног прелаза са тог разговора на неки други веселији. Изгледало му је да је нашао: — Данас је време ванредно лепо, рекао је пошто је претходно дубоко уздахнуо... Небо је плаво, ваздух је свеж сунце има нечег пролетњег у себи... При свему том ја се после данашње шетње осеНам сам, празне душе, очајна срца... «Ту смо, помислио је затим, ово сам згодно нашао; она Не се сетити да тој мојој самоНи треба утехе а то Не је навести на идеју да морам имати неког уз себе. Да чујемо...» Али г-ђа Милотен је рекла: — Разумем, сигурно сте правили шетњу до гробља... Међутим, г. Торнадје се враНао са вашара у Нејну. Било му је јасно да то не сме да каже, али пошто је морао да да неки одговор узвикнуо је топлим и лирским тоном: — Не, не ишао сам само улицама, посматрао л>уде свих година, младе и старе, и видео сам да сви имају само једну жел>у, инстиктивну, неодољиву, а то је да живе... да љубе! Пошто је по њеном изразу видео да је прилично разочарана тим наглим преокретом у току разговора, он је осетио да се из те ситуације може извуНи само једном одлучном офанзивом. — Госпођо Милотен! рекао је. ХоНете ли да нас двоје почнемо нов живот заједно? — Да.. да нас двоје?.. прогунђала је удовица престрављена.. Хтели бисте да ви и ја?. Дакле заборавили сте ону јадну Марту! Тек је шест месеци... Он се сетио притиска њене ноге под столом и дао је своме погледу неки страсан израз. Али узалуд. Г-ђа Милотен није ни најмање желела да се преуда. Била је среНна у својој независности и са својим иметком. А у сваком случају не би изабралз фаш г. Торнадјеа^

— То ми ласка, рекла је... Али шта мислите? Стари пријатељи као што смо ми... Па онда међ њима је успомена оне сироте Марте! Он је бранио своју ствар што је боље могао и постајао је тако наметљив да је удовица морала да га одбије на доста непогодан, чак мало и увредљив начин: — Све што сте ми рекли јако ме је тронуло, али... гли поред свега онога што се не слаже и што рамље има још један разлог јер... (али молим вас немојте се наНи увређени) јер сам навикла да живим са човеком духовитим, интелигентним, најзад са правим интелектуалцем, и онда... — Са интелектуалцем? Милотен интелектуалац? прекинуо је удовац... Милотен који је био агент за продају хартије? Ви се шалите, госпођо. — Не шалим се, он је био прави интелектуалац? наставила је она мало увређена. Он је давао хартију свима штампаријама и на његовој хартији су штампана сва дела великих писаца и филозофа. — Онда сам по том рачуну и ја интелектуалац, одговорио је, озлојеђен, г. Торнадје. Ја са.м лиферовао фомобране за куНе свих највеНих писаца и филозофа. Јер г. Торнадје је био агент за продају громобрана. И поред све озбиљности ситуације, г-ђа Милотен није могла а да не прсне у смех. - Громобране! Ако Бога знате!... Признајте да то није једно исто... Продавати громобране, то је тако смешно, шта може бити смешније од тога!... Од куд вам та идеја? Ви свакако идете код људи у куНу чи.м видите да на крову нема громобрана или сте сазнали да имају какав летњиковац, и онда их плашите да Не им гром уништити куНу и да Не их све побити ако не купе вашу робу. И то све чините само да бисте зарадили пара. Признајте да је то смешно да човек умре од смеха!... И г-ђа Милотен се смејала, смејала, неодољиво изазвана све више јаросним изразом лица г. Торнадјеа.:. Увређен до сржи, овај се одједном дигао и отишао. Прошло је доста времена. Две године су брзо прохујале и донеле као обично нове догађаје, међу којима и следеНе: Г-ђа Милотен је изгубила сав свој новац а г. Торнадје се упознао са једном пријатном тридесетогодишњом удовицом која је била осетљива према његовим понудама, а при томе умела да остане потпуно озбиљна када је чула да он продаје громобране. Г-ђа Милотен, када се нашла у тешкој ситуацији. сетила се негдашњег предлога Торнадјеа и, кидајући са својим частољубљем, упутила му је следеНе писмо«Стари мој пријатељу, размишљала сам за ове две године: ваша љубав ме је најзад ганула и жао ми је што сам вам учинила непријатност.- Сигурно Нете се ј питати одакле тај преокрет код мене. Отуда што сам вас видела пре неколико дана на улици и што се у мени догодило нешто чудно, изненадно, поразно — али и пријатно: љубав ме је погодила као гром...» Л Г. Торнадје, који је био добро расположен. одговорио је одмах: «Љубав која погађа као гром! Сажаљевам хиљаду пута, али како ме то може узбудити: ја продајем громобране!» МИГУЕЛ ЗАМАКОИС.