Време, 17. 07. 1926., стр. 7

'•ОМ. 17. јула 19-6.

Страна 7

ЈЂубав која пустоши од X. Сетона Мерилено

(24) | Морлц Горлон је уздрхтао и (вчсвидно сс уплашио. ( — Твла ћсте моћп да одете о|де и да живите з т Енглеској. [ ,1урново је стао на сред собе, роред иисаћег стола, у пови чо|р.ч;а којн диже корОач иа какво |ппто. У,-{«ч» јо шешнр п спустпо корI 'лч смејући се задовол»но као и се паг потпуно попорпо. — А најзад. рекао је изази[ гпкпм тоном, можда ћу успетп г. '1 ЛГослнне без ичије помоћн. — Па да, одговорпо је Гордон гуГбћи свакп понос и свестан да V тим одобравап.см поннзпо сво т сестру, свестап да ју је бацао ико рећп у р\*ке тог човека као чтуп сопсгвене частп. Виктор Д>*рново је немарно то-здравно п отпшао да се састаи са Цеком Мередитом. XX Гиј Оскард је седео на узвише [ пој тераси Ду -рновљеве куће у Мсали; Марија је излазила свича његовим жељама у сусрет са прпљнвим достојаиством, а у томе је следовала примеру свога помоћника Јозефа. Оскард је у неколико осећао да га жена пије навикнута на тешке ручне радове и зато јој је говорио блажијпм тоном пего гудима а можда је п она то •хватала и ако је била мелескин>а. Међ њпма се створило нео^ично пријатељство у току три дака којс је Оскард провео сам V Мсали, Јозеф је био произвелен за старешпну извесног бро\ј посача и пије впше радио у пућп. тако да је Марпја сама тушала Оскарда. — Баш бнх погшо једну кафу, екао је одједном. Скувајте кафу, Мирија. Пушио је веЈ-шку дрвену лулу и глглао прел себе вео.ма мирно. Марпја је отишла смешећи се; • -:ела је тоГ човека са јаким гла-м а тако мирног понашања. Волела га је што је покушавао, и ако • -спретно, да придобије кокетну V птипу, да насмеје намрштеног Нестора: волела је његову велику

лулу и његов одсечни глас када је говорио: «Скувајте кафу, Марија». Она се убрзо вратила и донела кафу са кутијом палидрваца и Оскардовом табакером. Приметнвши ту њену пажњу он јој је рекао: — Хвала вам много! то је љубазно од вас! Није одмах почео да пуши јер је увиђао да је заслужила један мали разговор, макар и баналан.. — Јесу ли деца легла? питао је са интересовањем. — Да. одговорила је она. Он је климнуо главом као да му је та вест "чинила нарочито задовољство. ;— Нестор је најмилије дете коЈе сам одавна видео, додао је Оскард. — О, да, одговорила је она тихо- Али сл>'шајте! Он је начуљио уши и слушао као и она. Обоје су гледали према реци и ако се већ смркавало. — Чујем лупу весала, рекла је, а ви? — Ја још не чујем, имам лошији слух од вас. — То долази од навнке, рекла је Марија са неким узбуђењем које он тада није разумеоОна му је принела кафу. — Сад ћете да чујете. рекла је затим дшлући и достојанствгно као сви они који имају африканске крви у жилама. Сад су прешли завијутак реке. Има два чамца... Он је ослушкивао и убрзо је чуо ударе весала о воду. — Да, рекао је, г. Мередит је добро казао да ће се вечерас вратити. Она се чудно осмехнула, готово као срећна жена— Да, рекла је. Г. Мередит је такав човек: оно што каже то и учини— Да, Марија# он је такав. Она се повукла са извесном понизношћу и отишла у кујну да спрема вечеру за путнике. Ускоро се јасно чуло веслање и, вероватно када је са чамца опажена светлост у Мсали, један пријатељски поздрав Џека Мередита. Оскард је извадио лулу из уста и одговорио. Затилт је сишао на о-

балу, где му се одмах придружко и Јозеф са фењером у руци. Оба чамца су пристала трљајући обалски песак. ОСкард је видео Дурнова и Џека који су изишли из истог чамца. Сви троје су пошли заједно кући. Марија је изишла да их дочека и озби .ЂНо се поклонила у одговор на Џеков поздрав, Дурново је само климнуо главом и није јој ништа рекао. У салону, при светлости лампе, оба Енглеза су се значајно погледала. Џек Мередит је био насмејан. — Јесте ли спремнн да се кренете сутра? рекао је. — Јесам, одговорио је Оскард. То је све што су могли да кажу један другом јер их Дурново целог вечера није остављао саме. Он је са напрегчутом пажлвом посматрао и>ихова лица али није могао ништа да види, ништа да дозна: оба пријатеља су остала неприступачна према њему . Сутрадан у једанаест часова експлоратери су напустили кобни логор у Мсали. Још од првих дана имали су неприлика; али, после тог првог неуспеха. они су се дали на посао са разумном одлучношћу која је завала више гарантија за успех него одушевљење првих дана. На малој флотили чамац? која се са обале- Мсале кренула једног новембарског јутра, било је само људи. Оба Енглеза и мелез Дурнсжо били су хладнокрвни, господарили су потпуно самим собом и по свем изгледу били су потпуно сложни међу собом. Џек Мередит ни-е имао изглед неког команданта; никад није био шеф; уређивао је послове, чинио предлоге, измирнБло супротна глелишта, али је увек изгледао иеутралан. После недеље дана напустили су реку, оставили чамце на обали и пошли кроз прашуму. Понели су собо.м потребне намттрнице и напоран марш је отпочеоНећемо их пратити у стопу. Ишли су више од два месеца кроз афричке шуме. Дурново је био страховито нервозан и стално се налазио као у неком беснилу. Неколико пута морали су да одбране од њега неке носаче које је немилосрдно тукао.

Једнога дана рекзо је као ван себе: — Стигли смо до планине, стигли смо до планине1 Вечерас ћемо бити на лицу места. Замислите Мередите! вечерас! Стално је посртао; зно| му је био облио лиие; по некад је застајао да руком избрише очи. а пошто су му руке биле изгребене лице му је било све крваво. Но^је дошла, месец се дигао у небо сав црвен- Животиње неиспитане прашуме застајале су да посматрају са чуђењем и као са неким позерењем ту за јбих непознату животињу: човека! Дурново је први приметио један пропланак у шуми. Радосно је ускликнуо а одмах затим сви су пошли за њим као бесомучни уз је дну узвишицу. Дуриово је први изишао на зрх. Осећао се неки благ и лак мирис Налазили су се на једној широкој висоравнн која се могла прегледати на месечини. На све стране видели су се ситни џбунови који су личили на овце. Виктор Дурново се нагнуо над једним џбуном, увукао главу у њега и одмах је посрнуо. — Јесте, узвикнуо је, ове је симјасина! . Затим се окренуо вичући као луд и пао на земљу. XXI По целој висоравни видели су се се само џбунови симјасине; никаква друга биљка није ту расла. Њено опало лишће тровало је земљу, сада међутим није више било лишћа на гранама. То је био један чудан призор, па ипак макар који путник да је ту наишао, баш и кад ништа не би знао о симјасини, одмах би увидео да та биљка представл>а једно чудо у вегетацији. Никаква птица ту није правила своје гнездо, никакав инсект се није усуђивао да се на&тани у том џбуну, чак ни паук није долазио да ту постави своју мредсу. (ааставпће се)

Ћ О С А дрансгл гротеска у тра дела ЦЕНА ДИН. 15.Издавачка Књижара «ВРЕМЕ»

Аеченве гладовањем Поводом а&циЈе г. Суворина

Кад читам приче г- Суворина о лечењу разних болести глађу долази ми на памет једна стара прича. Причају за неког старог несвршеног медицинара, који је некада у Србији радио као лекар ово: Разболи се један шустер. Овај лекар му је давао све што }е знао, али никакве помоћи. Једног, дана га запита болесник, како би било да проба с киселим купусом. Не знајући већ ни сам шта би му дао доктор му одобри пресан кисео купус. Сутра дан, кад је доктор дошао у посету, шуца је већ бно здрав и радио свој посао. Мало после тога разболи се један шнајдер под сличним знацима као и шустер. Чим га види доктор му препоручи кисео купус. Сутра дан, међутим. болесник је био мртав. Доктору је то било врло загонетно, па у своју бележницу запише: Што шуци лек, то шнајци смрт. Госп. Сувориново лечење глађу личи ми на ову историју. Одмах у почетку, да би се избегао сваки неспоразум, да изјавим, да ја нисам противник огледа лечења и на овај начин. Али ни физиолошка ни патолошка знања наша не допуштају генералисање. како то чини г- Суворин. Ако се.гладовање узме Јсао принцип лечеи»а, не може се шткако одобрити примена тога начина лечења онако шематички, како то г. Суворин препору чује. Ми у медицини немамо нијеДНо средство за лечење, које је опште за све болести. Чак ни специфична средства за лечење једне исте болести нису увек успешна, него се мора прибегавати и другим начинима лечења. Сваки начин лечења мора да укаже на две ствари. На првом месту морају се испитати и то увек огледима, по могућности. на животињама иНдикације, за које болести може да послужи тај начин лечења. Друго што је потребно јесте да се утврди доза лека, време за које смемо оставити организам под дејство.м тога начнна лечења. Напослетку овде за овај начин лечења долази у обзир и моћ издржљивости оргашгзма, да остане под овим драстичним режимом. Није сасвим проста ствар бол&стан оргднизам- Ту има чини-

лаца, који су за сваки организа.м различни- С једне стране сам организам болесника није увек исти. Други је чинилац сам узрок оболења, који развија различна дејства на разне л,удске организме. И ако се хоће да уведе јелан начин лечења, не може се полазити од претпоставке, да су сви људски органи зми подједнаки или да је иста болест у разним организ.мима са истим дејством. Међутим г. Суворин то уопштава. За 1ђега «прочишћење» организма треба, да траје око 40 дана. За њсга чак ке значе ништа ии појаве извесних отровних материја у организму. Он зна само за «прочишћење» ор« ганизма. али не и за обнову истрошених органских материја. Није непознато ни научној, или ако чини г. Суворину задовољство званичној, медицини лечење глађу. Примењује се и у њој тај метод- Свакако морамо признати, да он није довољно испитан. Али још мање га је испитао са.м г. Суворин. Он чак ни довољно емпиричких посматрања не пружа о сво.ме начину лечења, а већ и да не говоримо о експерименталним проучавањима. Г. Суворин је поставио своју методу на врло слабе ноге, те нам личи и сувише на лечење баба и надри лекара. Нећу да тврдим. да је г. Суворин надри лекар, али дејства су иста, те сам принуђен, да и поред признања, која има од др, Келога из Америке и проф. Павлова из Петрограда заиста аутоРЈттета медицинских, опомене.х свет, који болује. да се не подвр гава експериментима, који шјс; претходним огледима утврђени и које стручњак не контролише. Г. Суворин вели, да се у Русијћ и Америци «већ воде радови зг проверавање факата», које је навео- Нећу да му замерам на иронију упућену Београду- Али Београд ће, сигуран сам, примипт та факта. кад јтх провере људи већег ауго" ритета у медицини, него што је његов^ А дотле г. Суворин, којн не разуме физиологију као Јвегов славни зе.мл>ак Павлов ни патологију као чувени Келог нека се остави опасних огледа на људима Др. СТ. 3. ИВАНИЋ.

Прислело огроман нзбор 1-п КЛАВИРА и пианино продајем најјефтиније н. ХРОН ТИФЕНБН* Таковска ул. 36. 13730,1-2 Зојки регистрн ЗА ОПШТИНЕ израђени на јакој протоколској хартији и у јаком повезу могу се добити код СРЕТЕНА &ОРЂЕВИЋА, Београл — Васина 14. I Гакође могу се добити свп обрасцп за избор опагпЈпскпх часннка. Г 13718,1-1 Обнтељско Обитовалнште прољећу, .гету и јесени. Купељи у јвиља коа Це.га-Словенија. Опораввгаште Максимплијан Техарје. Цеље лијеп, здрав, горовит крај, свијетле со| бе, добра издашна опскрба. Салон са I радијем, пзрк, ауто. За депу 50о/ 0 попуста. Упите и проспекте кроз влзсника Макс Осватић. ју«. Целе. 12009,4 -5

Женске шешире Највећи избор париских модела по најјефтинијим ценама продаје „ПЈ1АВА ПАНТЉИКА" Поенкарева 10. Чиновници 10% попуста. 14284, 1-1 Слике Сликара Даниела, ,Уроша Предића, Радонића, Паје Јовановпћа, Кнежевпћа, Ст. Тодоровића, Алексића, Чешљара и т. д. 14289, 1-1 Документа из Срп. Хрв. и Слов. прошлости купује Музеј ДАНИЈ1А ПОПОВИЋА, Београд, Теразије 7.

величине 45 ланаца све на једном месту. Веома погодно за доброг земљорадника. Исто је удаљено од Смедерево само 10 кплометра. Не подлеже до данас никаквом дуговаљу. Упитати у Смедеревској кафани „Српски Краљ* или мојој кафани у Орешпу. Продавац Коста И. Гајић 13719, 1-3 економ пз Сеоне

РЕЗУЛТАТ 20 ГОДИШЊИХ СТУДИЈА

јечални, пријатаи и освежавајући мирис ове колонске воде је опште познат. Пробајте малу флашу. ДобиЈа се у парфиме13722 ријама, дрогериЈама и апотекама. 1—1

Објава У Саобраћајном Оделењу Општине Београдске одржаће се на дан 28. Јула ове године офертална лицитација за израду калдрне у Дубљанској и Престолонаследниковој улипи. Оферти се предају на дан лицитације до 11 часова пре подне у Саобраћајном Оделењу Општине Београдске Југовића ул. бр. 1. први спрат. Отварању оферата приступиће се истога дана тачно у 11 часова пре подне. Услови за лицитацију. Општи н Технички услови, планови, предмер и предрачун могу се видети свакога раднога дана од 9—12 часова пре и од 4—6 часова после подне у канцеларији Саобраћајног Оделења где се могу добити и формулари за понуду. Из канцеларије Саобраћајног Оделења Општине Београдске СОБр. 1760. 15. Јула 1926. године. '' 8931,1—1

Оглас На основу члана 86. и 86 (а) Закона о Државном Рачуноводству и чл. 10., 11. и 13. Правилника истог Закона одржће се у Интендантурп Војне Академије на дан 31. јула тек. године у 11 часова директна погодба за испоруку: А.) 8 Комада писаћих столова, 50 комада пултова са по две преграде и 25 комада столова за трпезарију, и Б.) 1 велики сто за професорску салу, 4 табле за учионпце 300 столица без наслона (хоклипа) и 8 катедри за учионипе. Предрачунска сума за предмете под А.) (46.980) четрдесет шест хиљада девет стотнна осамдесет динара, а она под Б.) (36.000) тридесет шест хиљада динара. На име кауције полаже се 5% за наше и 10% за стране поданике од целокупне вредностц испоруке, на благајнн Војне Академије до десет часова означеног дана. Сваки надметач дужан је поднети доказе о исправности и ма^еријалној способности обнављања овога посла, уверење о плаћевној порези за последње тромесечје. Услови, скице и мустре се могу видети свакога дана за време радних часова у Интендантури Војне Академије. Ис Управе Војне Академије Бр. 159 од 12. јула 1926. год. Београд. 8934,1-3 Ко оглашује тај напредује

1ЦЕ1 л* ДН1 'V ШЋ

МАЛИ ОГЛАСИ ЦЕНА: | Тратња и понуда службв* ДО 20 рвчв дкн. 14.— СВ&Еа д»ља ооч шн. П Станови: до 20 Т>ечв дин. 16.— свада даља р« дин. I.— Ш Локалн: по 20 речн дин. 20.— сваи дал>а реч днн. 1.Б0 IV Сви остали огласи: до 20 речн пт, 25.— сзака даљл реч 1.60 Д. Обавештења аа огласе тражнти прекс телефона 20-98 %

ЈТражња и понуда I службе ! ј Шофер-механичар тра.1 уесто са одлнчним нсправама. Изпж 1»«ограда. Обратити се на Фрндрих 1 ј '• • код Л\. Нсмчск трговаи Панчево. 14171 ЈЈасоше новс као н визе за све лржаве, соакч ћс добити брзо преко ||»1!ро-а Нииа Београл, Бсоградска б, мс.' а .:фон -0-36. 13661

За нлдмлинара се нудил?. • мособан за већс млиновс. Стар сам 19 година. Ожсњен ^ам. Говорим 4 јсгикл: српски. немачки, ма1)арски, руиунскн. Јосиф Нађ, Дунавска ул. бр. 5 )1опи Са 1. 13706 Тражим намсштењс као носло1о'.ч нли као цртач у всћој столарској | т и.11. Пот-де на админ. Времена за _ ...лраГ 13707 Ксшта кројачииа с великомпрак«рлди но кућама хал»ине. мчнтлове 11 чапуте. Јелсна Б. Ссњак, Л\анастир• * и ул. 5* ' 4'2(Ј8 Пнгсф|»о| Клиници Просгсора Антићл потрсона су: два струч■ ч,. .чко.-п#лна ла^оранта (лаборангки- • I' '*сиа школонлнл сестрк-бплпиПријцвс иа клинини см ж > дзн

Шофер - мсханичар, жењен, способан за терање Линколна и Форда може ступити одмах. Место је стално, становаће у унутрашњостп, добија: стан, огрсв, плату и за време пута путнн трошак. Личне и писменс понуде прима: Техничка радња Јован Савић и Комп Крал>а Л\илана улица 48. 14256

Тражи се дактилографкиња за српску н немачку корсспондениију. Писменс понуде слати на адресу: Технички Биро Топличин Венац бр. 5. 14238 Два спремна шофера са дугогодишњом праксом говоресрпски и нсмачки траже намештењс за одмах. Понуде молс на Огласни Завод .Рсклама' Н. Сад. 14279 Студент IV године, има праксу, успешно спрсма ђакесвих разреда гимназиЈс из свих предмета. Обратити се адм. Времс под: .Успех". 14232

Једна скромна дсвојка тражи себи место за собарииу. УПнтити Цара Лазара бро) 11, код назикућс. 13712

Траже се 3 всзнљс и 2 радснние, ко]е су вичпс тлмбурпр машнпи. Јавитн се лично Домлћој Индустргји Завеса А. Д. Београд — Душановац. 13713

Нудим се за прање и за пеглањс по кућама. Упитати /1ауданова 7, 13729

Кројачица која јс више год. самостално радила женскс хаљинс, ступила би гдс у радњи као девојка.Понуде на адм. Време за ,А. Б.' 14281

Млад трговац нуди се за пнкасанта, благајника, магационсра, надзорника или томе слично такође за плац агента. Молим за понудс на адм. Времс под број 1826. 14290 МЈесто благајника, никасатора нли трг. путника жслео би млад. интелигентан и агилан господин. У могућности јс да да банковну гаранцију од 20—50.000 днв. Понуде на адм. Време под бројем ' 14296

Спремног грађ. палира тражи техн. предузеће .Фундамент"Добрињска 12, наступити можс одмах. 14295 Млађи чиновник тражи намештсн>е у којој каниеларији: говори и пише перфектно не.мачки, вешт стројопису и осталим канцеларијским пословима. Понуде ни адм. Време под .Млађи чиновпик. 14292

| СТАНОВИ | ИздгаЈе се одмах стан у партеру за отмсну породииу, двс собе, кујна, купатило, велика тсраса, увсден телефон, Лдмартинова 19 — Карађорђсч Парк. [4241

Стан за нздавање од 1. августа ове год. улииа Внсоког Стевана 48 двс собе, кујна, шупа. Упитати у истој кућњ 14244

Стахж од 5 соба, купатила и осталих прииаалсжносгп издаје сс одмпх на Кнез Михајловом Вениу Ор. 13/14. Упнтатн ј истој клћи 1. спрат. 14276

Соба и куЈна издаје се, Челопечка 6 до Жагубицс. 14245

ИздаЈе се у центру, у отмсној породиии стан са употребом купатила отменом брачном пару или солидној госпођици, по жел»п може и са храном. Адреса у адм. Времс. 14277

Стан у пола намештсн од 3—4 собе, кујном и собом за млдће, издаје се од 15. )угл у Бранковој ул. бр. 24, на другом спрату, може сс видсти сваког дана п. поднеод 4—6 сати. 14275

ИздаЈу се две собе »а канцеларију Балкаиска бр. 3 поред .Москвс*. Упитати Д-ра Илића између 10—1 п од 3 до 6 сати II спрат. 14278

ИздаЈе се близу Калимс! дана стан на 1 спрату од две собе, предсобља и принадлежности. тсрасом и балконом. Трамвајска станииа прсдкућом. Упитати хаузм?јстора, Душанова ул. бр. 3. 13716

ИздаЈу се стан од две собе, кујна, преасобл>е, засебан улав, и стан од собе и кујне за отменије породице, Качаничка 47 (трамвај Ново Гробљс.) 13710

Изд&Је се врло лспа празна соба са улице свснтуално двс празне, употреба купатила и кујне, засебан улаз, електрично осветлење. Видети се може преко целог дана. Битољска ул. 15 1 спратдссно. 14280

Два стана од 2 собе, предсобља, кујне, шпајза н остало. издају сс зл одмах у Дечпнској ул. бр. 23. Упитатн код настојника кућс. 14 ^32

Стан за издавањс од 1. августа две собе, кујна, предсобље н осгале принадлежностн, Капетан Мншинл бр. 15, упитатн у истој кући од 9 л > I и од 3 до 6 час. 1 -*28б

ИздаЈе се две собе, куЈвв. предсобље, шпај«, з?.себан клозет и подрум од првог августа, Смиљаиићева 37. 14283

Два стана соба, кујна, предсобље и остало; и две собе, кујна, предсобље н остало издаЈе се у Видинској ул. 42, упитати надзорника. 14285

ИздаЈе се одмах једна соба, куЈна саподрумом. Упитати Гундулићев Венац 26. 14287 Соба у цснтру, елегантно намештена ивдајс се одмах, Косовска 11/11 код Барајевића. 14286 Соба мања празна засебан улаз, издајс се одмаху цснтру г-ђи—г-ђнци. Зелени Венлц 21. 8935

ЛОКАЛИ ПредаЈем .Деликатсс Бифе* на Теразијама — ирвокласно сој)тиран, кирнја мала, услови повољнп. Заинтересованн нека се обрате ,1.иссгаа Јиг15 а посреднику ТсразиЈе 7. 14161 ИздаЈу се три оделења бсз куЈне; употребити се можс као стан и као лућан у Душаиовој ул. 73. Иста се кућа и продаје. Упнтлти Коларчева ул. 7 1 степ. III спрат. 14210

Уступа се локал са малом киријом на сред Геразија без робе. Адресе и бранже оставнти у аом. Врсмс иоз .Локал на Теразијама*. 14257

Бнше просторија у варошн, погоднс за већа н мања ■ нндустријскп предузсћа, аЈТОгараже као и штале изда]у >*е попољно. Обрати,ти се ка поштаиски фг.х 263 илп телеф. 30 ; -2в. 13717

ИздаЈе се дућан на Ђурђсвом Брду Куршумлиска 1. 13711 Издаје се гаража за више аутомобила по 500 дин. месечно са прањсм од кола, Таковска 60-в. 13721 ПредаЈе се бозаџпска радња за сваку бранжу на трамвајској раскрсниии Краља Алексанара 70. 13724

| Куповина и продаја ц Купио бих ппсаћи сто и орман за књпге, исправан. Јавити адм. Време под „Т. М.' 14225 Имање у Крагујевцу у центру варошн, преко пута нове цркве Главна ул. бр. 128., продајс се нз слободне руке. За обавештење обратити се на сопственика Радослава М. Карамарковића потпуковника у пензији. Београд, Сокатска 14. 14231 ПродаЈем добро очуванн тишлерскн алат и једап фотографскн апарат тринес осамнаест. Ценс повољне. Обратити се Даринка Гачић, Новопазарска 26. 14204

Р А 3 Н О

Првокласни домаћи кост јеф« тин а по жељи може сс н ван кућс добнти Гундулићева бр. 14, упитати надзорннкз куће. 13728 16. оо. м—ца изгубљена је између Москве н Карађорђсвог Парка вероватно око Славнје — златнабраз: јели са црвеним н бслим каменом и ' кале грпне. Допосиоцу. Ветерпичкв 1 ( >, (Крагујевлчки Ђерам) даћс ДОбГОГ награду Ђукић. 142»>1