Време, 11. 03. 1927., стр. 1

П Е Т А К, 11. МАРТА 1927

директор КОСТА М. ЛУКОВИЋ РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТНАЦИЈА ПОЕНКАРЕОВА 4—в ГЕЛЕФОНИ РЕДАКШ1ЈЕ: 20 - 45, 29-34 1ЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИ|Е: 20-98 ГЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

Поштдрима пиз1|»иа у готовом БКОГРАД . ГОД. VII . БРОЈ 1877

БРОЈ 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗЛ ЈЕДАН МЕСЕЦ НАША ЗЕМЉА . 23 иииара ИНОСТРАНСТВО . ЗО пин»р»

Енглеско-руски односи

После неуспеха у експортирав.у својих иромашепнх доктрив& на занад, Совјетска Русија покушава да своје ривадске амбиције према Епглеској Испољн према Истоку.. Са стране данаш ње Русије паставља се борба са Енглеском која подсећа на старо супарништво, али са новнм оружјем и новнм цнљевнма под видом револуцнонарно - комунистбчких идеја. Те ндеје, које код капиталистнчки организовапог, културпог и пационално вишемање сређеног Запада нису паншле на плодно тле, могле су бнти од дејства код непросвећеебх кинеских и пнднскнх маса, које се налазе под туторством европске културе. Ту је било телшште епглеско-руског аптагонлзма у новије доба, али пе п терен полнтичке борбе која се и даље водила па Западу или, боље речено, на западним граница ма данашље Руснје. Енглеске послертне владе бнвале су разпнх миптљеља о начину те подземне борбе, и ако су. према бољгпевпчкој Руснји, бнле готово увек у дефапзивном ставу. 1921 годипе закључен је са Русијом трговински уговор, који дапас најжешће папада консерватнвна страна чије је оп бно дело. 1924 годипе раапичкн кабипет Мак Лопалда, са Лојд Џорџом, признаје Совјетску Руснју, држепн 4 та ћс тим на^птпом доћи до бољих позицпја. Балдвинова влада, са Чемберлепом као мннистром ипостраннх дела у борби са бољшевиинма, прп'огава опет опробапсЈ тактнци политичког изоловаља њиховог. За стаље данаптљих епглескоруских односа зпачајна је такође дебата, која је пре неколико дана вођена у епглеском Горљем в Дољем Дому поводом руског одговора на лопдопску протестлу ноту. Постављвно је пнтаље да ли последпцом арогаптног ру ског одговора треба или не прекинути односе са Москвом. У од говору на реч г. Роберта Хорп.г, министр атрговнне у бнвше.м Балдвиновом кабинету, који је 1921 године водио преговоре са Красином и склопио апгло-руски трговински уговор, а у свом говору у Дољем Дому предложио прекпд односа са Руснјом, г. Чемберлен одговорно јн са раз лозима који су веома маркаптаи. »Пблитнка бритапске владе, рекао је г. Чемберлеп, ипспирисапа је најозбнљннјом лсељом да се осигура мнр у свету, да се смири н престапе мржља која је настала светским ратом и да се адстране елементп переда и сум ље. Ако посматрамо паш унуграшљи положај н просуђујемо вредност дипломатских одпоса са Руснјом, ја не бих дуго размишл»ао да предузмем акцију коју предлаже г. Хорн. Алн сам као представник владе морао да ствари узмем са једног ширег гледишта, јер би евептуалпи наш прекнд односа са Руснјом могао нмати недогледних последипа у другпм европским државама н могао би повећатн међународпу узнем-иреност. Бритачска влада задржава право да просуди о опортупостн једне преке мере п, у случају потреб*. да одредн момепат који буде еПортуп за предузимаље таквих уера». Усвојепо је владппо гледппјтс да се руска пота узме к зна њу н да се за сад пе предузимају никакве море у погледу промена у одпосима. Извесна помачка тта>ша сазпаје да ће пптпком садашљег саетлпка у Жепеви бпти расправљапо п Источпо Пптаље и да Енглеека, са прпстапком ком Франпуске, жели да пптане односа ппппдпих дпжава сз Ругптм пзпрср па зрлрпи сто. Ово обпврштоље пзгледа доета поперопптно, тпм пре што ј- у тоЈ пггој штампи пропрпп'чго жољом да се том приликом изпесе у дискугију и пптаље евакуппиј^ рајпске облас-тт, ингинуирајућп да Епгле ''ка тр^ба да подупре немачку тезу, ако има ипторгса да се оЈфжи Ло. ариски Сиоразум.

Друштво Народа једва ће моћи да у овом замашном окршају игра ма какву улогу, јер му ире свега недостаје веза н могућпост утицаја према Русији н љеиим сапезпицнма, којн се од сарадље у Женеви унорно ограђују. Сем тога европске државе, чланнце Друштва Народа, пикако ннсу подједпако заннтересоване па овој утакмици утицаја, а јапанска влада водн у том погледу једпу властиту п независпу полнтику. Према томе евентуалпа дискусија р.уског питаља у Жепег.и могла би да на пежељен начпн разбнстри појмове и определи стаиовншта. Овај крипии полптички супоб, који се постепепо претвара у ппави дипломатски рат између Епглеске и Совјетске Русије, пма важппх последпца за целу полптпчку сптуацију у Европп. Епглеска, која је стално бнла у резервисаном ставу према Пољској, у последље вро ме меља споје држаље. Као пеиосредпн и често узпемираванн сусед бољшевпка, Пољска сад може рачунати иа свесрди> прпјатељску потпору Британскога Царства. Али што је за пас и прилике око нас нарочато важпо, заоштраваље епглеско-руског сукоба, доноси све јаче иолитичко зближаваље између Енглеске и Италије. Пут Вптсона Черчила у Рим и његоуа одушевљена изјава за фашисте и њихов режим, свакојако да није озбиљан политички значај. Питаље да ли ће обећаља Ига лије да помогне Еиглеску акцију у Кини, бити једина последица Черчилових ра-зговора. Оеих дапа објављена је и одлука италнјапске владе којом се прплна је Р^мупији анексија Бесарабнје. Та одлука, сумље пема, иред ставља једну нову услугу, коју Италнји чини Енглес1сој у љеној борби протнв бољшезисличке Русије. .ер ми знамо, да он* копцеснје које је Румунија, у чнју савезпичку испралпост ми пикада ни једног тренутка јгисмо ималп разлога да посуми>амо, дала Италији, прпликом закљ.учиваља италијапско - ру> ког пакта прпјатељства, нису бч ле у стаљу, крај свих напора генерала Авернгска, да приволе италпјанску владу да призна анексију Бесарабије. Стога се наше јавно мњење пита с извесном зебњом, да ли има контра-услуга које Енглеска мисли дати Италији у накнаду за њене љубазности. Ма колико да смо уверени у мирдљубивост енглеске политике, о чему имамо доказа, ипак нездрава ситуација створена тиранским пактом, чини, да ми са напрегнутом пажњом морамо пратити даљи развитак догађаја. Ухашпсн је днрсктор суботичког укопног друштва „Помоћ" Суботица, 10. марта. — Јосиф Перковић, директор посмртног друштва «Помоћ», који је као као што је Време јавило, био одбегао из Сомбора са благајницом истог друштва, вратио се у Сомбор и стављен је под полицијски надзор. Јуче пре подне, полиција у Сомбору тражила га је, али га није нашла, те је тамошње тужиоштво издало потерницу и данас га је суботичка полиција ухапсила у једној ов-ашњој кафани и спровела га за Сомбор. (Време) Таксе за странце у Француској Парпз, 9. марта. — Сенатскп фннанспјски одбор одлучио је да се од страпаца на име издаваља легнтимадија иаплаћује годишње 150 фраиака пуне таксе нли 20 франака смањене таксе. Легптимацпје биће потребне за бављење у Француској преко два месеца, а мораће дд се обпављају сваке годпне.

БОРБЕ У КИИИ Кантонске трупе напредују Париз, 10. марта, — Рајтер јавља пз Шангаја да кантонске трупе, захваљујући деморалисан.у трупа у покрајнпи Апхваи, брзо папредују дуж Плаве Реке у правцу Напкнна. Руска днвнзпја од 7.000 људв, из војске гувернера Чантунга, која ( штити пругу ШангајНашшн, ловукла се према Пукеу. Земљотрес увиштпо једно јапанско пристапиште Париз, 10. марта, — Рајтер јавља из Токија да је земљотрос скоро сасвии упнштио пристаииште Ампно. У томе месту срушило се и запалило позориште и том прилпком погинуло је 200 а рашено 600 лица.

Изгорело слагалиште дуваиа у Белгији Парнз, 10. марта. — Јављају из Анверса да је пожар у Мерксему уништно велико слагалиште дувана. Штета изпоси 3 милиона франака. Стварање индијске морнарице Париз, 10. марта. — Јављају из Лоидопа да је епглески парламепат на другом чнтању усвојно нацрт закона о стварашу иидијске морпарице.

Папска комисија за Русију Париз, 9. марта. — ЈављаЈу из Рима да је тамо образована папска комисија за Русију, којој је иа челу кардинал г. Сиичеро, секретар копгрегације сточпе цркве.

Кинезихапсе супругу секретара совјетске амбасаде Лоидон, 9. марта. — Јављају из Пекинга да су г-ђу Бородин супругу саветника совјетске амбасаде у Кантону ухапснле у Пукову иристалице Шанг-СунгП1анга гуверпера Шаптунга. У овдашњој совјетској амбасади су узнемпрепн што П1анг-СунгШаиг пфе да преговара са совјетском владс м и што не дозвољава да совјетски дипломатски представник стапује у провинцнји. Сазнаје се да су британске власти умољене да ннтервенишу да би г-ђа Бородин била пуштена у сло<5оду.

Нова ваздухопловна јединица у Земуну Нови Сад, 10. марта.Крајем овог месеца одлази из Новог Сада иа нови аеродром у Земун једна група од 2 ескадриле ловачких апарата, која ће онде стално остати и формирати нове једипице. Са овим апаратима одлази неколико најпознатијпх офицпра пилота новосадског аеродрома, који ће од сада стално бити у Земуну.

Ратификација уговора о Бесарабији од страие Италије изазвала је одушевљеље у Румунији

Букурешт, 9. марта. — Ралор Јавља да је итаЈијански посланик г. Дурацо данас прелао прехсехнику вЈаде г. Авереску званично саопштење о итазиЈанско) ратификаци)и уговора о Бесараби)и. Варош )е окићена заставама и приређ<. ;е су одушевљене манифестације. Парламенат и сенат охржаЈи су свечане седнице. Штампа коментарише срећаи догађа) ко)им се, после ратифнкаци)е 0д стране Француске и Енглеске, коначно потврђује стање ства ри и иационално истори)ско право.

Генерал Авереску СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ ПАРЛАМЕНТА И СЕНАТА Букурешт, 9. марта. — Радор јавља да је данас одржана свечана седница парламента у циљу званичног објављивања ратификације уговора о Бесарабији од стране Италије. У парламенту је говорио министар иностраних дела г. Митнлинеу који је подсетио да је присаједињење Бесарабије, које је било свршен чин у земљи, коначно потврђено и у међународном праву. Италија је била прожета истим духом правде као и Француска и Енглеска. Акт не садржи никакав дух насртљивости, и Румунија

увек предлаже источном суседу закључење пакта о ненападању. Румунија је у Токију отворила своје посланство, рачунајући да Не Јапан такође ратификовати уговор о Бесарабији. Сви представници разних парламентарних група, међу њима и г. Базе у име немачке странке из Бесарабије и г. Вилер у име мађарске странке, једнодушно су се придружили изјавама министра иностраних дела, изражавајуКи задовољство због признања. На свечаној седници сената, председник владе г. Авереску дао је изјаву поменувши да су његови преговори, које је у Риму водио месеца септембра, довели до садашње ратификације. Истакао је важност учињеног геста од стране италијанске владе и изложио тешкоће италијанске владе која је везана односима са Русијом. Вративши се из Рима, г. Авереску послао је документа о односима између РумуниЈе и Русије, у којима је изложио садашње стање ствари. Г. Авереску изјављује да не зна како су се догађаји развиЈали у Риму, само зна да су преговори између Рима и Москве утицали на г. Мусолинијеву одлуку. Италијански акт не садржи неко непријатељство према Совјетима, већ је то гест који је последица држања заузетог споразумом од 1920 године. Ситуација БесарабиЈе коначно Је потврђена и она више не допушта да се, без највећих опасности, помишл»а на сукобе у овом делу Европе. Г. Авереску изјављује да Румунија треба да Је захвална великим силама коЈе су ратификовале уговор. Ситуација улази у нову фазу и омогућује мирно и срећно решење. Г. Јон Братијано изјавио Је у име либералне странке да се узлржава од дискусије о објашњењима председника влале и да са великом радошћу прима на знање акт Италије, коЈи је удвостручио вредност братског пријатељства између двају народа, успостављајући атмосферу међунаролног морала који је потребан светском миру. ' ' Ј

Балтичке државе уд&љују се Енглеске

од

Пред закључењем оакта измеду Летоније и Естоније с једне сгране и Совјетске Русије с друге стране

Рига, 10. марта. — Поспедњих дана живо су настављени започети преговори за занључење пакта између Летоније и Русије. Ови се преговори приводе нрају и верује се да ће можда још у току овога месеца лакт између Летоније и Совјетске Русије бити закл,учен. Како су Летснија и Естонија закључиле царинску унију, то се очекује да ће и Естонија закључити исти I кав пакт са Сов јетском Русијом. У Лондону су веома нераспопожени овим удаљивањем Баптичких Држава од циљева енгпеске политике и приближавања Совјетској Русији баш у тренутку. када Енглеска са великим напорима спрема један широки фронт противу Русије. ("Време) ЛИТВАНИЈА РЕГИСТРУЈЕ КОД ДРУШТВА НАРОДА СВОЈ УГОВОР СА РУСИЈОМ Женева, 10. марта. — Литваннја је регистровала код Друттва Народа уговор, којн је закључила са Совјетском Руснјом. Тај уговор садржи једну одредбу из које се види да Совјетска Руснја не признаје пољску границу према Литванијн.

Уошпте, опажа се у последље време веома жива акција руске дипломације да се балтичке државе привуку Русији, те да бв или остале неутралне-, или бил« на страпи Совјетске Русије на случај сукоба са Пољском, а тиме п са' Епглеском. (Време). МАЂАРСКО-ИТАЛИЈАНСКИ ЛРЕГОВОРИ Рим, 10 марта. — Овде је допутовао мађарски државни подсекретар г. Димербергер. Његсв долазак држи се у тајности. Вла сти су наредиле уредницима сви|V римских листова да се о бав љ ењу г. Димербергера не сме ништа писати. Тврди се да је дошао у Рим да води преговоре са италијанском владом о извесним економским питањима, зли се у дбро обавештеним политичким круговнма његовом бављењу Ј Риму придаје сасвим други значзј. Тврди Се да г. Димербергер има да припреми све што ј« потребно за долазак г- Бетлена ) Рим, који се очекује почетком идукег месеца, з сем тога да ог почне преговре о једном евонтуалном пакту између Мађзрске с Италије. (Време)

Аустријски посла' ник предаје г. др, Нинчићу на]више аустријско одликовање Аустријски посланик на нашем Двору г. Хифвнгдо посетио је јуче г. д-р Момчила Нип чића у стану и предао м.у лепту великог златног Ордеиа Част, којвм га је одликовао председник Аустријске Републике. Г. Албер Тома код г. др. Нинчића Г. д-р Албер Тома посетио је јуче пре кодпе г. д-р Момчнла Шшчнћа у његовом стану.

Лрнвремени тргсвиисни рвор између Грчне н Бугарсне Софнја, 10. марта. — Један овдашњи лист доноси да ће министар иностраних дела г. Буров ових дана поднети Министарском Савету на одобрење закључени привремени трговински уговор између Бугарске и Грчке. Тнм уговором заштићен је бугарскн увоз у Грчку; он добнја права, која имају н и друге државе у томе погледу. Бугарска делегацнја напустнла је Атнпу Са утиском да ће се скоро моћи приступити преговорима за закључење једног редовног трговинског уговора између Бугарске н Грчке. Вардар надолази Скопље, 10. марта. — Због брзог топљења снега т;о планинама, Вардар је од синоп почсо нагло да надолази. Постоји бојазан да се из корита не излије. (Време)

Афера у скопском срезу Скопље, 10. марта. — Иследпн судија скопског првостепеног суда расматрајућн огромни досије а!и1та но утајама н проневерама у скопском срезу за време службоваља поглавара Отевића ухапсио је за дело утаје н бившег полшшјског писара среза скопског, Милоша Пванчсвнћа. Истрагас е и даље води. Ноиа ха.шиења прсдстоје. (Време)

Длбансни мкнистар (пољннх послоза захвољује г. Мцолннн у Милано, 9. марта. — Коријерв делз Серз од 3. марта објављујс вест из Бари-а, да је јуче тамо ' прпспео т Ц&рпза албански ми нисгар иностраних дела Елијз беј Вриопв. Он је пз Барија упу тио депешу председнпку владе Уусолпнију, благодарећи му ла великој пажљв која му је укалапа приликом љегова боравка Ј ИталгПо том је Врионв отнутовао за А.тбапнју. Повратак министа фкнанскја г. Молова у Софн ; у Софија, 10. марта. — Дневни* доноси вест да Не се министар финансија г. Молов ове суботе вратити из Женеве у Софију, где ће реферисати влади о резултатима конференције Финансијског Комитета у Женеви. Г. Молов остаће у престоници Бугарске садо дв? дана.

Грећг сепонозаше избегпнчког ЗсјМЗ У ПуГоРСКС.ј Софија, 10. марта. — Јучера пга>н Дневнин пише да ће се 22. о. м. извршити треће депоновање пзбсгличког зајма у Бу гарску Народну Бапку, и то у нзиосу 333.000 енглеских фун-, тп. Четврто депоноваље, које ће бнти и носледње, у нстоме износу 333.000 епглескрх фунти, нзвршиће се 20. апрала о. г Адмирал Береџ у Дубровнику Дубровник, 10. марта. — Јутрошљнм брзнм возом стпгао је овамо амернчкн посланнк на нашем Двору г. Прннс са адмнралом г. Береџом н његовом пратњом. С њнма се па.тази н нагс контра адмирал г. Кох са своји* ађутантом. (Време) Епилог једног стечаја у Ваљеву Ваљево, 9. марта. — Даиас Је ј овдашњем суду било од|)еђено рочиште фнрми Срећковнћ. Богдановић и Стефановнћ која је недавно била покрадена, а после тога је пала под стечај. У последњем моменту фнрма с« споразумела са повериондиа.