Време, 11. 03. 1927., стр. 2

I

Стлмт* 2

Петак, ГТ. илрта ТОТ.

Д Н Е В Н И К

,Прослава трезве-1 ности обавиће се

» УКАЗ У У Мтшсп ВбКн \КЛЈ о 1к>с1 Ју в пеианониса ЕН1 судоил (кои Влшој зем.г.и.

МУ1НИСТАРСТВУ ВЕРА | ПОДИЗАЊЕ ЗГРАДЕ У РАСАД- ОД 3 ЛО 10 ДППИЛа 1рству Ве,« попгнсАВ ЈбЈ НИМУ У ШТИПУ ■ " М амргш« поставлењг. рл^мешга- У Миинстарстиу Пагоприврвдв н' На МОЛбу Савеза Трвзвенб '1'^ духов-1 Вода одобреи Је креднт ол зоо.ооО ди Младе ^кн, Мннистарство Просве ) у целој иара за поднзање једне иове зграде [ те уиутило је школама следећн ј у Драшвлом Лозном н ВоКном Ра-' распнс: ЈАВНИ ПРАВОЗАСТУПНИН У глл,1Нжу У Штнпу. у којој Ке бнтн ^подез ПЕТРОВЦУ смегптене каицеларнЈе управо ра- 1 садннка. ГРАЂЕЊЕ КАМЕНДИНСКОГ ДРУМА Новос-адска Општина памерава да прнступн грађељу камендинског

ЖЕРЛ.А

Динар у Цириху 9.1325. Скои талијансне лире. Промет осредн=и. Ратна штета 344.50—347. Берлин је јуче био скупљн за пола. Девфстх>а Мнннстра Правде поВТавл>ен Је за Јавнор прсикчЈаступтшка ири Првостеиеиом Суду у Петровцу г. Ннкола Ј«.'Влновнћ, секретар тога суда у остаиин.

Треовепе Младежн сваке годппе у току једне неде-|дом! I НВН ље приређује ирославу Трезве- је мађарскн пенго јевтиннјн за једности, а ове године ће битн од "У пару. 3. до 10. аирила. Ова прослава! Букурепгг је иптерпапнопално нма за циљ да ндјеу тоезвено- ^ '»ррст- У "пострапстиу Је поскупео сти иоиуларише у иа{>олу путем од 3125 па 3175 шпајц. Франака, а вог иута дуж М^тог ЈапТа^РпппгГм 1 нредаслп.а, растурањем летаиа, оц ? е \ е . СК0П|, ° за 1 ЛИПЛ Ј |1а 1( *Ј бог и>та дчж иалог Јарка. ^адовн ' ' лсјо . Исто тако и девнза Милано Је ћо почетн половипом идућег месеца. плаклда и орошура. скочнла од 23 на 23.20 у Цириху, а Ја те радове Општнна је вотнрала | у местима где ПОСТОЈе КОЛа овде равно за 3 поена. кредцт од бво.ооо динлрд, Саве .1» Трезвене Младежи а, Промет осредњи РАЗМЕШТАЈ ИНСПЕКТОРА ФИ- Др.УШТва трезвености, она ће са- Још се жнио »6авл.а Цирих, НАНСИЈСНИХ КОНТРОЛА ма 0 |'гамиаивати прославу, ире- а мтта Лошоп, док Беч, Ираг, П,уУ Мнпнстарству Фннанснја нзвр- поручује се н ставља у дужност јорк и Мнлаио осродље, а остале КАСАРНА НА АЕР0ДР0МУ У шон Је послелњнх дана велнкн раа- управ&ма школа, да им у свему I дсвнзе слабо. БЕЖАНИЈИ мепггај ивснектора фннанснјскнх излазе у сусрет. Дозвољава се ј Потреба се још увек подмирујо Мннистарство Војскв н Морнарн-' У Ц ®- -10 Ј наш °Ј земљн. Кпотреба ШКОЛСКИХ просторнја нзвојннчкнм трећннама. Народна Ве донело јс одлуку да се ндућег нов РЕД В0ЖЊЕ У РЕЧНОЈ ПЛО- за ДР :кап>е предавања и за дру-' Папка једипо је дала већу ставку месеца прнстуга поднзаљу вове ка- ВИДБИ | ге сврхе прнређивања. Ученици- Цириха. У току састаика само је «рне па ает)одрот- у Бежапијо код| у Ппоопппи Рвтоо п.лип«» Лп-' ма и наставницима се дозвоља-1 Ј " 1лап0 У п°РаетуЗемуна, 1о]а со сада уређује. За ке * к - аа.вошен оад па но ва Ја учествују у свима овим У Зггрзбу је ситуапнја истоветна. б^гоеаит* Мсарпо осаг1 ' рм 1* гом реду вожие. О шј иови ред в>ж. ЛЧтиовима и да учествују у ма- .Промет сдаб. У иоку је Милапо до и ' 1 и,о стЈ-пиће па сиагу 20. нарта. Та-1 Н1!(](есташ)ји. Опде пак, где нема,- >4 - л> ' КОНФЕРЕНЦИЈА 0 ЛУЧКИМ ТА- Не бнти пуштен у речнн саобра- ' организација ТрезввНОСТИ, упра- ј Ратна иггета 346.50 РИФАМА У БЕЧУ I ћај и већи број бЈкздова, у којима ве ШКОЛа 110 СВ0Ј0Ј ИНИЦИЈативн Ратпа гатета и ла.Ђе скаче: 344.50, Овог мосеца одржаће се у Бету ада Диракција не осЈсудева. I нмају прнредитн 4. априла оба- ј заврпшн 347. Тралава аснва. Рађено ЕовфорвиниЈа пАших. аустрнјскнх,' ПОНИШТЕНА ЛИИИТАЦИЈА о вез "а предавања за све ђаке, у п г ,омггг 2(ХК) комала чехословлчкн1 .мађарских и нталн- ј ПРОДАЈИ ШУМА I КОЈИМа ће се НЗНеТИ Штетност V- ^ а улт11М0 март 347—348 (1300 ко|ансгнх делегата, на којој ће се пре д шјгпм нотпебв алкохота и пувана ад греслтн онтан-е лучкнх тари 1»а.' ЛнцнтоциЈа, коЈа Је одржана пре »отреое алкохола И дувана за Ц иа је ове сонференанје дј » се нз- нивеспог времена у Виикоиш1ма ра- оргапнзам МЛадежИ и ДЈХОВНН радн слешоална тарн)}«, којом бн ■ зи "Р^лаје државннх шума Псуња развитак е< овемогућпла еио; а конкурепцнја 11 Прешншса поннштепа Је.', Мнпн- вања Не ОДржатИ еевериих немачких лука. За ту кон- ста Р Је пашао да та лнцнтација нде наставнипи трезвењапи или на-, ференцију у нашнм привред!шмг кру иа штету државпе касе, нако Је це- ставннк кога старешина школе, Народна Банка 4255

УКАЗИ У МИНИСТАРСТВУ П0- д РУ ма °Д !."• ле ( 4.г. гилометра н но- ј ЉОПРИВРЕДЕ И ВОДА У Министарству ПољоиЈшвреде н Вода потинсанн су иовн указн, косе постаЈ^.1»аЈу, унаиређују н пензноиншу чниовпнцн по.чхитрнвредне, ветернпарске н хндротехннч св стр\-ве.

Још !една, и то врло опасна Крмза —о-о-с* Криза нашег народног ћољарства Минмстарство Трговине и Ин- добро и напредак нашег нарозног дустрије примило је у прошлој го- ( коњарства треба да се у што јачој . - ,дини од представника наше дома- 1 мери заинтересују судбином овог !?зе еу 0 п^уно Д ста6нТе, јо^о ће индустрије велики број молби посве важног питши. Оа ипјмамг и жалби, у којима се износи зло, олгајивача коња па до нпјвећих стање, у коме се на.тазе готово сопственика великих коњарскосве гране наше младе индустрије. ергелских поседа у земл.и и од Наша домаћа индустрија у оп- најскромнијих поборника на поште преживљује период мучних .о,у пол,опривреде и витештва па дана, посрће под притиском сила до највеНих ннстанција центраткризе и најзад вИше и-ти мање не државне а поглавито ком^арске подлеже због доцкан приспеле или управе, сви треба да припомогну, никако стигле помоНи. Они који ла се ово посве важно питање позло треба да лече, долазе доцкан стави на здраву, рационалну м до тачне диагнозе овог болесног | "рактичну основу. стања, услед чега један по један Народни посланици, без оозирз члан те велике фамилије, која се

мада), за апрнл 350.50—352 (1300). 7 од сто зајам 80—90.50, остала омладине. Ова"преда-. ТЈ?"" 1 * ® 9 а ро6а Ра * ево првеиствено од С ™ 1г,,ар " е бсз посла

у нашим привредним кру говима влада велнко интересовање. на била достнгла 90 милнона днн. СЕДНИЦЕ САНИТЕТСК0Г САВЕТА Н °В ПРАВИЛНИК 0 П0ВЛАСТИСлиитетскн Са,вет Мннистарства

Народног Здравл>а одржао је" јуче своју пленарну седннцу. На тој сед-

ЦАМА НА ДРЖАВНИМ ЖЕЛЕЗНИЦАМА Овнх дапа заврптује рад комнспја.

анцн претресана су разна начелна к °Ј а Ј с н.мала да изЈЈади нов правнлпитања, која су сада на дневном ннк о пувластнцама н бесп.татним реду у Миннстарству и треба да се картама на држ&вннм желеаницапгто пре реше. Савет је нска од тнх - ма - Комиснја је радила у Гевералпитан>а претресао и дао своје миш- но Ј Дирекцији Миннстарства Саод>ење, а о осталом расиравл>аће се браћаја. После буџетске дебате Мнна ндућој седииди, која ће се уско-, п,, стар СаобраКаја изиеће тај праро »држатн. внлннк на претрес пред Мииистар! скн Савет.

старешин одреди. У сваком месту месне' 0л акција је рађона само Народтрезвеп.апке организаније у В1>е ,,а иаш:в ? 603 к >'" 0,,а 1926 - \ по 4255 (5 комада).

мену ол 3. ло 10. анрнла изабра-

ЕЛЕКТРИЧНА ЦЕНТРАЛА НА АЕР0ДР0МУ У Н0В0М САДУ У Мннистарству Војске н Морнариае одлугчеио је да се на аеродрому у Новом Саду поднгне једиа иова зграда, у којој ће бвтн инсталнсана електрнчна цеитрала. Та централа даваће осветл>ење аеродрому н електричну еиергију за радноннце. Зграда ће ндућег месеца*бнти чодигнута. _ у ПОВЛАСТИЦЕ САВЕЗУ НАБАВЉАЧКИХ ЗАДРУГА _Генеро.тна Днрокција Државшгх

КОНГРЕС САВЕЗА ЗДРАВСТВЕНИХ ЗАДРУГА У септомбру ове године одржаће Савез Злравственнх Задруга свој редовин годишњи конгрес На копг|)есу ће бнти заступљвне све Задруге нз наше вемље, којнх до сада нма 34. ПОДЕЛА КРЕДИТА У МИНИСТАРСТВУ САОБРАЋАЈА У Мшгистарству Саобраћаја састав-Ђена је стручпа комнснја, у коју су ушлн директорн свију Обла-

Же-чезница доиела Је решење којнм СН11Х Државша Дирекцнја. Та косе укидаЈу повластнце, дате Савезу миспја нма да нзрадн предлог за Набаа.тл , исих Задруга Лрлсавинх' поделу буџетских креднта на облаСлужбеннка почетком прошле го-1 спе лЈрскцнје: у Београду, Љубља! нн, Загребу, Сарајеву н Суботшш. НОВА КАСАРНА У СКОПЉУ Према одлуци Мнниста.рства Војехе и Мориарцце, у грађовннском одсеку Одељења за Ваздухопловство у Петроварадниу нзрађ&ш су Планови за поднаање једне нове касарне на аеродрому у Скопљу. Та Еасариа биће овог нролећа поднгнута. Кредити су веВ одобрени. ПОЉОПРИВРЕДНА КОНФЕРЕНЦИЈА У РИМУ У Риму ће се, у тамошњем Међувародном Инстнтуту за Агрцкултуру одржати 25. анрила међуиародиа пол»оиршфедца коифереицнЈа, иа ко јој ће се расдрав.1лтн поглавнто о пшеницн: о врстама пшеиице с ековомске тачке гледишта н о методана културе пшеиице с обзнром на клнматске ирнлнке (сувн н влажнн жлиматски реони). Наше Мипистарство ПољопршфвДб н Вода послаће еа ову конференцију своја два делегата. ће јелаи лан. када ће се извести БЕОГРАД, 10. МАРТА главни део свечаности, и ако по- ДомаИе бсрзе: треба спровођења те прославе Београд, (звапичпи курсевн). буде захтевала, могу се тога да- Девизе: Лоцдои 270.75 275.95 (276.73 па и пе држати иредаваља. Пре-' 275.УЗ); Париз 224 222 (224.20 222.20); давапл по школама могу одржа! ^УЈ°Р К 5(505 50 - 75 (бв.94 50.74); МиТИ ОВЛашћеНи ПреДСТаВНИПИ КО- " 1а,1 ° 25501 2534М (253.07 251.07); Цнла. меспих и обласних средишта Савеза Трезвене Младежи. Потребна упутства за ово могу се тражити од Савезр Тдезвене Младежи, Београд, (пошт. фах 13&).»

рнх 1007 1004 (1007 101Л); 11раг 109.10 108.30 (109.10 108 30); Амигердам 22.87 22 .81 (22.87 22.81); Берлив 13.52 13.49 (13.5188 134888); Беч 8.0325 8.0025 (8.0325 8.0025); Псшта 9.985 9.955 (9.995 9.905); Букурешт 35 34.50 (34 33.50). ПР0ДУНТИ: Нови Сад, (.такључак). — Пшеница, бачка 70 са 2 од сто, промпт, по ј 305, и тражња 307.50; горња Бачка, I мате ријално - привредног об. Мннистарство У Г1уТ рашн.н, ' 1 " ~ У " Дела суспендовало је ОД дуж- 102.50; бачки, белн, властелинскн, аа

Суспендован срески поглавар

зове: «Наша домаћа индустрија», умире, не дочекавши прави и благовремени лек за сласење свога оронулога организма. Али, постоји поодавно још једна и то врло опасна криза,, о којој се још нико у јачој мери не интересује, због које се још нико није озбиљно забринуо, нико се противу ње не буни и не брани и ако сви видимо, да се њене штетне последице све више укорењују. Што је најинтересантније, та криза није постала ни штетним утицајем са стране, ни кривииом произвођача, ни борбом између ових и потрошача. Клица зачетка њеног налази се на жалост у нами самима, у нашој крајњој немарности и неозбиљном схватању значаја те веома важне гране наше привредне домаће индустрије. Та криза је веома опасна не само у погледу привредно-економске моћи нашега народа, која ће ако и даље овако латентно, подмукло, буде напредовала, захватити све дубље корен и произвести ускоро тек праву и непоправиму кризу, чије тешке последице неће моћи ни за врло дуго време поправити

на партиЈе, коЈима благостање иарода и сигурност отаџбине леже од увек на срцу треба са своЈе стране да учине све што могу, де надлежни, којима је пало у део за се старају о напретку ове моћне гране наше народне сточарске производн>е, предузму све потребне мере, које Ке не само сузбити кризу нашег народног коњарства^ него које ће коњарство у што краНем року довести на степен, на коме је пре рата стајало у новим крајевима, које смо као ратну тековину задобили од бивше АустооУгарске монархије. Госппзин Министар Војске и Морнарице, књ представник наше тилионнте ођ'жане сиЈе, не треба да смеће с У*а да ће знача) народног коњарства у земљи и улога коња баш у будућим модерннм ритови/ча наћи своју пуну и неопходну применЈ Биш због мохерних техничкм изума, коњ ће у будућиш окрш*јима народа играти веома важну улогу. Он Г,е као живн механизам за ношење и теглење бити од неизмерне користи оној воЈсци, ко /а га у довољноме броју и доброме квалитету буде имала на расположењу у своЈоЈ земљи. I Борба из ваздуха и страховита

НОСТИ Г. Јована Мичина срескогјмај, лађа канал, р. к., 173; бачки, за у кризу далеко опасниЈу, у кризу поглавара среза Јаша Томић у ј окатина Новн Сал 175. Брашно,! сигурности одбране отаџбине. Та

ни највећи државнички ум, па И а ^ хемијских продуката у . располагао и неизмерним „ ишти |, е Г ,р 3 о све вештачке објекним средствима и државе и иа , ^ ^ главним стратегиским саоР 0 - 13, I браћајним правцима и онемогућити правилну употребу механичких, моторних средстава за превоз и пренос војске и сиих потреба, које су за њен живот неоп-

Та криза, из садашњег њеног 'лика, фетвориНе се неминовно у најтежим моментима земље и најК)ла,

Банату, због тужбе, која је под ® Г- г ** ^ ачка - промпт, 457^50; Л* о «риза, која чини огромну материнета против његовог рада. базис, Б ачка, прдашт» 460; № 2^ Бач-1 ј алну ште ту нашем народу, и која ће, ако се благовремено не_спречи, довести одбрану наше отаџбине у врло критично стање, зове

ка, промпт, 420; Л* 5, 380; 0, 350. Хлебно, Бачка, по мустри 273. Тепденцнја: код пшенице жива, код осталнх прод\'ката непромоњеиа.

| Пр-)мет 38 вагоиа.

6И0ШИ „КОРЗО" ЈсКШИГев^ 11 Воследњи дав! Још само д,апас! „Деликатесе" са НОЛИН Мур Најдуховитији филм ове симпатичне звезде Вашем непрпљ њу најзад је дошао крај, јер од сутра приказујемо најскупоценнји филм ове сезоне ; ,ХНотте а ГНЈбрапо" (Ф " Т " ДП " ИГЕТ ДИФЛО Карте су у претпродаји. Цене нису повишене.

се: Криз а иашег ииромог кољарства у земљи. Док се код првих криза као главни разлози помињу: фаворизирање увоза страних продуката т. ј. незаштићеност наше сопствене индустрије, неуређеност односа између произвођача и прерађивача и т. д., дотле за кризу нашег народног коњарства, која произлази из наше немарности и рђавог схватања организације коњарске индустрије, немамо куражи да сами себе поштено и отворено, ако не оптужимо, оно бар убедимо у штетан досадањи рад у овоме погледу. Опасност, која ће неминовно наступити, ако се криза нашег народног коњарства што пре и што снажније не угуши, очигледна је. Сви они, којима на срцу лежи

ПОДЛИСТАК ВРЕМЕНА 11-3

Паризета р о м а н Л.у1а Фе1аа,а «— Паризета, досада си живела код твога ујака не размишљајући о томе зашто ниси окружена многоброЈном породнцом. Знала си да су твој отац и твоја мајка умрли још док си била сасвим мала и то обЈашњење ти је било довољно досада •Међутим, вечерас се тако нешто догодило да ти ја морам реКи много више него што си досада знала. — Зашто ми о свему томе говориш баш сада, ујаче? питала је Паризета мало уплашена. — Зато што сутра ујутру морамо иКи код г. ол Костабеле који нам се вечерас представио, а нећу да идеш код њеп не знајуНи мнсге ствари које сг са.мо тебе тичу и коЈе сачин>авају ведику тајну твога живота. «Дете моје. ти знг- да Ј'е твоја ■ајка умрла кад см се ти родила Али твој отац? Ни-кад ти тсаи говорио о твом т о сал имао

20 разлога и рећи ћу ти их мало доцније. «Твој отац је умро пре кратког времена. Умро је за време рата..» Паризета је била јако изненађена. — Па лело, рекла је, кад је умро тек за време рата. зашто га никад ниса.м видела. Благајник је био вео.ма збуњен. Па ипак, почео је да говори, морао је ићи до краја. — Ти га ниси видела, драго моје дете, зато што је он напустио твоју мајку још пре него што си се ти родила. Он није оставио Паризети времена ни да размишља ни да исхаже своје мишљење. — Није на деци, рекао је, да пресуђују о делима својих родигеља- А затим, веома је вероватчо да твој отац ннкад није ни знао да ти постојиш. Сад не вреди нинта чинити му замерке и срдити се на њега. «Било би такође неправично осуђивати га јер ми не знамо како би се он могао бранити. «Дозволи ми да ти кажем да је он био странац. «Твоја лама, исто као и ти, би-

ла је играчица у опери. Он ју је много волео али можда не довољно да би се са њо.м венчао. «Можда је био и од такве породице која на то не би пристала!.... Јер. твој отац је био племиН, из једне високе португалске породице и када је можда видео да Неш ти доНи на свет, он је разумео да Не то у тој његсвој високој породици створити читаву драму у којој би твоја мама извесно била жртвована. » «Њему је зато било милије да се удаљи остављајући јој извкно богатство и не чекајући да се ти родиш. Чак је лако могуће да се вратио својима да би се тамо оженио по вољи својнх родитеља. «Он је дакле отишао да живи у својој постојбини. а ти си се родила осам месеци доцније». Паризета је одавна хтела да прекине излагање свога ујака али ју је овај увек позвао да Нути. Најзад, она зчше није могла да

— Драго моје дете- ти се веома журиш .. Ти знаш да се ја не разумем у сентименталним стварима, али кад се тиче нечег оваквог, онда са.м још више збуњен. Ја ти говорим из свег срца, искрено. Али, пусти ме прво да ти све кажем. Иза завесе, и ако је једва чекао да се врати у Лаписов стан, Биноклар је у себи одобравао Коголеново држање и јако се интересовао_за те породичне ствари. — Твој отац, наставио је благајник, звао се Антонио од Костабеле. Паризета Ј"е била ван себе од изненађења. — Да. да- Овај стари господин кога си вечерас видела, то је твоЈ деда. «Антонио од Костабе/к, !Бегов син, био је Португалац. Када Је Португалија ступила у рат на стра ни савезника он је дошао да извр* ши своју дужност нт нашем Фронту и погинуо је 1915. године у

ходне. На коњским леђима и грудима креНуНи се ван ових главних саобраНајних праваца, износиНе се прбеде оних армија, које буду овај живи преносни ратни материјал имале при руци. А имаНе га само тако, ако надлежни у времену мира предузму све потребне мере, да се ово живо ратно оруђе створи онако, како то привредно-економски интереси народа и сигурност отаџбине захтевају. Пренимо се из летаргичног сна, у који нас на жалост све више уљушкава сјај и блесак апартма на наших коњарско - спортск}С клубова, у којима приређујемо пру јатна нам разонођен>а сваке врсте, а које нас и нехотице св? т^ше уДаљавају од главног зздатка. Обратимо игго већу пажњу пра вом народиом коњарству и потпо мажимо што снажниЈе и што бпже стварап*е оннх типова н каггегорнЈа коња, у коЈима лежи снгур ност одбране земље и оставиу на страну моментална задовољ ства, која тркачкој публици на хиподромима — нарочито Београда и Новога Сада — стварају трке и тркачки кон.н неколиких коњушница пунокрвних коња. Унапређујмо и стварајмо прво ратног коња, као средство за од. јбрану отаџбине, како су и сви остали напредни народи чинили и чине, па тек онда помишљајмо на

ност која те вечерас толико изненадила била сасвим природна. Паризетино узбуђење бивало је сваког часа све веНе Коголен је наставио: — Докази о свему ово.ме што сам ти рекао, налазе се у овој нутији свде. време између твога оца и твојс н тркачких ком. мајке, разне успомене које сам Не заборавимо, да се у кровичесто' хтео да ти покажем. , н>арама стотине хиљада сеоских «Увек ме је нешто задржавзто одгајивача — а не у неколико раАли сада. кад се овде појавно твој скошннх коњушница пунокрвннх леда нисам могао и даље да ћутим. тркачкнх коња — налази онаЈ Х-џео сам да ти кажем све. |живи сточни ратни материјлл, на Паризета је плакала и тако ту- К °Ј И Ј ед,,н0 иа Р 01на одбрана у тежноЈогледала свог ујка ла Је овдј шкиИ тренутцима по отаџбину мои сам осећао да му сузе наилазе >ке да рачуна. ВЕЈ1. Ј. ТОМАШЕВИЋ арт. ппуковник У пензијн

се уздржи. — Зашто ми ниси никад гово- Фландрији. рио о томе, ргкла јс, и још једном — Онда, ујаче, значи да Ј*е ")ва ј те питам, зашто мл о свему томе' тевојка чију ми је слику нокгзаој говориш вечерасТ А гт, г вега рецијбнла

ми како се звао мој < **ац?

стра. Одатле видиш да је ова сли**«

у очи. Он је извадио један мали кључ м отворио кутију коју је показао и извадио из ње многе хартије ко1е је ставио на сто. — Ево, овде можеш све да впдиш, дете моје.-. Ати, Пар1тзета је одгурнула све ге пожутеле хартије и рекла*. — Још не, ујаче. кад будем мало више на то навикнута. (иасганнће с«ј

Н0ВА КЊИГА ЗА ДЕЦУ ИесГог Ма1о1 Без породиде Историја једног дечака. Сд нуио слнка. — Иена 1*2 лнн., са иоштаривом 1/, уз доплкту 19 дннара КЊИЖАРА ВРЕМЕ