Време, 11. 03. 1927., стр. 3

Петак, И. иарта 195Т-.

Страиа

НАРОДНА СКУПШТИНА ..I — 0 "» ч ■

Министар Пошта одговара на интерпелацију г. Вујића Због једног места у говору г. Васе Јовановића избио је сукоб иамеђу радикала и радићеваца, који је довео да прекида седнице Кжо ц ]уч» био у Народној с «уп-јцу у Раковпци. да се сваки те- жавп не треба више него две.

Шмни интерпелациони дан, то је пре

леграм мора преко те ставвце

послати, пита г. Вујик. Шта ће онда радпти ових нет ставппа? Што се тиче лвста Радио-теле-

подне претресана интерпелација г. Дии. ВујиКа, посланика земљорадничстранке о злоупотрсбама у Минипарству Пошта и Телеграфа, а спе-| Н1 _ иијзлмо о нзбавци новн« станица «•-; гра ф и Хелефон, г. Вујић каже , н7 6 с."ннци аФ ј"'дошло до ванрадно да лпст прима државпу субвенЈурних сцена изкеђу радиНоваца и ЦИЈУ, И аКО је самО прпватНО кгинала, абог јсдног импоразума који 1 власнПШТВО, И да СУ МВОГИ ЧИ{■ иаступио лрилинои одговора за- Н01 , НИШ! прПМОраин да Тај ЛИСТ стулнниа Мннистра Псшта г. др. Васе '

Јсвановика. ОДГОВОР МИНИСТРА ПОШТА И ТЕЛЕГРАФА Г. др. В. Јовановић прочитао је ирво интерпелацију, коју му је упутио г. Д. Вујић, а затпм V почео да побија ваводе у и>ој. Прво је Министар одговорно интернеланту на љегове ваводе, којв се одвосе на Оежпчпу станицт у Раковнап. Мннистар каже ј » ту ставицт ннје подигла држава. већ једна француска комв&аија. Ова је моћна, прима око 500 телеграма на дан. Држава срвма 12 од сто бруто прпхода и 80 од него добити. Комнанија је још увек у губптку, али дрлтава прима свој проценат од бруто лрихода. Даље г. Јовановић на10 ди мишљеље, које су о овој ставици дале сличне усганове из Беча и Берлпна и воје је врло повољно. На друго пнтаље г. Вујића, г. Јовавовпћ одговара да аије н-тнва да је набављено 8 нових станица, већ 5 и за њих нпје даго 96 мнлнопа, како то тврди г. Вгјпћ, већ свега 23 милиона днвара- Расиоред ових станипа извршен је како треба. Р. Јовановвћ наводи да све државе, па чак и мала Грчка, имају далеко већи број стаипца него ми. Тих ставипа треба иматв што ввше, г.ако би оне могле постепено да замене жичну телеграфнју. Куцовнву прнјемннх апарата, за које г. Вујнћ каже да служе да се слушају копцертн, намет.чула је потреба да се помоћу тих адарата коатролише рад наших ганица. Псто тако треба контро:асЈгп да ли после тнх концераг» ие долазе какве вести из инопранства, које би вам слалв веегурви суседп са којима бн људв овде бнлн у вези помоћу прпјемввх апарата. У своме одговору г. Јовановвћ се дотакао п примедбе која с« односи ва оснивање листа Радио-телеграф и телефон, Миннстар изјављује да је тај лист позревуо из својих средства г. Милан 'Борђевнћ, садзњв помоћнвк Министра Пошта и Телеграфа п да је лист покренут под љеговим власништвом и да је и сада ље"ова својина, на чему му он моке само честнтати. РЕЧ ИНТЕРПЕЛАНТА Г. ВУЈИЂА После одговора г. Јовановнћа »обио је реч интерпелант г. Вујић. Он пре свега изјав љ ује да ова ннтерпелацпја ве тавгнра г. В. Јовавоввћа, алв би желео да он „потера пацове, који руше углед државе". Према првобитном решењу, ка же г- Вујић, требало је да се набави 8 станица, али је норучено пет. Ужасна погргшка у томе је шго је набављево пет велвкнх станица, уместо да се вабаве мале стапице од 2 киловата снаге на антени. Међутим набављеве су станице од 10—20 кнловата и једна од 5. Те станипе могу да служе само у међународном саобраћају, а нама су биле потребне станнце за саобраћај у иашој земљи, помоћу којих би се достављале депеше иримљеве из инострапства. Када је за Министра Пошта дошао г. Шупернна, ова се ствар није могла више поправвтн, а није могао нн да уклонн начелника г. Тјорђевпћа, већ је морао да га увапреД'|, па да га тако уклоии са тога иеси. Г. В. ЈовановиК: Што га ввје повуКао аа опгужееичку клупу? Расворед ставвца учввво је Ц-ти начелник на своју руку, вн јнменујете.

кувуЈ.у в за вств им се претплата об\"став.т>а на државвим благајвама. Станипа у Раковипи није овако добра, као што је рекао Министар, наставља г. Вујнћ. Тамо се држе страни раднипи, а наши радници жнве бедно. Машвне су старе п компснја је у томе смислу поднела свој изсештај, алп је начелников помоћник повукао то решење комиспје н машппе су, и а ко старе, монтиране. Са држаоне станипе у Баљицп послато је једно лице да вршп ковтролу вад радом ставице у Раковнцн, а.ти то лице ред>-цнра рад наше станипе. а све телеграме шал>е првватвом друштвуТелеграми се не експедирају одмдх по пријему, него се чека време када ставппа радн, од 4 по подне до 2 сата по поноћи, ма да би тп телеграми могли би-

Све се ради због овнх 10 од сто. Опет настаје сва)>а у дворани. Г. Суботић, који председЈва седвици, звовв н умирује посланнке: Господо, ове радиотелефонске стапппе приредиле су нам овде у Скупштннп један конперт, нн мало угодан. Г. К. Мајнић: Док су у влалп, опда је све добро. Док им је пуцла у зубима, дотле ћуте! МАЛО БУРЕ Г. Шупернна критикује постављање станнце у ЈБубл>апп, јер, каже, ако су се имале намере да се врши каква пропаганда, она се може врпшти н нз Загреба и Београда. Г. Ст. Кобасица: Је лп ту бнло как внх поверљнвнх наређења, каквнх поверљнвих писама за те станнце? То је државпа тајпа н то би н вас вознвало, г. мннистре! Г. Шуперина мпслн да је глупо помнслнти да ће неко нз Москве и Петрограда путем радиофоније слатц какве вести. Г. В. ЈовановиН: Мн смо са таквпм средствнма очЈ - валн оно мало земље, пгго се звала Србпја. Г. С. Дрљевић: Зар је Србнја отувана са раднотелефоннма? Г Шуперина пзјављује да му

тн предати Раризу после 5 мп- ни Ј е позпато телеграмп — предавали станици у Раковипи

нутв путем Хуговпх апарата. Пошто Ј'е говорио и о постав■љању подземних каблова између појединих наших градова, што би коппало врло скупо и што би једном начелннку Мпннстарства опет донело корнсти на рачун државе, г. Вујић предлаже следећн црелаз на дневни ред: „Народна Скушптвна, по саслушању нзлагања внтерпеланта н Мннистра, осуђује разоран, незаконнт и распнкућскн рад ноједнннх оргава Миннстарства Пошта н Тслеграфа н тражи од надлежног Мнннстра да сва одговорна лнца која су оштетила државу у матернјалном н моралном погледу, пре да надлежном суду на осуду, пошто се нстрагом утврдн свачнја кривнна". „СРБИЈА НЕМА ПОШТАРА И ТЕЛЕГРАФИСТА!" После г. Вујнћа говорио је бивши Миннстар Пошта и Телеграфа, г. др. Б. Шуперина. Он налазп да г. Јовановнћ није анализовао одговоре својих подчињених и да треба подвргвути критицн/рад сваког чнноввика, бно он Србин нли Хрват. Г. Ст. Кобасица; Зато сте вн н метули само два днректора Србвна у целој државн! Г. Шуперина: Г. Кобаснда мора добро знатн да је Мннистарство Пошта н Телеграфа уређено од тако звавих „пречана"* н да у Србнјн ннје бнло квалпфикованнх људи који су кадри то да изводе. Г. Кобасица: Како да нх ннје бнло! То не стојн. Г. Шуперина: Ннје их бнло и вн немате у Србијн нн 10 квалнфнкованнх чнноввнка за пошту н телеграф! РАДИО-КОНЦЕРТ У СКУПШТИНИ Ово изазива бурне протесте код радикала. Сви се радикали окупљају око говорвика н жучно се препнру с-а радићевцима који су такође опколили говорвицу. — То је скандал, да се тако говорн, л>утн се г. Кобасица. Г. Шуперина наставља да говори о наруђбинама, коЈе су вршеве ва рачув репарацнје и каже да су наруђбине биле много пута непотребне, али се наручивало да би поједини љ уди могли добијати провизију. Нека се само испитају ствари, па ће се видети да у Београду има један господин, који располаже са стотину милиона, а који добнја 10 од сто од свих наруђбнна, које добија држава на рачун репараЦнја. °пет долазп до жучне препирке између радикала н радићеваца. — Којн је тај господин, пло га не

па одашпљање, на штету државне станице. Г. К. МајниН: Виднте, ви за годпну н по дапа пнсте бнлн у стању да то открнјете. Коруппнја се не крсти само једннм крстом. Она се и клања н крстп. Г. Шуперина напада оштро радикале, што со из Минпстарства Пошта* уклањају сада способни Хрвати, док је оп гопио само неспособне и неисправне људе. ^адикалп жучпр протестују.

Хапшење кому- | Д а л и 1е !ОШ У ^1ИБОТУ н с и ?1 а .Л~ С 2%°1 Т ћо!а кћи русћога аара?

Суботица, 10. марта. — Субо-| тичка иолнција, која је пре неколико дана ухапснла н цредала суду Јосииа Домања, уреанн ка брганизованог Радника, данас је спровела суду такође Јоснфа Бернеша, агенга шнваћих машнна у Суботици, кога је ухапсила сарајевска полиција у саиаторијуму «Касиндолу» у Босни. Бернеша оптужује да је имао учешћа у комуиистичкој акцнјн. Он је нграо важну улогу у радничкнм покретпма, у којима је био ухапшени Домања. 1920. годцне био је ннтерниран у Ваљеву. Спроведен је судском затвору н Петар Францншковић, секретар Савеза Пољопривредвих Радника. Сви се они оптужују што су на зборовнма држали комупистичке револуционарне говоре и позивалп прнсутне да створе стање, које је у Русијн створено 1917. године. Сем овнх, полицпја је ухапсила п много других раднпка, један већи број је протерала из Суботнце. Међу п.пма налазн се и Ласко Тугољп, мађарски држављаннн, који је за време познатог режлла Беле Куна био командаит црвене бригаде. Полпција не даје ннкаквих детаљнијих извештаја о овој аферп, која је изгледа у везп на недавно открпвеном великом комунистичком завером у Пешти. Јавно лечење стоке дистолом Комиспја стручњака јуче,другог дана лечења, заклала је једпо говече, које је добило само четвртину прописане дозе дистола, па је утврђено, да је великн број метиља по.-р дејством овога лека угинуо. За овш! су осталим говедима дате друге дозе дистола. Дапас ће се комисијскп заклатп још једно грло, да бп се констатовало на који начин овај лек уннпггава опасне првеметиље у јетри метиљаве стоке.

Париз, 8. марга. — Према вестнма Локал Анцајгера, нека г-ђа Ратлеф намерава ускоро да објави једпу књигу под насловом: ,Да ли је још у животу која кћи рускога цара?" Поводом тога Журнал пише данас на Ј *водпом месту: Пространа и наивна Русија је благословево поље за легевде. У Европн је могло да се верује да_ је прошло доба „претеидеиата" без хартија, одједном искрслих из ноћи, тајанствевих који су због иеке неодређене сличности гадобијали веру масе. А, ппак, страховито погубљење руске царске породпце, у јулу 1918 године, само је појачало у славепској душн жељу за чудом, благодарећв којој свет прима свако лажво пррдстављање.

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВнИК

Опозиција и буџет

Нови амандмани које је влада усвојила Да ли ће се буџет

стакља г. Вујић. Тако је једна по гављена у Загребу, а једна у Лнбд>ани, ма да између тнх вароши нема више од 300 км- у правој линвји и зато није била ^отребна станица од 20 киловата. Кад су већ набављене ове сганице, запгго је онда дата кон-

— Вн сте донелн коруппнју у ову државу — добацују раднкалп радићевцвма. — Ннје н< тина, мн бн је нстералн за кратко време, алн је вн чувате неколнко годнна, одвраћају раднћевпн. Г. Шуперина: Само тој коруццнји има се припнсатн да је у Берлнн унаручено 8 радно-теле-

деснја ддуштву које жма стани-1 графскнЈ станица, јер аашој др-

нзгласати на зреме, то је питање која највише ннтересује све политичке кругове и које потнскује сва друга пиИања. Из владине већине изјављивали су н јуче да ће се напрегнути све силе да буџет буДе изгласан. Иако ннје постпгнут споразум између шефова група да се буџетска дебата убрза, ппак владина већина сма тра да може простнм прегласавањем у Скупштини направптп распоред аа специјалну буџетску дебату и распоредитн рад тако да се последњп делови буџета нзгласају 31. марта. Изгледа да ни све опозицпоне групе не праве од тога питање, јер не желе спречаватв доношење буџета. Судећи према свима знацима, Демократска Заједница и радићевци држаће се и даље лојално у Скуп штини и неће сметати изгласавање буџета. Самостални деуократи показују се међутим мно го борбенији. Они тврде да ће искористити сва права која им Даје Пословник, и да непе скра ћивати своје говоре нити смањивати број гозорника. Самосталнп демократи су јуче назначили своје говорнике, и за бучгет сгаког миннстарства одредили су по два говорнпка. АМАНДМАНИ ЗА ФИНАНСИЈСКИ ЗАКОН Влада је н јуче наставила претрес амандмана за Финансијски Закон. Примљени су ови амандмани: Овлашћује се Мнннстао Вера дн ж групнше црквена плања у Ирној Го-|г,цна. оп. Овлашћује се Мпнпстар Уиутрашњнх Дела да препесе праоа поджупана, којп се укнлају. на велпке жупане. Овлашћује се Мнннстар Народног Здравл>а. да установн релспм Фннанснјске аутопоунје у прпходпма боланна у Далманнјн, као што већ постоји у Словеначкој; да установн трн опскрбна разреда у болнпцама. п да са прнходнма располаже Мппнстар Здрав ља. у сврху побо.гшања стаља V болнниама; да допесе уредбу за суз^нјање гаразннх болесгн. у коју св сврху вотжра новајмнца од 15 мнлнона као обртнн капнтал; одел>ења радполошкл н зубна наплаћнваће таксе радд по крнћа расходл.

Овлашћује се Мннпстар Вера да развнна да пројектује све државне грађевпне оспм грађевнна војнвх н саобраћајнпх. в да располаже са сввуа креднтпма за тај ннљ; да наплатн нарочнтн допрпнос од предузећа која се служе државппм путевнма н кваре нх; да в&атн у зкивот одредбу о регулацноном плану Београда, о коме ће водптн рачуна • влада споразумпо са београдском општнном. Овлашћују св Мннистар Саобраћаја да спроведе ко-мерцпалпзанпју железннца у споразучу са Фннанснјскпм Одбором: да нсплатн прве рате за панчевачкн мост (1.700.000 зл. марака. око 24 мнлнопа днћара); да закл>учн уговор за пинравку нашнх саобраћајпнх средстава Овлашћује се Мнннстар Пољопрнвреде да прошпрн "Еа целу земл>у закон о земл>ораднпчкнм н занатскпм з& тругама; да одредн тантнјему управног одбора Класне Лутрнје са 1 од ст« од чпсте добнти. Овлашћује се Мнпнстар Шума да проппше правнлннк за што рацноналннје нскорншћавање шума: да може нздатн садннце н семе општннама н земл>ншннм заједнндама п ослободнтн од пли^лља закуппнне земљншта пошумљена 1926 Овлашћује се Мпнпстар Соппјалпв Полнтпке да продужн н за сву буџетску годппу ппвалндскн пенз. којн Јв бно досада; да ослободн од порезе зем•з>У усгуп.Ђену слепнм пнвалнднма, да не наплаћује дуговаша за храну нздату Херцеговннн. Далмацнјн »ој Горн.

Цар^ца са кћерима: Ојгоп , ТатЈа■ ноп, Маријоч и Анастасијом

ЗАХТЕВИ БОСАНСКИХ ОБЛАСНИХ СКУПШТИНА У Београд су допутовалп цред станвнцн босанских обласнпх скунштина, од сваког обласног одбора по двојпца, да траже обезбеђење фпнанснјскнх средстава за рад обласних скупштнна. Области немају прихода, а са позајмнцама које су добнлн од владе не могу посвршаватн ни прве послове. Зато представнпцп области траже да се областнма дају ови порезп и прпрези: десетипскп паушал, цестарина, кућарина и земља-

Делегати босанских областп посетили су Министра ФипапсЕја и пзложпли му своје захтеве, а посетиће н председннка владе г. Узуновпћа, ако овај оздравп н могне нх прпмптн.

Г. Г. БЕРБЕРИМА И ФРИЗЕРИМА: Најбаље бријаче, маказе и друге ваше потребе и по најнижич пенама набавићете у радњи Фериго и Розсан, Сремска 5, Београд.

Познато је да је после злочина дошао један кампјон и однео још топле лешеве; да је прошао кроз успавану варош са теретом ове мртве дннастије; да су ови бедни остатци пренесени у једну шуму у близинн, где их је ватра претворила у пепео, а да Је и тај пепео, у беснилу које је владало, развејан у окно једног облнжњег мајдана. Доцннје, на самом месту сагоревања нађено је шест метзлнпх основа мидера, број који тачно одговара броју жена коју су убијене: царица, четири велике војводкиње и њихова собарица. Е, ачи све то важн! У многим избама говори се ноћу, при затвореним вратима. о могућој појавп наследнипе престола, сина Ннколе другог, нли једне од његових сестара. Историја или роман? Сада је у Немачкој велика галама око једне младе жене која би требала да буде велпка војвоткиња Анастасија, и Локал Анцајгер 'објављује бучно, на прфој страни, скоро штам пане књиге, посвећене новој свеликој војвоткињн», која сс зове «Да ли је још у животу која кћер рускога цара?» Ту књигу је нанисала нека г-ђа Ратлеф. Да ли је то сензацнонална репортажа или вепгго лансиран роман? Хтели смо да дознамо н наши читаоци ће просудити. Авантуре младе јунакпње су несумњиво романтнчне, и тешко бн бпло нзмислити нешто боље. 22. фебруара 1920. год полиција у ^ерлпну извадила је т Ландвер-канала једну младу жену, без сумње неку сиротицу и пренела је у амбулапту. Када се непозната повратила, подвргпута је испиту. Ко је она? Услед каквог очајања је учинила овај корак? Она одговара неодређено на нека питања, алн неће да каже ко је. Када је потпуно оздравнла, иа поновна пптања, опет није пристала да открије свој идентитет. Интерннралп су је у Далдорф, ^лудннцу у блнзнни Берлина; ту ће остати две годпне, под нменом «непозната госпођнца». Алп у њеној блв« зннн једна друга болесппца, нека фрау Петер, матора дезојка од педесет годнна. која је живела у Руспјп, тврдн да је у непозпатој познала... једну кћер цареву. Или тврди да нма врло велике сличности између ње и елике војвоткпње Татјане. Та ко је почела драма; рускн кругови ће одушевљено покушавати да реше загонетку. У Немачкој нма врло много руских племпћа, који су билп често на двору. Према томе биће лако да се утврди идентитет 1младе жене.

Да ли је непозната великд војвоткиња Татјана? Бароница Буксхеведен, бивша дворска да ма царнчипа, када су Је замолили да прегледа пепозпату, само јој је измерила висипу: опа је мања за 15 сантиметара. Све је пропДло! Не још, јер фрау Петер тврди да се... забуннла; није ово Татјана, него Анастасија. Нека буде! Руски барон Клајст, у чију пскреност не може да се посумња, прпма код себе, у пролеће 1922. год. тако 31'ану Апастаспју; овди је у руске кругове; трн годиие ће живетн у амбијенту рускнх монархистичких кругова; нзгледа као да се мало по мало уживљује у своју пређашњу лпчпост. После тога биће два пута, за дуже време прнмљена код једног другог Руса, др. Грннб^рга, па кад је он престао да се пнтересује за њу прнмнла је код себе једна госпођа која је дошла нз балтичких провинцијХ г-ђа Ратлеф. Од тада почиње прави роман непознате- Њена заштптница тврдн да је, благодарећи неуморном стрпљењу изазвала у памћењу своје штићенипе доста упомена да бн могла да опише њену бедну судбину. Одисеја једне војводкиње Ево чудне авантуре, тако зване велпке војводкиње: Треба се вратити у кућу Шпатијеф, у Екатзриненбургу, и претставити да је у ноћи убиства војводкиња Анастасија само рањена. Када су џелати носили лешевв на аутомобнлу један војник је утврдио да девојка још стење. Сажаливши. се пред овом њежном жртвом, сакрпо је у једној суседној кући. После тога, плашећи се последица, побегао Је са њом заједно. Дугачак пут, ноћу, на сел>ачким тарнипама. траје неколикс недеља док стигну у. Румуннју. За време пзтовања човек.је злоупотребио своју снагу; извесна захвалност ослабила је отпор девојке, и када ^тигну у Букурешт она је у другом стању. Венчава се оа руским војником бегунпем. Од тада она се зове г-ђа Чајковски. Неколико несеци доцније рађа се син; али ускоро је она опет сама. Њенбг мужа су препознали румунски бољшевици и убпли су, га. Тада „велик^ војводкиња" иде у Берлин да би нашла своју тетк» Ирепу, пруску принцезу, како би је познали њени рођаци. Због чега је покушала да се убије? Због сиромаштва, нзнурености, глади, очајања? Г-ђа Ратлеф ће нам без сумње рећи н то. У сваком случају њен чудноват роман почнње од тог корака ка смрти. Међутим, како су повољна сведочанства која је она очекивала од чланова царске фамилије изостала, сада постоји само збир тврђења чије је контролнсање тешко. Сутра ћемо видети колико вере треба поклонити тим тврђењима Тони Рош (Време)

Гвожђарски трговац у Скопљу осуђен због преваре Скопље, 10. марта. — Данао је скопскп првостепени суд судио овдашњем гвожђарском трговцу Живану Пајићу за делв нреваре. Пајнћ је прошле године са 10.000 дннара отворно у Скопљу, у улнци Краља Петра, гвожђарску радњу. Одмах је закључио зтовор са фнрмом »Прнмариус» из Суботице о псиоруцн робе у вредностп прф» ко 80.000 днна^а. Обвезао се ла ће робу исплатити у року од з месеца. Пајнћ је робу распродавао, & добијеним новцем подмпрнвал је ранпје поверпоце. Кад је дошао рок за исплату фпрми «Примарнус», Пајнћ је закључао радњу н пзгубно се. Фпрма »Прпмариус® тужила је Пајића за превару п он јв бно ухапшеп. Данас, после четворомесечно* прптвора. изведен је пред суд. Суд је нашао да постоји дело преваре и осудно Пајнћа па 3 месеца затвора и на плаћањ# трошкова. (Време)