Време, 11. 03. 1927., стр. 4

Е*""" *

Петак, 11. марта 19; ;

РАТНИ МЕМОАРИ ВИНСТОНА ЧЕРЧИЛА

Јутланд — највећа поморска битка у историји света Адинрал Џелико чува своју флоту, имајући метод избегаваша сваке бигке осим директне; Немци упадају у клопку али се саасавају, вешгим маиеврима, од сигурне смрти н иропасти Чуввпи внглвскн државипк Внп- > вало, јер је бно човек само, и ггон Черчнл посвећује внше глава: шегова контрола и ннје била восвоје сензаццоне књнге бнткн *од дећа снага већ сал!о сметња туч ч .. и0К у Ша ј има Нема^иш адмирал Шер није нмао намере да се Сори са целом енглоском флотом. II ои је знао шта би га чекало од паралелиог сЈтсоба, две лвнвје, од којих енглеска нма два пут јачу паљбу. Он је хтео да се бори са маљом енглеском снагом, или са оноликом флотом да се може вадаги успеху. А борио би се, у томе случају са војиичком врлииом, вештином и храброшћу које "у нераздвојне од немачкога имена. Али, оа онога часа када је адмирал Шер знао да аа пред собом целу енглеску флоту и чим је видео да се налази у клопци, он је јеаино помишл>ао ла избегне што пре, без срамоте. , II у томе је потпуио успео. Он Гзо 0 минута"енгтески " ,в0 ° ова Ј с Ј а Ј а " ма " ева Рва,зо тгаута енглескл алмира- . су љеговн потчин.еЛи олм!Х нсим мора да уништи Нгмце, | )аз у Ме>1И п спасли немачку фло кад дође до отвореног сукоба. 1 Ј II баш за то адшфал Џелико већ годинама био је трениран

Јутланда— СкагсракА. II Немци Енпезн шишсалн су о томе боју безОрој књнга. доказ>"јућн сваки своју победу. Критнчки и објективно Черткл оматра да шшо иијо пободиа БИТКА код јутланда Врховпн моменат дошао је за енглеску и немачку флоту. Са обе страпе највеКи папор нацн је био је посвећен убојној флоти. Код Енглеза сегодинама мнслнло на велику поморску битку. Ове је до ситннца онремл >ево. Наша флота сматрала је да вма топове такве да Немце може да уништн у пајкраћем вре мену Што је год могла да учивн епглеска паука и енглеска средства све је стављепо на расположење комаиданту. Сма-

духовпо само за најпростпју по морску бнтку: ј«»дна лнгЈија н паралслни правац, артиљеријскн сукоб у дугачком р«*ду и Дефаизива од то|»педског напада. Све је пак, запнсило од таквога почетка бнтке. Ако се она почне тако, последцце су биле предвнђене. Адмиралитет је дао команДаиту пртпуну бројну превласт у лађама сваке 1-рсте. Данас се говори да би бпло бол>е да се установио други, еластичнији систем у тактшш, а не да се цела пажња посвети арти.Ђерпјском дуелу две флоте у издуж<тој линији, са паралелним праццем. Кажу, трсбало је употребпти другчије брзе бЈ^одове неЛ) сио р<* н да је требало унрављатн лађама према потреби момента. Можда су у праву, п да је дошло до више борби измсђу паше н немачке флоте несумљнво је да би «се тактика променила. Али бЈггке пије било до тога часа. Нелсон је зпао тачпе по-. датке о свему, он је пре победе код Трафалгара често имао сличне сукобе у мањем обцму. Нелсон се ппје морао да брнне за подморски к ар. Увек је зпао шта може доћн. Алп Џсли

ту: он је, под заштитом торпедовских нанала извршио обрт свију бродова у круг, и то тако да се сваки брод окрене у круг према својим могућностима. (Сада г. Черчил опнсује бојчн расиоред аЈпшрала Џелика,) после одстуиања ИЈеровог ЏелЈи«) га опет окружава флотом). Шер се нашао под ват]>ом брн танске линије. Он није схватио ситуацнју у првп мах, мислећи да је пред њпч позадина енгл*> ке флоте. Он вршн вешт маневар (којп Черчнл дјто опнсује) ка епглеској обалн, а брани одступање торпедњачама и стјпховитнм завесама од днма. И опет се Шер спасао, пзгубно у магли, јер Џелнко, који је бно загрожен од торпеда. окренуо «*, према својој свагдашњој иолитицп. Алн се тала дешава пегато чудпо. Шер се враћа у борбу. Оп је мислио да је прешао преко позадпне енглеске флоте н вратио се. држећи да ће одсећи њен реп, У стварн вратпо се и >Т1ао у соед средишта енглеске флоте. Не може се замислитп кобннји патожај. Једап немачкн брод за другнм појављују се из магле. Енглезн отварају страховити огањ. Номачка претходница, ужаснн ратнн бродовн типа «Ке

ко то није знао. И ппко то пп- нпг» воЛе цео хоризонт у ватри. зпао Све што је Џелико знао Ватра траје шест^шпути. То је јесте: да погнуна победа неће I најстрашннја канонада које Је одлучно попЈ»авнти већ и ппаче повољну поморску сптуацнју, ДОК бн пораз значио губитак рата. И за то је Џолико хтео или да води битку онако како ју је он жслио, нлн уопште да је не води.

ЦЕНТРАЛИЗАМ — ПОГРЕШКА ЏЕЛИКОА Можемо бралити овакав став. Али не можемо цристати на систем команде који је он установио у флоти. Он је све централшовао у својој лађи, и нн један од вођа (осим у избегавању торпедског папада) није нмао иннццјативе. II за то је бнла иотребна стална спгналнзација са Адмираловог Брода. Он је морао да назначи сваки покг»ет лађа и да управл»а ватром. Ти сигначи оду»еђивали су иравац и брзипу сваке лађе и сваки окЈ>ет. Можда је на маневрима овакав цептрвлнзам и допринео доброј обупи. Али у диму н смутњи од битке овај начин је био недовоа»ан н неиспрпан. Флота је бнла сувпше велика да би могла да се бори као ;единствена организацнја илп да 8 >оме управља прецнзно прст )едпог човека. Немци су преавиделн да је рат у ннтелигентној ва|«адњи подчињенпх који су до бро прожети идејама свога шефа. Тај немачки начнн дошао је место нашег система круте и централнсане контроле. И збиља они се прнближаваху у три самобитпе заједнице, једне за другом. Међупгм Џеликов озстем оду»шао је иницијативу свима. И » време целе битке он 'е хтео јично да руководн флотом. А ол је могао само да с&зна н во» ппо сл 9ба

било на мору. Она није дуго трајала. Чпм је Шер гидео у шта је улетео он је извео свој старн мансвар, окренуо се западно, упутио сернју флотилскпх папада, избацио завесе од дпма, паредно крстарнцама да врше напад по цепу свих жртава, да му спасу одступннцу, а затим да пођу западно. II опет, овај пут, Џелпко, доследан својој методи, окренуо се, измакао испред буре од торпеда. Ето, у томе часу бпло је лако поделити брптанску флоту у два одсека и ухвагнгн протпвника у две ватј»е. Али брнтапски В [»ховни командант бно је сав заузет само избегавањем не пријатељског торпедског јурнша. ii тако је контакт измсђ.у флота опет прсстао и Шер је ишчезао опет са Џеликовог виднка, овај пут за навек. Изм»ђу 6 чаСова и 7.30 немачке флотиле извршпле су седам јуриша на енглеске тешк<> оклопне борбене б[»одове. Прави олгопор на ове нападе бно бп контранапад брптанскнх фло тила и лаких еск ^рона крстарица — од којих су се два (ескадрона) налазила под руком Тр^бало је наредити нлн да п Р^ђУ У напад н сломију моћ немачких торпедњача. Онн су то моглн да учипе. Алн Џепнко ннје пн помиш љао да се упусти у напад, него је окр**тао своје оклопњаче у свакој прилппи. И тако немачке фл«ппле у целој тој фазн борбе пзгубише само један брод а омогућнше одступање својој флоти, која сс слагла и самдх чељустн смртн.

Копферсшпхја измсђу Албер Томе и послодавапа Јуче у 11 и четврт пре подне посетио је г. Албер Тома, Централу Индустриских Корпорација, где је одржана конференција. Г. Тома је дошао у пратњи г. Топа >10вића. Конференцији су присуствовали представници Трговачке, Индустриске и Занатске Коморе. Учесници су се жалили како се у Министарству Соиијалне Политике ради на социјалном побољшању без њихова учествовања, чак их и не обавештавају о актуелним проблемима, који су на дневном реду, што је врло велика штета и по послодавце и по раднике. Било је речи о рђавој адмннистрацији по разннм надлештвима, с којима имају радници везе. А то је зато што се при намештању чиновничког особ.т>а узимају људи, који нису способни за администрацију. Г. Албер Тома одговорио је на то да послодавци треба да дођу у непосредан додир са радннцима и њиховим удружењима и тиме би дошли пре до споразума, јер чешћи контакт приближио би једну страну другој. Г. Албер Тома изразио је задовољство послодавцима, што су конвенције Међународног Рада наишле на повољан пријем код њих. На то му је одговорено да је тај повољан пријем дошао отуда, што су те конвениије еластичније, јер су на њима радиле све оне државе, које су индустриски заостале. Конференција Је завршена нешто после 12 часова.

Школске власти бринуће се и о слепој и глувонемој деци, да буду смештена у завод Министарство Просвете упутило је свима школскнм надзор ницима следећи расинс: «Нема сумње, да је бедна судбнна слепе и глуво-неме деце. Брига о њима мора бити преиесена на цело друштво н што нре законскн организоваиа. Наш век зове се вен детета, а из пајЧЈвенијих уста из|»ечена је девиза све за дете, чиме се отворило ново иоље племеннтнх тежњи и организованога рада за цело људско друштво. Брига о абнормалној деци јесте

НОВ ИОМАН .ВРРМРНА*

Наполеоиов сиц

У њој је била оличена лепота а тако исто и веобичиа иителигеицнја. Било јој је деветнаест година 1ада је дошла у Беч, док је војводи у то доЛа било трннаест. Она је указала нешто материнске бриге и стараша према налуштенои детету ц у току идућих годипа оОавнла их је веза праве _оданости и узајамне наклоности. Софија је иазивала војводу својкм •мнлнм, добрам сгарим->, а он је опет њу Од детета по-

„ на-зивао млјком . данас стао равумав пријатељ. По:еосноини део социјалне и школ- ] ћнвао је често и читаве сате п:*о ске реформе. Систематски орга- ј водио са нлм и њензгм малим ннзоиано васпитање, поглавнто сннчићем,_ каопије царом

пнооиииу оал.1Ш1а1Ш , ШЛ.ЈШЈИ IV - « - > слепе и глуво -неме деце, правна п ,ом у И '1 Ч> М. Она је тако исто заштнта њнхова, морална и ма-; осетила СВ У скученост и тескоОу тернјалпа лотпира Јесу дужно- дворског живота и многа илузија била је закопана у аусгриЈокој царској престоницн.

сти друпгтва, које му налаже хуманнлам. А по овоме одређује се степен културе ' једног народа. У интересу опште културе, нотребно је да се за слепу н глуво-нему децу органнзују закоди, где би се старало о њвховом целисходном васпнтању и настави. У пас постоји овакав завод у Земуну. који је врло лепо уређен и чијн благотворнн утицај ствара задовољнији жипот слепе и глуво-неме деце. Али како многн родитељи овакге деце не знају за овај завод. то ће школскн надзорннк бити дужан да их нутем објаве и.ти нреко оиштинског суда извести.» да она још Епше порасте.« ре^ јо Генц Прокешу. «0н ј е р а1 рапа Нетерниховог система. К целар га иије з-^остављао, т што народ тврди, веН га је ој гурнуо у страну и ускратио , своју руку. Садл војвода сгч; у својој двадесетој години н>нм и Метерних га мрзи зСс скга зла, које му је панео. Са» чињеннца, што је оримораи се брине и бави њиме. довол,« је, да му војвода буде неиода« 1лл.ив терет.» Метернихови ласкавци Д(ујц су се чували да и најмањим н* говештајем гшмену, да Навол«. нов сип у опште иостојн.. Зи лн су, колико је капцелару 0» ло пеугодно, када би се нзрец и само име војводипо. Од 1јц до 1831. годние говорао је н.им свега пет пута. А кадд^ чВолим вас», писао јој је вој га догађајн од 1830. и '331. - а года, «јер сте из чистог и племе 1 10 ириморали. учинио је то а ннтог нагопа били добри и бла-1 ^аквим изразом на лицу, као џ ги црема мени. Рекли сте себи: 1 У прогутао шишу горку мед» ои је песрећан — и лишен свате Цнну. радости! — Да, моја љубав по-| Вијвода се прибојавао његов( текла је првенствено из моје за- мржње. С оравом је у Метеривхвалности гј-.ју вам дугујем. — *У гледао ону велику сметњу, Нека вам моја љубомора иикада која се иснречила између н^ц

Фј>а-

СВО-

Програм прославе стогодишњице ГБубомира Ненадовића у Ваљеву страппх

Ваљево, марта. — Још одавно очекивала се ова свечаност. Иако се оаржава дошсан, инак су све орипреме извршене у последње вј .еме, најбољи Д01игз да се Ваљевци сећају свога великана Велика лоза Ненадовића, која је у вациона.1ном гибању, у ирв:гм децениј-дма XIX века, дала чнтаву плејаду расних бораца, горштачке и епске природе, нн до ванас нијв ишчезла У Ваљеву, већ дуже врвмона, жнви синовац Чнка ЉуОин, г. Јешко Ненадовнћ, суднја, са породицом. У Цранковнии, пак, где се родио Чика Љуба, нема, сем даљне н побочне родбине, поготово ншсаквих материјалнвх остатака и успомена на великог Ваљевца. Може се још увек наћи но некн нахерени вајат цоводом кога би фангалија ;кител>а, 1ао и обично, нспредала неосповане и занимљиве приче о Ненадовићима, где су опи, по једнима, тобоже чували оружје, намнрннце, нли где је стаповао сам пеошж. Ова ће свечаност битн шпвре-

претираће неколико композиција. Г. М. П. Марковић, ученнк 8. ра-з. гим., као председннк ђачке дружине «Чика Љуба», читаће темат: »Љубомнр Ненадовнћ као националнн радник»; г. Ж_ Радовић реццтује »Рибарева кћп> н, најтад, г. Иванко Недпћ, гуслар из села Лелића, оеваће уз гусле ону карактеристичну песму, епске метрике, «Омер Иаша». Увече, пак. у нарочнто украшеној сали «Грапд Хотела»"приређује се велики копцерт, са игранком. Копцерт почпње предавањем г. Јована Ј. Бабића, профеоора, председннка певачке дружнне «Чнка ЉуОа»: «ЉуОомир Ненадовић као песник«. Затвм ће повати уз гусле Чнка Љ\'0ину песму * * *, г. Радасав "БеОић нз Вал>ева; једну фантазију Урбанову изводи Грађански Оркестар «Чцка Љу0а» под )-правом капелника г. Ж. ГрОнћа; «Дервиша» Чика ЈБубиног репптује г Кока Тодо ровнћ ћевапшЈЈа. Најзад ће пе-

сантннја тнм пре, што ће се крај МТ11 10р «Члка Љубе» неколико

иесниковог г[изба у Брачковинн скунити сва његова родбнна, као и већи број његових савременика. Сама прослава, приређена инпцијативом окружног одбора т народно просвсћивање, грађанског оркестта, ђачке и певачке дружине «Чнка Љуба», биће веома пмпозантна. Можда се Ваљево још нл јеопом овако кулгурво и спон^ано ннје пргаремало да манифестује своју дубоку захвалиост великом националном радннку и књнжевиику. Програм је веома обилан а занимљив. Цео дан, недеља 13. марта, посвећен је Чика Љубн. Пре подне одржаЖе се иа[>астос у ваљевској цркви, где 1е говорити нрота г. Богољуб Мплошевпћ. За време чинодејствованл певаће хор «Чика ЈБуба» под уп]мвом свога диригента г. ЗСнворада Грбнћа, свршепог конзервато ристе. У исто време у селу Бран ковнни држи се такође нараетос, после кога ће г. Недељко Савић, Ј-читељ у пеизијн, у име одбора за па[>одно просвећивање, говорвти сакупљеним земљацнма песпиковим 0 животу и раду Чика ЉуОе. По оодпе, у салп Ваљевске Гимназије, одржаће се Свечана Академнја са веома обнлннм програмом. Том ће прнликом говорнти г. д-р Марко Крстић, про фесор о Љубомиру Ненадовићу као педагогу. И нтересантно је напоменути да ће н праупук Чнка Љубин, мали Алекса Ј. Ненадовић, декламовати песму свога прадеде: «Општа кућа>. 1. Жнво|вЈ ГрОић, М. Нешнћ, инжењер (виолнне) н д-р Макс Кох, професор уласоаарЈ идтер-

популарних и лаких комцозација. Прослава јв изванредно организована. У грађапству влада веома илтепсивно нвтересовање. За сад се још не зна да ли ће у опште и коЈа културна н хумана друштва из Беог[>ада суделоватп на свечаностн. Б. Ст.

Тровање суботичке фризерке Суботнца, 10. марта. — Дапас ]е себи одузсла жнвот Тереонја Тукарчи, стара 1в гоопИа. девојка, која је Оила са службом у овдашњем фпизерском салозу «Помпадур». Пооила је већу количнну ма^пе соде. Оставнла ]е пвсмо својој галдарицн у коме саопштава да пде у смрт, због тога, пгго је опа није хтела ослоОоднти шегртског посла.

ие Оуде смешна!: 21 ФРАНЦУСКА ОЧЕКУЈЕ ГА МЛАДОГА ЦАРА СМА ВОЈВОДЕ ОД РАЈХШТАТА ПРОКЕШ ОСТЕНУ Одушевљење, везано за успомену Нанолеонову у Француској, ннје се ни у колико смањило за владе Луја Филила, као ни за владе БЈфОонаца. У с има позориштима играли с> се комади из доОа царстпа; по свима радњама бнле су изложе ие слике имиератора, г.ркл>а од Рима. као и друге које су приказивате шегове Оитке; пред Тиљернјама свирали су парискв •верглаши» једну тужпу песму за коју се тврдило да је компоногао заточенпк у ШенСруиу, Код свакога је још Онло у све жој успомени. да су последље мисли нмператорове Овле вамењене његовом сипу: «8о! раи\*ге еп(ап(,8си1 Мге пи! рои\-аЈ1 (1Ј51га1ге ва рсп51?е Е>и ибпе <1и тпп'1е реп!и!> Внктор Пго, који је паннсао ове редове, оОјавио је једно писмо унућепо на француску младеж. у коме је позива, да несрећ ном сину Француске припреме светлнје и с[>ећније дане. Препричавани су разговори, које је, 1мко веле, Наполеонов син водно са Французима у Бечу и како жарко волн н чезне за земл>ом у коЈој се родио. Францускп посланпк Мањен н верни генерал Монтолон, отворено су изјаввли у јесеп 1831. годипе, да ће, хтедне ли Наполеов П. да се повратн у Француску, сто хпљада војника вационалпе гарде потећн у сусрет нз Бургунднје и Лиона, да ће му фррапцуски парламенат предати владу у руке и да ће онда откуцати последњн часови владавине Луја Филипа. Млади војвода је са запетошћу очекнвао да га француски нород позове. Заподевао је оштре двскусије н цреоирке о нри.тпкама у Француској и често је у кругу царске породвце скретао |1азговор на зОацнвање Карла X., како Он докучио погледе и мншљење двора о његовим сопствеиим изгледнма. А.ти псзнв Оцлнцуза није доспео до њега. Метерних се беше постарао, да војвода не сазпа ви за једну једину од многнх молОн у којима се " преклињао аустријскн цар н воје су бнле упућепе његовом канцелару. •Метернихова мрзовоља према војводн од Рајхштата порасла је, ако је у опште могућио

и француског царског цресточ| И Мете|>нихова млада и л<-нј| шшста жена Онла је задахнД - пи очиг-11: Д но м мржњом н нетр» љивошћу п;>ема царскоме синј Називала га је копиланом н преденим комедијантом, и с» В1Ш1е је распаљивала злу вол/ п[отив њега код свога супруц Однос Прокеш-Остепа према К^ терииху, који је раннје бво вепомућен, оогоршао се услед његовог орпјатељства са Нано.та). иовим сином. Стари Д[1*а1!ни ннје пред њим никлда помвњи војводу; и ма да је у други стварнма Прокешу поклан« неограппчено поверење. скрнвм је од п«га марљпво све гато « одпосило на бонапартнстича П( крет. У ногембру 1830. тражио ј> Прокеш, да му се за извесно в;ме допусти Ооравак у НаризЈ, алп се томе канцелар најол.-,:. нпје протнвио. Преко свјч пшијупа нч куће војводине. г г> је оГавешген о разговорнма 1 намерача оОа првјателл н заг » страховао. ла ће Прогеш Француској покрентти акцију корист Нпчолеопа ДругогШаставнће се).

СИРОФЕН пизнат као и-<рј стчн лек п[10тнв кап1л.а п св» груттп болестн И |раН»је о-ка П. ШИММЋА н[»|у> Купи клвић. Пелграл.

Шонда Какао јв излашниЈи, Јефтинији, и укуо* вији оа кафе| Ако Еелитеда имате аараву и напреану аепу ааЈте им хранливи какао, а никако кафу коЈа, не само аа у себи не саараава викакву *рану, него Још и штетно аелуЈ е ва орце и верве. ШОНДА-КАКАО, оа и без млека, најбол-а Је храна. Ово ће Вам и Ваш аомаКи лекар потвр аита.

Данзс КЛСИНЛ Д 1 « с

©

На СБеопшти зах тев љубвтеља фплма. да/е репризу са аотшушо повом ноаајо^ж ФПЛМА НАД ФИЛМОМ БЕЛА СЕСТРА у гловним улогама #>»| АилиЈан Гиш и Роналд Колман Фили пород спсцчјплно компоноване м\зпке прати и компле- ^јј тан хор познатог пеиачког друштва ,,СТАНКОЕМНл". ^ Услед дужнне фклма, преставе почнњу тлчно З. 40 , 6, 9 часова. ву ©© 0 1 ^ 01а: ' н ''"^ 1 н ВЈјННа" X Рд 11>ј[!11 3'3 ©'б