Време, 11. 03. 1927., стр. 5

Пгг&к, 1Т. иарта 1ЈЛ

Страна 5

Барикале са пољскил топо&ина на уЈицама Петрограла

На данашњи дан, пре десет година, букнула је у Петрограду велика руска револуција Распуштање Думе, уличне борбе, прилажење војске револуционарима н абдикација цара Ннколе ск<ж павиљону Тауридске Палатв. Покровски, Онвши шгаистар уиутрашњих дела, био је још у слободн и састајао се са страаим представницима. пнформишући их о ситуацији. Мннистар правде Добровољски склонио се у италијанско посланство и одатле је телефоном сам молио Родзијанка да га ухапси, да би тако спасао живот. Ранији министар унуграшњих дела Протопопов пробно се пробунеи до Думе н предао се Родзијанку. Мннистра марине браиио је у палати Адмиралитета један пук морнарнце, али се и тај пук предао, и револуционари су заузели палату. ВЕЛИКИ КНЕЗ КИРИЛО ЗА РЕВОЛУЦИОНАРЕ Белики кнез Кгфило Владими ровић изјавио је једној депута цији послатша Думе: — Ми смо сви Руси и ми свн имамо исту жељу. Ми хоћемо једу владу доиста руску. Ја ћу сам отићн у Думу, да конферчшем са привременом владом. Трупама, које иепрестано прн лазе рево.гтЈионарима, прид жила сеи парева личпа војча пратаа из гарнизона у Царском Селу, Павловску, Кронштату и Браниенбауму. Општински савет продужпо је рад и ставио се на расположеље привременој влади, организујући престонитку м-илиппју. Вели ки број начелиика депаотаапа покооили су се привременој влади. РодзиЈанко је депешом тражио од свих намесника у провинцијама да се ставе на расположеље новој влади, изабраној од Думе. И В^ЛИЧИ КНЕЗ НИКОЛАЈ ЗА РЕВОЛУЦИОНАРЕ У четвртак 15. марта велики -кнез Николај, главнокомандујући кавкаске армије, упутио је депешу Родзијанку, да је у споразуму са генералом Алексејевом, шефом главног пггаба, тражно од цара да за спас РусиЈе приведе рат крају и да предуз ме само одлуке целисходне садашљем стаљу. Одушевљење војске на фронту било је опште и најпопуларнији генерали Брусилов и Алексејев изјавили су новом председнику савета да „му се покоравају без ограничења. Бивши министар војни Сухомлинов предао се Думи. Војници који су чували Думу, дознав ши за његов долазак, тражили су да им се изда и да г-а сами линчују. Посланици су једва умирнли војнике. Кад су Су10млинову ишчупане Ј.олете,' он се покорио. У Петроград је дошла и парева гарда. која је такође пришла револуционарима. У Петрограду се налазило око 60.000 војшгка, који су пршпли народу. Док се ово дешавало у Петро гоаду, цар Никола налазио се у Пскову, у главном стапу генера ла Руског. Дозпавнш да је револуција нагло захватила маха в да нема никаквог нзгледа, он је абдицирао у корнст свога брата великог квеза Михаил^ Алексал дровића. Стогодишљица Матице Српске Нови Сад, 10. марта. — Ових дана одржана је заједиичка седница књнжевног и улравног олбора Матице Срлске, на којој је решено да се прослава стогодишњице Матице Српске одржи на Духове 12. јуна ове године. Тога дана одржаНе се свечана академија у новосадском Народном Позоришту, а после свечане академије банкет. На други дан Духова одржаће се велика конференција свих културних друштава. Неколико дана пред прославу стогодишњице почеће се са растурањем јубиларних излања Малше Српске: «Споменице», А.тбума Српске Уметности из 18. и 19. века са много првокласних репродукиија и свечаног нздања Јетописа Матице Српске. Књижевном Олбору стављено је за дужност, да нзрали детаљан лрограм за проставу. (Врсме} јјј,

Пре десет годтпта на дапалпБИ ван, 11. марта, букнула је у П&ТЈкзграду велнка руска револуцнја, која ре за 1^1 тко време ироширнла на цел\ огромну Руснју, увнштила Думу и парпзам, и од Керенскога довела до бољшевшша, који је најзад завладао зем .Ђом. У почетку 1917. годнне унутрашње стаље у Русијн било је гешко. Земља се налазила у опасном врељу, као вулкан пред врупцнјом. На дап 10. марта влада приппа Галнпина одложила је заседање Думе, јер више није мопа да ое носи са оиозицијом. Још од 8. ма[>та избнјали су по улицама пЈ^естонице ситннји нереди због глади. «МИ ХОЋЕМО ХЛЕБА!» У петак 9. марта оСустављен је у престоници трамвајски саобраћај. По улицама скупљале су зе групе грађана, формирале се поворке и чули се узвнцн: — Ми хоћемо хлеба! Впше радљи је опљаткано, а неколнко полицнјских чиновника било тучено. У суботу 10. марта обустављеп је потпупо тралсвајски саог, ;*аћај и рад у фабрнкама. У колико су се радље више затварале, у толнко су и поворке гладннх постајале све веће. Сатније козака јуриле су кров улипе и полицијгки одреди трудилн су се да растерају масу. Алп, дошло је до првог сукоба. Козаци су употребили оружје и пале су прве жртве. Међутнм, то је дејствовало јога горе. Војне трупе, које су упућене у помоћ полипијп, пришле су народу. ВОЈСКА ПРИЛАЗИ РЕВОЛУЦИОНАРИМА У недељу 11. марта залепљеп Је по зидовима декрет потписан од цара Николе и председника владе принца Галиципа о распуштању Думе. Али, Дума је ипак остала иа окупу и изаДрала из своје средиие неку врсту привремене владе, пазвапе «егвекутивним комитетом>, под преаседништвом Родзијатса. То је био стварпи почетак рвволуције. Као чланови ушли су у влад>' ооцнјалисти Керенски и Чеидзе, националисте Кулугин, Кодети, Миљуков н Караулов, октобристи Коновалов н Димитрпков итх Тога дана дошло је до крвавог судара између парода и полиције на Невском Ироспекту. Целог дапа чнтавп пукови војске долааили су у палату Думе, нзјављујуНи да прилазе револуционарном покрету н стављајући се на расположење прнвремепој влади, тако да је Дума имала изглед прасе касарне. У попедељак 12. марта Родзнјапко, у име прнвремепе владе, упутно је депсшу главним војиим комапдантима па фропту и командантнма ескадра, извештавајући их да царска влада ваше не постоји. Револупионарне трупе и паоружапе гомнле заузели су впшв владппих зграда. Ту су наншли на отпор влади верннх трупа и борба је отпочела. Митраљези су ступили у ак цнју. После кратке борбо владлне труие су подлегле н прншле су такође револуциопарима. ОСВАЈА*^ П^трппдвЛОВСКЕ ТВРЂАВЕ Петропапловска тврђава, пеФоградска Бастија, предала се

без отпора. Одушевљена маса пустила је одмах на слободу политичке кривце, који су већ ваше година лежали у тој тврђави. Маса им је чак клипала, тако да онн у првн мах нису могли да схвате шта се дешава. Тамнице Крести заузете су на јуриш. Ту су се налазнли недавно похаишвни чланови комнтета ратне индЈ-стрије. Исто тако освојеи је петроградски арсенал и све оружје препето је у Петропавловску Тврђаву, која је постала глазном базом револуционарпе ак ције. Привремена влада предузета је многобројна хаишења. Међу првима ухапшен је први предсвдник царског Савета Штегловнтов. РЕВОЛУЦИЈА У ПУНОМ ЈЕКУ У Јторак 13. марта револуцкја је бнла у пуном јеку. Пукови који су сматрали као највернаји старом режиму, подизали су један за другим црвену заставу. Више хиљада војника, са офицнрнма па челу, дефиловали су пред Думом, кличући одушевл>рно. Родзијанко је изашао на баЛкон, похвалпо њихов патриотизам и замолио их да чувају ред у престонпци. Трупе су одговориле једнодушним узвиком: — Мн смо на вашем расположењу. Наредите нам! У току дана појачало се пушкарање по улнцама. Бивша влада наместнла је митраљезе и полицијске агенте по крововима кућа и по црквама, одакле су огварали ватру на масу. Револуцнонарне трупе одговориле су на ову провокацију бомбардујуКи куће где су се полпцајци сакрилн. Ова улична пушкараља и борбе трајале су више дана н ноћњ Мшптстарски павил>он у Тауридској Палати био јв пун ухапшених лица која су два дана раније играла најважније улоге у др:кави. Ухапшени су један за другим: бивши министар Рајч бивши председник Савета Штур мер, којн је одмах умро од страха, префект Петрограда Балк, Жандармеријски генерали Курлов и Комисаров, вице-а»оми[»ал Корстев и више других истакнутих присталица бившег режима Привремена влада предузела је читав ннз мера да што пре васпостави ред. Родзијанко је наишао на ошпте одобравање народа. ПОД ЦРВЕНИМ ЗАСТАВАМА У среду 14. марта револуција јв већ захватила таЈ«) широке народне слојеве, да је цео свет носио мале црввне заставе. Улице су биле препуне људи и жена свих друштвених класа. Труне су долазиле са свих страна у Петроград, да св придруже? револуционарима. Цео свет имао је поверења у привремену вл.аду, састављ^ну од најјатах људи у народу. Маса је била жел>на вести. .една група парламентарних извенЈтача покренула је тада лист који св свакодневно раздавао народу бесплатно, и у коме су били изнети најважиијн догађаји, решенл владе и говорп члаиова који су дању и поћу заседавали у Думи. Револуција се .убрзо рашприла и букнула у Москви и Харкову. Већи део »пгннстара нз Гашциновог кабинета бно је већ ухапшвн д затворен у мшшстар-

Наква ће бити нова принудна нагодба Ових дана треба Министарски Савет да донесе своју одлуиу о амандману Финансијсиом

Заиону, нојим се поново уводи принудно поравнање (принудна нагодба) ван стечзја. Овај амандман предложио је Министар Правде г. д р Сршиић. По овом предлогу дајосе нагодба само поштеном дужнииу, т. ј. но ономе, који после инсолвентности буде осуђен за превару, утају или иаиву другу иривицу из користољубља или се налази под истрагом за каиву кривицу. Не даје со нагодба трговцу, који није водио трговачне књиге. Дајо со нагодба дужнииу, који се већ једном поравнао са својим повериоцимч тен по истеиу три године од последњег поравнањз, осим ако доиаже да је међутим извршио све обавезе из првзшњег поравнања. А ако је дужнии већ био у поступиу поравнања. који се свршио без резултата, може тражити поновно порзвнање тек кад прође једна година од обуставе првацЈњег по ступка. Тако ће се спречити да се дужник користи поравнањем једино у намери да тако одложи појединачне егзекуције или отза рзњз стечаја. Тражи се да дужник нуди својим повериоцима најмање 40 од сто њихсвих потраживања. Предвиђа се кратак рок у коме се поступак безуслов но мора свршити. Осигурава се извршење поравнања прописом да поравнање губи своју снагу, бзз повр^де права која су стекли повериоци тим поравнањем, ако дужнин не изврши обавезе из поравнања у одрзђеном року. Сем тога има згодних одредаба за поравнање банака, а нарочито у циљу заштите улагача, од којих ће мали улагачи- нарочито бити заштићени до суме од 20 хиљада динара, па и казнених прописа у циљу сузбијања могућих махинација од стране дужника, измишљених поверилаца или несавесних органа поступка поравнања. Интервенција г. Албер Томе да се похапшени радници и студенти пусте на слободу Јуче пре подпе г. Албер Тома отишао је у Млпнстарство Унутрашњвх Дела да г. МакснмошЉа заиоли да се пусте иа слободу студентн и раднидн похалшенп због прекснпоКннх демопстрацнја на Унпверзнтету управљеннх протнву њега. Ка"ко г. Тома ннје нашао г. Макснмовића' у мнппстарству отишао је код Минпстра Соипјалне Полнтнке г. Снмоновпћа, молећи га да буде тумач његовнх жеља код Мипистра Унутрашњпх Дела, што му је г. Снмоновнћ обећао.

Две крађе за време ручка Г-ђа Фпломена Обрадовпћ, са стапом у Љегушевој улици бр. 59, прнјавнла је кварту врачарском да јој је јуче за време руч ка непознати крадљпвац удешеним кључем отворио стан и покрао разног накита у вредностн око 10.000 дннара. За ову крађу осумњичен је један трговачки помоћннк протав кога је полицнја предузела трагање. Мало доцннје дошла је у кварт н Јованка Петровнћ, модискнња. Она је изјавила да јој је јуче после ручка непоанатн крадљпвац обно стан у Макензијевој улици број 82 п пзвршио похару разннх стварп у вредностн око 3000 дпнара.

Г. С. Прибићевић о сзог-а предлогу за опструкцију у Скупштини

Поволом изЈава, коЈе Је г. Степап Ралпћ дао нођиаарнма и у колв.и) се еие одаосе нл ше <)>а самостално-деио* К1«\тске страпке г. Светозара ПриЛићенића, г. ПриОићевнћ Јв дао иашем сарадиику следсћу иаЈаиу : — Пре с^ега молим да се коп статује да је нетачиа Раднћева вест да су самосталпи дсмократи ппеговаралн за улазак у владу. Тачно је толико да је бнла попуда од радикалпе стран ке да самосталне демократе уђу у владу. Алп Радић је и сисао из прста да смо ми води ли неке преговоре. Кал:ите, нека се г. Радић ништа пе бо)и нека не саља рђаве снове! Ја нисам његов конкурент у трчкарању за радпкалима и у нуђењу преговора. Ја сам толико пута изјавио јачпо иред народом да са данашњом целином радпкалие странке, оваковом каква је — без ндеја, без начела, без програма, са јединим ци љсм да буде па властн — пе желим политнчку сарадњу, а на томе гледпшту су и свн моји друговп. Ја не тражим да уђем у владу. Мој и мојнх другова није циљ да будемо минн стрп. Да смо то хтслп, могли смо за 24, за 43 сатп ући у ма коју владу. Мд држимо да је пречишћење односа у радикалној страпцн предуслов за оздрављење политичких прилика у нашој земљп п да најпећу погрешку чнни опај, који пре тога ма у какве полнтичке одпосе ступи са радикалном страпком. Тај само повећава хаос у место да ствара јасну снтуаци ју. која је з^-мљи потребна. Потпуно је измишљена Радпћева весг да смо ми чак во дпли неке детаљне преговоре, да сам ја ставно захтев да будем Миппстар Упутрашњпх До лвч и да је тај захтев одлучно одбпјен. То могу категорички нзјавити и нпко се не може наћп, који бп ме могао демантогати. Бпло је попуда, мн ни смо на њнх рефлектнрали и према томе јасно је да се нпкакви преговори н&су водили. Што се тиче Радићеве изјаве, коју сам ја тобож предложпо неким првацпма Народиотг Сел>ачког Клуба, морам да пзја вим да је и та вест .у тој форми нетачна. Ипицијатнвни корак у том цнљу предузео сам ја са мо код демократа, а јавно о тој опструкцпји говорио сам на велпкој конфепепцији у Бања Јуци 6. о. м. Ја сам о томе пн тању казао осо: »Лапас со радн о томе да се осво,»е примнтнвиа грађапска права да се заштнтн људскн жнвот од полицјгског наепл.а. Бог зна кад ће још влада бнгн оваКо слаба као давас и кала ће опозпцнја бпгн овако Јака као дапар. -Због тога би бнла дулшост опозицпје да постави вла ди У4тпмат>м за запггнту људског достојапства и грађанско слободе. Опозицнја би могла да саопшти влади, да јој неВе дати ии буџет, нн дваааестнпе, ннтн ће допустити ма какав рад у Народној Скупштнни, док не добнје тврде и свечапе гараптпје за запггнту полнтнчке слободе у земл>н. Нека нам се каже да то значн опструкцнју, пека нам се каже да буџот треба земљи, а не влади. Народ треба пре свега пристојап снстом влалања н пуну полптнчку слободу да се свако за своје ндеје може боритн. То јо проче оД свега другог п то би оправдало чак и опструкцпју кад бн се она за тај цпл, повела. Уз те захтеве требало бн поставитн захтев да се пособпнм закопскнм оаредбама спроееде деполитнзацнја државпог управпог апарата у зем.гн. Ја питам ко би могао устврднти да тн захтеви ниоу у ннтеросу дрлтаве? Ко би могао да каже да чак и опструкиија, кад бн се за то повела не би служнла випшм цнљевпма парода и државе?» Зашто сам овако говорио н запгго сам ннипијатпвнп корак код демократа предузео? Опо-

зиција се тужп па спстем на* сил»а у земљи. Догодио се тај скандал да је голи човек доведен у Скуиштнну. Рекло се јв да тај испребијапи човек нијв иојединачна појава, него да јв то сист< м владања. Моја је мнсао била, кад свн има.мо то политичко искуство да такав си* стем владпња уннштапа нашу државу, да је опда наЈпреча дужност онозиције да спречи такав систем владања п да добије свечане п тврде гарантије, да ће свака влада. ма која била на управн зсмље, поштовати политичке слободв гриђана. Тај насилни систе .м влгдања нв можв опозицијз спречити бригом да влада добије буџет, него одлучном, непопустљивзм и нвсаломљивом борСом, која ћ« владу присилити на .напитулацију. Или опозиција своје огорчење протнв снстема насил >а сматра озбиљно и онда на тај систсм пасн.ва треба реагпрати, илн бар треба га снречити — илн то приказнвање снстема наснља служи онозицијн као тактички %аневар и опда то нпје озбнљно п озбаљие опозипнје достојно. Тачпо је м. ђутпм то да је тај систем паснља општн у целоЈ зсмљн, да изалнеа револт гра» ђана, да убија н.чш крсдит У иностранству, алн кад је тако, опда опознцпја не смс да води политику опструкцпонистнчку, кабинетску, полнтнку вииир стила п вишпх обзира, политику лажне закулнспе диилгматије, пего треба бнка да зграби за рогопе и да одједнму зд увек спречи снстем иасиљ! у нашој државн. Моје Је мпшљење бпло то да ће опозицпја пропустнти једа.ч великн и нсторнјскн час, апо данашњу своју снагу -пе уп<> треби да се загарантују грађ-1Лске слободе у државп. А велико је питање кад ће се таЈ историјски час попо1\о повратити, јрр се у исторнјп ретко итн нпкада пе враНају »гоменти, ко ји се једаред пропусте. Ето, то је права исгппа о моме тако званом предлогу за оа» струкцпју, завршно је г. Прибићевић. Стање

грипа у нашоЈ земљи ИзвештаЈ Централног ХигиЈенског Завода У недељи о^ 22 до 29 фсбруара приЈављепо је у' целој Краљстви Ч2.15в новпх слушјова, 299 сиргаих случајева, а оздравило је 44.1-л о<оба. На даи 28 фебруара осгало је према подагпвма да болује од грнпа у целој Кра.гевини 50.900 особа. Као што је предвпђено грнп је ј сталпом и јаком опадаљу у свпм областима, где се пре 3—5 педсл>а јавуо у великом броју. Тако је бпло вовах случајева: У загребачкоЈ области од 1—7 фебруара 7НИ, од 8— 14 фебруара 7боО, од 15—21 ф!'бруарв 1847, Од 22—25 фебруара 859; у осечкоЈ областн од 1—7 фебруара 6745, од 8—14 фсбруарв 12644, од 15—21 ф^бруара 7523, од 23 до 28 фебруара 1926; у приморско-крајишкој областн од 1—7 фебруара 1545, од 5— 14 фсбруара 1155, од 15—21 фебруара 1143, од 22—25 фебруара 719; у бачкоЈ области од 1 —7 фебруара 950, од 9—14 фебруара 2656, од 15—21 Фебруара 3231, од 22—фебруара 1629; у сремској областн од 1—7 фебруара 353. од 8—14 фебруара 714, од 15—2! фебруара 7750, од 22—23 фебруар« 1627. Међутим талас грипа пренео се па југ и југонток тако да ова недеља показуЈе пове^ање у пеким областпма Босне, СрбнЈе и Јужпе Србије (тузлаиска. враљска, скопска и неке др. у мањој мери).

Младонозачки СЕЛТЕРС нзврсно дејствује протнв изпуреностп послв грипа, као н код катара грла, плућа, бронхнтнса, сипње, катара стомака, црова, малокрвпостн. камопа у бошжш и т. д БРАЋА АТАНАСИЈЕВИЋ Младеновац.

'Даиас ЛУКСОРТел 501

Бипскопска са ла Новост Невнђено Најл.уђи фплм сезоне

А ©

Естер Ралстон Еверет Хортон

МА «? К А" то требате да видите