Време, 11. 03. 1927., стр. 6

РТТша И

Петак, 11. иарта 1927

Надзојвода Фридрих осуђен је у Пешти да плати Сомборској Кредитној Баици 130.000 динара накнаде за штету учињену 1922. г.

Сомбор, 10. марта. — Још 1922 г. Сомборска Креднтна Банка узела је под закуп од надвојводе Фридриха неколико стотина јутара земље на обрађивање. Та се земд>а у оно време налази.та у нашим рукама, али приликом евакуисања бајског трокута, она је остала и дал>е као власништво надвојводе Фридриха, јер је недалеко од ње повумена граница између нас и Мађарсхе. У лето и јесен људи налвојводе Фридриха, и поред уговора, покупили су сву летину, задржавајући је за себе, чиме су Сомборској Банци нанели штету од близу 130 хилада динара. Банка се зоог тога обратила директно надвојводи Фридричу да јој се та штета надокнади. Када је он то одбио, Банка је код пештанског суда покренулз парницу.

Првостепени суд је донео гтресуду у корист надвојводе Фридриха. Пре краткога времена то решење било је поништено од стране апелационог суда у корист Сом борске Кредитне Банке. Адвокат надвојводе Фридриха жалио се тада каСацији. Јуче је по овој ствари одржан претрес код пештанског касационог суда. На претресу касациони суд осна жио је пресуду апелационог суда, којом се надвојвода Фридрих осуђује да плати Бании 130.000 ди нара, Као и 200 пенги (око 16.000 ДинарИ) парничних трошкова. Адвокат Банке у Будимпешти обавестио је данас телеграфски г. Новаковића, директора Сомборске Кредитне Банке, о исходу ове ин тересатне парнице. (Време)

Г. ВасвлиЈе Трбић одговара г. Јовану Ћирковићу

сГосподнне Уредшпе, Принуђен сам, да Вам се поново вбрагнм за гостопрнмство у Вашем цешеном лнсту, да бих могао датн согодор, на све оне неистнне које је наиео г. Ј. 'Енрковнћ у Вашем днсту од 4 марта, бр. 1870. Г # Ћнрковнћ каже да не говорн радн стаповннпггва бнтоллког округа, јер да је он задово.ган њнховпм мншљењем о менн. Ја сам тако нсто н внше него задовол>ан, мнш.т>ењем Еоје о менн нма не само бнтољскн округ, већ н мало дал>е од тога окрута. Оппггинскн и обласни посла ннчкн нзбори у мојим нзборним сре зовима најбољн су допаз за то. Г. Ј. Ћнрковић и сувнше брзо заборавл>а н догађаје н оно пгго је он наппсао. Тако је он напнсао летос, да ја у Прнлепу немам ни трн човека, којп бн мн Бога назвалн и да он, г. "Бирховић не бн желео др буде у мојој ситуацнЈН_ Међутим, на општипским изборнма сав српс&н народ гласао је за моју листу н општинска управа у Прнлепу, у рукама је мојих прпјатеЈва. Тако су догађајн демантовалн г. Ћирковића. Сада опет он тврЈЛ да на моје зборове долазе по 20 л»удн н ако добро зна да свакн мој 8бор посећује по неколнко хиљада људн. Што се тиче неке депеше коју сам упутно г. Ђирковићу, то нзјављујем да ја никада нн једном девешом нисам нзјавио благодарност њему за заузимање његово за дуванску цепу. Г. Ћирковпћ пма обича> да поручује депеше па можда се тако поручена депеша послата без мога знања налази код њега. А сада да пређем поново на сбедне» прннадлеа:ности његове у Управн Државннх Монопола. Какве су тамо његове принадлежности у дневнипама, цигарама, дежурству, путовањима н т # д. и т. д. ја нећу сада у го детаљно да улазим. о томе је маја месепа 1925. решавао Радижалпн Посланнчки Клуб н донео је по тој стварн једногласну резолуПију, коју је јавно прочитао у пленуму Народне Скупштине г. Жнвко Шупшћ, народни послапнк. У тој резолуцнјн Раднкални Посланнчкн Клуб окатегорисао је положај народног посланика у Управи Државних Монопола, као номоралап и недостојан, који се косн са чашћу и достојанством народног посланнка. Том резолуцнЈОм позван је и г. .Ћнрковнћ да поднесе оставку на свој положај у Управи Монопола. Алн он то није учннно, поред матернЈалних разлога који га везују за • ту установу још н за то, што г. Ћирковић, када не бн био члан Управе Монопола не би нмао ни толико пријатеља у бнтољском округу, колико је потребно да му потпишу кандндатску листу. То је оно што он врло добро зна, али се правн наиван н хоће да представи како Је он у тој установи просто за то да би чинно добро народу. Што се г. Ј. Ћирковнћ, прси преко јавности и каже како ми он стоји на сбнљези», он ме ту потсећа на једног старог турског пеливана, који да га свет не би заборавио, чим види мало внше света на окупу, он одмах пљује у дланове, удара се њима по холеннма и вршн безуспешне покушаје да скочи, познвајућн некога да дође да се хрве са њим. Свет му на то мало пропл>еска и он задовољан иде даље. Да ли је г. Ђирковнћ одбио да потпнше напгу декларапију т # ј. протест 1925, којнм смо тражилп боље пене дувану, Ја се позивам на г. Марка Петровића, народног послаш^ка, код кога је бно тај акт и који је прнмно на себе ту дужност да потражи између осталих и потпис г. Ћирковића. Из тога ће се видета ко од нас двојице говорн истину. Што г. Ћирковнћ каже да ће да жзнесе на јавност неке ствари протнв мене, то је ствар његова, а није моја. Што се тиче мога полетичког

положаја у битољском округу, овпх дана имаће прнлнку г, Ђнрковић, да се увери да боље стојим од њега. 13. о. м. врши се накнадни избор у кекнм општннама у срезу крушевском. Ако лнста г. Ђирковнћевнх пријателл добије 10 од сто гласова, он може бити потпуно задо!У/љан. Ако он хоће да нз гнх чињеница повуче какву поуву, то можо. Ја сам овде нзнео боз икакве жучностн мишљење Радикалног Посланичког ГСтуба о патожају г. Ђирковнћа у Монополској Управи, н колико се тај његов патожај подудара са достојанством наролног послалпка. Исто тако изнео сам и друге стварн, које апсолутно одговарају истинн н г. Ђнрковић, ако се буде могао сетитн свнх дета.т>а, признаће ми објективпост. Београд, 9. марта 1927. Василије ТрбиН. народни посланик.

Крвава Бела Недеља у Кусадку Смедерево, 9. марта. — Пре два лана на саму Белу Недељу увече искупнло се било у кући Наталије, удове Банковић у Кусадку веће друштво сеоске младежи на мало посело. Међу гостима били су I Радојко Ивковић и Светислав Милутиновић, два млада сел>ака иначе добри другови и пријатељи. Радојко се на поселу задржао вр.то мало. Око 11 часова с братом Жи ваном упутио се зетовљевој кући која је била у непосредној близини а одатле својој. Зету и сестри рекао је да ће се опет убрзо вратити. Дошав кући, Радојко сиђе > подрум и наточи у један суд џибре. С том џибром упути се опет на посело код удовице Наталије; али не уђе у кућу, већ покуца на врата и одмах се сакрије. Убрзо врата се отворе и на њима се укаже Светислав. Радбјко једним врчем заграби џибру из суда и пљ^сне је другу у лице. Светислав потрчи на Радојка и, не познавши га у мраку, зграби га за прса. У гушању које је тада настало Светислав извади нож и тако страховито избоде Радојка, да је овај одмах издахнуо. Кад су гости посела истрчали у двориште несрећни сељак лежао је већ непомичан у локвама крви. Полиција среза јасеничког, извештена о догађају, изашла је одмах на лице места и извршила у виђај. По исказу свих сведока Радојица, који је иначе био познат |\ло миран човек и велики весе л>ак, жртва је једне случајност* АР. С.

Читајте Време

Народна Одбрана у Загребу Уреднвпггво јб прнмнло ове р©дове: Молнм Вас да донесете ову нсправку на пнсмо што га је срелншн.н одбор Н. 0. у Београду послао псљеној 11ашој релакпијн, а с обзнр»ом на белешку Вреиена у броју ол 7. о. м., о скупштннн Н. 0. која се олржала у Загребу у нелел>у 6. о. м. 1) Ннје нстнна да је на тој скупштвнн предложенн одбор Н. 0. изабран јелногласно, јер се уопште није гласало, а прелселатељ, проф. г. др. Шнловнћ, ннје нн питао да лн се предложепн одбор прнма. 2) Није нстина да сам ја протестовао против тога одбора истом пошто је седннца бнла закључепа, — алн верујем да се проф. г. др. Шиловнћ могао можда журнтн да што брже закључн седннцу, бојећи се протеста протнв своје личности на пг>едседннчком меоту Н. 0. у Загребу. 3) Нпје пстина да сам ја протестовао само у своје нме, него сам нагласио да то чнннм и у нме свнх патрнота. 4) Ннје н тнна да је иој протест без дејства, јер је настало право запрепашћен.е кад сам наводом пз говора генерала г. Узун-Мпрковнћа песумљиво доказао како се дух Н. 0. не слаже са лнчношћу проф. г. д-ра Шиловнћа, пп са његовнм схваћашем Н. 0. Да проф. г. др. Шнловнћ не схвата дух Н. 0. доклзао сам аг! 0С11103 такође наволом из његова наступног говора. у којем је калао да је Н. 0. хуманптарно подузеће за потпомагање снротнп»е. — а да је '»п донста, сасвнм тако, мнслио о Н. 0., доказуЈ*е п н>егова стнлпзапија поздрава Љ. В. Крал у, у којем је казато ла скуппггнпа Н. 0. поздравл»а Њ. В. Краља као првога храниоца нашега народа. 5) Ннје истнна да сам казао да одмах напуштам Н. 0- него је пстнпа да сам пазао да ћу напустнти Н. 0. ако Средншњн Одбор потврди нзбор загребачког олбора Н. 0. Ако пак СреДИШП.Н Олбор Н. 0. то учпни. онда Н. 0. нећу пзпустптн само ја, него н мноти лругн са мном. Најзад сам казао да изабранн одбор Н. 0. у Загребу значи рлзочарење све патрпоте, — Србе, Хрвате и Словенпе. У Загребу 8. марта 1927. С оллпчннм поштовањем. проф. др. МИЛКО ПОПОЗИЋ

ПОСЛЕ САМОУБИСТВА ЛЕВИЈА КАДМОНА

Питање о Рамском Рукавцу

Јуче су на Душановцу ухваћене две сумњиве Циганке Јуче је душановачка жандармеријска станица ухватила две Циганке, које су лутале у њеном реону, вероватно са намером да нешто украду и побегку Обе Циганке. ко-е су изјавиле да се зову Ана и Марија Ковач, спроведене су кварту врачарском, гдс је повео цстрагу и саслуЈиао их писар г. Тих. Петровић Ннтересантно је да су обе Цигзн ке носиле у наручју по једно мало дете, за које су тврдиле да је њихово. Међутим, по изг.леду не ои се баш моглб тврдити да су деца њихова, иако су оне на све начине покушавале да убеде да су деца њихова. На »гспиту изјавиле су да припадају једној фупи Цигана чергарз. који су остали у Вии1њици са сво-

јим колима. Оне су пошле мало у Београд да «обиђу» варош

Народнн посланик г. Душал ЖивоЈиновић упутно јв Мннистру По.го привреде и Вода ова питања: У вези моје интернелације поднете Господнну Министру Пољопривреде и Вода у март> г 1У26. год, част мн је унутити Господииу Миннстру ова питаша: 1.) Да ли је познато господину Ми нистру да јв Рамскн Рукавап бпо плован пре европског рата, н да су наши путпичкн бродовп пристајали у Косто.шу, а раннје н у Клнчевцу? Међ>тим, данас, на целој дужнни Рамског Рукавца, од 25,5 кнлометара, нема никаквог брздарског саобраћаЈа, сем на великој водн делимичног иавоза уг.-на нз рудника у Костолцу. За време рагова Морава је зас>*ла улаз у оаај рукавац Дунава, између кога н главног речног тока постоји безброј снтних н неколико крупннх острва н канала, и каналчића, којн су потпуно одсеклн цео сре.з, а де .тимично и округ поилревачки т. ј. цео предео до ње и богате Млаве од авног најприродннјег и:}ласка на тржншта. И цео је овај крај принуђен да своје производе носи далеко у десно, у назал. од 30—50 километара, у прнспанигате вароши Велнког Градишта, нли, што је још теже, доста у лево у малено тесно и самом себи немогуће пристаниште села Дубравице, у иојз не могу да стану ни три шлепа један испод

другог. 2.) Да ли

је познато Господину

0<5е Циганке- чији искази Н1( с г М "™стру мтиљсњо сгру -шаха за с« пн;ч1 п\ кмр.нп можр бао пппвпеме-

могли бити проверени, спроведеке су срезу врачарском на надлежност и дељу истрагу да се утврдт*, да ли с\' та деиа њихова, или су их где украле

Одложена радикалска забава у Сомбору Сомбор, 10. марта. — За сутра била је заказана посета г. Марка Трифковића, председника Народне Скупштине, у Сомбор. Г. Трифковић требао је овде да одржи ужу конферениију са своји.м партијским пријатељима и да увече посети велику радикалску забаву, која се требала одржатн у место одложене забаве на Три Јерарха. Међутим данас је председнику радикалског клуба, г. Живку Коњовићу, дошао телеграм да г. Трифковић због болести не може доћи, па је стога председништво клуба хитно одложило забаву до краја месеца. (Време) Суспендован општински бележник Министарство Унутрашњих Дела суспендовало је г- Милана Стојковића оппггнвског бележинка у Честерегу, како се сазнаје због неисправности у службн. се овај рукавап може бар прнвреме но прочиститн и оспособнти за пловидбу средсп;нма, којнма лаиас располаже поцручна му Генерална Днрекција Влда? Потапањем старих и дрвепнх лађа на почетку овог рукавца в^Ка колпчина воде бп била уттућема у рукавац и она би га сама добрим делом прочистила, по

оппгге познатпм законима. Багерима н стручннм људнма Генералне ДнрекцкЈв Вода могао би се овај рукавац даље чнстити н оспособљаватн за пролаз бродова у свако доба године, јер рукавац није цео засјт , већ само на своме почетку. Шлунком, који би се добио од тога багеровања могли би се добро насути сви путови у срезу пожаревачком, а он би се могао преносити у галеповима и у Ковип, за насипање пруга у Војводнни. Бродари пашн избегли би, отварав»ем овог рукавца један од најопасниЈих брзака на Дунаву, звани «Брза Врба>, који се налази па главпом току реке одмах испод месга, где се рукавац одваја од Дунава. За време Јаких ветрова песравњепо је лакше пловити рукав цем, но глазним током Дунава. А војие корнсти од регулацијо Рамског Рукавца су нензмерне. Он је просто створен за базу, у случају војних операција на нсточпој грашлти нате државе. II тако дал>е. Народ нраја иога имам част преставити у Нгродној Скупштини вапије за овом потребом, и тражи од нас својих представиика у СкупшТи ин, да му, у модериој држави С.Х.С. осигурамо бар оно, пгго је нмао у малој али срећној Србији. Када се у другим државама граде новн капали за п.товндбу, ваљда се код нас може поправити прнродан рукавац Дунава и омогућити за пловпдбу. С тога молнм Господипа Мннистра Пол>опривреде и Вода, ла ми пзволп усмено одговорнти на једној од наредних садница Народне Скуппттнне: / 1.) Је лп и пгга предузето од прве моје интерпелацнје до данас, по овој стварн? и 2.) Је ли воллн господин Мнпнстар нздати. н кад. иужпа паређења ла се задовол>и овако оправдана потреба овог краја?

Обеснла се што је Постављења у Генералостала без стана Н ој Дирекцији Катастра Суботица, 10. марта. У кући Последњнм указом у Мниистар-

Симона Будимчевића станује већ 15 година Јосиф Шпицер, радник једне велике крзнарске радње у Суботици. Како је Будимчевићу био потребан стан Шпицера, то му је отказао за 15. април. Шпицер и његова жена тражили су други стан, али услед велике оскудице у становима нису могли наћи. Ово је на супругу Шпицера тако дејствовало да је синоћ искористивши мо.менат када је њен муж пошао у кафану, забила један ексер у зид у спаваћој соби и о њега се обесила. Кад је муж око пола ноћи дошао кући, несрећна жена била Је већ мртва. Оставила је писмо у коме објашњава своју смрт и каже да није могла претрпети да из стана буде избачена. (Време)

СВЕТСКА МАРКА СЕХОЕЕ К05Е К01ЈСЕ МАШАШ .М В01ЈШ013-РАД15

ству Финалсија поставл.енн су ше рове секција за катастар: у ЈБубл аии г. г. 11ван Пирца и СташЈслав Бриншек, "геометрн »сте се«цнјо; у Мовом Месту г. Пвал Вербнћ, геометар исте секшЈЈе; у Мурској Суботн г. Карло Ковннскн, геометар нсте секцнје; у Илкггском г. Карло Кавшек, геометар нств секције; у Дргоппу г. Ковин Дивко, геометар исте секције; у Хвару г. Роман Мнлачић, геометар исте секцнЈе; у Бен ковпу г # Петар Вулић, геометар исте секције; у Коњпцу г. Митар Глигоријевић, геометар исте секцнЈе; у Дорвентн г. Петар Дражић, гсометар нств секцнје; у Грачаннцн г. Милан Ђерић, геометар нсте секције; у Требнњу г. Мнлош Врећа, геометар исте секције; у БосапскоЈ Градишкн г. Светнслав Марковић, геометар исте секцнје; у Рогатици г. Јусуф Горушашш, геометар нсте секције; у Мостару г, Даннло Васиљевнћ, геометар исте секције; у Љубушком г. Владимир Вашиј. геометар исте секиије; у Вишеграду г. Јооиф Травннк, геометар асте сегцијв-

Отворен је стечај фирми Гладовић и Ко., чија су два члана побегла из Београда

У четвртак 3. о. н. београдскн трговац Леви Каомон извршпо самоубиство на путу између Уемуна и Бежаније. Тек пеколнко дапа потом сазнао се узрок овом самоубиству. Покојни Ј1еви Кадмон је био заступнпк фирме 5. N. О. (8ос1е1б с!е № у 1да!1оп Оапиђјеп 8. А.) п у теснпм трговачки везама са фнрмом Гладовић и Комп. увозпич ко-из. озиичком радњом у Цара Лазара 1. Кад је пре пзпеспог времена фнрма Гладовић п Комп. услед оптте привредпе кризе дошла у веома тежак положај, Кадмон и Гладовић су се договорпли да се преваром спасу пз тешке кризе. Кадмон је фалспфнковао рецеписе о фиктивним шлеповима п вагоннма жита, које је фнрма Гладовпћ п Комп. ломбардовала код Аграрне и Комерцијалне и Аграрне и Индустријске Бапке. Том нреваром фирма је од ове две банке добила око 1,800.000 дпнара. Крпза је била. разуме се отклољена, али кад је ускоро откривена превара. Кадмон и Гладовић су видели да врло лако могу пастп у руке полипнји. Бојећи се тога Леви Кадмон је кзвршпо самоубиство, а Гладовпћ је побегао. 0 свему овоме Време је једино пре неколпко дана у два маха ошпнрно писало. Јуче је међутш! књнговођа фирме Ј. Гладовић и Комп., г. Хуго Брпл. поднео пријаву Бео градском Трговачком Суду, у којој тражп отварање стечаја над целокупном имовнном фир ме. Г. Брнл паводи да је још раније члан фнрме г. Еутен Прнзбургер напусгио Београд, а потом и други члаи Јанко Гладовнћ, који га је сдмо телефоном обавестпо да путује. Ни Призбургер ни Гладовпћ нису пи њему нп осталом особл>у реклп. куда путују и кад ће со вратити, пити су далп н<ч:а упутства за рад. Г. Брил је узалуд десет дана чекао, да добије од њнх нс-ке вести. а затим је тражпо отварање стечаја, јер се, вели. у последње време проиосе гласовн да су оба члана Фнрме побеглп пз Београда, да би избегли крпвичпу одговорност. Из прпјављеног биланса видп се како је фирма рђаво ста-

јала. АЈстива нзпоси око 360.000 дипара, а пасива 2 ,800 .000 динара. Прво стечајпо одељење Трговачтог Суда је отворпло стечај и за браниоца одредпло адвоката г. Павла Моравца. Рок за пријазу потраживања је 2., п рочиште за равпање 0. мај.

Коме ће се исплатнп* премија са овогодишњег вучења обвезница ратне пггете ? * Генерална Дирекција Дугова лри мила је од г. Ристића, досељеника из Неготина на Вардару, два телеграма, у којима тражи да се обвезница, серија 3952, број 227, која је на трећем извлачењу згодитака, на дан 15. фебруара, извукла премију од 500.000 динара, не исплати, пошто је он њу заложио прошле године код једног тамошњег трговца. Генерална Дирекција Дугова је одмах одговорила да она није дужна по закбну да приликом исплате ових обвезница проверава ко је прави сопственик њихов, пошто је то државни папир од вредности, који гласи на доносиоиа. Исплаћују се ономе, ко их државној каси поднесе на исплату, зато га обраћа на суд, који има да раслрави ко је сопственик. Поред ове представке, Дирекција је примила још безброј других. То доказује да наш народ не поклања толику пажњу обвезницама ратне штете, колико оне по својој вредности заслужују. Својом лакомисленошћу, или услед непознавања праве вредности ових државних хартија многи их залажу, позајмљују другима или уступају на привремену употребу, те због тога долази до спорова око сопствености.

НОВА КЊИГА Никола Трајковић Нас двојица и огл Занимљива ириповетка у којој се анализира прва љубав лва дечака. — Цена ли нара 10.—. ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ВРЕМ .Е Поенкареова ул. 4—6

Питање СКопс&е ТрговачКе Коморе Прел изгледима за нове трзпвице

Скопље, 9. марта. — Вреие је донело вест да је због ншптења једног решења Министра Трговине и Индустрије, г. Крајача, настала таква сптуацпја да ноЕе трзавице нису искључене, као враћање старе управе, нови пнбори и т. д Са добро обавештене стране добили смо ово обавештење. У скопској Комори избиле су прошле годиие несугласице. Оне су настале како се констатује у извештају анкетне комисије Министарства Трговнне «услед не исправностп у благајни и незаконнтог састава управе Коморе, пошто с.у у њепом индустријском одељку на место индустријалаца били застуа-^ени трговци". Тим поводом г. Крајач је донео неколико решења. Образовао је анкетну комисију. На њен извештај поннштио је изб«>ре Коморе од 1924., донео одлуке у погледу благајне п учикио сшомену тадашњој управп. Последњим решењем г. Крајач је па основу опомене и чл. 133 Закона о радњама разрешио дужпости све чланове Коморе из Скопл>а, поставио комесара и расписао изборе. Ови избори обављени су у ок-_ тобру 1926. и од тада Комора нсрмално функционише. Стара управа Коморе жалила се Државном Савету због поништења избора за Комору од 1924. гох Савет је само ово решење поништио одлуком од 27. фебруара о. г., са примедбом да Министарство није могло поништити у 1926. г. изборе који су извршени 1924. г., кад по чл. 133. закона о радњама није постојала ранија опс^мена. Друге примедбе Државни Савет није ни могао доиоснтн. пошто се

стара управа нијв ни жалила против других тачака решења. Министар Трговине приликом новог решења снгурно ће поступити по примедбама Државног Савета и сматрати да остале тачке решења г. Крајача остају у важности, а то су: о разрешењу старе управе, које базира на паведеној опоменн, а на основу кога су обављени нови пзбори. У противном имала би се вратити стара управа. Али, пошто је осморицп њених чланова истекао мандат, нов избор би се за њих морао одмах распнсати. Од остале четворпце старих чланова, којима рок мандата није истекао, двојида су већ у Комори. Кад би се стара управа вратпла на дужност, то решење било би од пнтереса свега за двојицу. Па н тој двојици гаси се мандат крајем о. г. Очекује се да Миннстар Трго вине неће уносити нове трзавице у рад Коморе, пошто пх > већ било и одвише. Јер ако 61 и вратио стару управу, то б! решење могло пастн пгед Др жавним Саветом и бити извој новнм комплпкацијама. Самоубиство једне домаћице у Господарској улици Јуче по подне покушала ј>' да павршп самоубпство ДарИ1| ка Нлколић, домаћнца са станом у Господарској улппн бр 95 Даринка је псппла маљу количину раслвора камене соде и лакше се озледила На саслушању је изјавпла да се на овај корак решила због беде н немаштине.