Време, 07. 12. 1927., стр. 1

С Р Е Д А, 7. ДРЦЕМБРА 1927

Птити рит пп »*сна V готовои БЕОГРАД . ГО/1 VII . БРОЈ 2143

БРОЈ 1 ДИНАР ПРЕТГПЛГЛ ЗЛ ЈЕДЛН МЕСЕО

НЛШЛ ЗЕМЉЛ . 25 аимр« ИНОСГРЛНСТВО . 50 Јиижр«

Конференција о комерцијализацији

државних железница

КопфернгавЈа о комерциЈаЈгдгинији лјржалних желганица, која јс ирскјуче залоч?ла свој рад. иаотавила је заседаља и јучсПредссдавао је геиерални дир?ктор држанних железиица г. Бор. Ђуричић, који је у 9.30 отворио продужење прекјучзрашње дебате. Први ]е узео реч г. Мил. ТреЛињац, директор загребачкс жзлозиичке дирскције. ГОВСР Г. ТРЕБИЊЦА Када ј« примио пацрт нове уредбо о ком?рцијализацијн, г. Требиљац јс, вели, сматрао за потребно да конслутује проширени железнички одбор при својој дирекцији. Овај одбор јз одржло всколнко седница и донео Је, пошто је нацрт уредбе свегграно претресао, закључак да Ј; потреба поправке стања државии! железница врло акутпа и потребна, али да ову поправку Чоже да изврпш и сама Генерална Дирекција. Стваран« управиог одбора ниј; потребно, јер би он врло лако могао потпасти под утицај политике- Тај би управни одбор био потребап тек опда, ако би се у предузеће државних железница унео акционарски капитал. Г, Тр>бнљац се са овим вакључцима железничког одбора слаже. Сматра да није потребно менлти цео упранни систпм, јер би то допело великих потр^са. Политика је највсће зто па нашим жнл'»знниама: међутам, са доласком садашљсг мннисгра, човск» сгручндкл, она је св -де иа на паЈмаљу меру. Говорник сматра да би. насун рот томе. про Јектовани одбор врло лако могао да уиесе нротекцнонизам. Противап је увођ"И>у људи вап желчнице у управу железница. Наше железпице у последље време покалуЈу све већи прогр;с; мкђутим, немогуће јо да се потпуно ослободе д ■финита, и то из ратлога што је ралпа сиага скупа, а с тнм и грађепл и ексллоатацнја, п што је исТо тако и новац скуп, односно високе су камате. Сем тога, наше жмезницс нису усавртене и врло су младе. Тарнфс наши.х железница нису тако високе као пгто сз у опште пртбацуЈе, ако се упореде са иностраним железиичкпм тарифама. Н>"му пије потпуио Јасно, шта сз увраво подралумепа иод комерцнјалнпацијом. Прве железпиле, а н нашс осповане су па чисто комерцијалној бази. Све нанте одр^дбе у погледу железница и љихове екеплоатације п|>оистичу са те чисто трговачке поллоге. Г. Тр^биљац је убеђш да ћ) се комерцнјализацнЈом постићи Једнно повећпљо тарифа с Ј «'Дпе страпе п смаи«ље обавеза с друте стране. Он налазн да би с 1 решеље из тешке ситуаније у коЈој се наше желмЛше сала нала-зв могло нађи на овај пачин: Пре св<та ВЈЉа датн што в Ну аутономнЈу обласпим дир"кциЈлма, папочито у погледу набавки. Закон о државном рачуповодству мора ла се модсрннзира и дот>"ра пвема еашиљем стаљу ствари ТаЈ закоп. у форми у којоЈ је данас, кочи слободаи и раниопалап рад. (Говорник наволи конкретне при мер • о томе). Сем тога, слободан замат рала и љегов иитензитт ко'|и препеитиипа коптрола и ску 'И 'ПОст буџета Ни проЈектовани управни одбор п "|1> мпћи ла [«1и, ако му оскулина у фи наш-ијгким оредотвима буде гизивала руке. Уместо комернијлтнаациЈе, г Тробинлц тпажн гаиациЈу, смптрајући ла ђе увпђ.'љч повш форума само оп-жати п0п10. Пошто Јо г Требиљпп запрптио реч узииа нрелставиик Лл вокатске Коморе у ЈНубЈмии, Г ТОМШИЋ Оп ич1Л1и — критикујуђи у рцдбу с 1циииог гледитта — да

Је она у сукобу в са уставом и са позитивиим законима. С?м тога за извођеље плапа коЈи се љоме предвиђа, нема финансвЈске базе. II сама правна форма уредбе је н?могуђа. По љеговом схватаљу, санација железничких прилика може св постиђи променом адмниистрације из основа и тоталном деполитизациЈом. Са законом о државном рачуноводству пемогућ; Је радити. Говорннк сматра да је неумесан захтев неколицине предговорннка, да треба створити низ закона и пропнсе на место садашњих чланова закона о др жавном рачуноводству и о Глав ноЈ Контроди. Ако би сз ти закони стварали редовним путем, то би, према нашоЈ пракси, траЈало пеколико годниа. Стога треба мипистар, у споразуму са та рнфним одбором, да изда пов правилннк који би ступио на место укинутих чланова помсвјтих закона. Сем тога треба основати одбор од пет чланова, од којих би Један био гзнерални директор државпих железница, двојица привредннци а двојнца правници, и тај би одбор израдио правилник о комерцијализацији железничког саобраћајаИ г. Томшиђ Је за даваље што шире аутономнЈз обласним дирекциЈама и за одбациваље гломазног и нелреглсдног камералног кљитоводства, на чије се место има увести комзрцијално кљиговодство. После љега говорио Јо председпик Трговачке Коморе у Сарајеву, Г. БЕРКОВИЂ Он поздравл* доношеље ур;Дбе и одаЈе признаљв миннстру, који је р' Шио да приведе у дело Један тако важан акт. као што јз то комерцијалилациЈа железница. Убсђен је Да ђе од уредбе бити користи, алн сматра да ђе то зависити у првом реду од људн који ће таЈ носао водити. 0сврће се дзтаљно на поЈеднне одредбе уредбе и наглашуЈе да би требало истаћи трговачки карактер предузећа, па и то да сз оно има водити пажнлм брижпог трговца, што сматра да је цнљ уредбе. У поглеДу надзора над предузАем, говорннк палази да бн надзор над текућим пословима трч5ало поверитн посебном одбору. Ту подрадумева такође н тарифална питаља и уређон.е вочног нарка. Министар Саоб]>аћаЈа треба да врши врховни надзор, у погледу беабсдности саобраћ.1Ја, нарочнто за време ванрздних нрилика, и у погледу општнх, темељних промсна, техиичких ностројеља и систсма. као и одобраваља правилннка за обвзбеђ.'љв саобрађаЈа. Железнички буџет не сме скучаватн геиералн'ог директора у н.еговом деловаљу, јер је на љему и на скупу дир'ктора сва одговорност. Говорник приговара одредби чл. 13. коЈом би се гснорвлни директор поставио на 3 годнпе. Предлаже да се директор као главни стуб предузЛа паместн угсвором. Замера што у уредби нсма говора о каииталу и што није нншта нредвиђено за покринаље евентуалпих дефнцита. КонстатуЈз, да ова одредба и ако пе предстаиља сввршено решеље врло важног саобраћаЈног ннтаља, б<ч:умн.о Је спажлп корак у нап|>ед, и мнсли да она, моди фикована поглелнма конфергнције, може добро послужнти не само финанснјској страпн Ж"лезпичке администрациЈе веђ н уклонитн најтеж! маие нашега гаобрађаја, на коЈе се наша привреда с нравом жали. После Н р *' Г в узима реч предетавннк Савеза Удружеља Националних Желззничара, Г. ЈОВО БАКИЋ Оп ТЈНУтира питаље комерпиЈа литације са гл"дншта желозпич ког особља. Сматра да ое Одбору,

тиме, што му се дајз слобода да бира генералног директора, даје и могуђност злоупотрсба. У опште сматра да је власт одбора сувише велика. У свом даљ?м нзлагаљу износи бедно стаље многих железничара, коЈи не могу да се потпуно заложе за свој посао, кад нх финансвјска невоља тера да нађу сзби и споредног заниманл. Наводи примере многнх грешака и неправилности у адмнннстрацијн. Тражн да се спречи утицаЈ народних послаиика на масе особља, Јер Је тај утицаЈ за сам прогрес вншз но штстан- Даље захтева да се награди личнн рад железничара, јер ђе се даваљем награда 'посгнћи максимум рада. Он ттајзад енергично одбиЈа оптужбе да су желззничари неспособни. На крају изјављуЈе да Је прогив сваког изузиманл железница нз државних руку н против увођеља нестручљака у железничку управу. После љега говорила су г. г. Јоскп Копач у им ■ радничких комора, ш1ж. Р Николиђ. Мил, Стојадиновиђ за Запатску Ко мору и Ив Мохорић за Трговач■ку Комору у Љубљани. Они се сви внше маље слажу у томе, да Је комерпнјализација нотребна н неопходна, али да је потребно добро и свестрано то пптаљз нроучити, пре него што се оно решн. На основу овог пацрта уредбе. којп Је сувише неодређзн. не би то пнтаље требало решити. НаЈзад Је уз?о реч начелник Министарства Трговине п Инду стрије Г. М. ЗЕБИЋ Предузеђу на комерцијалпоЈ осповн, вели г. Зебнћ, даје особито обележјз приватни капитал, лнчна запнтересованост ууправи и рад за што воћу добит. Др-

жавне железнице имају за пиљ да постигну што већу корист за народну привреду и да сз читава љихова функциЈа доведе у склад са социЈалним, културним и националним интересима. У току времена већина железница лрешла Јз у државне руке. Немачка и Белгија прибегле су из фпнансиЈске нужде комерциЈализациЈи. КомерциЈализација се још може разумети тпмо гдз су земље госго насељене, са великом пољонривредном. нпдустријском и занатском проичводн.ом, где су велнка пристапншта, савршзне мреже вициналних железница и сувоземиих путева и где Је и транзит већи. Код пас све то не стоји. Огога наше железницз морају иматн пасиве, јер има пасивннх пруга. Има незгоде од закона о државном рачуноводству, но ми не можемо напуштати законске тековине које су штит од самовол>е и злоупотрзба. Дофицити ,код сксплоатациЈе не долазе од закона о држлвиом рачуноводству, веђ од пасивних пруга, од ненасељ"ности, од привредне кризе и рђавих година, од н 'рационалпе привредпе политике, од слабе ипдустриЈе, од рђавих сувоземних путева и т. д. Бољнтак можемо постићп ако и-при данагаљем режиму организациЈз Пар једном годишље држимо овакве скунове, где се чуЈу резултатн нашег рада, нашнх мера, завмених тарифа као и потребе координацнје бродарства н железиица. На крају говориик тражн осниван,е нарочитог скупштнпског одбора за поправку стаља на железницама. У подпе Је сздпица прекииута н настављена поподне у 4 часа.

Оптужена да је отровала мужа арсеником, Милица Јовановић оптужује за то тровање самог тужиоца, свог старог свата

Крушевац, 6. дгцембра. — Дапас је пред овдашњим Првостепеним Судом почео претрес прогав Милице Јовановић, коју је оптужио њ^п стари сват Христи фор Живадиновнћ да је отровала арсеником свога мужа Војислава. Око.тносп1, које су претходпле мистериозном тровању Војислава Јоваповнћа бнле су веома цеповол>не за саму Милицу. Она јз једно време жипела са мужем у свађи, затим, после његове на праспе смрти, отишла је са једним старцем у Париз у намсри да одс у Америку. Ово сз сматрало као покушај бегства. По повратку нз Парпза, где је тај старац оставно саму п пезбринуту, оиа је одмах позвата на одговорност. Председавао је суднја г. Максимовнћ. а у кол^ијуму су билп г. г. Колапшновић и Цпетковић и дсловођа г. Начић. Мнлицу бране адвокати г. г. Протић н Лаћовић. Присутни су: тужилац Хрисгафор Жипалнновнћ, Мили чипа ссстра н доца. већ поодпасла. као н великн бро» гра!>апа. Саслушавал.е сведока траје в 'ома дуго. Сасл>чпани су Васнлије Јанковић из Крушевца, којн каже да му је ВоЈислав на лва лапа прпд смрт говопно како му је жеил лалл п л ку помућепу гајгану, Милан Пнколић пз [чапнџије. који ј а имао једап раз говор са Мтипом, у ком му јо рекла да бп дала 1000 д»тара гамо да еа ње падње сумња. тр ла пок. Воју ннје пикада волела. па п*фад сведони Мара Стојапопић, Ми ^п п Ми*т п вп Г»улић. Ратнслдп Мил^пковпћ и Вотппо Мплетић. О ји оии лошлп су па тхтевтужпопа Х п нстпфора. алп својим изјавама пс тсрсте ил из

блнза Мплицу онако као што се Христифор, вероватно, надао. За Милапа «Лизику» констатује се чак да је дошао на претрес нотпуно нијан. Браниоцн одбнјају оптужбу тачку по тачку. Опн се слажу у томе да је Војнслав сам себе отровао клд је, од тифуса, био у грозници и бунилу. Милнца са њим ггаје рћаво живела. се м у прво време брака Ла га је хт р ла убити, убила би га тала, а пе доцније, вд је већ са њнм дсцу изродила. Најзад, њен одлазак у Париз ие представл>а бегство. У невол>и, иосле смрти мужевљеве, она је морала да се повери једпом стараоцу п»ене деце, који је био об< пао да ће са њом отнћи у Амернку. Међутим. он је преварно и оставно у Паризу саму. Браниоцц толже да се исннтају сведоцн: Милева. жена Станоја Стевановића пз !)Нвол>а. и Неђа жена Милана Цвотковића из Коловола. Онц ће рећн Да је Војнслав ба10вао и нмао иаступе. Г. Јаћевпћ, чак. у нме Мпличпно, сумња да Христифор ннје извршно ово убиство. јор оп је у рату руковао медикаментима и умео би то вешто да изведе, а ссм тога његово ннснстнрањс н «баланснрање» са спедоцима веома је подозриво. Тражц да се Милипа пусти. а протипу Хри(тифора иовсде крнвнчна истрага. На крају и Христифор остар при тужби и Мнлипа усваја р -* ч браниоиа. Она каже. да је Хригтифор оптужује из о^моте. Јер Ј** због њ»» његова жепа 1020. го типе осуђена па мессц дапа затвора. политички дневник

Проширење садашње коалиције или нова комбинација?

Јуче по подне г. Давндовић јебиоуаудијенвнји кодКраља Аудвевцаја

г. Давндоввћа код Краља била Је наЈважнији догађај, не јучерашљег дана, вего уопште целог носледљег времена. Тој аудненцији п()идаван Је врло велнки значаЈ у свима политичким круговима, тим више што је била унанред п> и[1емл>ена и што Је траЈала врло дуго, внше од дна сата. Г. ДавидовиКу јв још пре подне заиазана аудиенцијз, а он је отишао по подне. у 5 сатн, у Двор. Из Владини* демоиратеких кругова тврдило се да се ради о ствар^њу ионцентрације из свих странаиа, алн да се жели задржатн садашња влада као осноаица; извршила би се само њена рзионструкција и проширење и на друг« странке. Мсђутим, из околине г. Давидовића уверавгпи су да се овде ради не о малом сиретању ка линији г. ДавидовиКа и иззесној корентуРи садашњег режима, него о темељним променама. Г. ДгвидовиК Ке бар. како тврде његови пријатељи, ин систирати на томе одлучно. Он Ке тражити да ова влада поднесе оставку и да се приступи редовном решааању кризе. консултујуКи нај пре председника Сиупштине, па о^да шефове свих група. Каиб нам Је изјавио Један при Јатељ и стари сарадн|:к г. Ланндопнћа, г. ДавидовиК Ке тражити основно рзШћишКгзање ситуације и в^гКање цггог политичког живота у парпаменат, као што је н рапије било. Он се нгКе задовољити неним ситни|им измснама. У првом реду он ће тражити да г. В^ља Вукнћевић поднесе оставку. Пре полне били су у аудиенцији код Нпзља г г. Костз КVмгнуди и Веља ВункКевиК У ПО.ТНТНЧКНМ круговИма се верује ла су и ове аулн^пцијо у вели

са поподневиом аудиеицнЈом г. Давидовића. Г. ДАВИДОВИЋ 0 СВОЈОЈ АУДИЈЕНЦИЈИ Синоћ. у 6 и по часова, Краљ Јв примио У аудијенцију ше<ра демократске страпке г ЉуСу Давндовића. У аудиЈенцвЈи се г. Давндовић задржао чнтав сат и поПо изласку из Двора. грунв новинара. који су га са свиј страна салетели питан,има. г. Длвидовић |е, очило врло добро расположен, рекао: — Знао сам да ћете докн али жалим што иишта нарочнто немам аа вам кажем. — Зар ништа, — упитали су новинарн 1 |едан глас. — Ништа. Ишао сам иод Краља сасвим приватним лослом. — У политичким Круговнма, г- председниче. овој Вагној аудијенцији придаје се велнкв зна чај. — Мож« бити, — одговорио је г. Давидоввћ. — Кажем вам , да сам ишао лриватнич послоч. Треба да Јнат« да |з Краља нисам випро читаву годину даиа. — Хо'ћете ли се састатн са гРадићем? — А је ли он ту. ичнеиадио св тобоже г. Давидовпћ. — Јесте. и- рпкио је да ће св сутра најтаље ВИЛ"ТН с Вамд — Јелте? Ја Сам рачунзо да он није ту. рекао је г Давн овић н.збегцаваЈућн директан одговор. Тада је једаи Иовипар упао: — Ја морам да учиним једпу индискрецију Извесин полнтички кругови знали су већ пре некмико дана да ће до ове аудијенцпје доћи. — Може бити, — одговорио је г. Давндовић и долао: — Ја сач, прзво д а вам кажем, хтоо да тражим аудиенцију још пре неколино дана. али је Краљ. нао што знате, био отишао у Тополу. Тако сам примљен тан данас. Не хтевшн ннтта вигае да изЈавн, г. Давндовић се после тога опрострп са повинарима в отишао кући.

У Данској се појавио лерцог од Колашина, коме је ову високу титулу подарио покојни краљ Никола трговачке трансакције. Управо пред своју смрт, краљ Нико.та дао му је свечано титулу херцога од Колашима, по сви>*а ритерским проткима и почастима, те му удесио и јелан невероватно рапрезентативан грб. На томе грбу стојн један златан знак, некошко побе(оносних Викингових ли!>а, затим јелан црни морски коњ и мото: .Усс зтс сарНаНз рспси1о! РугајуНи се овом срећном данско.м незналицн и наивку, духовии крал> Никола грдно га је обрукао овом искреном латинском реченицом. Међутим, доцније нови херцог, мало увређен, тражио Је да се оно сарИаИз измени у сарШ$, што је и учињено. И сад нови хериог, ступивши овако смело и чудновато у ред нлјвишнх племиКа, неће, нарапно, остати хладнокрван, ако се нађе Још којн претенциозни познаник пок. крзља Николе, који ће повести цео Један процес и тврдиће да 1а само он, и нико више, има права на титулу херцога оз Ко.ишина. А шта Ке тек рећи ирногорцц кал чуЈу ко носи наслов ко-ташинског вошоде!

Чувени не.мачки алманах «Гота», који веК ваљда сто година излази с^тке године са списком свих аристократа на свету, и са податци.ма о свима зе.мља.ма и државама на кугли земаљској, изашао је ту скоро и са својом 165 свеско.м, пуно.м вео.ма интересантних нооости за сталне читаоце чзг добро уређеног годиши>ака. Али, међу најинтересантније спада на св1ки начин то, што се у ал.манаху по први пут спомии,е и једна нова херцогска (војводска) кућа и то херцози од Колашина, чији је прв-ж и ролоносилац неки Фридрих Вилхелм, кнез од Холма. «Берлинер Цајтунг ам Митаг* лоноси, у приказу овог алманаха, и Једно духовито откриће, то јест како је кнез ол Холма дошао ло ове сјаЈне херцогске титуле. Наиме, нови и ло сала потпуно непознати херцог ол Коташина био Је ло скора Један потпуно обичан маловарошки грађанин неке лаљске паланке и звао се просто Вили Холм Али, непосрелно после рата он Је ступио у веома бти ске постовне олносе са покоЈчим прногорским крал.ем ННколом, у ч»0е је име и корист вјшјио разне,