Време, 07. 12. 1927., стр. 2

Гг «вд 2

Ср«19. 7 Д 'П« мЛп| 10"-

Д Н Е В Н И К

^ а^ас:

НАРОДНО Л030РИШТЕ: 30, «Фаав н а>е«1а погл* га.> ХОТЕЛ сПАРИЗ«: 21. Брзвано позорВ 11116. ОЛ^Рс.ТА: (сала сЛуксора*) 21, сГрх.»ф Луксембург». НАРОДНИ УНКВсРЗИТЕТ: (сала бр Зб) 19.15, 11редасаи,е г. д-р Млрка М»и.иЈел>а. Тема: сЈустии Филозоф.> ПАБИЛјОН ОФИЦИРСКОГ ДОМА: $12 и 15—2- ИмижСа слвка г. Стјепанз Пш^циКа НОЗИНАРСКИ КЛУБ 'Олвди^е* Веваа з*» И«и*ба лнка т. Тодора Швракића ХОТЕЛ -ЕКСЦЕЛЗИОР.: 80. Дине дгиса«. •СЛМ.\ А 8ТШО* нн тнтут модрј-кагшч) сн>ј*ћв «т^|«а-1нје 25 телр'Ј«он 34-55) Упи. а ореддм&а ПОЧЈ-Тничка свакианеВно дл 9—23 ЧА-а У|орннк-.м че1кртво», неле' Д>ом а ПЈчЈ-чшко! лан ивг „РУСКИ ЦАР"; 1л»'Н.а вла) 22 Ре то|ма дан пв * ум. гничкнч ац«кнв Јима Скуо наЈшкеннЈе публике. У јдз бе-плнтан КАФАНА . ЈАДРАН. ј СДлрКсо) Сш!ра од.тичиа и>иика в певаЈу чувеве Цпета в Докииа „ПОТРОШАЧКА ЗАДРУГА": Свако вече коппсртвра канеЈЧ ЦнцварнКа. КОЛОСЕУМ: 15, <Сирена« (Свети слав Ие11м>внК). КАСИНА: 15, «Л>убзв у сенкама ве(Уаер^ (Рнкарло 1п»ртец) . НАРКИПО: 15, «11ат н Паташов вао днп.11»маге». ЛУНСОР- 15. .ОЛе на. Тчли*' « М лј»нов Ливнс) н «Плес у срску* (Елинор Г> >рт\»ан). КОРЗО: 15, »Тигеп'о« в »Тегар1ге§5« (ГреГа ГарЛо). КОЛАРАЦ: 15. «Хотел ВнктоЈтја* (Гфуно Кастиер). НЛАРИЏЕС: 15, «Квн» (Ивав Моагухнв). САЛОН НИНО .БРИСТОЛ.: ?!. «3а0||ањенн раЈ» (Мола Пегрв). ОПЕРА: 15, «Човок вз џумгле» (Пев Ли<>1!). ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Јрднћ Краља Ален анл-а « Јр П Жнвк^вић. Дл шац.-ва 104. Илић. На нна 25; Јвн воивћ угао Г«ИЈен<-ке и Ннмаа>ине улицр; Лелнии Кн«-з МихаЈлова I; др. С. " Б лја ШумалнЈ-ка 27. ПОВРАТАК МИНИСТАРА Прекјуче су се впатилн у Пеоград г. вллјко Коинћ Министар ПогпТа в Телегра«| а н г. д р ВЛада АндрНћ, Миниетар Аграгрне РеФпрме са спо јим секретарича Мипистрв г. г.1{опнК н АилриК пропсли оу трн дана ва путу у Ниту, Лесковну н Власо. тннпнма, где су па по.знв раднкалне омл.гднпе прнсуствовали партнсБНм габавама. МЕТАЛНИ НОВАЦ Мтпк^тарттво Фннаиснја вздало Је нарођење. по к«>ме су све државне н прннатие блаЈ-ајпе Дужне да вримају н ситан мета.1нн иовац. НОЗ ПОЉОПРИВРЕДНИ РЕФЕРЕНТ ЗА АРИЉСКИ СРЕЗ ТХослсањим указом у Мнпвстарству Пол,оприн1кие н Вола постављев Је за пол.оприв|»сдног ре-Берепта за арнл^ки ероз. у узсачкој обдахтв. г Јопан /КнваднпппиК,■ пољбпрпвродни ре>1»еропт дожевсгог среза, у рашкој областн, ПРЕНОС ПОШТЕ ИЗМЕЂУ ПЛЕВЉА И БЕЛОГ ПО/БА Мшшстарггво Пошта в Твлеграфа Д'Жоло је одлуку да се путем лицвтације нзда под закуп ирооос поште нзмеКу П.1евл>а и Белог Нол>а. Закуп Ке важнти гоонпу дапа. Лтпггалија је неК ра^пнсаиа.

УНАПРЕЂЕЊЕ УЧИТЕЛА У СЛОВСИАЧКОЈ ДекретоМ Мннистра Просд^ге уВАћређон Је један великн број учнта1,а н учЈггелниа осиовпнд шхол& у СловеиаЧкоЈ. Овнм декретом уиапређевв су у више •пшошшчке групе оан онН учитељн н учнтељние. којн су стеклв право на упапређење према павртеиам годииама службе. ПОМАГАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ РАДНИНА Радннчка Ко^Јора у Загребу вздала >в правилвнк о попосреоном помаЈ-оњу незапослоних радинЕа. Мн* ниггтр Со41Нјалпе Патнтжо одобрио Јв тај ирамлннк. РЕНОНСТРУНЦИЈА 'ПУТА АПАТИН—БОГОЈЕВО БаЧкн Облалнн Одбор вотнрао Је крси»»т од 126.1X0 днпора за роконструкцдЈу и пош."вунчаван>е п\та Апатнн—Богојово од 18. до 19. кнламетра, где Је пут знатно вскварен и саобраКај отеаил. Радовама Ке се одмах при<т>-пнти. Истовромоно Ке <*е нзврптитн н реконструкцнја пута Српски Милетнћ— С ого Ј сћо од 10. до !. кллометрз. МОСТ ПРЕНО НОЛАРУШЕ У б.тнзЈшн Беле Црквв подигпут је Једаа леп моаераа мост. Мост је ПоДнГиут на рецн Кола^ушн. И ако је ДОста дуг, он се Држн само ва два ирајња стуба, јер је соллдно нигра ђеа. НОВА ШНОЛА У БРЕСТОВОЈ ДРАГИ МнНИстарство ПроеНете НеДавпб је лонело одлуку да се у Брестовој Лрагн у примороко-крајнопгој областн, отворв нова основпа школа. Та Школа је прошле недеље отворена На свечан начнп. БАГЕРСВАЊЕ ОСЕЧНОГ ПРИСТАНИШТА У Гвнералној Днрекппјв Вода одоброн Је веКи. кроднт за багерсвање осечког прнсганншта. УпуКен Је у Осек багвр Дунаа да багерује ПрпставиШте. ДЕПУТАЦИЈА СЕЉАНА НОД МИНИСТРА ПРАВДЕ Јуче нре подие једпа депутацнја сељала нз Обилн^ова, из Ванита, пооетнла је Миннстра Прапде г. д р Душаиа СуботиКа, и молнла да се. код њнх Не оршн комасациЈа землншта. "РОПАГАНДА ЗА УПИС У ЧЛАНСТЕО ЦРВЕНОГ КРСТА Управа Друаггва Црвеног Крста реш1иа јв да у мссецу јануару 1028. годнне отвирн јкиоу акцнју за уинс у члапство Црвеиог Крста. До сада Лруштво има Зи .оОо члаио&а. 0 ов> ме Је веК послат распнс свн.ма под одборнма. ЗАН0НС:{И»ПРЕДЛ0Г МИНИСТАРСI ВА ТРГбВИНЕ И ИНДУСТРИЈЕ Мнннстарство Тргопине и Индустријб упутило Је јуче пре поДне За коНоданиом Одбору Народнв Скуп штнпе продлог закоиа за нзмене н допуне закона о запгтити нндустрнЈске овоЈнне, којн Је аанон донет 1у22. године.

ВГ.РЛ>А

Ук'з Мчнистарстеа Пзавсе У Мипнстарству Правде потписан је указ којнм се у Штноком Првост«1еноЈ| Суду иоставл>а за суднју за пвшорна дела г. Сротои Карншка, судвја истог суда; у првостопоНом крал,евокои суду за оуднЈу за носиорна дела г. ЈБубнша ВуЈнК и г. Алекииидр ДевиК, суднЈв истог суда, н у првоствпепом паланачком суду за сокротара суда г. Спетолик Т. Гадојсвнћ, пнсар нстог суда.

цжа^;

ДЛар у Цириху 9.13. Ратна штета 402.7§—403.50. Народна Банна 5710. БЕ0ГРАД 6. ДЕЦЕМБРА Деви:е: Лопдон 277.00—270.80, Парнз 225—223, ЊуЈорк 50.82—50.02, Женева 10Ј7— 11/Ј4, Мнлано 3>Ј.50 —807.50, Праг 100-40— 108, Верлин 13 505—13.505, Соч 8.025-7.0.15, Вукурошг 35.22—34.72, Вуднмпешта 0.00-9.00, Осло 150150—141#г»бО. Интереенци'а Народие Бвмне код: Женеве, Лондона, Берлнна н Бу курепгта. Државни папири: Ратна пгтета, пр., 403.50—402.75, термин децембар 403—105 .25; тепдонција Је (сод ратне пггете врло чврста. Анцијв: Народна Ванка 5720—5700. КосмаЈмса Акцнонарска Задруга 130—180. Продукти: кунуруз нов. промпт, баНатска станниа, пар Вршац 215215, март—април вагон пар. Ипђи Ја '287.50—237.50, Јан >ар вагон пар. ИнђнЈД 222^0—222.50, белн ПЈ јомпт оволина Сомбора 225 —225. Тондснпнја код пшенице п кукуруза иепромењона. ЗАГРЕБ. 6. ДЕЦЕМБРА Девизе: Боч 730.75—802.75, ВорЛНн 18.505— 13-505. Вуднмпошта 9.0429.072. Мнлапо 8о7 (10—800.09, Лопдон 2703®—277.00, ЊуЈори 56.03350.883, Парпз 222.41—224.41, Праг 108.034—108.834, Цнрнх 1001-1007. Државни папириЈ РатИа штета, пр., 403.50—404, термнн депомбар 4о4401.50; 7 од сто ннв. заЈам 85.2585.75; 4 од ст0 агр. обвезннце 52.75 -53. Анције! Народпа Ватпса 5550—5000; Југпсловеиока Санка 94.75—05.50; Српска Ванка 138—140. ЦИРИХ, 6. ДЕЦЕМБРА Веоград 9 13, Парнз 20.405, Лондоп 25.3025, Њујорк 518.35, Брисел 72.50. Мплаио 28.13, Мпдрнд 85.40. АМстердам 20ЈЛ5, Верлин 123.01. Веч 73.10, Штокхолм 133.05, Ослп 138» КоПбпхагсн 139. СофиЈа 3.745, Праг 15Ж Варшава 58.15 Буднм пешта 00.75, Атипа 6 88, Цариград 2.07, Букурешт 3.20, Хелсннгфорс 13.05.

Аанас Данас ^ОЛОСРУМ

СИРЕНА преми ера у 8 чинова У главној улози: Свепзспаз п вјрзвч^ Ре «и |а! '1ЕО С 114РС

Цолазв:

Долазв :

ЉУ5АВНЕ Н0Ћ1 рускогд ннш У гл. улози : ЖОРЖ 0' БРИЈЕН

М..Л6Л ДОЛА И: ЈЈ олорес дел Рио у ф' лму чатрене страсти Кад ја љубим, чувоЈ се !

и^о1>

^Ј0(Ји1

Авантуре непризнатих владара најновијег доба ВРЕМЕ је пре ненолико дана пи- бало мађарској војсци да заузме те-

сало у овој рубрици о двојици претендената на пољсни првсто, ноји су без круне, војске, пара и поданика себе прогласипи ираљевима Пољске. У срздњем вгку број претендената (нарочито у Русији) и владара авантуриста врло кратног вена био је огроман. Уосталом, таквим појав~ма ишле су ондв прилике много на руку и случајеви нису од толике занимљивости, колико у новије доба, кад изаестан ргд ствари у свету већ иде својим утврђеним током. ОреЈи-Антонцје Првн, непризнати краљ Аргукзније Зз последњих седаМдесет година, иснључујући ненолико претендената на руски и пољски прзсто^ има«

риторију. Г. Пгтар ДоСровиК и њагови мииистри. иоји «у СЏ С1ЛОНИЛИ У Београд, ставл>ени су под мађарски суд као велеиадајници и еуђвио им |о одсустеу. Много занимљивији је случај Француза Орелиа де Тонеја, адвок&тоног писара из Перижиеа, ноји је постао фантични нраљ. Орели де Тонеј, вршеКи свој досадни писарски посао, много је читао и одушевљавао се путописним књигама и авантуристичким ромаиима. Једног дана решио је да налусти студије и да се отисне у сввт. Са последњом уштеђевином купио је карту и сео на лађу аа Јужну Америну. Године 1857. стигао је у Чиле. Искрцавши се у Сантиагу, одмах се бгцио иа посго и организовао коњске трке по угледу на оне у Лонгшампу. Али, предузеће му није пошло за руком Мсрао је да побегнв пред својим многобројним повериоцима. Године 1850.. у пратњи још двојица својих земљана, прешао је границу Арауканије. Пошао је до једног племеноног поглввице, иначг свог познакика. али је на путу дознао да је поглгвица у«>'ро. Орели збсг ове вести иије изгубио нураж. Продужио је пут, склапајући по:нанства Са многим арауканским поглавицама. И тада му је дошла идеја, да се својом иницијативом проглзси краљем Ареукани е. под и.еном Орели — Антонија Преог. Но пргмишљајући се много, он је у носсмбру месецу 18Б0. године упутио ову поруку еладарима разних есропских држава: «Величанстео (или Екселенци ; е). Ми. Орели-Антоии : е Први, по милости божјој Нраљ Арауканије, имамо част известити Вас о нашзм ступа* њу на првсто, ноји сго основали у нашзј љубљеној земљи. Ми колимо Бога, Величанство (или Екселзнцијо), да вас уБен чува». Три дана доцни е Орели-Антонијв Први анентирао је своме Арзукаиском Нраљевству и Патагоиију Оч се вратио у Взлпараи:о, г.гв се укрцзо на прву лзђу за Француску, Стигазши у Париз и изазвавши читаву сензацију у штамли, одмах је прздузео коране да заинтересује

ја тастамвнт, којим овтааљ сто» своме рођаку Левиару. Тај Лавиар је доцни;е постао чуаанм играч у кабареу «Ла Шат Ноар> иа Мо*мартру, а директор кабареа Рудолф Сали нагисао га је наЈозбиљније «ва личзнством«. Разутат ове аввнтуре имао ја ипак значајних политичних послвдица, Територије «Араукаиског Нра љевстваб привуклв су пажњу чиленске и аргентинске влад«. Чидв ја анектирао Араунанију, а Аргаитина Патагонију. Први успеси телевиаије у Америии Посде датн! вксперпмлпата, н*ј. зад су- у Америци извршеии пркш усавлн «покушаЈи телеииаије. Таловизнја се састојн у гоме, да два телофоиск* говорннка, дов говоре међусобио, истоаремоио виде ■ овоЈе слике на' телефоиском апарату. Првн, потпуно успеле гопорн са слниама говоривка кроа теде«1>онв*у ашцу иавршеПл су нзмеђу Љугарка н Ватннгтоиа И !БуЈорка н Внс1апнЈа. Прннции преиошен»а слике Је слвшн прннинлу НИПКоГрадЈШЈв. одиосно проиошења фогографијв на алише. Постнзала со по.моћу деалМ светлосног рофлокса фнгурв на снтне квалратнКе. Емисиони апа |«ит пропосн те светлосне моменте ароа жнцу па пријемин апарат. гле нлазивање нстих светлосиих влекгричннх вибралнЈа изазнва на плочв всту слнку. . ПраЈгтична примова у птирнм слојевима неКв ва сада бнти могуКа* јер су апзратн, због своЈе нзвапредне осотљнвости, Још арло саулИ. Аусавршавањом апарата они К# босумње посгаЈати све ЈофтиинЈи 1 вероватио Је да Кемо за кратко врвпороД гласа. глелати на мтпи* телофоиима н лнк спога саговорни* ка, беа обзнра на далшну.

■ ч ми КЈ»'" '■ - ( I г,»,,ипв ц и .и..м . — ј ,ли смо три појзаз изненадних пра- I француску јавност и владу за ново вих владера у цивилисованом свету. 1 Јздан је Фракцуз,' Жан Лзбоди, но-

ји је себо прогласио царем Сахарз, други та: ође Фргнцуз, Срзли де Тоне}, који јз био фактички владар нвп.:изнате гр«?ве Арауканије и Србин Петар ДсбсовиК иоји је два дана био председкик танође непри:кт е Б~рзњ~ке Рапублике. Жаи Лгбоди био јв обичан ввантуриста и њсгова титула цгра Саха~е била је вишз иуагинзрча, те нкјз имала никаквих политичких послер >1ца. Петар Добровнћ је у Београду позиати "Слинар, поштен и трегвгн чсвен. Нзд су наше окупациокс чгте после рзта морале да препуСте Баргњу Мађгрима, бгрзњски иарод, не желзћи мађарску влгст, прогласио је републику и постаеио за грмврвменог председника г. Петра Добровићз. Обрззсвгна јв прчвоемеиа баран»ска влзда. Али,

нрзљевотво. Апи, нашзо се пред преградом општег непове.^ења, Уморивши се од усалудног нуцања на министарска вра~а и чекања у предсобљима редакција вратио се у Арауканију, на свој пр*сто. Ту је ооноаао јвчно иа* гл-јдно племотво и ред »Гвосгвнв НруИе.1 Озновао ја и владу, чи ; и члзнови, све скромни араукански сељаци, ни;у умели ни да чита!у Авантура ни'е била дутог еена. Једног ружног дана чил-нсне влзти ухапсиле су враукаиског краља. Већ е суд требго да га осури као поч* стр^кзча уро^енина на побуну, кад се фсамцуски отправнин послова заинте^есовао за страр овог чудног мегзлоуана, кога је прегставио као сасвим бегопасну ингивидуу, Тек што су га пустили на слободу Орели-Антони е Први вратио Француску, где се тешно рагболео.

без војсне и средстгва, влада се о-1 Умро је 20. септембра 1878. у болчидржала тачко толико, колико је тре- I ци, у Борго^. Пре смрти написао

Квно у Јапану нестају живописна бгмбусова нопица Париз. децембра. — Као пгто у * вронскнм всликим варошима све ваше нестају сгари ФнЈакерн, тако ■ у Јапану хивоипсиа колии« ол бамбусове трскв нагло ншчезаалЈу пред најоздом таконЈа. Годнне 1»в. у Јапану Је бнло ЗОО.ООо бамбусоки! колица, а од тога 50.000 у ПЈигстоницн Токију. Године 1021. било их Јв у ТокиЈу 17.005, а еада пх нема авше од 8.775 и то готово само у пре* грађима. Дбк Је 1021. у Токију бвло 4037 аутомобила, допас их имв 14Л00. опе цнфре покалују да с§ дало&и Исток модорнивнра-евввропатпом брзнном. (Вреке)

— Препоручујом вам лочење дом. — Којом воломТ — Ма којом. Само лл је вма доволпо и са доста сапуна.

П''ЈЛИСГАК ВРВМВНА 7-12 - 18

ЕДГАР БОЛОС Ликуноћи Усдрд зрлепе свртторти к да је пала на њргово лиие он ј« и -» гле дао као пека одкратпа здмисао кннегк '> г уметника Она се стре с »*. а потом огиорио иогледа па њега . - « Погледајте на сто ,» рече он Оп је мора ^нтн притиснуо пе ко дугмр иа столу . јер одмох ил иал п.« нр глапр рлгу с<» згута свотл0п* и 0тл1'и г ве окб н>р п на сту та. 1 а пма опазц јрлап свеа ; ан > Ллнкнота . • Узмиге га '.г> рече он . После јелчог тренутка она пру јки руку и узе Ланкноге , дрхте ћи оз г .тлве ло пеге Свгтгост из нзз н. ене пиве шгано Је блгнпа НаЈезном Је потпуно . ицјчезта . и она је седе . та у мраку , негвгсцо стежући рукама блзго . које ЈоЈ је тако брзо доицо А узрок — она још није могта да сазнз све зок Је лоиније он није полсетио на то • ОзпеЈ Бгзфорз . Је ли то ва ше име ? Она му не озггвори . « Пре тпи нете ч . е вч сте пуште ни из затво^а. јер сте би . тч осуђени на годиим . у казну и>ти дсве

гомесечну као саучесник за неку крађу». ;Да», озговори му зевојка мирно. «Ја бих ва.м то већ свакако рекла, као што сам то зо сал увек говорила каз сам тражила посао». «Разуме се да сте били невини?» угита Је он На његово.м безизразном лиИу ниЈе било никаквог осмејка и она није могла за пресузи за ли је његов тон био ироничан или не. Учинило Јој се да је ироничан. «Јесам: била сам невина», рече она убезљиво. ^ Натоварн . тл сте себе ... улесили целу ствар да сзкриЈете зругог ? е. ттон је унапрез све то добро сми слио за вас . Зар ви ништа нисте зналн о тој коаћи ? Бчли сте зар само један невинн посрезник ?» Он чекаше њен озговор . «Нисам ништа знала о тој крађи». речв она мирно. «Јесте ли то каззли на суђењу?* Она му не озговори Он је сезео тако непомично за Је она пов?ро-1 вала за је начиден од воска и као за га Је разио неки луцкасти уметник. «Ви сте впто рђаво олеиенч..; што ме впеђа. Сзз цмате нов-"»а, купите себи што Је нзјбо1 ,е Доћите изуће ивзеље У исти зач и у исти час На стоту . ћете иаћи клуч: по.моћу њега ћете 01Клу-

чати сва врата ако су полуге скинуте». Љс1»ј се најзад одреши јрзик. «Али ја морам да анам које су м оЈе дужности», рвчв она, а н»ен глас одјекивао мртво ц тупо .у опој соби покривеној завесама. «То је сувише лепо од вас да ми повернте толико много пара, али ваљда и сами униђате како је немогуће п како ми је нрзгодно да прнмим док не доанам све што се од мене тражп«. Изнурена глађу, са изгледом на још једну поћ без вечере док Јој јо пред оч и излазила сва отрианост и ружноћа п>епе мале собе и прекорно лице њоне газдарипе, све је То захтевало вИше него обичан напор ла с<' то каже Глад деморализира и најфпипју природу. а она се склоро онесвесгила ол глади. Он јр говорио лагано. «0ага залатак Је да сломијете јсрце јелног човека», рече он. Она се Пагмрја на То. «То звучп... скоро узбуђавајуће, али у ствари не мислите олбнл,но?» Он јој па то пе олгогори. Она осгти иза собе реку хлалну сгру ју и окррпупши ср иалрхта од страха. јер види да су се врата оТпапала «Лаку ноћ». Особа на другом крају собе

махну јој руком , по ;; азујућп вра та . Разговор је био завршен . Она крочи једном ногом на степенице , 1.<1да се врата наново затворнше и сиђе у хол . док Јој је у главв бпо читав хаос . Глан га врата нису била отворена : о гевндно је да Је он очекивао да се оиа послужи кључем . Са др Шћућим прстима она покуша да га увуче у мајушии простор . ко ји јс после иввеспог тражеља пронашла , и у тој журби кљјгч јој је испао из руку на под . Кључ је бно тако мали , да га ова ннјс могла нз почетка Да нађе . Како је употребила ^сву сИагу да отво | и врата , он се от котрљао у ћошак хола . Посзе иВвесиог тражења она га нађе , али у нзвесно време нађе и још исшто друго — један грумен у величинн лешиика са п гом цр веног восна иа коме је био утис нут сићушаи жнг . Тај камеиЧић јо био необичан , да ,е она за је дан тренутак заборавпла на < во ју жарку жељу ла што пре умак не из ове куће . Млад " ж се врло лако усхићује оним што је н-ч)бично . Било је нечег веома чуд нОг на том простом камеичићу , коЈи је тако брнжљиво био жи госан . Олреј погледа па степепице , налаЈупи се да ће видрти стар на и ла га заиита ла ли Је опаЈ чудан грумеи који је нашла био

од икаквог интереса за њега . Тала се сеги да ће га вптети на ново Идуће недеље и спусти гру &:еп у свјју малу ташпу . Ири томе она се освести да Је једном својом руком чврсто др жала свежањ банкпота . IIIест стогппа фунти степлппга ! Три су биле од по сто фуиата , чети ри од пелесет и двадесет од пет . Одррј дубоко узлахну . Она скло ни новац да га не гЛела и окре ну кључ у брави — и в - ћ дру гог момента она је осетила добре страпо благоСтања . Такси који се лагано котрљао њој у суср » т , нз почетка није имао ппкаквог значаја за њу , п т^к пошто Јој је пало на ум ла Је опа веома богато створење , и да јоЈ Је срцо јаче куцлло . она дале руком знак колпма да се зауставе , по шавши им журпо у сусрет док су она прилазила тротоару . « 0дв ^ зите ме до ....» ј\ уда ? Ирво да једе ; потом , после доброг Јепа , размиш љаНе на тенане шта ће лаље да ра . ли . «Она је претррала у пићу», церекаше се шсфер. Олреј се прво учини да је шофер говорио о њој и упита*се шта је он мислио тиме аа каже. Ати како Је он глезао иза ње она поћ* у правцу његовог поглеза и спази призор оа кога јв задрхтала и који је у њој изазивао живо сажа-

љен>е. Држећи св Језва за огразу куће стајала је Језна жена. Јед* ном руком она се чврсто држала и при том се клатила, док Је друго.м покушавала да дохвати алку на главним вратима куће, коЈа св налазила озмах уз оно тајанствено место одакле Је ОзреЈ изаш.\а. Њеи жалостан иаглвд, дрои >ава имитаииЈа паразиза на њеном шеШиру, мокар и кал>ав крзнени капут фантастично скроЈен. све је то сачињавало језну слику која се ниЈе Дала ззборавити ОзреЈ Бедфорд је од увек имата бескраЈну оавратност према пиЈанаву, а њен ужас био би јот већи, ако би то била жена. Чак свзђа и бнтка двеју жена на ГреЈс Ан Род била Јој је много мање газна ол призора ове Јазне жене са цпвеним лиием и њеним неразумљивим муцањем. Озреј покуша за изаће из ко.и С намером да озе ао ње. каза се врата отворише бесно и она спази Језног мршавог стариЈег човека где изађе. «Како — каква Је то галама? Доћи овде и направити толику тарму преа кућом језног госпозина! Оиеста одлазите, иначе ћу позвтги полицајиа». Кроз фијук ветра Танџеров г/дв аопирао Је ао Одреј. (Иастаниће сеЈ