Време, 07. 12. 1927., стр. 3

Сррда. " децгчбар 1027

Стра" 3

Значајан говор г. др. Лазе Марковића у Женеви

На копфорогтттпји рлаоружата' по нмам врло велггко поштоваае пре-

у Же 1овн, г. Д р Ла.Ји МаркоииК шоф н.ше дологаииЈО, одржао је звај говор: Го<ч1одЈгне Прелседниче, <а се гренутно уздј-хлнлм да гово-

ма ш^авпој илуии. али пооао који овде имамо да св|шнмо није правпе природе.. Ја мислим да не може вити *пора о томе дд паша Компоија ннје саставл>еаа од правника него да у шој седе

пн Срба, Хрвата ■ Словепапа не по-| ском прнтгр?мал.у средстава помоћу стојн нн једна полнгнчка пар нја, нн којих ће органи Лиге Нирода стакити један политпчар ннги у опште в једаа члаиове Лиге Народа у положај да моооОпллн грађ^нин којн је нкада, чак'гу нзвршнти оОавезе које имај^ на онн у слу, мислно на уг^жав.н* пеза снову Иакта Лиге Народа Ја »матрам висностн Албаннје. Да 6н се то још да се главно пи|аа»е које. нн^ересује

у првом редт политичкп л,удн којн и-. бол>с разумлло ја попећам да Н1М»*ђУ| сигурност наЈ-ода нала )н у ре»олуиирнм о •«мсм *п<»- тупку којн ће у |, ојн * ма ЈУ за задатак да нађу најбо.ге реше-• нас н АлОаннје нема нпкаква! н»|>е.| јама другој и трећој. које говоре баш

ти Комн« ија у поглоду својега рада. Моја је нлмсра до звом прилаком из ложим ноколнко ндеја у погледу -амога арограма рада наше Комн^ије. Овога треиу!ка ПредЈеднишгво нам је рвзлелнло своје пи«меп#» предлоге о томе програму рада, н јл ни м нмао млгериЈално врем^на да те предлоге дубље нроучнм Мпак пртнајем пошто сам иј лртимично преглкдао, да су тн предлолн долекле ублажилп онај првн у!И'-ак који сам Јуче пмпо кад ам чуо прве говорнике Њпховн говорн су ми лнчилн ја молнм за опроштеи>е Ш10 то мо|>нм да кажем, нл говоре којн се чују прн скуповнма □равних научара кај ое дп кутују Ч1кго ахаде*ке тезе Пц моме пак мншл>лн>у задаг&к који јс пове^-сн од ст1>ане Скупштнне Ј1иге Нарола нашој К^мнијк за Назоружанл и пвој давашиој Ком» ијн за онгурност држ;1ва, тај задагак са ннм је разлнчан од једног теорнјског пјк КЈ л .М!. Нитане које нмлмо дл решимо ј» те једно прак.пчно пнтање По^ле објашн.еил Г. Пол Боикура н поле сасвнм умс- , ипх приметаба поштованог лелсгата Вслпке

в>е за један полнтичкн проблем. Поматрајући стварн са тога гледншта ја жалим што морам да кажем да ме предлоои ПредсединшлА о методу нашега рада нп> у много задовол>илн. Ја нпсам нмао времена да те предлоге дЈ-бл>е п [>оучнм н молнм да мн се то ие замерн пошто су нпм ови предлозн тек сад саопштепн. Прегледајућн нх летимично добно сам утн- а^с као да Је то програм рада једне праваичке конфсренције. Ја верујем да бн рад на тоЈ о повн могао корпоно по-лужтн ралвитку Међународзтог Права. алн ја мораА1 да кажем да се у томе ие састојн задатак нн припремие Комнсије за Ралоружаље нптн пак ове Комисије која се бавн проблемом снгурнотн држава. Наш је цил, да утврднмо најбол>1 сред тгд помоЛу коЈнх се народпма може обезбеднтн већа сигурногг од оне која данас тпктоји у Европн. Шта то значн да треба утврдитн в нзнаћн средства и мере којнма <е об^збеђује спгурно т драсава? Ио моме с1ватан»у то значп, кад ова средства а ове мере буду једном нзнађене н остварене у међународном животу, нз тога мора следовати Еећа снгурно<т држава. н због тога факта н по томр факту н о<нову пароди ће биги у могућности да прп- тупе редукцијн своје оружане снаге. Ја морам да се нзвнлнм што мојн погледи н моја схватања нлу можда у свему у схладу <а назорнма којн су се чулн у овој Коми нјн. Ја сматрам међу1нм да је пнтан>е снтурпостн држава прнморднјано и битно за разоружање н да према томе не треба нншта пропустнтн да бн се то пи апе потпуно ра^ветлило и да бн се нзп°ла цела н тила. Ја желнм да се Још конкретније нзразим да бн своЈу мисао у пелнии изнео, и ради тога хоћу да наведем и практнчие прнмеге у погледу снгурности држава. Ја се надом да мн ^е то неће аамеритв. пошто је Лига Нарола једна поли:нчка устанона у коЈоЈ не треба да буде забрањено говорнтн о проблемнма савременог међупародног живота. Да бн био обЈектнван ј;1 ћу прво говорнтн баш о мојоЈ зтаџбннн.

шеннх пптан>а. ннкаквих спорова ин о обавезама чланова Ј1нге На[ч>да Проразмпмонлажења. Алн «гто виднте, Ал-| блем Је у томе ла лв ће в како ове обанска Влада која је свакоЈако Једп-ј бавезе бити нзвршене/ Ако држапв на поавана да одређује политику сво-| члановн Лнге На|>ода озбнљно хоће да је државе, лалачи да све то ннје до-| нспуне своје обавезе, н ако Савет н вол>но и да АлбалиЈе нма погребу да Скупштина Лигв Народа гакође •лв.<р-

овоју независност обечГлди н Једннм посебннм уговором са Италнјом. Ја сам навео само ова два прнмера, п то сам нх узео са Ба жана, где нма н других основа за уанемиропост. а да пе говорнм о осгалнм кра евима у

но мисле да наметну своју вољу своје одлуке, неће битн тешко изнаћн практична сродсгва за иав|)Шен>е тнх обавеза. Ја не разумем зашто се хоће да натоварн органнма Лиге Народа ла онн нстрчжују средства за извршеие

Европн. По тим прпмерима вн ш се обавеза члапова Лигс Народа, а какве прнлике постоје у погледу сигур претходно решило пнтање да лн у пости држава Ако вв сад веруЈете 1 опште Савет Лнге Народа н чланови да ћете помоћу теориских студија ко| Лнге Народа нмају дои»та намеру да Је се продлажу. остваритн Једно б>-гв' своЈу вол>у наметну оннма коЈв не бустан>е него ово које са:т по«-гојн у ДУ поштовали обавезе из Пакта Лиге

поглецу снгуЈЛостн д[>жава, >а морам да вам кажем да шго се тиче мвне ја не могу бити наиван да у то веру ем. Први далле ^рнлцип ко н ја препа жем да буде усвојен као и \е)а водил>а

Народа. Не мењајмо дакле ПЈ.вродан ред ствари и осганимо у оквиру рсалности. Ја дакле предлажем да Комвсија узме као илеЈу водиљу испитвваље друге н треће рвзолупнЈе које

целокупног рчда наше Комп« и е са> то односе на обавезе чланова Лиге Нпројн се у томе да пео овај рал буде нз-| ^. а н на акна ЈУ Савета в Скупшгине веден на ЈедноЈ практнчној баш, во-| ^ иге Н а Р°ла у случаЈу међувародннх дећн рачуна о стварннм палитичким, елементнма. Наша Комиснја нв сме у последшем параграфу нств реаоиикако да се нзгуби у фо[>мулама. ( луцнје. која садржв све ове првдлоге, Под предпоставком да успемо прмтаћи налази се једиа препорука која у ниајсавршеннју формулу у пог^еду сн стнни прелставл>а један спе н лдЛн гЈ-рностн држава, међун^ротнн живјт лдучај прнмене онога што Ја предланеће тнме нн у колико битп нзмењвн. жрм То је уоталом Јсдан јединн слуАко пак обрагно утврднмо нзвесне е-, чај где се у резолупнји последње фискалне мег.е, ако се сапа-н^о дана Скупштипе ЛигеЛа[ода госори р асвим роднма пр.тжимо реа^не гапантије а§' конкрегно. Скромно алн прецнзно ту њи1ову оигурносг. макар те глрантије се препоручује Савету Лиге Народа и не бнле потпуне, нз тога ће прои~<в да упути позив поЈсдиним државама ћи извесна промена у међунар>дни« н да вх пига о мерама коЈ^ те држлве одосима в створиће се Једна '-нт>ацн мисле предузети да би поткрепиле одЈа сасвим нова у погледу снгурно.ти луку или препоруку какву Савета држава. Тек гада и < амо тад* ви ћете Лиге Народа у случају да е де<*и ' - У'

имати право да тражпте од народа да прнступе разоружању. прописи пакт4 врома су еластични воб у једном оДкђеном крају. То Је како се визи Један конкретпн в познтиван предлог, али ја не рпзумем зашто је он ограничен и зашто није упућен свима државама и за случаЈ сваког сукоба. Ја мислнм да ово питање треба отворено по«-гавитн на

Допустнте мн сада да учнним другу једну напом&у. Ово н<трджинање практичнпх ме|»а у погледу сигурно« гн дневпи ред, и то с нарочитим погледржава, да ли треба да се нзводн без Д<> м на велике -'иле, које су створпле ик.1квн1 ог|«аничења нлн пак ича да Лигу Народа п које. иека ми не замесе креће у окпнру Пакта Лите На|>ола. пе што то спомнњем. т|>еба да буду У томе питању Ја ге поптчло П|»идру свесне сеојих лужноТи Она гнага о ЗЕЗБЕДНОСТ КОЈУ ПРУЖА ЛИГА жујем мншл-ењу британ -ког дедегага коЈој Је говорио јуче г. Полптис н која НАРСДА. ДРМОДЕНА ЈЕ АЛИ НИЈЕ ДОЕОЉНА Крал>евнна Срба, Хрвата н Словена, ца коју имам част пред тавлл^н, пот-

Г. др. Јаза Мирковнк Б-итаннЈе, }а сам добио утл-"ак да ће се цела ди<чгу. нја кретатн у нранцу »траживања прал^ичннх средстлва Ја..дЈ*д. се имл обеабеднтм спгурио т дгжава и тако омогућн.н млкар делнмачио рааоружање «вих држава. како оинх коЈе <у члановв Ли«е Н рода гака и то н Д|*а а иавоп Лиге Нагодп. 3' |>азло1има коЈе су н наснли оба в.\ нипред нмснована г>но[.ннка ја сам вндео потврду оннх поглела којим.1 св ру 1.оводн н де-лерапиЈа К|а.гевине Срба Хрвага в Словенаца. Ја жслим ради гога да дод^м неколико рсчи олсме што .у именовани говориицн већ извелн. КОМИСИЈА НЕ ТР1БА Д* НАПУСТ.1 ТЕРЕН ПРАКТИ .КИХ М.РА Ја сматр^м да Је проблем снгурноотн држава у ирком реду један проблсм чш 10 п|'актнча.ч Н ^гледа чудковаго да нико иије спом пуо једну истниу која мгђутим т |еб .1 да Домнпнра у целокуппом [ чјј . у плше КпМнснје, а го је нтииа да проблгм ••1ну|.ноти држава је«ле п|.етгж.1о једаи полн.ички проблгм 1'ешгње тога и|облсма трИ5а дакле тј^жити пулем полши.чких •-•ред гева н и\мм политичких мегода. а иикако помоћу правиичких фо| мула. Ја молим дн ■ е не мисли да с«м ја некв П)чливннк прасинка ко;н се ве>:<ако уиек појивл.уЈу там гле је Крадевнне С ( <ба % Хрвата и С . ојо та- буде везана предлозима који «е налапот|ебно ла полити кци и државницн; аа. Алн, како је' поз..ато, Ве ика Брн л V релолуциЈи послодње С упш инв нмају II[ \ рсч. То ,с потмуно долско, таипЈа ироводл другу ио н нку и оаа Тнгв Наоода. односно у пг«порукача од мен п . п-:што ам и ја с м правник нема вол>е да аакл>уч.\је пакгов- ои.1- Савета Лиге На!н»да. То су ел^иенги и бившн профи-ор п: ! 1а пж . ма- 1;це врсте. Целу своју сНагу она хоКе о којнма треба водпти рамуна али то закл>учу]\ трам да П јјво ича д, лође .ек по ле,' да спрово.тн само к |»оз Лигу Наро.а. не треба да н-кл>учн н^ажив.ње н Ј ^ аг л П гмжи "Пото>ЧЈно 2*" и ир и д.ло фо, му , 1ј 0 овоме ирпмеру внднмо едн>тругнх срвдстава. I ЈГ82Г2. п$Ж "■ 1 ' х ; ' мврднмо \ д»ме-. Љ у која Је вр-ло одаиа Лпгн Н..[К)1а в Допустпте мн сада. ако не алоупо-' 0 карактеру тит угокзра. Пакт Лнгв нн нра..; ичнога н иолншчког »снадта. | ко а Је доб[о наоружала, како_ некн ( трАбљујсм оувпше вате стрпл. њ -, ла Народа прави такође раалику илмеђу н ^ колико _речн о прел озч-ј разпих врста уговорв. Нскп гу уговоги

писала је недавно Један уговор о мрОигражи в прнЈа1ел> тву са Францу.ком Републиком. ОваЈ уговор Је изра^н потпуно у духу п оквнру Накта ЈЈнте Народа. Он пружа тилпчан прнмер за уговоре које нарочлто препоручуЈе .1ига ћарода. Ирисду иаЈући аа-. кључен.у овог уговора моја отаџбана се нагочито руководвла о*.ећ'.јем и бригим за • воју међуна[>одну сигурност. Она нала -јв да Је безбедлост ко.у нал1 нружа Лига Народа, в[>ло Д[»агоцена, алв на жалост да није довољна. Ради тога ола је тражила још једиу сшурноот н прнступпЈа закл>учељу Једног сиеииЈаЈЛНог оакта. у недостатцу, ваво рече јуче г. Иол Бонкур, неког генералног и опш.ег снчтема обезбеђеа^. Доиустнге мн сада да ра>мотрнм взвесне чисто теорн- ке хипотезе. Иредпо-тавимо да Је и И.али^а стави.ла свој по.пи - на осај уговор о арОи.ража и прнја^ељсгву. Тпкав тројнн споразум дао бн Крал>евннн Срба, Хрвата н С.ловенаца још ве^у свгу|>ност и већу безбедност. Уговор у т 4 >о.в не мере^које бв Лига Народа свакоЈ^ко је јачв него уговор у двојс ' ~ Ц Италнја међу.цм нн^е учесннк овог уГЈ^ора, н ја то само могу жалити. Да узмемо сада другн једал нрв

Поновно суђење демунцпдантима Срба из Бешке

Ја нплазнм да греба строго др а и -'® неопходна за пошговање права та отлпра којн Је повучен Цлктом Лигв снага треба да се узме онамо-где св Народа. Ја не сматрам да су пропвсн она налазн. Пакта ндеатни. алв ја сам »вестач да'_ се овде радн о ономе шго је ост^ар^и ^ ЛИГА НАРОДА ИМА ПРАВО во. Ако бнсмо взишлн нз о;шн а ак- ДА ИСПИТУЈЕ СДДРЖИНУ ЈЕДНОГ та. ризиковатн бисмо ла наш оад неј УГОВОРА? буде примљеа од вдала коЈе мн шод! стављамо. ОстаЈући дакле на терену Ја сад долазим на трећу тачку резоПапта Лнге На[>ода н не упушгаућп луцнје у којој се говори о споразумвге у нгтражпвање другнх мож-а н 1е- ма в угово[има које ће закључиватн алЕнјнх алв сада неостварљивих ре- чланова Лиге Нарола, пошгујући Пакт шена ми имало осповану налу да ће Лнге Народа, да бн своје облвезе домо постнћи нешто корисно. Проинсв, вели у склад са географаком нли друПакта врло су еласгвчнв. То је њп- гом мањом или већом олидарношћу хов недостатак, али по моме сх атаи.у која бн нх веаивала за друге државе. то Је у исто вроме в њих «ва добра Ми»-лим да није на одмет да се ово страна јер, захваљујућа тоЈ ела/ггнч- питање расветлн пошто се палалнмо постп. само ако држапе чтаповв Лиге у прн« уству велнког броја облвез.1. уНарода буду унеле у овај посао сву говора и пактова. Наша Комнгија тг>едобру вољу, моглн би со сгвори-н оз- бала би да препизира коју врту угоби.љни и довољни услови и глјаттнје вора држ^ве треба да закључују на осигурностн појеанлнх ' држава. Рллн снозу ове препоруке. У том погледу тога потребло Је гтавитн у службу допу тите ми да интнрам једну нзЈаЛнге Народа не само своју дсбру во- ву белгнјског делегата г. де Брукера, л>у него ставнти на распо оже -е Лиг чиЈу отсутио т свн сажал>евамо. У гн и сво5у снагу редв изв''шења од у < воме извештају поднетом последпој ка Лнте Народа. Ако дакле успемо да Скупштннп Лнге Народа у име треће нзнађемо ефикасне^ еф к ивне н р°ат Комнсије г. де Брукер каже: моглај ,.Што се тиче по ледн ег дела резопрнмепитн у глучају сукоба н напа-'лупнјв Трећа Коми^-пја желн да нагла да, н то н е сдмо прама малим држапа . н да уговорн коЈе она препоручује не ма него п према Ветнчнм Си^ама, про МО гу ни у ком случају би и онакви блем оигурностн бно

У почетку рата 1914. године, услзд преласка срискв војске у Срем, напуштала је војска аустро-угарске монархнје поједи ва ср1'мска села. Том прнликом папустала је аустрнјска војска и село Бешку. Када су бешчански грађани приметилн да нх је војска аустријска напустила, сакуинли су се н Срби н Немцв, н договарали се шта да чине. Падали су разноврсни предлозв, и услед велике НЈДоумице ннје том прнликом ншпта решено шта ће се чиннти. Када је тога дана, т. ). 9- септембра 1914., пао мрзк, потрчао је нжо кроз село н внкао да се пале лампе и истичу беле заста ве, јер долази српска војска. Грађани немачке народпоств похитали су тада да истакну заставе и попалз свеће, и они су молили Србе да и онн то учине, јер ће ва тај начин и њш спастп. Српсак војска међутим ни тога дана, ни касније, није дотла у Беигку, н лх> је после тога упада у Срем одступнла. У Бешку се вратила аустријска војска. Једно воче дотао је на аутомобилу из П троварадина једаг офипир, који је у просторијама Немачке Банке, са највиђенијим бешчанским Немцима, одржао јздаа договор. На томе договору. поводом достава бешчанских Немаца, утврђ л на је лнста оних Срба у Бешки који нмају да страдају. Одмах сутра дан после тога договора оторани су од аустријских војннка у Пзтроварадин 26 највиђепнјих бетчанских Срба, мећу којима су биле и две жене. Без ислзђења стр''љана су у Петроварадину Светозар Лујановнћ свештеник. Владимир Марковић бележннк, Милан Варићак свргаени вет?ринар, Свето~лв Бојић кројач. Влада Рап репI тијер, Даница Јовановић свршена слнкапка, сви из Бетке. 0стали Срби отераип у П троварадин, били су после даље интернирани- Разлог овом стрељаљу био је тај, што су у Бешки паљен? свеће и истакнути бели барјапи, јер је са стране бошчаноких Н'-

маца аустријским властима било приказано да су само Срби истицали беле заставе и палили свсћз, износили столове на улицу и спремили јело за дочск српске војске. Ове денунцијапије биле су лажне, н зато су бешчански Срби цротив Немаца из Бешке, за које држг да су их денунпирали, поднели тужбе суду одмах по ослобођењу. Од ослобођета, т. ј. од 1919. године, води се истрага по овом предм>ту. У прошлој години било је једно суђење пред Кр. Судбеним Столом у Сремској Митровици, и тада изречсна осуда прсма којој су Роза Грннбергер, Пстар Ноненмахер и Јакоб Ноненмахер осуђсни сваки на по 8 година тштке тамшше, а Георг и Марија Елизср свако иа по три године тешке тамнице; осим тога су Петар и Јакоб Ноненмахср осуђ^ни да Милсви Јовавовић из Пешке на име одгатете за губитак кћери плате 50.000 дииара, а Ани Варићак из Ветке на име одттете за губнтак сина 100.000 динара, док су осталих 10 Н<-ма/ца оптужених у ово] ствари били на том претресу ослобођени свак. кривнце. Државни тужилап у Сремској Митровицв др Стеван Рогуља, који је ову ствар ва један савртсно правничкн начин схватио и пред судом разлагао. вмао је увер:-н,е да су и осталих 10 оптужених Немаца криви за смрт пгест бешчанских мученика и интернпраље осталих Бзшчана, па је против т; пресуде Јложио жалбу. Жалбу су уложили и оних петоро бепгчанских Нгмаца, који су осуђени. Поводом жалбе државног тужиопа у Сремској Митровипи и осуђених Немаца Кр. Сто СгдмоР !ше поништио је осуду Првостчпеног Суда и одредио ново суђ> ље и за то суђење делегнрао Судбени Сто у Оску. Судбени Сго у Осеку је у овоЈ ствари одредио главну расправу за дан 12. децембра о. г. Н тако ће, нкдамо сз, после девет годпна одутовтач^ња, ова ствар ваљда бптн решена.

Још јелан „брак на пробу" пред Окружним Судом

јоисич Ч.К1 '.у п п и решен у оклн ка«ве'-у држапе закључннале пре ства ме|1, оиет чнсто теориски. Каа би Ве- РУ "акта лвге Народа. | рада ЈЈиге Иарода. Уговори на коЈе ми лнка БритаииЈа на коју свако.ако 1»в-' Ја нмам још јатпу напомелу ла учн мнслимо треба да буду гамо сред тва ко не може наоацн н сумњу да же и иим соносно рада нагае К>мн*нје По да бн држдве дале једна другоЈ пом"ћ изааватв [.вливе. кал би она так ђе гребно Је да КомпсијаЈ оквиру ир>. ради ефвкасннје примено обавеад из но.шнса 1а наш *11а»«т прајат л>с ва са писа Пакта Лнге Народа, сачува пуву Пакта Лиге Народа." Фршцумои. то 0. ји „о СИГУ1М « словоду м 1'ВОја встражнвим. ■ п в«, 0 „ ва11011еа4 белгајског хмп сасввм је умесна н паша Коми ија требала би да "е позабтвв орвм пи.ап.ем де-ал.ннје, а не само да претмручи државама чланогима Лиге Нагода да закључуЈу гпогатуме. уговоре

бн''мо по-

Кад тдко стоје гтва[ н чг-ли паш [«д са чисчо П|)авиичк> стулијамл. стацљајуђа т прпну пра тнчпе и ПОлиЈичке обш[е и ралл н ми мо пошли Јнтиим иуи пе би ннше никлко м<>г.ш н је г :»вии з.гдагак наше Комн< ра мотрвмо рсЈОлуиије и ранијих н о е по л> дше Скупш нне ЈЈиге Нарор« иађв ћемо у н.имн п н<»ку п«- ипу к I у т|н.Ч>а увек понлпл.ати а на к >Ју се клгкада па жлл » т >1 ' л. > У сг .нча тнМ (•гзолупнЈчма гопорв '"в о п лигичкиу погодблм< за игум:^т Држава. и Ја ам сло 6> дјн дл н .1| ч>чи| ове |1вчп Наша Ком!'« ија иил» да и -IIи 1а оне полибе игу[.и>1и л|<жа<а и да и Д|>те иог абе још ефн|Јр. У |4.ми пжану ја Јружујбм врло ум«<ап>м <ммми п>И|'оМ1ло| делсгита ? 1>| н аннЈе који Је уче . кр ^ нј ^ К )М !• ијр н.1 и »I коЈц 1-е нп-

ЧМ 1 6.1 ш 'тнчке погс н грлжује к.1- није и се оотпуно пим нап >м<'| 1>

Ш*а ' Лко

тврде, вндимо Је. велим, како овл '•а>:л сматра шеиа снгурност ни,е обезбсђсна н да радв тога она же -и да лакључн гне и а не угово|е рАДВ < ојсга обл-.беђеља. К-ко се сада мотражнти од те државе да понсту

ма ко;и се ната^е следп.е Скупшгнне Лнге Народа. | гасвнм сатлпспи Мог.то бн се депгтн

[нгзопупнЈи по-. не агласнн са II ктом док су други

!не

Г'

<лу

Нар«

летн.е С ку

где

' 1ЛНГ

и т |..1

• ЈВ

Е&гг илрола. а не ла упушшм • у сгу шЈу П1МИПИХ <|и<| м>.> I Ји мн лнм да иаша К ми нЈв не тр«*Ла ник.јцо да ло.-:ч гп онаЈ <С|и-и пр.нкгични« мера. 1Ти ап-е сигурно ти Држана |е т»* клго сам веК нап »м*нуо Јетан пр*блем из пр ктичпог међунаголпо! живота. То је 'еллн битн<» политички проблем и н.1 о П.С-ГОВО 1сшен.1 м»<и-и у гтгарв од пракгичннх и г»еллпи* политич*и1 м (а П1<| аннчи учЈУИШ ова реч мера' Ту • е |« <>»" Јс.ТПи ра лн а јеша ак|<н;а. Јсдна пољп коЈа се стнаруЈе у међунаполпим одпошми Пол м«т>п».< V ог.ом 'ми лу пиклк« г е не м^гу ОДумегв правиачие формуле. Ја лич-

Првн претлог се тпче пнтага арбн-' ла сетпажнод Лнге Наро-а да опа ребитјадже. У томе погледу Ја натазим гиструје Један уговор ко.и ние са-, - - - — да Комн«:н'» не треба ннк ко да се и> ГлаОап са Пактом. Да лп Лпта Наро-^а пи рлзоружигЈ.у к|д ога налазн да оЈ гу(Ј Н у студијама око раших уговора нма право да псппту!е садпжииу једгигурпоет ннје обезСеђена норсд свв 0 поборном судству. Како Је то врло ног упзвора? Посто ! н лп нли не по тооружпе < н ге којом данас [»ас ^отаж*'? -.рпо прпмтио врло ув ж нв дечтаг >н такгл једно прчво? Као гпто се гидн П г е^но ,'с дакле «- твј[»ити у по ле- Вмикс Брнтанијс. пптаље срЛи р ж- пма то та пн"аља којт требг пг*ш* КоXV те д[<жапе п друге усчоче и по од-Ј тополло Ј« днскутоза*'о в он'* је иот мн-.аја да и<пнта да би <^ 'а^но знало г»е ла иену сиг\р..о<т дл бисмо е напе пуно ра<-правл.ено. П'»нн ипв а|*и- коЈу врсту уговора Лига Нчрода пге-"н Д' 4 приступв ограиичењу св>га па-. Т р ?ж< . у међуна[»отним < пор вчма д.«- поручује државама. Ми\тнм да т г еба огужања. на<* су јасло утврђснн. Пи ањв јв сада »агно рећи да Лита не препоручу : е уДА"УГРОЖАВ^ Л НЕ3 ^ВИСНООТ^^АЛ- 'прчмснГарбн^жу^у^^еђупа 6 мет^ггре ^ " У 3аКЛУ ' 1Н БАНИЈЕ ' " I Г^нпм споровнма Кал т 3 "" 0 -Ја сам лопустио себч та уччп -*м ствар, зашто бпсмо се губплн у те< ^,опо н«»ко.тнко прнмвд^ба Јеп сач ппоДа иаледем другн Једав прпмер ко- рп- кпм расматраннма о ар.нтр жв. жел>ом ви Коми нје V 1,. е још ки'.а«: ери-ти шиј « Ја мо- Нашто даватп савпе и препо у в.' ^ 0?им пропц<>м к к л ,„ мг>ж , 10пе лнм да мп 1 е не замерч што ћу со .е Зар ппј « боље поставитв дрта ама«^ прмгг ичних реп у Л -атв. Ја ннка пути једиу д жаву к-јл пп е преттав .чсло и одрсђено пвтаље. да лн су ра мис-.и« лл икоме намећ-м св е л.рпа пашоЈ Комиси н Ја мислим ча спжожене да приме арГитражу као поглоде Тмтчте Кра' ! ' ион,т " - ,е ла Је ггг I 8 уре |>сл ; међу * 253? х^тГп г сЛ-!Га закључила дпа угопора са Итажом, народпих спорова Ја мо!«ам би и нс- 1 Тчјаиски П.-кг и оппј < к <р шп.п уго креп до краја и из>анигн да Ј>>ш мање пор о гми Цр а Ко исиј »на да јо ".еруЈем да се путем прап -вчк -х сту. А >л.:"ц . ч ),|,| Лиг<- Н род-ч и д п|»е. тија може доћи до Јетпог ти, а угопома Т" ч- ужииа < ч<а прапа и све -р«4>0 ,1А 0 арбнтражи Чему бн служпо тагагине кпјг имаЈу ч а <• в • Л ге "аро кав јсдам гитт? Пре се може рећи да д. 1. Али ич.| Јот нешто нише. Не«а има Јсдпа илеја која Је о< н »в свпком нвсност Алба не <ч1е иЈа н > је мјлн ^говору о арбитражи. ч та илеја дотопаиа Једпом по<-еб'»ом оллуком Ли вол.но Је позчата Пиа с« тнче примв го Народа. Пт"То'и чак и јед*а и» ана не арбитг>аже у свима меУунар">д]1Им Неликих Си1а у к»јој с« д** а^и« изта опоровима бел ту"*етха Приме^имо же шта се има чипити у »муч.'Ју ако ту идвју. в то ће бнгн велпкн напредак. би н»'"«висно.т Алб&чн е би а уг ожв иа. Шта мп пак ви^имо? С^е ов» гаран"И'в А"балска Лржнпа не < магра аа лопољне. па чак п Је»лл 1-елик 1 <'И ла. ИтапиЈа. с <аже се у т*>м пвтаљу са Ллбанијом Што се тпче м-"в Ја «-е корпсгим оп«м ппшиком да пз' пим

да ли слч*т имл н*меру да спр:чава сукобе? Што св тиче другл: прсзлога нз ре. »олупиЈе коју )в изгла»ала Скупштвна Лиге Народа^Јп ми«лим да Је ту рвдј

Мо1е прпмодбе су об<ек^нв е и пп "Н ппсане су с јс~не стране п 'ч >*пспма Пакта а с лруге столнр с мг>м п^н" Ч >дом питпт*а ко<в лпокутуЈемо Ја сач те примедбе напео у \вер л н.у дт опе пастд-н-гју пажљу К'»"ИспЈо за Сиг^о пост До^апа као н Прчпр мн" К"'Нси : е за Ралор>*жл1м» и молвм да се к о такве узму па зпаље.

Распвса«»л су рзборо у Пољско} РЈаршапА, 5. д^цембра—Прсд седничкнм указом утврђени су пзбори за парлчм^нат за 4. март

у нме својв отаубоив. да ј К^аљсви- преокрвиут. Ту се говорв о свспсмат- & ЗЛ ССНаТ 11. март.

Оп?т јелан «бгак на проЛу* био је јуче ппрд Окружнлм Судом. Жнвка МаринковПћ, јелна млада п здрава сељанка из села Бољевпа, тужи за провару Лушана Лазаревића из Мељака. среза посавског, мала га ј? сама оставила. Живка је око Савиндана ове голине са даровима и уз песму дошла Лушановој куКи. с тим ла се доцније венчају. Међутпм прошле су нед^ље, па п месеци а ло Егнчан .а није доладпло. Дппан не само ла није помињао вепчан .е, в ћ ју је после два тпи месеца сасвим .• > АН• , марио- То је и био главни узрок што гг је она оставпла. — Ол Ускрса до И >л тровлапа нпсмо имали посла као чов- к и жона, каж? она јуче не стид^ћи се много. Ја му ппострем лепо гаарениц л , а он калу па нч врата доутим женама._ Шта ћу му ја онда?-.. — Да/5оме! одобрава јој комшпка, која је била проводаника Кад би ме муж три дапа оставио, ја бих псбегл.а!... Оптуж^ни Дуптач катко да јој стварн није полсље н^бацивао као што она тврди. ннти јз терао. Напротив, кад га је оставпла, он је пр^ко општинског суда тг^ажио, да му се врати. гпто она нпје учинила. Пристаје да се сад в?нча са љом, али она неће. Суд је нашао да не стојп дело преваре, већ само дело пз § 201. други олељак и казнио га са мзсец дана затвора и да плати тужпљи на пме тоошкова 10пп дичара. За изгуФвепу девојачку част Живка се уп\*ћујо па гоађанску паопицу. Поптто је Лазаровпћ одлежао у затвопу више од два м"*сета, то је скачући сјурио низ степените ЈЕДНО КСНАТИЧКО УБИСТВО У првом одољељу одржан је претрсо Војаславу Лалићу пз Копатице. Оптуж^п је, да је поћу ппмеђу 21. и 22. јуна о. г. са чекао у једној њиви крај цута

Живка 'Борђевића пз Пољана и ударно га пожем у леЈа испод л р спе плгћкз тако јако, да јв Живко с>традан умро од повреде. Онтужепп међутим тврди, ла је дело учинио у нужној одбрани. а п.егов исказ у главном потврђују и сведоци. Лазић је, прича *он, те ноћи око 11 часова пошао цз кафане кући, кад је украј пута поред њиве Мнлутиновића.с.палпо у моаку две прилике. «Ко то чучп?» упитао је. Као одговор добио је мотку по лсђИма. Тала је распозпао налалаче. То су били покојпи Жнвко и Милорад Радивој- вић. са којима ј 4 бпо у п кој завади. Како је место услел кише било клизаво, то су оба нападача, кад су дру гп пут заманулн моткама, поклизнули и иали. Радпвојевнћ се брзо дигао и поч"ч> бегати, а за н им је појурио Лазић. Пскојни Живко такође је потрчао, па не внд' ћи добро у мраку уларпо је прво мотком Радивојевића. пг ток кад је овај закукао он потегнз мотку на Лазпћа. Лазић да би се одбпанио окрене се п ударп га ножемСуд је паптао да у делу оптуж л ног стоји прекорачење нужнз одбране и калнио га је са гпест месети затвора. али пошто је луже издржао одмах јз пуштсн.

Довршен -е мост код Беле Цпнве V ПООриНСКО| облрсти ПТабац, $ д^цембра. — Иосле дужег граћгп-а довршен је мснт на репи Коларуши код Беле Пркве. Колаудирајућа комисија првглгдала ј« 1 и примнла опај мост који је после тога одмдх пупт н у саобраћај. Овај мост је једна реткогт у обтасти. Ма та му је распон 11 метара. могт није на стубовнма н 'То је впсоћи. Огручњапп су изјавили ла ће јак а копстр>кнц ја овога могта одолевати највпшо1 воои. (Вре.ч-.е).