Време, 07. 12. 1927., стр. 4

Сг •• пч 4

Средп. 7 3' Чеч л '1|' 1027

Пресуда оптужсним студснтима у Скопљу изрсћи ће се

Скопље, в. дгпемЛра. — Длнас | Млзавппсој МакедоисхоЈ Тлјпој Реје НМ.-1а1иђ1-Н црсТЈЈОС студентн- ј «*>луцаошфт>Ј иргааиЈидиЈИ, ја ра.ч

вероватно сутра

ма, опгужши« ио закону о пјтијн дј»жаве. ини*рс <о1'а1Бе за овиј и|к1|»ес је волико. Сала Је

рокдц да о гскме ииила ие зиам. Нисам ииаиавао ни Јодиига од оитужеиих ст>дсиага иего саио оие, који * су из Шгииа Ис-чедиа власт » ји 1е бнла иуна, а око судскс зграле | рекла да ме терстн 'БуаоловиК, кога' стајала Је *' ас А свега, која није Ја н не познаЈем. Тражно са >м да се Мог'а УО е . ј с њнме суочим и да га упитам заИ ако су у СВојпм испазпма што ме тврсти, али ми то ивсу доПред судом скоро сВн оитужени звоанли. рокавши ми да ја овако, у току дннашн.сг н јучераш)и?г , ка0 "мшслао, морим да прндана иорнцалн ла су били уме-! а1ии| И ** оотиишвм. По ицдне су Шннв у органи»ацију. наводгћи м0 ту " н ^анлармн, д увече су мв

да су своЈе исказе дите код полицнје потписа.1и зато, што су билн туи-ни н морално присиља Еани. искази дананпвих сведока показују да је у нгтинн постојала организација. н то шпијунска в вел^издајничка органнзаПНЈа, која је ншла за тим да стиорв н<*завнсну Македоннју илн ла Македонију присаједини Бугорској нли. — ако пе усне ни нрво. ни Д|»уго, — ои ха да се створн југослонспгка Ф<ме|*тивна дрЈкана Срба. Хјилта. Сло вепаца и Сугира. у коју би ступта Македонија као аутономно тело. Овакви искази сведока изазвалн су заиЈ^нашНен^ код публике, која је типко м<»па-поворопптн свему овоме, што је данас слушала. ПРЕСИЈА ПОЛИЦИЈЕ Прогрес је по |оо у н.зо часова п|н>зинком Тодора Гичзаића. — Јогн л н био члан организашуе, пига га иридссднив. — Г'>с1]|»днне ПЈ^едседниле, пре ного што одгавчрим на Нате питан .е, опуњ»М'>ћен сам од осталих мо јих оитужених дручжа да инЈаинм да и ланас полиииЈа врша над иама Ј ,а Да је био члан органвзаципросију. |је, нашто преда-дник чита н»е— СлушаЈтв, брат©1 Пи ств судоки гов цсказ дат код полнције. Ту притвиренак и на вас ш.лициЈа сада је он нзднио да је ИШ80 V Беч ве може да >тиче Ово је суд који да студира медицину. 1924. ппестн. В Кажигте ви* спе '***»* 2 , 3 ^/ У ћв суд оиенити Јосте ли криви « ко- 1 ^ с упознао са Бојаџијевим ји Јв од вас крив и у коликој мери и и оста ' Т,ИМ ' а1И С Н»има 0 П0ЛНпрома томе по снојој саиттц аонеће! ТИ Д Н иије ништа разговарао. Упранедиу просуду. Зато ви будите ; познао се у Зш^ребу и са оптубез бригв жсннм студенгима, али му није — Нисам б«о члин ншгпкт>е орга,|ништа познато огн .иховим потинизаииЈе. нити сам знао аа Је каква гичким возама Истина је да Ј р орглпнтакиЈ. постоЈлла. Гаелушавач 'Вузмтвнћ дилазио V Загрев И сам Један пут, а други п>т сам по-1 л Г _ Г ~ Ј * " зван само да потпитем прпт »кол,

вџднли у а.анда|)мернјску чету н ту ме корба-ом тукли. Волео сам све оваке мукв да трннм пого да признам о о што није истнпа. — Што нисн внкао? Како су друге т> кли, оа оии нису хтсди да при 34. ч1У? — Лспе су, г. првдседтгче, ноћу вх*клн до Вардара, и говојшлн да ће мв батггн у ВаЈиар. — Ко је то видео? Ти мпжеш да гопориш шта хо!«еш. Па добро, када ;е то Гшло? — Но1)ЗС, господипе првдседниче! — Кажл «по1*у», бре, длвпкују му остали оптужени. а не «ноНас». — Казали су ми да 1>е ме овако мучитн све док не ирнзпам. То ми је рекао сам нследпик н да ме дал>е не би мучили. ја сам потпнсао протокол, чекајуКн да иа Суду цажем истииу. ИзЈлпл>ујем да ми јр потпнс ипми 1пл»рп . Проткол, који сам ја пот писаа ипје мд пп прочнтап. 11 е апам какав је нигерос ислодпа власт лма ла да мене доксде чак из Пеогпада л да ми изпуђава потпис. Али. верујсм да је спр го због студонгс-ког удружоп»а у ТПгипу, чија су прапила била подирсепа полчинјн, алтз их о!1а пчје хтвла да потврди. САСЛУШ^ЊЕ Б^РЧСА АНДРЕЈЕВИЂА Борис Андргјеви* такође по-

одатле вни>о у Всч. а .ти т он вп-1п {игли ла тмипшт ишл-чил, којн Јв полиција нгпнсала, а којиј?^ в€ познаиао Видео га је само сам ја морао потписати. Затим се чита њргов исказ код полицијеке влаети, у коме Је казао да је 1925 • оптужени лаџипимовић дошло у Штип и рекао му да је у Штипу у оргавизагшју упео Маиенића и ГаВ|1И.101)иНл п да се оп ништа не плаши, јер је ово легатпа оргаиипација. Ирочигпо му је ј"лан део угмг.а и по том га натовлрао ла уће V организацију, али Је ов то одбно.

И ТОДОР ГИЧЕВИЋ ПОРИЧЕ ИСКАЗ У ПОЛИЦИЈИ Кимонић ну је р^као да ће то бити културно - просветна оргаиимнија, која иема пиклкве веЗе са Унутарн.ом Мак^донском РенолуциоиарП (1м Оргапи-ишијом у Ох )|И ]и П '11НТ0 га је у то увсрио, ои је стунио у орглнизацнју, али пиЈе хтео Ја положи ааклетву ДоцниЈе је сазнао да у овоЈ организацији имп љуш. који раде у корист У М Р 0. Тада се оп сном силом заложио да ра.ш п|к>тИ1> тога и трудио се да пе днлали У в<-ду са ПоЈаџијееим и осталим људима из Централног ^омитета. јер је Пио убсђеп да су то сие само пропали тинони. Рашо је на г>ме да с ова организацнја осл(Ло!и У. М Р 0 и њснога угинаја ит да се расгури Доцније му је ТЈучеловић дао устав в то онај оригивалии на платну. откуцан иа ма , шини на бугарском језику. који с? Ја Ј е |!122 ' прешао из Пема у

Јсдаи пут још као ђак. Затим се чпга љегов други исказ у полицији, у коме је казао да му је ТЈузеловић говорио да сва три дела Македоиије треба да се уједипе у јелну независпу државу, па бв.то т'о да се об(>азује као псзависна. држава или да се присаЈ(Мини Пугарској или пак да буде саставни део југослоЛепске фсдерације, у којој би била с»а Југословенска плсмсва и у којој би Македонија била засебно аутоиомпо тело. — Ето, Енлит, ти си спе ,м» потппсао, пнта гв прелссдкнк. — М'фао сам ла могпнтсм. Три пут су ме но: у н.тсанлн аз алтвоса н био с.чм Онјсн. > — Па добро, што си иттах при зиао7 Мсне нска убију, ја неКу при анати оно што ннје. — Ла ли нча рпђата у Вутарокој и где му со нпллаи породнца, упада алнпклт 1ц>еч;|Ноп. — У Г>угарс *ОЈ немам ипиогп, а пела ми се породнца нал&зн у Е!(! лосу. » ШТА НАЖЕ Г!Т Г РИЈЕ БОЗДОВИЋ Пррдсрдник прозива Стерија Боздовића. _ У полиннјн сом два пут бно са слупталан. Тражио сам да ме суопе са Ђуасловн1.ем да виднм агго тероти и ко је оп, јср га нисам пи познавао Ннсам члаи органигацијв, пнтц ме ко у њу уводно. Из прочитаног исказа који је Боз озић дао на полицији видп

је потписао Иган Михај^ов уј име Цинтратног ГГомипта 5 јула тр^апа је да ^уд«' кон<1«еронција у Г> огра 1у ати је у м«'Кувр ;, М''ну Ђу'«'ЛопиН ухаишен Он је тада нропис устага иоништио. ћомип-е јоц) нркр ст.удрПТр . који су у организацији. а којр су онн уг ли у организипију и заклр ли У 1орио олримр до јр стнјао у вези са Вугаргком ипи Ра И«'Птралним Комтртом У М Р. 0 — Ј«>стс ви опо калали? — 4г го нигам ништа камо Тукли сУ «е и при^илили иа погпис — Па добро, зангго то да ради по лниија? — !(в зипм Ђузелопића не позпијрм. Да у*тлп ни^чм пи и»поо нити

сач св звкл«*\ ннги гдм био члан 'адц И јр р Црнтралног онпннзамнЈО Шпрска органилани. ја кпју ом^ мн у Шгнпу хтслн лл ОГ"УЈРМО у КУЛГУрНО цр.лопстном пчл»у ни'в Лила осноиипп. Јор иам п^тшија нијв птврлила прапила Каоа ме ислодиа илает хшгада о

С«ч)град као студент. У Бему се упозпао са Појауијрвим, који га је упозпао са организацијом и Г овој)Ио му да ступи у п>у. У јесри 11 )20 дошао је и Бојаџиј^в у Београд, а,чи он пи тада није хтео да ступи у организанију. После дугог наваљивиња Бојапиј<ва. он је из пријатељских оЛзира ипак пристао да ступи у организацију. — Воровао сам. рокао јв оп. да ћу у органиааинји моКн ;>адитн протипу У М. Р. 0, коју сви сматрају штетном. Уисказу Је помепуо и неке друге оитужрне студепте, које је увео у организациЈу и заклро на устап В рзу измрђу ове оргапиЈ " Комитрта подржапао Ј р Товап БојлпиЈев, атп в^зр измрђу љих и СккЈЈиЈ' 1 није бито Т р вечр они су жрлрли да изЛришу ип устпва Изразио је своје уверење да у Бито-

љу постоји Још стара оргаипзација. Од Бојацијена примио је но!4ац, а не од организације. «ЂУЗЕЛОВИЋА И БОЈАЏИЈЕВА НЕ ПОЗНАЈЕМ* На пнтаље предссдника да ли је све ово истина, Боздовић одговара да није и да је приснљен на признаље и да су му обећали чак и аболицију. На питаше председника што о томе иије известно суд, он одговара: — Коме да јавим? Тралшо сам лекара, пошто сам бно болостап. По родидн ми ннсу далц да пншем. И слсднн« мн је рекао да Је мој положај веома теигак и Ја сам морао да иотпнгаом протокол. Све мн јв ово изпуђопо. Ђузеловића и БоЈаџнЈева з познајем. — А од куда целедптгк оволпко да срочи. прпме!«ује му продседннк. Прсо вече испрнчао сам иследпику своју биографиЈу, па је могао да кројн, како је ггео. — Јесте лп имааи стипендпју, пи та га продседннк. — Јесам! Од Лрупггва Светога Гаве, а рапије сам био стипенднст Министарства Просвеге. ЈЕДАН ОД ГЛЛВНИХ КРИВАЦА Манојло Чучиозић, суплент, један је од главних "Крпнаца. Он изјављује да ннје био члан органнзаније и да је позиапао само Ђузеловића. На то председник чита његов псказ код иследне власти, у коме је рекао да омладипа Јужне Србије треба да се удру?ки у једну културнопросветну организацпју. 'Бузело вић му је говорио о овој организацији. Прочитан му је устав. на који се он заклео п тпме постао чланом организације. Тада су му реклн ла је то устав оргамизације, која стоји у вези гп Неитралним Комитетом У. М. Р. 0., али да ће се организација у^коро отрести »Комитета. Инаме, он у организацији нпје ништа радио и као суплепт није се у опште сматрао члапом, већ је у организацију стУпио само да би могао радити у народу у културно просветном правцу, а не противу др/каве. Нспознато му је ма шта о везама са Комитетом, о постојању старих организацнја, о примању новца, као п о раду противу државе, због чега се он осећа потпуно невипим. И он пррд судом пориче своЈ ранији исказ, па каже: — Нисам члан, нити сам говорно да јесал!. Ислодиа власт мн је нотинс изнудила. Ту Чучковић изпоси и нампп, на који му је иследна власт тај нотпис изнудила. Прво га је иследиик питао о његовом жпвоту, а сећ сутра дан је спремљен иротокол његосог саслушања н позвао га да га потпише, ласкајући му да је он паметан човек и да неће дозволитп да због њега остали ухапшени студенти трпе. Међутим, он је видео да у ПрОТОКОЛу СТО ј И оно, што би човека могло на вешала довес;и, те је одбио да га потпише. После тога настала су мучеНЈа и оп је понова изведен пред иследника те је, имајући у вилу да бол УЈе од срчане мане и да би даља мучења била довољна да му проузрокују смрт, — потписао протокол, а ла му нијо ни прочи тап. Ђузеловића и Панзовића. не познаје. Подвлами да је на суочењу код иследне власги оптуженом Ђузеловићу у липе казао да није члап оргапизацијр, што је Ђузеловић пред иследииком и потврдио и због чега је оп доцпије био тучен. ЗАКЛЕО СЕ НА УСТАВ, ПОЉУБИЗШИ КУХИЊСКИ НОЖ Затим се прелази па испитива ње Ђкре Куз 'аневића. Из прочитаног његовог псказа код иследпих власти види се да је изјавио да није члан организацнје, а сада на суду поново тврди да није имао ништа са организацпјом. Борис Цветијезић каже: — Првн пут сам говорно нстииу. Вило ми је пепознато запгго ме то рете. Тражио сам суочеље, али је то ислодна власт одбила. Из његовог исказа види се да је био члан организације и ла је после заклетве на устан по љубио кухињски нож, што изазпва смех у сали. Међутим, сада он све пориче, тврдећп као и остали да му је признање изпу ђено. Пошто п Благоје Манззић пориче сваку везу са организацијом, прелази се на митање њого 1 вог исказа код иследие власти.

— Нисам то говорио, каже ое по запршсиом читању Пису мз тукли, сем игго су ми жаидарми ударила иоколико шамара. Сутра дан су ме одиоли у жандармернј^;у чоту, где јо бно и иследпнк. Он ме је дочекао са прегн.ама и нагнао ме на прнпна ље. После претње да ћу крв пронл>увати, ако не потпишом протокол, који је оп претходно напнсао. морао счм потписати и ако сам прав и новнн. Тодор Ристозић такође све пориче као в Страхиња Јоаановић, који тврди да је само студирао, а није политику водио, додајући да га иследпа власт није тукла, али га је мора.лно му чила. ПОЛИЦИЈА ЈЕ ХТЕЛА АФЕРУ, А НЕ ИСТИНУ Ћирило Кграџић, брат председника општнне у Штипу, каже да иије био члан организације, нити је ма шта зиао о њој, иротестуЈући још у почетку прогиву мумива у затвору. — Како то да тн све нападаш полнцију, а да нисн био крив, не бн те иолииија из Загреба тражнла. — Ја морам свој револт овде да нскажом. Из прочитаног исказа види се да се он теретн као активни члан организације. — Полшшји је бнло стало до тога да створн ову аферу, а не да дође до истине. — Шта то говориш, пига га предсадник. — Ја сам револтирап. Невнн сам. Шост месоцн лежим у затвору. Нисам тучен, алн сам 53 дана био у ћелнјп, а да ме исЛедник није посетио. Јодап од нслодпика, чије име поћу да кажем, казао ми је да ће за све остале студонте раднти да буду аболирапи, а само за моие н за Маиевнћа нећв. После извршеног суочења сви оптужени остају при ономе што су казали прел судом, па се прелази па испитивање сведока. САСЛУШАЊЕ ЈЕ.РНОГ ОД НАЈГЛАВНИЈИХ СВЕДОКА Јозан Гавриловић, поштапскп миновннк из Ђевђелије, сада управник поште у Качанику, један је од најглавнијих сведока. Он познаЈе ЂузРловића још од 1922. године и оп му је казао да постојн Младешка Тајна Револу пионарна Оргампзација са ци љем да се од Македоније створи независна држава, а ако се то не може, онда да ае одцепи од Србије и иридружи Бугарској или пак да се створи федсративна југословенска држава, у којсј би Македоннја образовата је дно засебно аутономно тело. То му је Ђузеловић објаснио у Ђсвђелпји, у кући оптуженога Шоповића. Ту му је показао и устав. — Је ли ово тај устав, пита га продседавајућц локазујуки му га. — Јесте, то је. — ЂузоловнИ*ме је заклео па устав. Када сам га ја п-итао да ли постојн оргаиизадија у Ђевђелијн. казао ми је да постоји и да ће ми он објаспнти циљ ове органнзацијо. Позвао мо је код Шоповнћа у његову тишлорску радноннцу и пародио му да затворн радњу, те смо пошли њогопој кућн. Ту смо остали сами. Ја сам му казао да ишсако не могу да ступнм у оргапнзацнју, нангго ми је он одговорио да ова оргаиизапија пнје нозаконнта, а ја, када сам сазнао шта је, одрекао сам се од органнзацијо сасвнм. Доцннје ми је дао једно пнсмо. које је гласило па друго лице, с тим да га продам Шоповнћу. Знао сам да у пнсму постојо нека пнтања. али нисам зпао какпа. 0 свему овоме ја сам изпестно свога директора. који је још нотог дана известио скопску Жупапију. Доцније сам и ја сам о свему томе подноо извопггај жупапу. ПОШТ/^Р ГАВРИЛОВИЂ ТЕРЕТИ ОПТУЖЕНЕ Затим се чита исказ Гавриловићев код иследпе власги из кога се, пород овога што је на суду рекао, види да је 1. маја ове годиме Ђ.узрловић дошао у Ђевђелију и тражио да с њиме разговара. Сутра дан Је дошао^ његову кућу и питао га да ли у •Јужној Србији постоји оргамизд ЦиЈа. После тога Ђузеловић га је упознао са Шоповићем и зајсдно су пошли у његову кућу.

у којој су пашли још иека липа кућу.

и неке бугарске књиге. Ту му је Шоповић Доиео устав и једну каму и чосле Хузеловићевог објашљења он је прнстао, да бн што боље ушао у детаље целе стварн, да се закуне и да пољуби каму. Ђузеловнћ му тада иије говорно да ће се из устава нзбацнти члаиови, који говоре о вези са Централпим Комит«'том. — Ја сам о томе — каже Гаври ловнћ — телсфонскн изиостно у Скопљу мога директора. Сутра дан сам и сам пошао у Скопл>е а са ди ректором извостио велнкога жупаиа о свему, где сам добио упуства за даљи рад. Посетио сам Ђузелпвнћа којн ми је објаснио устав, велећи да сггудоити из Мак.едоније нсто раде, као и они па странн. Писмо, које мн је дао Ђузеловнћ да однесем Шоповнћу, у путу сам предао Јбдном полниијском чиновнику, воји је проглодао и мени попово вратио. Како ми Ђузеловић пије ништа ново могао рећи о организацији. вратио сам се у Скопље. Да би што боље успоо, узоо сам у помоћ Радосапа Поровића. Днмнтрије Неповић дао ми ( је пнсмо за Ђевђелију и дао ми је и бугарске новипе Макелонију. Казао мн је да је и он у органи заЦНји. Сазпао сам да ће Шлпопић 29. маја доћи у Скоп.е код Ђузелопнћа. па сам опда и ја дошао са Шоповићем у Скопље. Исте вечрри ухаптопи су и Ђузеловић и Шопо вић. Ђузеловић ми јв дао повала па нзпршнм организапију у Царевом Селу; преписка је за ову оргапнза цију вртспа преко Јпрдана Сапунџића. а упућепн смо бнли и па Розу Којзеклијевнћ. ступепткињу ф1 лозофије, родом из Штипа. СУОЧ г ЊЕ ГАВРИЛОВИЋА СА ЂУЗЕЛОВИЂЕМ Пошто је сведок п пред судом потврдио свој ранији нсказ, то се приступа његовом суочењу са Ђузеловићем. — Све је тачпо и истипа, Ђузеловићу. На то се могу заклетн, каже Гавриловић, глодајућн Ђузеловнћа у очи, понављајући пред Ђузеловићем хладпо цео свој иоказ. — Иије истина. То си ти измислио. Још си под прнтиском поли цнјв* Да је постојала организација, тн је не би ни смоо нздатн, јер је за издају постојала смртна казна, одговара му Ђузеловић. — Од куда то зпаш, пита га председавајући. — Па то стојп у уставу. И Један и други упорно остају при својим исказнма, _ Ја сам му само показао устав, каже Ђузоловић, али писам говорно о органнзацнји. — Оп ми јо казао да треба створити македоноку државу, нлн пак прнсаједииитн је Вугарској, каже роволтирано Гаврнловић. — Пази, узео си иас све на дј г пгу, каже Ђузеловић. — Зашто? — Зато пгго сп овде створио аФору. Ђузеловић признаје да је ишао у Ђевђелију, да се састајао са Гавриловићем, да му је показао устав и да га је заклео на њега. — Тн си ми казао да сп ишао у Боч каже му Гавриловнћ. ЈСШ ЈЕДНО СУОЧЕЊЕ Затим се вргап суочење између Гавриловића н Димитрија Нецевипа, коме Гавриловић у очи каже: — Ви;(оо сам да сп Ђузелоппћу дао бугарске новнне МакедониЈ*а, а Ђузоловић н тц казали сте ми да сте у организацнји и да ка-жом и1опопн]»у да у Ђевђелнји пв буде нзабран за иародног посланика апотекар Тагаковнћ, ного Гли^орнје Анастаснјевић, адвокат нз Кавадара. _ Нпје то нстнна. Приснљен сп^ био да призиам код полнцнје. Гаврнловићу, но говорнш нстину. ТРЕЂЕ СУОЧЕЊЕ Ту пастаје свађа и препирка, после које се врши суоч^мне између Јовапа Шоповића и Гавриловића. Док Шоповић одриче, Гавриловић му у лице понавља своје раније исказе. — Како мож^ тако да лажеш. Откуд тн познгцош моју кућу, каже Шоповић. — У кући ти је био Хрнсто Ботев, у згсду обошона. Бнло Је миого бу 1-арскнх књига и разннх слнка и ди плома. Бто внднш да ти познајом

СВЕДОК КАРАЏИЋ, ПРЕДСЕДНИК ШТИПСКЕ ОПШТИНЕ Затим ,се прсшло па исппти пашв свсдока Дииитркја Ксра џића, п[(('дсвлли|;а штнпске оп штинс, брата оитуасеиог 'Еирила Караџића. _ Јосте лн разнтаарали са Иузе лови1 |0 .м, пита га иродсидннк. — 0 гомо сам дао иск&( код полииије н молнм да се орочита. Преиседник чита Кирадпћев исказ, у коме каже да Је видсо Ђузелоиића у Шгииу Кад га је сусрео, Ђузсловнћ му је казао да се покондирио, одкада је постао пркдссдиик општипе. 0 иолитици иису разговарали. — Ја сам отишао у оппгтину, а ои у Нлво Соло. Инше га нисам видсо, иити. внам кул је потао, ни пгга је радио. Са Ђузелкии1(см се инсам у нолиинји разговарао, пнти мн је познато ла се Иузолшшћ бава нлсгал. пкм ралом. За опим ]е взпртсн алаклетча сведока, па ]е прстрес прскинут, с тпм да се иастави у 2 часа по подве. ПО ПОДНЕ По подпе пспитивапо ]е нсколико спедока, који су имлли да сведоче по прпоме делу. Исказн сведок ппсу Оили иарочито интерссантни. ОПТУЖБА ПРОТИВ БОЈАЏИЈЕВА ЗБСГ ЊЕГОВИХ ВЕЗА СА ЂУЗЕЛОВИЋЕМ Потом с епрзшло на друто двло, у коме је оптужен само Лимитрије ТЗузеловнћ, зато што Је стајао у всзи са Јовапом Во'аџијевим, чланом филијале У. М, Р0. у Бзчу. ТЈузеловић Је остао прп свему опоме, гато Је ран.че векао, т. Ј. потврдио је да са Г>ојаџијевнм нпје имао никаквих веза, нити да је од шч-а доЛијао ма какве повчане потпоре. Исто тако пориче да је флашииа са препаратом: којим се пигау невидљива писма, н.това својипа. За трсће дсло, које потпада под § 90-а став први Казиевог Закотгка, који гоппри о пгмијупажи, ОПТуЖСПИ СУ ЂуЗСЛОВНћ И .Т "—чГ Шоповнћ п то зато, гато су прикупљали податке за ЦеитјЈални Македопски Комит.т. Посма оптужЛи држаппог тужиоца, ТЗ.узслопић Је добиЈао пнтања од Бојаџије.ва, па Је та пптап.а преписао и по Јовапу Гавриловићу послао Шоповићу. Шо повнћ је на та питаља сп[>емио одговор, који је пао у руке полнциЈе. Ђузсловић Ј еодмах прнзнаО, као и фотографнсапа пнсма, коЈа је Јовап Гаприловић дао полицлји, да су љегова. ШПИЈУНСКА СЛУЖБА Председник суда опда почин* да чита питапл, на која су чланови младошкз организациЈв требадн да одговараЈу. Питанл су врло карактсристичпа и детаљио израђсна. У н.има Је св^ка ствар, која може иитсрссоватн страну шпијунажу, нарочито обрађена. Први дсо питалл односи сз па војску. Т[(ажи се љено бројно стаи.е, расноложсље, ток и дан маисвара, веза са жапдарм^риЈом, место обнтавал.а војске и распоред утнрђен.а, У 1 ставу о жандармзриЈи тражи се између оста-пога извоштај о мсстима и/табова, о раопореду по сташгцама, о броЈпој посади, пмспа људи коЈи жандарме помажу, места где жаидарми обнтавају, нмена лица која их хране и која нм излазг у сусрет. ' Одредбе за нзвештаЈ о коптрачетама су најдстаљииЈе обрађеие. Ту се траже имзиа воЈвода, броЈ чланова, боЈа одсла, имсна четника, место љихова рођсља, мсста сталнога становаља, имена с?љака коЈн служе коптрачетама и коЈи са н.нма плу у потеру. Затим се траже податци о љиховом наоружаљу, кло и о томе да ли у контра четама има бугарских емиграиата Траже се податци и о иародноЈ милинији и детаљна обавЈШтеља, парочито о наоружаљу, (Наставзк на петоЈ страни)

П анас

Биоскоп

^ лао^чдес"

Панас

кин

Геније и пропалида

Ло суза дирљина трагепи а јеаие неиш рно нелике љуба (и \ « изврсиих чинона изр. ђ;них нрема У гл. улогамз 3 највећа гевија кинематограф((је: истонменом делу прославл.еног Иван Могш. Натаичјз Лжепко и Никона Колнн ф д7еТс7»^а а д^е а