Време, 13. 02. 1928., стр. 2

Сграна 2

Поиелељат?, 13. фебрул;

Д Н Е В Н И К

? а^ас: НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ: 20. „СиЈхано од Бержерака". ХОТЕ/1 сПАРИЗ«; 21, Браенео позорнште. ОПЕРЕТА: (сада .Луксора") 21, „Грофнпа Марипа" НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ: (велнка дворнна) 18.16, Предавање г. др. Владе Иетковнћа. Тема: „Нага фнгура Јметностн" (с пројекцијдма). ТРЕЂА МУШКА ГИМНАЗИЈА: Изложба олнкарско-вајар кнх радова Друштва Орпскн! Уметннка ..Лада". ПАВИЉОН ОФИЦИРСКОГ ДОМА: Иаложба слџка н цртежа г г. Драгана Бераковнћа н Момчила Стевановвћа. ХОТЕЛ „ЕКСЦЕЛЗИОР"; Свпра смко вече. првокла на му;Јпка а средом н •?убохом днне дан^ан. ОФИЦИРСКО - СТУДЕНТСКА школа аграља је Стојићев „Ка^пно ОтуЈдно" (Теразнје 25. Телефоп 35-35). Брпгн упис свакодневпо од 9—23 часа. аа почетннчке течајеве н старнје етраче. КОЛОСЕУМ: 15, „Огудент про> јак" (Хари Лнтке). КАСИНА; 15, „Бодљнкаве жнпе*МПо« ла Негрн). НАРКИПО: 15. „Мнсгвр Ву" (Лон Шанеј). ЛУКСОР: 15, „Мп младн поморцп" (Рамон Новаро) н „Лопдон" (Доротн Гнш). КОЛАРАЦ: 15, „У граду песме н љубавн" (Лна Мара). КОРЗО: 15, „Цнркус** (Шарло Шаплнн). НЛАРИЏЕС: 15, „Трка у смрт" (Алма Бенет). САЛОН КИНО „БРИСТОЛ": 21. ..Изгубљене кћерп" (Глорнја Сван^он). БАЛКАН: (пре!)е „Опера") 15. „Забран>ена зем.га (Вплма Банкн) ■ „Ју-1 пак пустиље" СХарн Карој). ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: М Жнвковнћ. Макензнјева 45, Селаловнћ. Кнез Михајлова 45. Ннколнћ. Бнтољека 2, Антоннјевнћ Ралканска 40. Мрцајловнћ, Тера-знје 7. Ј ПЕНЗИОНИСАЊЕ ПРОФЕСОРА Г СРЕДЊИХ ШКОЛА У Мшгшугарству Просвеочз потисаи јо указ о пелзпсмпгсању професора орадљиз шкапа. Ов!1Д1 указом деазионаоад је већм број профеоора, која су наврпш.тн гопмгае сду»6е. Оснм тога потшкан је з*каз н о пепзпошЈсању некатако шводсвнх нлззорннка

| ОГРАНИЧАВАЊЕ ДРЖАВНИХ ШУМА I У Миннстарству Шу.ма н Рудшгка : опремљен^ је п сааа 1«о бити поднот на потпнс указ о оОразовању новнх судова, који ће у току ове годоне вршлтн Офаничавање драсавшгх шу ма. Тај ое рад већ нз годнне у годипу наставља, н држн се да 1»е се до јесенн ове годиие једним дедом прнвеотн крају. Ограшгчавање пгума вршиће се у овама овруоима, пде још > пнје сасвгш опроведено. ОРГАНИЗОВАЊЕ НМЕТОВА У ДАПМАЦИЈИ Кметовн нз Стона удружнсш су се п погоеохи авццју за стваЈрап>е једне оргапнзацнје, у коју бн стуннли ови | кметоаи на Прнморју н острвима, а у цпљу, да удруженп траже да се оилободе обавеза према својим досадапш>1»! гослодарнма. Они су сада упутнли чредставку Мшшстарству Аграрне Гечј>орме, у којој су иаиели своје тешко стање, и траже да се и у Далмапнјц пгго пре изврпш аграрпа роформа. СЕДНИЦЕ ВЕЛИКОГ ДУХОВНОГ СУДА Волзпш Д ј'хоши1 Оуд садзтајо ое крајем отог месеца у родоано зооедањо. Број цреамета, којн оу стш"•ш Суду за ВЈ>оме и>с«хша ракшусгга, 1/нје тако велашш н Оуд ноће засодаватн дуго. НАКЛАДА ШНОЛСНИХ нњига и ТИСКАНИЦА У ЗАГРЕБУ Мшшстарогво Просвете је одрешнло комисију, која ће взвршити преглед пословиих књига н нпвентара НакЈЧЈае Школскнх Књнга н Тиокашгаа ј Запребу, н псонеггн о таме извоппај Мишкггарству, попгго та установа од 1. априла прелазн под управу и коитролу Мтшстарства Проожет* ДОМАЋИЧКИ НУРСЕВИ У Мпнпсггарству Просвете отрема се нов правнлншг н за дома!ш'1ке курсове, како бн се рад на овом пол>у народног проовећнвања упутно бољим прааиам. Постојн намора да се на органнзовање домаћичкнх кур сева, од отупаља новог буџета на опагу, обратн већа пажња. У новом б^уџету Миннстарства Просвете продвнђепц су креднтн, нз којм ће се даватн помоћ за органнзовање тпх курсева

ПСХЗОРИЦГГЕ13

-I«

Шта се спрела ново у београдсКом Народном Позоришту

У КОЛОСЕУМУ Од данас чувена Милекерова оперета на филму: Стидент просјак У место сваке друге рекламе за квалитет филма гарантују вам ови чувени глумци, који играју главне улоге: Хари Литке, Грофица Агнес Естерхази, Хаис Јуикермаи, Ернест Веребеш, Мариа Паудлер и Херман Пиха коме је ово јубиларна 250 улога. 14 Балалајки оркестра „Ј А Р" г. Добровољског и хбр, пореч нашег нсвог првокласног оркестра под управом г. Вестермајера свириће уз ова| вслики филм

У ДРАМИ: ! Драма иктензивно спрема више | новитета и релриза. ј Тако увелико се довршују припре| ме за репризу «Станоја Главаша» ј велике трагедије од "Вуре Јакшића. која није веК добар број година играна на београдекој сцени. «Станоје Главаш» спрема се у режији г. Гиника, и играју је наши најбољи драмски уметници. Одмах заггим даће се «Разбојници» од Шилера, класична трагедија која такође није играна воН више година у нчшем позоришту. Режира ј« г. Исаиловић. Овим двема трзгедијама, у многоме ће бити попуњена празнина класичног репсртоара у наишм позорииггу. У исто време са овим комадима, спрема се за прославу г-ђе Таборске «Ана Карењина* драма по Толстојевом истоименом роману, у којој Ке насловну улогу играти славленица г-ђа Таборска. У току мгрта месеца биКе дате још и једна нова енглеска комедија «Крај госпође Чени» од Ленедала, угледног енглеског комедиографа, и ноаа драма г. Бранислава Нушила »Књига друга« о којој је већ било говора на овоме месту. Обе ове ствари режира г. Ракитин. Управа Народног Позоришта намерава да у току месеца марта прослави свечано стогодишњицу од рођења великог норвешког драматичара Хенриха Ибзена, која ђе се у исто време прославити у целом свету. Управа намерава да за ову прославу да »Ааети« познати комад од овога писца, који је увек раније имао велиног услехз на нашој позорници. Леди Магбет узима аспирин... Поале »Хамлетм у фражу, досво }в »Магбет с аспиримам«. Тако би св бар могао еазватн нвопоицјн покушајј модерга1зиЈ )ања отарог Шокопнра. Једииа је срећа што ое то догоднло у јодном лапдопсвом позорнш ту, тако бар да гогко нема права да се паљутн што се шегата оа Ше®> пиром. Оаало, Бег.тезн могу, јор Шекопнр је бно њизов гешуе, па ннсо нома да се љутн. «Магбет» је дат у савременлм унн (1>ормама. Магбегг н Бапко иматн оу гонераосже уш1форме, Магдеф је бгсо у п)-ковпн 1 ссо[| ушјформн. Сћшовн нооретног кра-га Духшша долазе у шнроЕнм панталоиама н дугнм «шочнш» калутнма. Леан Магбегг је У пајмодортсоо тоалеггн. Она носл кратеу оу*њу, свнлоне чарале н цппеле са виоокнм штнхлама Сцену у двору взводн у свиленој мупткој пнпамн. За сгголам на обеду код Магбета, кад се појављују ду г хонн, шуе се ннокн н оода ГавнЈалкн ррднтг пронатао је и друге савремоно залнмл.нвости. У оцони прод убнсггвом краља, кад ледн Магбет полазп ла спава, да бн уклоннла оватсу о^тлњу од онога пгга намерава учипнти, она се зкалн да је болн глава и прод вралевом овнтач узнма аспнртш са чагаом воде. У сцеш, кад леди Магбет, већ полуде.'-А, говарн калсо са своје руке

У ОПЕРИ: Спрема се реприза «Луизо» велике оперв од познатог француског компо^итора Шарпантјеа. Ова је опера извођена крајем прошле свзоне и постигла лел успех. Озога пута глаене партије певају г-ђе Попова и ПинтеровиН, г. г. Наравија, Пи хлер и Петрови!.. Режира г. Павловски. Диригује г. Христић. Нао новитет спрвма се позната опера «Јенуфа» од чувеног чешког комлозитора Јаначзка. Држе се веН последње пробе и чим се доврше костими и декор, н..јдање за десети ну дака ставиИе се на релертоар. Главки солисти су г-ђе Жалудова Попова и Свилигој и г. г. Книтл и *Гомић. Редител. г. Павловсни. Декор од г. Беложансни. Диригент г МатачиК. За ову оперу влада велико интересовање, и биће један од најнрупнијих догађаја у току ове олерске сезоне. • Балет спрема (сРајмонду* дивни и величанствени балет од Глазунова. Кореографски део спрема г-ђа Фроман. Учествује цео балетски ансамбл. Диригозаће г. Христић. У комбинацији је скоро гостовање у београдском Народном Позоришту париске «Опере-Комик». Још је цела ствар само у преговорима, али има изгледа да Ке се ово дуго оченивај ио гостовање. којв би било једна крупиа манифестација францускоI српског пријатељства, остварити у ј мају оее године. I У том случају у Беогрзду 6ч «Опе ' ра-Комике извела најмање две три представе, са својим солистима. Орнестар и хор би био наш. не можо опрата крваве мрл>е од убнства, она не памиње само« арапокв« мнрисе, воћ н многе познате МЈгриса, као Кагн, Убиган нт.д, Веле, да се лопдотжод публипи допала овака шхсцшшвнја сМагбе-

Нова Крлетена драма на београдско| позорници Недавно је управа београдског позоришта примила једну нову драму г. Миросдава Крлеже, познатог загре<5ачког књижевника. Ова се драма зове «У агонији» и сиже је узет из послератног живота у Загребу. По свој прилици да ће ова драма бити ускоро дата на нашој позорници. Г-ђа Ксенија Роговска госту|е у букурешној опери Г -ђа Ксенија Роговска, пређашња првмалона наше Опере гостује сала у Букурепггу. Гостоваље Је почела га својом сјајном партнјом Анле пре грн дана, у петак 10 овог месепа. Тога вечера нмала је као партнера у улоон Радамеса, чувеног европског оперског пе-' вача Сулнвана. Другу партнју певаће ових дана у »Лоенгр*ну». Послв гостоваља у Букурешту. г-ђа Ротовска путује у Чехословачку еа ду- ј же гостовање.

Болест г. Александра Златковића Угледни и симпатични члан београдске драме г. А>тександар Здатковић обо.тео је ових дана, и биће за извесно време ван позорнице.

ШЕКСПИР НА ОРИЈЕНТУ Лаодонско <Шоиопирово Позоршпно Друштво* завршило је своју турноју у Каиру. Ову трупу продводио је чувани онгло&ад рсоител. Аткнус, којн је у Каиру приказао тнтав аиз Шекслирових дела. Сада аутује трупа у Јерусалим и Багдад. ЗИДАЊЕ НОВЕ БЕРЛИНСКЕ ОПЕРЕ Нова берлннска опера која се кма завршити у месецу алрнлу до сада кошта девет мнлнона зд. марака. Да се потауно доврши потребно је још два н по милнона зл. марака. Укупно коштаће, у нашем новцу -лппе од сто милиона деттара. Кад лн ће наша велнка Опера почетн да се гради? Она би по предрачуну нмала да кошта, боз торена, оио подосет мнлиона дннара. ЧЕШКА МУЗИКА У ТУЂИНИ На последњој главној скупшт!пт чепгогх аллх»ра н комповаггора упзрђено је да се чешка музика највише дајз у НемачкоЈ, овда у Аустријн. Франнуској н Енглеској. У другнм се зомљама Европе. посвоћује чепгсод музицн сразмерно мање пакње. Инторосалтно да Амертека, као ■ мн, не плаћа тантијвме. Прошле годнне дошло је нз нностарнства свега 2,400.000 чехословач. круна талгијеме. од тога је ауторима исллаКено 1,000.000 чх. круна.

Г. А/ексанмар Златковик у Једној ом своЈих иелавних креаиија у «ДогореЈом кровуг> Одсуство г. Златковића, који је држао велики број улога у својим рукама, биће примећено, у то.тико пре што за сада у многим улогама неће моћи наћи себи достојне замене. Са свих страна

НАЈН09ИЈИ КОМАД АЛФРЕДА САВОАРА ПРОЛАО У ЛАРИЗУ Овнх дана дата )е у Парнзу првн пут најновија комедиЈа Алф|<ла Саво..ра,' поапатог париског драматнчар, кога београдока публнка познаје по многнм његовим к^мадвма, као .,0-:ма жена", ,Ј<ројачица нз Линевнла** ■ „Укро тнгелЛ Ново дело Сввоара зове с« „Кок тел" н догађа се у Амернан, одакле | се Савоар нечаано вг-атио Али оно што је најннтересантније, то је да је ово дело једног аску ног н спгурног драматнчара потпуно пропало код иублнке. н скннуто са репертоара после тре- ј ће илн четврте представе. У чему је разлог што је комад про-1 пао е зна се поуздано. Алн главно је то да се нублнии ннје допао тон н ј морал којн се у комаду жнгоше. Тема комада је у амернчк^ј хипокризнјн чагтн н права жене. Тако на-; пример: један путишс у хотеду нма право да прихи једн>' даму у својој собн, ако је поред своје спаваће собе узео н један салон за примање.) У пропгвном нема права да прнма даме. Ова заннмљнва снтннпа нз обнчаја амернчких, онслирнсала је Алфрсда Саооара да пашгше комаа с!Соктед», којн и ако са пшгантиим снасеом, пнје могао проћн код публнке. СОВЈЕТСКА ДРАМА У Мооквп је бнвше царс-ко, данас I Ападемоко Позоршпге надавно дало «Напад на Перекап* од Мохипа п ТрактеЈтберга. Ово дело првказује извесне моменте нз револуције.

Препоручујемо најпопуларннја дел а класичне књижевности за омладину; ХОМЕР. ТРОЈАНСКИ РАТ И ЛУТАЊА ОДИСЕЈЕВА Превод Ј. Јовановића -ЗЈгаЈа. Дин. 7«— Са поштарином Издавачиа Књижарв »ВРЕМЕ*

Бледоћа је

Малокрврост је свакако јелна нездрава појава и може да наступи сама од себе обично код оних л>уди, жена и деце, који живе по мочварним, речним и уоаште не^дравим крајев»у*а. У већини случајева појављује се малокрвност код миогих осооа услед разних болести. За лечење од малокрвности јесте заиста успешног дејства. лековити специјалитет: ФЕРОДОВИМ. Само две до три флаше правог Феродовима довољне су, да брзо опораве, окрепе, да отворе апетит и да допринесу о^дрављење свакој особи, којој је каква било болест нарушила здравље. Ко жели да употреби прави Феродовим, нека се наруџбом обрати иа адресу: Фарм. Мр. Боглаи Богдановић, анотекар у Мостару (Херцеговина), који раззшиље Феродовим у сва места и села доплатом, плаћеном поштарином и опширним упуством. — Цена једне флзше 40 динвра.

ПОДЈИСТАК ВРЕМЕНА 13-2 - 83 ЕДГАР ВОЛОС ЛиЕс у ноћи •Тосподин Хнл пнјо у Лондо ну, госнодние. ЈесП' лн дош.ти због стана?« «Јесте», процеда Слик. «КоШ1 ј;о ми је познато, С1ан Л- ди Килферн св издаје.» «3а взвесио време, хоћете да кажсте, господине. Да, издаЈ« со намештен. Долазите ли вп од п<т;ог агента'?. Жута рукавица с" одјстј у џеп 1;аН}та и са два прста Јпвуче јадио плаво парчс хартај", Еоје нортир прочита »Оида је у реду, господпне. Помоћу овога мож с т") видети стан Леди Килферн. Млтим мс, нођпте са мпом.» Ои га одведе на други снраг, отил,уча једна веадчанствен« врата и уведс га у алартман озледи. С.тпк је једва бацпо поглед на намешај превјгчен навла кама и потом т>л;по одмахну главом. »Чннл ми се да овај стан гте да иа уллну, ]"л'то? д ј а сач ра зумго да је то стан у злдљеи де лу куће. Ја врло рћлво спавач, п најмаљп шум са п ^раћаја ми страховито иде *а нерве».

.Номамо пиједан стаи па задњ"м делу куће, господвие,. «А чпји је ово стан .» Опн су стајалв иа подесту и он по)саза ирстом иа врата, која су била нга лифта. Вратдр му каже име сопственика — једног адвоката — док се Слик Смкг лагапо отшуња кроз ходнил д: 1 велпког пролора, који јг гледаО на задн,и део куће. »Овај је ста/н за меие као но] ручеи,« роче он. чИаа чак и в ).ро ч:г ч >! :."!<!■! у случају пожар» Л ја инмало не полноонм пожар?.' Оп се иалм на прозор и Д»! Г»ро ралглода дворнште ислод и.гта, Алн он је вндео втпе од овог.!: спазпо је да су па вратима стапа број 9 биле нарочпте 1 браво и ла сваЈШ човск са здра! вам нервЈма, држећн се нвнце ј нролапа V случају пожара. могао би да допре до пролора. којји с очиввдно налално у холу стана б(К>ј 9. Баш бЈП волео да глдим јечан од ових сталова, алп мл сз чини .и је то нмјзводл.иво ,» ре|че ои жалослгпм гласом. аДа, ЈхклЈОДнив; ја и^ам Ј-алауз којн уноггребл^ва,м у олу1а}>' полгаЈИ шли ма чет дрјтог али мн је алсалутио ааЛран.сио да се н,Јгме слј-жим у квЈшој дру : г"ј нри.тнци • I .ЈСалауз?« речз госјјм ДЖ фј 111

нрнјатно заихшлцал. »Шта је то ка.тауз?» Са неоеисонт! задовољотвом са корш чоохчк огра ,ЈП1Чоне лптелигенције обЈашњааа другима нашто. што му је врдо добро познато, вратаф настави: •Ево 1агео нзглсаа калауо,« н иквади га из џша на сјкчм прсЛЈТсу оа извеоннм напорам. Слш; га узе у руЈ^у и нотитпваше т са наЈЈећнм 1впероа>ваљеш. «Чудповат)!» роче оч. «И :(Гледа као и свн остали кључеви На 1»ји с ј оисјом обично прим љује?» н он поглада вратара цраво у очи. «То је жлша до »аЈиа>а иог зноња. гооисднне.! роч в[ :-др осбнл>но. Он стрпа кл.уч у џеп и у том момвшгу зазвони звоно за .та<1>т. «Ошчх?тпте. пеоподнне,» поч? он, алн га С.впс Омпт ухватн за лшшиду. •ХоКст' ти опст дд св втчттнте патраг, овамо код меие? Воле.ј ,. ј « да чуч-м тш • мишљин .е о овом отану. што глода на уллцу,« рече он заЛјвшуто «3а »ччши минут бићу пат»аг 1ч>:и1ат:г!:е » Када се ан вратио пошто је одаукао на гопил си|ШТ }ану гомнлу људн. О јпк О јпјт је стајао на истом мзсггу где га је он

оставио, сааш са чрло замншљешгм .тпдвм. «1Сао што сан вам -ч-чо, госпадине, ови калаучн...« Вратар завуче рук^ у џап и приноражсље ое поЈапц иа љеговом .тицу. •Изгубио сам га!» ои. »Ј сто лн апа:и ."ш кад сом га стрпао у џеш?» •Уверен е&м да сте га метнули у џвп. Но, вно га!» Он иоказа пттом на ћитнм бат кед врал »рвЕих нагу. «Ја бих радије итгубЈто нмаље И1Го тај кљ>-ч.» рет 1 врзтаи коме је торет опло с душе. н олег га Јвонце попва на дтјмј ситат. •Требало бп да едете гоп - на кров^ гоопса1ше. Божлтствон јпглед! Хоћвге лп дл вас поггпим горе?« „Ја бпх радије пешице отишао допде рече Слшк Омогг. Он прнчека док се лифт изгуЛи »з вида и заборавллјући аа своју жарку жељу да ое пешке лопне до горе. у трн скока стиже до врата Оп их гтрпу лагано и она се отворнше баш као што »е очекивао. јер је ов огкључао врата, углавпо ришу п иритворио ш, све за време док се вратар први пут изгубио Пошто је ушао. он е.иусти риглу и поће из собе у собу. Огаи |е бто врло лепо н уктсно н&мешеи а очшшшо 1е да је

ова| адвокат нмао врло мпого смисла аа уметност. јер међу слииама које су висиле у малој трпечарпш. бнле су две од правнх старЈгх сликара. Алн СХтика С\шта слике клсу богзна како занималс. Ов је тражпо ств-трн ој веће вредностн, које су се лакше могле поветн са ообом. п за пет мннута изврогао Је врто зна-лачкн нстражнвање спаваће ообе н све што м\* се учннпло ла вредп понетп собом, стрпао је у про тран џеп свога жакета. Кад је с там свршио. он бацн поглел на дпугу страну. Нарочито га |е оаптаала кујпа и ствари које су огв јале у шпајоу; пробао је хле« да бн угвигпо од колнко је дана. по\пп>псао >е бутер. нспитнвао је тну отворену кутију коиаервнраног мл -ка. којв је стајала па кујнеком столу, и иајтад као ла се задовољио што више ием« пнигга лруго за јело. ои се нчвуче v ходник н прислушкиваше крај врата. Шкрвпа лифта допре до нлговнх ушију н. пришавшн ближе. ои лоднже поклопац на кутији за писма и спази како .тифт иде на втпе. За трен о::а оп плаће, затвори врата за собом и в 'Н је чевдо у холу када ое впатар спустн дола. „А. ви сте ту. росподнне. Питао оам се пзе сте отишлв." „Оллучно с &м се да ?амем СЈаи ове ладн. алц ш се чнии.

] да то већ внше не епала У вашу дужпост." «Не, тоспатппс то већ ггије мој иосао,» дсааде вратар. Хва ла вам иного, гооцо;огне :. ј Он прцмн багат бакиппп, којп му је Смит ћуигауо у руку. н човек сј .купш ру|;лшгцад1а п| зађе, а потом, цдућп дуж Мајда Вел, зауставн јндан Т ј К . и н даде шофчру ад!>еоу у Оохо. Пошто јз остивно ко .1«. он ио1>е нанпже једном пооочном улицом н заустши ое ирад нзлогом јидпог малаг златарског ,\ућана. Гл«.даЈуКи лево н дозно, да се уваргн да га лкко не прати. он пшупгу у мрачан дућан. у комз се јадљн малн ћелавн човик тегткао ича завесе. сШта вреди ок>?» рсчо Смнт и прЈ -жн злитару јвдан пр:тен. »Кад бих вам дао пет фуитн, ја бнх покрао оамаг себе«. «А кад бп ми ви погнутнлн ' амо а.т фуитн, ја би аас упио», рвче Смит босато. У том трвнутку вгата се отворише н један цлећат човек уђе у!1утра. «Хало, Омнте! Како идо занат?« Омпт погледа на овог пспнцајцд и оомехну се. «Мало купујсте. мало продајете?» роче лоанцајац шалсЈи са. (Пасгавиће оа)