Време, 13. 02. 1928., стр. 3

|.оиел.'Д»ак. 13. фебр.уара 19?ч.

4 •

Стргша а.

ГТрограм спољне политике г. Бријана

П&сус веЈШког г. Бриановог г.вора о спољиој полптици који Је сигурно ириву 1.ло најашие пджњу ЈУГОСЛОВЈНСКОГ јавног мљо1ћа. б<-з сумње к онај у коме се говори о питању е рдоземиог Мор!Он је пун јадног оатимизиа који до.тази од блпскости из бора. Ииач.', ј|'два би се могло рапметн зашго је франдуски мнн пјстар * спољннх послова гово рно о тешкоћама које ое имају ирлфОдити 1ио о »последшнм м:ицм обладима који ће врло Лр-:« бнти растеранн у јсдном 1 иоразуму > који ћ 1 допустнти Француској п Италнјв да осигу.1 ју Лезб дност својнх плт.реса •■дн"М нак-рдачшјим и на.јбратскн игм сноргзЧиом. Ми > мо далеко од фамозног гоиора V коме је г. Брнаи ре:ао - ла би са задовољсГвом вид«о Мусолииија«. Можз се питати да ли јв репиеље опорова нШЛО П'„'Ти.\1 томпом којнм н го1::>ри. Ло доказа де.тнма. може се матратн еамо да је га.ф француске днпломатнје хтео да потврди јадно валико поЕерење у будуНпост.

Г. Ари ст нј Бријан Тај се утпсак добија и из друпг! ду10ва његовог говора, и из самог главиог дела о француско-нема 1ким односима. Који се бољи доказ може датн о томе од одобравања свих члаиова сената изузев једног? Ствар је у толико карактеристичнија што сз чланови свната лако не узбуђују и што су се за впеме ол два "уна дана сенатопн изразкавата <~а реоервом о ефикасиости политике ЈТокарна н сумњом у ми рољубида намзре Немачке. Говор г. Брианов није можда потпуно разбио ова иеопокојства. алн он им је допустио да се при друже похвала.ма. Највиша уметност говора често остварује оваквв пр »окрте Заиста тема је бнла врло подесна за ову врсту спорта. Говоритп о питању француско-немачког зближења зиачи траж«ти комЛииоваље две променљнвв чнљ?ннце Вкрсаљског Уговора н Локарнског Пакта- Пргш је уговор у коме је све продвићено чак и нлгова сопствена нзмвна а овај пакт ј > само клица будуће ж Са тиме могу се изводпти све акробатске в г штине. Јот јчдпа пошмћтга околност за г. Бриана био је мановар г. Штреземана којн је мнслно да предухнтри постављај)-ћи >аиом вигпз питање евакуаиије рајнске обтаотн пре рока. Офал зиве ове врсто пружају увзк при.тику за одговоре које јадаи и.'Штак у маневрноању зна да дочиса. На сваки начкн н.чмачЈШ министар спољинх послова није протпвивк за подцењиваае. Он зна да ое покрије. Због тога је он признао да одлада.и<окупаци"ттих трупа 1гре 1935. није за Нпм 1чку једпо право. В"ћ јатпа повлаетина која подралумлва вргћапл равном мером. Он се исто тако чувао да не заборазн да окупација није само јодна га|'антиј1 бозбплностн в <'ћ да слулги и као залога за извршење уговора. Нела ја нгра основана па ов! два јлга основа. Г. Штрсв^ман признаје да пре --авршетка окупације троба _ да лође регулисање дутова. Како би оп могао пр<'ћи пржо тога. Је он оам у септембру 1920., при разговорима у Тоарну. узео шшцијативу прггово[>а. Нома1ка је таза гапекулисала са фипапгијскпч тегпкоћамп Фпанпуске. Она нач је просто нудила И иам у Ам рици нзрдди јадан лвп пакет митнарди кот би нам добро дошао. а-ти који би зогпал меого ропл.ригттЈз.

ннје уопео јер би заиста то био рђав посао нарочито стога што је Фралцуока себи лжжала да ћв се подићи сама цд сзбе. Она је то н докасала. Међутим, г. Штрвземан пије нзгубно храброст. Он је убеђен да питање репарацнја нЛе остати дјто нер» швно. Он је нсто тако убеђеп да ће међупародне фпнансије битн раоплложене за једну мобнлизациону операцнју кад дуг будг утврђен. Он ам<чло вгра карту ревизије Доеовог плана. У исто врвме он цоставља. на свој начин. питаае беибодностп. Локарнскн Пакт оситурзва мкр аопгто ое Немачка обавлзала да гагше не валл мач и да мирољубивим срадствима тра.жн задовољоње својих нада које не кријс. Ситуаци.^а је нарочнто јас.на на Рајни пошто су се Бптлаока и Италнја обвопале да иитпрв^шпгу свим својкм онаслма протнв св."1ке повраде. Ако утаворн имзју вредност треба цршавати да внше пома рљзлога за нлснокојство. Ако се не верује обвазалга. п лтотробно је во.титн разговопе. У случају да се првзна да локарнотзи систлм може да опстане, т.ма равлага да се одржава окупацнја која одржава анимошггст протвв измлр0Н>а. Запгто је не злмекнти јадном кпптролном компснјам која ће вршитп дужност до 1935.. алн не и после тога, рр бн ое на тај начпн створило ново подчињпње које бн бпло протквно метсии измироња. Г Бриану није требало мтгого да видп чега има јаког н слабог у овом резоновању. На томе је оп основао свој маневар. Јака страна његова .те;гн у потребн бнрања, без дугог чекања. између остатака прнсиљавања и почетака порепења. Оно пгто је јако то је такође реалнол рајноких гаранција. Тако се долали пред признавање да развој Локарна волл евакуацијн пре времена. Ту се долазн у толнко пре што се већ давно тако почело- Сутрадан по Локарнском Пакту фра.нцуски упрааљачи допустати су да се отворн дебата о повлачењу трупа. Не нде се пгм путем кад нема ртпеностн да се иде до краја. •Још треба. да бн се дошло до цил>а, да извесни условн буду 1г;пуњенн Овде се нанлазн на слабе тачке г. ПЈтреземалове одбпане. Мннистар спољннх послова замистно Је овтв јвтну чпсто фратгцуско-немачку нагодбу Па

Ф[шгцуокн мнннстар се боји могућности једног офанзнвног повратка националнзма. Он се нада да ће идућн изборв показати уопех лавичароког елзмвнта. Том ое држању не може пребацнти да иде до кра.јњих граница умереиости. Она прнма као докав међународног м.тнталнтета јадног народа розултато једаог

Растурање државе ГОДИШЊИ збор ДунаВСКСГ у Војводини Кола Јахача Политичии пиет ,.0спобо1)вњв- ноји ^ кзо што јв познато урвђујв јвдна гру- ——с*-о-е= Резултати рада у прошлој голини Го" П сХ«?.""рГш- а Ар'«°ав'а"» ад- Ј Пе је одржан редовап го-|лести морао да Да осшвку ,та жавнз идеја у Војводини. У послед- .ЏИШЊИ Збор ДуН&ВСКОГ КОЛА ДужцОСТ бЛаГајНЦИа. «,си броју овако с. реаимује тај ра- Јахача ■Кпта Мнхајлок. Како је Ј Благодарећи ч-гановима и уТКГир«. упр.вс заноии « лрадседник Кола, Кнез Павле, | редншптвнма лнстова. на раду иису измонили. и првих година. иа болеслвн, збор је у 10 и по ч&со- и пре,^сре1Љивости управл МОболежничке псложаје се пазило, Свеж ва отворио ирви потпрвдседпик ш Да ј^ј се изда ралрешница.

»бмнмг^сутомља ун^гоа- Г сипни °" кај и дах И08 ' к Р алвсинв г. Велнзар Јаипотжћ. Он је крш лзиорног ћОН1/ултовал>а улутра . б И0 , е интензиваи и натегсричги и ^ л . пт«п 0 опл „ ,,, .....п—л.. а .. 1 ? .. .. ки« гсшппом по.чтпавио чланоее

шље пол!птнке. Гарантица Ли 6и-1 ла мршава кад не би Ли.то н других розерви воје јг ^ 1 г. Бриаа.

њетсв утицај ос.тио с. и у .о.унал. ким ^ВОроМ ПОЗДраВИО ЧЛанОМ. . ■ ном животу наших општина у Војво- И ИЗраЗИО ЗаХ1АЛН0СТ, у ИМе Коформулисао 11 ла Краљу, Кнезу Павлу, МнпиI мо°-: р 1:?.Гии р »ггг и :с и ,и-"и^"р р , а в т и^: ^ «мо Р на Р „це в т * Та је комбин&ција прсдлога И прагност и јвдиансст, а одсасли и рлп у ПРОШЛОЈ ГОПИНИ ггчл-гтл^., 7/М1ТДТ«! гтлтл л н птттч^ споквни са ПУХОМ маћзоонства. П01в- гм м * мгишлиЈ у "" п "

опреаносги донола парламентар ни успех фрапцуоког министра. Овака ннанса мшпљвња у н>ој је за сзбо нашла задовољснл: плцифисгги видећи радвој п<х т штнке Ј1<жарња, реалнсти увнђада ће се знати предузетп мере обеобсђења. Та метсда вма добру стртшу да цвлом свету доп>*шта да посматра будућност по својнм жељама. Дагађаји ће одлучити. сен брис

Посланик Лнтваније на нашем Двору Председник литванске републике наи.меновао је за изванредног пос.таника и опуномоћеног министра Републике Литваније у Краљевини Срба, Хрвата и С.товенаца г. Карла Дуцманса. Г. Дуцманс је од почетка литванске независности редом заузимао положаје: постаника у Шведској, генералног конзула у Данској и сталног делегата при Друштву Народа. Г. Дуцманс остаје и даље на овом последн>ем положају и његово стално сетиште биће Женева. Г. Дуцманс ће своје акредитиве предати нашем Кра .Ђу још крајем овог месеца.

РАД ЏОКЕЈ КЛУБА Затим је прочитац нзвсштај ОдбоЈ»а Џокеј Клуба. У њему јс најважнија тачка о којој се говори, куновииа зграде за Џокеј етоУии са лухои ма^роиства, пој«. ' " гии, ™ Ј 1 I Клуб. Та је зграда већ купљенд. динци , с оне стране Дунава, понуша- Пос^те тога прешло ое на *ш- ј Она со налзи н а углу Карлџи' ева т у да иинички пррдру и да до^ до тање извештаја Упг>аве |Кола о ве и Грачаннчке улице, гдс о с7«™ииГ; а и РВДУ У '»27. годинн. ј са-.та енглеско ш^ансш,. Са пежници срби. Ти бепежиици кгји су У извепггају се прво одаЈс по- ИЗВ0СН1ГМ минтгалннм прспра«порсд свој« чинсвиичмв дужности слодња пошт а умрлнм чланови- кама, она ће битп веома погодГ:и ЛИ - И „р.™ С :^Г 0 по:^и И . 0 ГГ "ЈЈ : Живковићу и Симн „ а за џокеј Кл У 6. ко;., ће тако стали су прво иишаи, а сада, за вреие Шевнћу, па се прелази на иллавпаде г. В. ВуниКеоића, и жртве вој- гаље 0 раду у прОШЛОЈ ГОДИИП. воКаисиих иачоиполитичара. Нииад Цајважније је гагтање порекни'е бипо таивог прсгона, таивог по- . . ги,.. »>....„ фома овога чиневничног реда као ЛОПИСГОЗ КЊ-ИГ ' С/ГУД-ОЗ 1и1. ппед септембарсие избг.ре 1927. год. Пре ДВе ГОДННе ИЗДата Је Прва гфиватпш банкота н аросласа, прпНијо то био попитичко папти-ски из- свеска, а у ТОКу прошче ГОДПНе редио дочек правоолавне Нове Го-

иматн потпуно елегантне прост4рије. Џог.еу Клуб је у прошлој гохшг, пореа сваконедељпих чајанкн

ИрВОЈ

Оригиналнс франиускс Пзсткле „ШН" лече н успешно спречавају све болестн оргава за дисање Продају се у свима апотекама и дрогеријама.

вории »сммат оак ј.даи јасио иара- иза1Ц]а0 и првИ додатак жени систем ио1и )е имао циљ: „ 1.) »Посећи гпаве« оиима исји су првОЈ ОВесцН. ову државу ствсрили, да би ново пе-; Управа је израдила и оојавиче*и скоројевићи дошпи до послани- ла пранилнИК 0 Тр»"Н л рИМа, ЏОТГ уиочити и оивиогукити иацио- кејпма, асппрантн.ча и учепкналиу акцију, јер док иста буде била ЦИМв, ПОТПуНО ПО угледу Па у рукама национапних људи, избор сгране правИЛ1ШКе. тих счмочваних попитичара је пари- , т лт „., л ,. л .,гтттл „ п к1 раи. Да би успели, да би рушили и \ ТОКу прОШЛв ГОДИНв Па1>»секпи главе« Три^иовићима. Сто : ади- но је решење питању водовоиа новићима. Милетићима требапо је от- на тркалншту- МаТврИЈаЛ је кпоиити утицај њихов иа духов. у : 0 КТ0бра МеовИа ПОручвН ИЗ нацим'апном смислу и довести «на ^ ' раг^ МаНзов и Немц« за болежникв. Нездачке на рачун репарапнја, И тако је за време влаче В. Вуии- у вррДНОСТИ ОД 365.000 ДИНаракееића осввштан приицип упрвзо ство Водовод ће верОВаТНО бИТН ИНреи једаи систем - ког а ми тоетиоа- у осе роцше И мо као бслежничко питаи* у Војвсди- ОТВЛИГан у ТОКу осе ГОШЖ »' ни — по иоме су сви национални п>у- тако ће бИТи решено ЈвДНО (VI ди прсгоњвни са својих положа-а зато најважпијих пптања хпподрома. само. да би анациоиапми могпи да Јед На В0-Т1ГКИХ СМетња ПРОдсКу до пгспаничких мандата. | ,. „ Уз све податке. једаи угледни поли- Г0;ТИНе, била је НОЕа пруга гичар из Војводине, саопштава нам да се и у овом тренутиу за време ове кризе разорна акција режима Св. Станкоеи^а и Св. Рајика продужује у најввћем замаху. За поСледн»е три неделе уклоњено је са својих положаја оио 120 чиновника. само у изборном сиругу г. д-р Момчила Нинчика. Бачени су у бч-V и несоеку толики дг.бри нацио-

дине, кала је у клубу бнло 308 осоОа; приређен је бавксп- нзаслацвднма н делегатима свнју обоасаих 1Сала Јалача, на дан голншље сисупштнне н 6. маЈа прославл>ена јв слава. У току ггрогало годппе у Џокој Клуб је примљено 42 оова редоана члапа, а из дипломатског кора уппсало се 10 новнх чланова, те сада у ове.хву вма 357 члапова. од којнх је 01 оспивач, 239 редованх н 27 нз дипломатоког кора. После тога је, бсз дискусиЈе, скупштнна примила оба пзвештаја и издала разреппгицу Управн Кола и Одбору Клуба. За тим је примљен претлог Одбора Клуба да се члановима, државним чиновнииима. који су витпе од шест месеци са слулс-

Београд—Обреновап, која је сво- ( јилт насипом покрила један део .бом ван Београда, чланарина

стазе, тако да се -за јвоењи састанак морала радити д°рива-| пија стазе, за некатико иеде,тБа., Али. благооа-рећи првтусрет .ЂП-1 вести шефова секпије за грађ°н^

сведе на четвртину. буџет кола јахача И 1

Две генерације

м мбстзоиу толиим дг-ори нацио- — ■ - - ' излии радници да са сво|ии породи- ОГ-0 ПрЈТб, ОД Н|>> п^> ОИТи П КОрнсги, јер је оекција, по об-ћан>у, израдила дстал.ап план трка.лишта. без чега је било немогуће приступити рапио>палном урећељу хиподрома. подпгнута је нова станида на самом тркалитпту, тако да ће ое

цаиа усред зиме остаиу без ииачвих спепстава. И сва 1е њихова кпивииа ввли нам поменути политичар. у томе, што су хтоли ову државу и што су чували иашу дрмавну идеју.

Предавпњс г. Велиара Јаиковића Г. Велмар Јанковић, књижев- ] рује у неприхосновеност западник и урелник часописа Вилмци, 1 њачке цивилизације, јер она у на позив Месног Одбора Народне себи има доста лажног, трулог.

џокеј клуба Без дискусије су прнмЈБ^нн и буџети Кола Јахача н Џокеј Клуба. Б> џет Кола Јазача извосц дднара 1,911.500. У расходима најважннја је познцнја награде за трке — дннаоа 1,062.800. Осталн расходн за трке Ом тога | пзносе 3^7.000 дннара. Остало оу снтннјн расходи. У прнходнма предвиђено

Је га

моћи установити специјалнн во- кладноввце боо.ооо динара, од улаз..1,111111 >■ (ПТГТД А.1 Л ППЛ' П"Т ПЗППЗ.ТИ 7Л1а П 1 \т зовн ттгм пруга буде пуштена у (. саобраћај.

нкпа 455.000; од награда које дају друга лнца 205.000 дпнара н т д. Буџет Џокеј Клуба изпосп 756.000 улепшавање тркалишта знпара. У расходнма најве»а ј е пог>. . зшгаја кнрнја — 148 000 лннара. а Велика Је пажња обраћ на у- I оотзло су сптнпји расходн. л^пгпавању тршлншта, По шг- ] Међу прнходнма котнзаппда је па

зрт. одгомра г. Бриап, по=аосе Одбране одржао ј, јуче оре поднеј Сло>кнс™ и«а сјајне перспекти-ј "ГеГнГ^л," □п ипггч) (^опптп ла\т \г /-о гм Птто М^шго Гиии^иир пр Пип ко хлјатм мгмпотир па ТПГТИ : . ' • '

не може обавитн само између ј у сали Друге Мушке Гимназије

Партгза н Берлнна. Он се тиче, предавање о горњој теми. Предасвих потиисника Версаљског У-1 вач мисли да се оно што искљу-

говора. Тиме се дакле свтгју пот- ј чив0 разликује епохе скрива у са-

пионикл а не ?амо окупапионих сила. Овај детаљ тгије маленкост. Немпи верују да им је пристанак Брнсела н Лондоиа у напрад озигуран- Т>* би могли да преживе и мала рааочарења, нарочито од стране Еиглеза ко јима није стало до тога да им се измакну репарпције и којн јасно увиђају да је окупапија нај6ат»а залога аа плвћаље. У оваком случају решење не зависи оамо пд две и.ти три владе. Сви нироди заинтереоовани европс*им статутом шгају да кажу сноју речТе силе имају јот втпе разлога да етггервенишу кад се тиче б^збедности. И овле г. Бриан је ЈрлЛним лаким ати довољним потевом исправио један нлдостатак г Штреземанове аргумептације, НЈГје све у томе да б^зботност буле остварент на Рајни. Постоји и остатак Бвропе. Ове странк^ новог система су оо.тидарне. Ко би мео да тврдн да ЈТокарнскн Пакт укида бриге на страни Пољске и Аустрије. Једана гарантија која поетоЈи то је немачка обв^за да ноћо прибегавати сити- Јесгна такпа обвеза вреди једнно у колико има разлога да се верује у љену пскрепост. Ми овде долазимо до чвора целз ств&рн. Г. Штреземан тражи повороље за своју звмљу. На овакл пачин јадан немачки државник не може друкчије пи да говори. Јелан фраЈНцуоки држав ннк прилЈоран јг да констатује да речи ннсу довољне. Да лги дела доказују ла ое Немачка одрекла ових тежљн за реваптом? Г. Бриан одговара да би он био радуверон «ако у будућпости која наступа вили * у Нвмачкој конооаидацију р."«1ублит-аттокпг пежнма ако би ое снага изве ^ннх странакл уиаљила * Лтузија је дов^љпо ј аона. I

мом менталитету генерација «стара» и «млађа» у ствари су лва опречна менталитета, који су упили у себе лух разних епоха. После рата било је немогуће доћи до компромиса, јер је та тако славна «стара» генерација сва животна питања, покрете и кризе решавала по једном изживелом критеријуму, управо на начин, који је искључивао ново, пре

ве. Оно Не унети животне разости у односе народа, појединаца. Генерација, која се задојила материјализмом, није веровала у словенску мисију, у снагу Стовенства. Она ту веру није могла ни иматијер је Европа негирала Словенство. Самосталним форсираљем духа, мисли, жиеота, дубоким гледањем у своје дубине, створиће се нов тип словенске, или европске културе. Још се не зна какав ће он бити, али је на помолу. Нове оријентације живота морају бити ^ )И0 и претпрошле го-

је некотико стотпна садница дрвећа и око 2 500 саттица пгибља и з а .тепила. пут за долазок је израђ^н понова, израђени су полаци за тренере и т. д. Сем тога извршене су сге потребне поправке. За све ове радове утрошено је у свему 234 000 дин. У прошлој готнни пртт.д је од улазннца подбацио за 260 ооо дннара- М^ђутим утетпа ј« по-

пропедтн од агара — са 300.000 ддна/ра. избор нових чланова Последња танка је бнла избор иових чланова Управе. на место онпх кош су иступити. Свн еу они изабран поново, сем г. ПКпстел>а, који је по својој ж.-љи пступно, и на његово место је изабрап г. Мплан Ракић. Потпто је рат био заиртен, г.

дв.иоип- 1»' уЈ|и» Ј Г) Т ». • .јава да јр прнход од кладнонице, Јанковић Је захвалпо члано-

дубље, духовније, логичније. То

галачко доба, нове савести. Стога Не омогућити, мисли предавач, са је настало излвајан»е, прегруписавање, не вољом појединаца, «протагониста», него инстинктивно, неизбежно Притајена борба још увек постоји. То је тр 1>е ..о истребљења. Јер, постоје лвг >•

шења: или ће «лево коило» нјвј .шити корениту поомену консервативног, назал">ачког ментатлтста, старе генерз»«ије или ће гз^р шити њену ЛЈквидацију. С*.'ро покрље&е, које није успело у свему да сопсгчени изрлз, прчмито је запашђлчки рационали ?лМ, позитивизам и материЈалистцчка схватања. Утело је, скр. шено се повијајући пред западњачком цивилизацијом, да заборави на своју прошлост, на своје физичко ропство, ропство скрушених хаџија, док је у ствари тонуло у друго, још опасније и несносније — ропство духовно, проузроковано тим кумирски васпитањем. Тако су угушила истински знак своје душе, моћ те велике примитивне душе и негирала се до самоолрицања. Г. ЈанковиН илустралтвно приказује схватања, тежње и одлике разних епоха, генерација при кра -ј ју 18. и почетком 19. века, па све до најновијег доба од неороман-

дине, тто значп да Кото има своју сталну публику. Број по-

мо нове генерације, које су пред сетилаца био је мањи збот тога озбиљк м страг-ем, оне ће по- П 1то се оправљао друм за Топ-

нети са ом «»-ап елан своје ра доти, фатачгу св>.жих снага» и т?ко покре! ути ночу епоху. Г. Велмар Јанковић, који је пуна лва сатд пажљи «о стушан, био јс крај) гопло поздрављен од пељ чог броја слушалша, који су о-чглечно б:«ти импресионирани .Беговим убедгивим изЈтагањем. Прегсвори за привредни угорор између Русијв и Нем^чке Берлин 11. фебруара. — Вол агенција јавјва да су данас отпочели привреднн преговори измсђу Немачке п Русије. ЛиреЈсгоп немачког мичистарства г. Валрот и члан совјотског ко месаријата трговине г. Шлајфор

втгма. и иоелложно ла се пошљу поатачни телеграми: Кпаљу, Кнезу Пав,т? Миннстру Војске и Мичнстпу Паљопрнпреле. То је је.тпоглпопо усво^ено, на је скушптнна закључепа.

чидер, те р пролаз био зпатно отвжан. а с^м тота било је сеаам , кишпих дзна. Али, благодарећијНАЈВЕЋИ ИЗБ0Р СРПСКИХ И највећој ттедн.и, у проптлој го-' Д1ШН постнгнута је чиста добит

од 86.822 дипара. тркачка голина у цифрама У цпфрама прошла тркачка година изгледа оБако: Еркређоно је 17 тркачкнх дана, са ун>-ппо 104 тОркс. Награда је нлдато 1,015.570 динара. У тркама јо учоствовало 109 грла (31 прло вдапо но 1920. годнне). која су трчала 784 п>та- Пупократгс јс бнло 117, а по.тукрвшга: 52. 0во је до сала најпоповољнпја годнна у поглсоу учествовања пупокрвннх грла. 62 грла су нмала ппве награде, 37 само доу ј ге, а 70 ннје добпло награде.

француских књига има ИЗЦАВАЧКА КЊИЖАРА «ВРЕМЕ»

истакли су у својим говорима [ Од грла наЈвећи је успех нлтао означај предстој« ћих преговорч блзчиК Раде. којн је лобно пст гар з а трговинске односе између две напрлла; за њим се рођају: и Уј^дно су нагласи -1« <«• Г бр '^ готовостг Обеју стрвна да другој изађу у сусрет.

Једиа

У идуКој гадннн продвноопе су награле у иапооу од 1,062.800 днпара. Пород воћ постоје1 .нх пагралаПрестолопаолоднпка Петра. г. г. Ђ. Вајферта п Ј. Лолбаха. уредпнштва Вромена н Џсжеј Клуба, у илућој годинн дају награде Кноз Павло (20 000 дин.). г. Влада Илвгћ (30.000 Д1гп > н г. Тнз Паннћ '1 г ».000 лнп.). Напослетку Управз одаЈ*" при 8нање свом длтогодб њем бламожда тренутно изазвзо кризуј Фрд.тттпгска ?е ттклв Мађарску! гајинку г. Дттмптпију Рнстнћу х^ишћ*уива, мјкли , идеје. Н€ ве-Ј^ истој ушкши^н 2:01

Утакмицв у хоиеју између Енглеске и Белгије Бери, 11. феЛруара. — Јавл»1Ју иа Оп Млрица да св утак-

тизма ка роиантизху и одатле зо ^ МИ71а и зме ћу Еиглеске ч Белгл натура/мзча Са доста горчине Кг , ј? запршвла пободол Енгдеске вори о материја.-мзчу, који је| са

ЈлЧила Мшд», којн ја услед бо

У к д СИНи Због нагомнланостн репсртоара сомо ?ош л а н « с фндм којн |е ове недсље доживео изванредан успех

Дирљнв рочтн }едне младе Францускнње и немачког зароблсннка у 7 чннова препуннх дубоке ембције У главннм уло1ама ПОЛА НЕГРИ КЛИВ БРУК к АЈНАР ХАНСОН

Сутра због згбгве нема ппепстввз

У срсду трећн фебруарски шлагср Фрзк И СМОНИКГ филм за моидслош' публику, У глав улози АДОЛФ МАНЖУ

У гфипрсчи пзјвећа сеизаииЈа сезоие Гроф обешењак Џон Џнлберт